Истина. Завршила се, (мање више), "примарна акумулација капитала" и сад све то ваља, како тако, легализовати. А то без Државе не иде. Олигархија жели да постане легална (финансијска, управљачка) елита. Природан пут. Већ виђен.
Партије су нам катастрофа, то је, такође истина, опште место. Све су или лево-популистичке или квази-интелектуално-елитистичке.
Ни једна не сме да се класно профилише. Сем партије пензионера, којој због тога, свака част.
Додуше, то, са партијама је вероватно тако, зато што су нам класе успостављене онако исто као у Орегону 1874-1894. Имали смо чак и Вајат Ерп период. Док Холидеј нам је, на жалост, емигрирао, али је бар Пет Герет остао. И неко време су пуцали по Доџ Ситију...
Сад су већ купили одела и оженили се. Позни период.
Поставља се само једно питање:
- Хоћемо ли ми то да прихватимо и тако зацементирамо данашње, постојеће класе у Србији, (5% богатих, 15% паразита и 80% сиромашних) или ће да се промешају карте и крене у нову (овај пут контролисанију и уређенију, базирану на стварним способностима) акумулацију и класну диференцијацију ?
Јер без класа нема ни демократије. Класе имају итересе, партије спроводе класне интересе... и тако даље... и тако даље...
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 06 јул 2009 23:19
Svetozar Toza Djuric
Tesko da se ovaj gordijev cvor isprepletanih intetesa moze skoro preseci!U nekim latinoamerickim i africkim zemljama(najcesce tamo) sevne mac u rukama vojnih komandanata,ali tada nastaju novi problemi,kada od pucista nastanu vojne hunte koje su takodje veliko zlo.
Mi nemamo vojsku kadru da ucini tako nesto.I to je i lose i dobro.
Uostalom,tako nesto rusi i sve pravne norme jedne zemlje.
Ima li,onda,spasa?Cini se da u neko skorije vreme nema.Jer ni ovaj narod vise nema snage da se bori i izbori sa novim zlom.Uostalom,sve ovo se i radi u njegovo ime,iako protiv njega,sa njegovom saglasnoscu,koja se manifestuje i izlaskom na izbore i davanjem podrske ovoj ili onoj politickoj stranci.
Tako cela Drzava postaje ratni plen posle izbora,a glasaci,njeni vajni vojnici,bivaju utamniceni iza gvozdene zavese svojih uzaludnih nada,kao najobicniji suznji.
Ne znam da li bi pomogla gradjanska neposlusnost,jer i to treba da organizuju neki novi 'lideri',ili motka.....Motkama mi uglavnom mlatimo praznu slamu,uvek iznova.
Jedino bi moglaprava i jedina Pravna drzava,ali Srbi je nece imati jos 5o godina.
Sezdeset godina jedne gluposti mora da nas kosta sezdeset godina druge gluposti!
A onda,kada se konacno opametimo,ako se opametimo,onda ce se vecina nasih danasnjih problema resavati u obicnim psihijatrijskim klinikama za 'lidere' - bilo koje i bilo kakve vrste!
Ali ne u Srbiji...Tada Srbije vise nece biti.
I niko nam nece biti kriv sto je nema.Uostalom,kroz sve ove vekove mnogo vecu stetu nanosili smo sami sebi,no sto su nam naneli svi nasi neprijatelji.
I to je to.
Препоруке:
0
0
3
уторак, 07 јул 2009 12:11
SFX: Juznoamericki modeli
Gazda Grujo, slazem se, kao i obicno. Sjajno poredjenje sa Myth of the Frontier - primarnim mitom Severne Amerike koji i oznacava trijumf primarnog kapitalizma - The American Dream of Making It. Samo sto je on kod njih u poslednjih 300 godina uvek povezan sa kolonijalnom politikom prema Indijancima (zarazena cebad i ogledalca u zamenu za zemlju) Meksiku, Centralnoj i Juznoj Americi, Evropi, Indokini (Vijetnam, Laos, Kambodza), Africi (Black Hawk Down) svemiru (Starship Troopers). Mi smo mala zemlja koja se smanjuje. Imam jedno drugacije poredjenje.
