"Мотив за овај повратак формама и делима која су била прављена да замене или засене врхунске стране продукте није националистички или изолационистички, или барем није само то (али и у том случају, национализам је пре свега југословенски, а не уско етнички). () Чини се да се у поп тековинама СФРЈ крије шифра која је нашу популарну културу чинила аутономном, аутентичном и самодовољном у светским оквирима. Отуд се сада из нафталина извлаче велики филмски спектакли који су могли стати уз раме са светским, ()"

Мање лош национализам је ако је југословенски?!
Да је наша популарна култура била каквом је аутор текста описује не би се ни распала, ни она, а ни Југославија.
Велики филмски спектакли уз раме светским?! Мисли ли се можда на филмове Вељка Булајића (а на које друге, ако не на њих). Дивота једна?!

Све му то дође само као још једна варијација наступа Бијелог дугмета на Београдском хиподрому. Каква култура? Класична левичарска (лово) носталгија. Кад их нема, можда се средства лакше нађу у ширем региону - ништа више!
За мотиве актера и шира обавештења видети актуелни текст "За море спремни" М.Зарковића.

Колико сам ја разумео Војинов не каље да је југословенска поп култура била толико добра, него да су сви данашњи покушају лоши, те да он управо ту јефтину регионалну комерцијализацију, инспирисану новцем, смешта за класу ниже и од најгорег југотреша.