Sreća je da je Rusija ustala na svoje noge nakog Borisa Jeljcina. Rusija je uvijek bila na strani pravde i najgore od svega je to što mnogi ljudi zaboravljaju da svi mi Srbi i ostali Evropljani dugujemo Ruskoj vojsci za njenu veličanstvenu ulogu u Drugom svjetskom ratu. Sjetimo se da je 27 milona Rusa izgubilo život u ratu i sva zasluge za pobjedu nad Hitlerom pripadaju Crvenoj armiji. Dok je Rusija jaka postojaćemo i mi ma kako se ona odnosila prema nama jer čitava zapadna civilizacija čeka kao čopor hijena da zaskoči Lava i da preuzme sibirske resurse a u tom slučaju bi mi bili pregaženi bez obzira na tzv. evropske vrijednosti, građanske slobode i ljudska prava.

Аутору замерам што у овом тексту потпуно легитимише силу у међународним односима, и што би по његовој логици Србија, да би опстала у ствари требала да буде вазална држава Русије, а не Запада. Вазал је вазал, како год се звао господар. Разумљива је фрустрација због судбине Срба из Хрватске и БиХ и Косова, али ипак мислим да се до сада више пута показало да, када сила замени право у међународним односима, то увек ишло на штету Србије. Без обзира што се међународно право често показује као тешко лицемерје, мислим да га не треба негирати, јер је оно и створено због малих држава, као каква-таква заштита. Док га нека сила не сруши - али опет мале државе могу да се позивају на међународно право па да у повољном тренутку остваре заштиту својих интереса. Али боље и тад него никад.

A sada nakon kritike na tekst evo i kritike na post čitatelja "Planeta" (utorak, 23 jun 2009 22:08) koji kritizira tekst Vladislava Sotirovića. Velite vi "međunarodno pravo"? Jadna Srbija pored onih koji misle da ih papir može zaštititi. Papir NIKAD nije štitio nikoga! NIKAD! Samo toljaga može pružiti zaštitu, što veća to bolja! I prošlost a bogami i sadašnjost to potvrđuje. Osjetili ste i vi Srbi to a osjetili su i mnogi drugi narodi prije i poslije vas. A čak i kad nemate toljagu a imate nekakav papir ("međunarodno pravo") taj vas papir štiti samo tako dugo dok postoje nekakav garant tog papira, dakle nekakva ravnoteža sila, nekakav balans najvećih, koji jedne druge drže na nišanu. A ako nema balansa badava vam i papir. Ja sam vrlo čvrsto uvjeren da Južni Slaveni (a i ostali Slaveni) danas postoje jedino zato jer POSTOJI jaka Rusija. Dakle uvjeren sam da zbog samog POSTOJANJA Rusije drugim silama ne pada na pamet da antagoniziraju druge Slavene (jer bogati treba negdje instalirati "antiraketne štitove" i "radare" uprene protiv Rusije). Da nema jake Rusije mislite li da bi Njemačka i Italija gledale na Čehe, Poljake, Hrvate i ostale ovako kako ih gledaju danas? Kao vuk ovce! Tako nas gledaju. A kad pregaze Slavene koji su im susjedni na red bi došli SVI ostali. Ako nas ne bi ubijali u koncentracijskim logorima siguran sam da bi to radili polagano (trujući nas svojim prehrambenim i farmaceutskim proizvodima koje uvozimo), ako to već i ne rade danas. I vi, koji sanjate o "međunarodnom pravu", ste u zabludi baš kao i g. Vladislav Sotirović koji pak sanja o "zajedničkim državnim granicama" kao rješenjima za probleme među zavađenim narodima. Trebaju nam ZRELOST, POŠTENJE, MUDROST i SLOGA. Ako toga ima sve se da riješiti. Ako toga nema nikava vas tzv. "demokracija" i biračke kutije ne mogu spasiti od propasti!

Ne znam zašto se pitate o tome "ko može da ujedini Balkance i Slovene"? Ja sam vrlo, vrlo jasno govorio o "rješavanju problema među zavađenim narodima" a ne o nekakvom "ujedinjavanju Balkanaca i Slovena". No ono zašto zapravo reagiram je ovo "Balkance i Slovene". To me jako, jako zagolicalo. Pa nije valjda da mi želite reći da ja, polu-Hrvat-polu-Srbin, nisam Slaven?!? Nije valjda da želite reći da Srbi i Hrvati nisu Slaveni? Ili vas je možda zaboljelo ovo moje pozivanje na Rusiju, garanta fizičke opstojnosti Slavena, dakle i nas Hrvata, Srba, Slovenaca i ostalih bratskih slavenskih naroda koje je posvadila fašistička zapadna banda? E ako je to u pitanju onda mi je vrlo jasno s koje strane puše vaša priča. To je ona drugosrbijanska logika koja se i na ovom forumu infiltrira. Logika onih koji služe zapadnim osvajačima koji su i zavadili ove narode samo da bi nas lakše pojedinačno osvojili. Nisam bio ljubitelj S. Miloševića ali je bio 100% pravu kad je Srbima govorio da su Zapad i Amerika uništili Jugoslaviju te nas posvadili samo da bi nas lakše kolonizirali. Jedino je S. Milošević zaboravio reći što je to 80tih radio u američkoj ambasadi koju je često posjećivao dok je bio srpski bankar. Tko sa đavlom tikve sadi o glavu mu se razbijaju. I Sadam i Milošević su to prekasno saznali.