U Srbiji su primarna akumulacija i ovaj primordijalni kapitalizam (trziste resava sve) dvostruko vezani sa juznoamerickim scenarijem: 5% superbogatih stranaca znaci onih koji se ne predstavljaju kao funkcionalni Srbi (ne rade za dobro zemlje, vec samo za sebe i politicki su povezani). 15% tzv. srednje klase koja bas ne gladuje (ali blizu je), i mora uglavnom da cuti inace je izopstena iz javnog zivota (i sa radnih mesta). I 80% Indiosa (Srbi). E, oni bas gladuju (ekvivalent je skidanje najnizih penzija, kopanje po kontejnerima, usteda na kupovini lekova, zivot u izbeglickim kampovima, bez struje i sl.). Pa, kad znamo da se to dogodilo u Venecueli, Boliviji, ali i u nesto izmenjenoj prici u Hondurasu, Salvadoru, Nikaragvi, Argentini, Peruu, onda imamo predstavu gde smo. S tim sto u Juznoj Americi vidim daleko vise samopostovanja. Zato tamo svetski mocnici podrzavaju separatisticku politiku (Bolivija).
O tome recimo pise Tariq Ali. Ali ovaj pravi levicar (u stvari covek koji postuje slobodu i socijalnu pravdu, a ne zanima me da li ima iluzija sto se tice Karla Marksa jer se prakticno ne bavi politikom) bi za domacu 'levicu' sa Otporom i LDPom na celu rekao da su ono sto jesu - ekstremna, neoliberalna desnica. A nas narod to jos uvek ne shvata. Ali to je i razumljivo: Jer za 80% Indiosa, TV je jedini izvor obrazovanja.
Препоруке:
0
0
4
уторак, 07 јул 2009 16:29
олако
1. елите у проценту је у просеку 1% до 2%, од Европе па даље,
2. класе су конструкт, биле и остале и лакше мало са њиховом мисијом,
3. национални тзв договри или уговори који чине наводно платформу европског политичког система су врло јасни и ко се коме у шта меша и како, а где никако - па звало се демократија или већ; него је више реч код утиска о омиљеном ефекту лифта, него о суштини (ено и код У Бека), а што се
4. мајчице Србије тиче, није проблем неко као секретар покојника који је добио пар стотина хиљада већ оних пет који су узели по неких сто милиона и више не могу да скину осмех (нема ни странака, непријатна је то илузија),
5. све то мало другачије хода.
Препоруке:
0
0
5
среда, 08 јул 2009 09:21
луди скретничар
Индијанцима је главе дошла "ватрена вода", а Србима ружичаста и шифрована телевизија...мада ни на бесплатну ћебад нису гадљиви.
.jpg)
Партије су нам катастрофа, то је, такође истина, опште место. Све су или лево-популистичке или квази-интелектуално-елитистичке.
Ни једна не сме да се класно профилише. Сем партије пензионера, којој због тога, свака част.
Додуше, то, са партијама је вероватно тако, зато што су нам класе успостављене онако исто као у Орегону 1874-1894. Имали смо чак и Вајат Ерп период. Док Холидеј нам је, на жалост, емигрирао, али је бар Пет Герет остао. И неко време су пуцали по Доџ Ситију...
Сад су већ купили одела и оженили се. Позни период.
Поставља се само једно питање:
- Хоћемо ли ми то да прихватимо и тако зацементирамо данашње, постојеће класе у Србији, (5% богатих, 15% паразита и 80% сиромашних) или ће да се промешају карте и крене у нову (овај пут контролисанију и уређенију, базирану на стварним способностима) акумулацију и класну диференцијацију ?
Јер без класа нема ни демократије. Класе имају итересе, партије спроводе класне интересе... и тако даље... и тако даље...
Mi nemamo vojsku kadru da ucini tako nesto.I to je i lose i dobro.
Uostalom,tako nesto rusi i sve pravne norme jedne zemlje.
Ima li,onda,spasa?Cini se da u neko skorije vreme nema.Jer ni ovaj narod vise nema snage da se bori i izbori sa novim zlom.Uostalom,sve ovo se i radi u njegovo ime,iako protiv njega,sa njegovom saglasnoscu,koja se manifestuje i izlaskom na izbore i davanjem podrske ovoj ili onoj politickoj stranci.
Tako cela Drzava postaje ratni plen posle izbora,a glasaci,njeni vajni vojnici,bivaju utamniceni iza gvozdene zavese svojih uzaludnih nada,kao najobicniji suznji.
Ne znam da li bi pomogla gradjanska neposlusnost,jer i to treba da organizuju neki novi 'lideri',ili motka.....Motkama mi uglavnom mlatimo praznu slamu,uvek iznova.
Jedino bi moglaprava i jedina Pravna drzava,ali Srbi je nece imati jos 5o godina.
Sezdeset godina jedne gluposti mora da nas kosta sezdeset godina druge gluposti!
A onda,kada se konacno opametimo,ako se opametimo,onda ce se vecina nasih danasnjih problema resavati u obicnim psihijatrijskim klinikama za 'lidere' - bilo koje i bilo kakve vrste!
Ali ne u Srbiji...Tada Srbije vise nece biti.
I niko nam nece biti kriv sto je nema.Uostalom,kroz sve ove vekove mnogo vecu stetu nanosili smo sami sebi,no sto su nam naneli svi nasi neprijatelji.
I to je to.
U Srbiji su primarna akumulacija i ovaj primordijalni kapitalizam (trziste resava sve) dvostruko vezani sa juznoamerickim scenarijem: 5% superbogatih stranaca znaci onih koji se ne predstavljaju kao funkcionalni Srbi (ne rade za dobro zemlje, vec samo za sebe i politicki su povezani). 15% tzv. srednje klase koja bas ne gladuje (ali blizu je), i mora uglavnom da cuti inace je izopstena iz javnog zivota (i sa radnih mesta). I 80% Indiosa (Srbi). E, oni bas gladuju (ekvivalent je skidanje najnizih penzija, kopanje po kontejnerima, usteda na kupovini lekova, zivot u izbeglickim kampovima, bez struje i sl.). Pa, kad znamo da se to dogodilo u Venecueli, Boliviji, ali i u nesto izmenjenoj prici u Hondurasu, Salvadoru, Nikaragvi, Argentini, Peruu, onda imamo predstavu gde smo. S tim sto u Juznoj Americi vidim daleko vise samopostovanja. Zato tamo svetski mocnici podrzavaju separatisticku politiku (Bolivija).
O tome recimo pise Tariq Ali. Ali ovaj pravi levicar (u stvari covek koji postuje slobodu i socijalnu pravdu, a ne zanima me da li ima iluzija sto se tice Karla Marksa jer se prakticno ne bavi politikom) bi za domacu 'levicu' sa Otporom i LDPom na celu rekao da su ono sto jesu - ekstremna, neoliberalna desnica. A nas narod to jos uvek ne shvata. Ali to je i razumljivo: Jer za 80% Indiosa, TV je jedini izvor obrazovanja.
2. класе су конструкт, биле и остале и лакше мало са њиховом мисијом,
3. национални тзв договри или уговори који чине наводно платформу европског политичког система су врло јасни и ко се коме у шта меша и како, а где никако - па звало се демократија или већ; него је више реч код утиска о омиљеном ефекту лифта, него о суштини (ено и код У Бека), а што се
4. мајчице Србије тиче, није проблем неко као секретар покојника који је добио пар стотина хиљада већ оних пет који су узели по неких сто милиона и више не могу да скину осмех (нема ни странака, непријатна је то илузија),
5. све то мало другачије хода.