Поштовани читаоци и коментатори, као прво да вам се захвалим на читању и конструктивном коментарисању текста. Као друго, покушаћу да одговорим на ваше коментаре упућене директно аутору. Циљ мог текста, као што се мислим јасно да видети, је да покаже и докаже да и данас као и у претходним повестима међународних односа важи неписано правило тољаге, тј. формуле да "сила Бога не моли" (то што Бог силу не воли је његова приватна ствар обзиром да се од стварања света не меша у овоземаљске послове - бар по И. Канту). Принцип "међународног права" је историјски уведен након Вестфалсог мира 1648. г. према формули Quius religio eius regio и то првенствено да би великим европским силама гарантовао пун суверенитет над признатим територијама што једноставно подразумева да дотична сила има право "живота и смрти" над својим суграђанима и земљама. Из новије европске повести да наведем само један пример како у пракси "међународно право" НЕ штити мале државе и нације је случај Чехословачке 1938. г. када су се у Минхену четири велике силе једноставно договориле да раскомадају Чехословачку. Није случајно што су баш Чеси прошле године направили документарац "Украдено Косово" са јасном поруком на самом крају филма да је случај КосМета након 1999. г. потпуно идентичан са случајем комадања Чехословачке 1938. г. Дакле, нова времена али стари принципи у међународним односима. Што се тиче стварања неке нове Југославије и обнављања братства и јединства сматрам да би се у том случају радило о чистом шарлатанству, утопизму па и садомазохизму бар што се тиче Срба. Што један хрватски емигрант након Другг светског рата рече у Аргентини: "Колико још треба да вас покољемо па да ви Срби коначно схватите да нам нисте браћа?".

С аутором овог текста се углавном може сложити без уздржаности. Но, као у класичној импликацији, закључци су тачни, али у поставкама има неких непрецизности. Нпр. проблем граничења с Русијом. Јерменија је тражила и добила војне гаранције од Русије, и руски војници су нпр. распоређени дуж Јерменских граница. А Јерменија је окружена: Азербејџаном, с којим је у замрзнутом рату око Карабаха; Ираном, с којим није у рату, али је дуж границе зид као кинески, само од бетона и бодљикаве жице, још из совјетских времена; Турском, с којом није у рату, али Турци би да се онај покољ из 1915 заборави, а Јермени га не заборављају, као ни то да је турска покрајина Ван некада била чисто јерменска; и на крају Грузијом, с којом није у рату, али Грузија јесте у рату, назовимо то правим именом, с Русијом, а пријатељ мога непријатеља итд. дакле Јерменија не сме баш ни да се сасвим опусти дуж те, северне, границе. Све у свему, Јерменија нема границу с Русијом, окружена је или непријатељима, или примиреним непријатељима, па је опет успоставила чврсту војну сарадњу с Русијом. А и економску, да не заборавимо. Друго, Чеченија није ничија земља. У совјетска времена, све признате народности су имале некакве територијалне аутономије, била је чак и јеврејска република, и људи су имали личне исправе с уписаном територијом и народном припадношћу. Путин је сада ове територијално-народносне одреднице укинуо. Аутономија у оквиру Русије је административна, донекле и културна, али Русија више није тек лабави савез државица и области. С Чеченским муџахединима Руси ратују већ тристотинак година, тако да сва та гужва око Чеченије мање више обично стање ствари. Тј, тај сукоб је био од великог значаја док је Русија морала да моли за хлеб, након доласка демократије и слободног тржишта. Данас Русија никога ни за шта не моли. Уосталом велики део Чеченаца је у Москви, а велики део Чеченије су (словенски) Руси. Далке, Чеченија није ничија земља. Чеченија је део Русије!

Optimisticna prognoza? Masta coveka koji nikad nije ziveo pod ruskom okupacijom i ne zna sta ona znaci. Jugoslovenski komunisti su takodje idealizovali Sovetski Savez pre drugog svetskog rata. Sad ovu ulogu idola ima Rusija.

Поштовани Свјетска лада, аутора текста су у основној школи у централној Шумадији учили да не лаже (илити по европски да свесно не говори неистину) па је то једини разлог зашто није написао онако како вас уче у Липој Вашој у оквиру озваничене знанствене лажи - Туђманологије.