Kada je novembra meseca 2002.godine počelo da se javno govori o Zakonima iz zdravstva, ni na kraj pameti nisu bile mogućnosti ovakvih nakaradnih rešenja, o kojima govori autor teksta.
Svaka javna rasprava praćena je kritikama, ali i predlozima kako bi sve trebalo da izgleda.
Nedavno je Ministar zdravlja, negde, izjavio da je o Zakonima bila rasprava i da su donešeni na demokratski način.
Odgovorno tvrdim, da je sve što je autor teksta pomenuo, bilo na javnim raspravama i odbijeno kao neprihvatljivo od učesnika u raspravama( SLD, udruženja privatnika i dr), ali se sve, ipak našlo, po pogodbenom sistemu, u Skupštinskoj proceduri.
Albanija privatizovala primarnu zdravstvenu zaštitu, a naši privatni lekari i stomatolozi su u ovoj kapitalističkoj zemlji, neprijatelji.
Građani su dovedeni u situaciju običnih (ili tragičnih ) posmatrača, i to za svoj lični dinar.
Zapažanje da se sve protura u vreme godišnjih odmora, je manir u oblasti zdravstva.
Predlažem da se na ovu temu i dalje piše na ovakav, otvoren i argumentovan način.

Najbolji nacin kako "veciti" Ministar zdravlja razmislja i o cemu je:
Proglasena je pandemija Meksickog gripa dr Tomica se setio da krene u nabavku 2 miliona doza od renomirane farmacetske kuce.Za to vreme u zemlji koja se zove Srbija svske godine se otkrije 25.000 novootkrivenih slucjeva raka.Ali resornog ministra vise od prevencije tog opakog oboljenja zanima EFIKASNIJA i SVRSISHODNIJA nabavka ovih 2 miliona doza protiv OPAKE bolesti "svinjski grip"
Jasno je sta je profitabilnije.

Нисам баш разумео аутора за шта се залаже али ми се чини да је то приватизација, та чаробна формула која се досад Србији толико исплатила. Треба разбуцати тај највећи монопол звани здравство, од кога има само штете. Могу рећи, а живим неколико година у потпуно приватном систему, да текст нема баш пуно појма за животом. Сигурно да постоји потреба за бољим здравством у Србији али погледајмо како то може да изгледа, од случаја до случаја.
Држава не може да наплати осигурање и сама је неплатиша. То су приче, држава има апсолутну власт и да хоће то би и урадила, експресно. Видећемо да ли ће и новинари имати такав попуст кад се донесе нови закон.
Аутор каже да закон прописује ко може да се бави здравством. истина, али закон неће направити добре лекаре, ни постојећи приватни лекари неће истренирати замену за себе. Јер то је трошак, а приватник мора смањивати трошкове. Још ће горе бити кад све те мале лекаре покупују велике здравствене организације (то аутору није пало на памет као могућност, а видимо како пролазе сељаци са великим ланцима). Хоће ли њима бити у интересу здравље или болест становништва?
Аутор подржава приватна осигурања. Али зашто би тек њима било у интересу да плаћају лечење икога ко има озбиљан проблем. Узимаће осигурање до су људи здрави, а кад цена лечења буде већа од будућих премија (добити) једноставно ће одбити да плаћају. Аутор ће одговорити да ће то бити регулисано законом. Јел' од оне државе што немож' да наплати премије и која нас упућује на судове који трају доживотно? А на кога ће онда пасти трошкови лечења?
Аутор има високоморалан став да је 'преко реда' чиста корупција. Слажем се само да је то неопходно зло у овој ситуацији, али шта је боље? Код приватника се то неће звати корупција, јер се нико неће ни усудити да пита ко је ушао преко реда и зашто.
Могло би се о овом тексту који је сам за себе театар апсурда писати до сутра. Али нема потребе, чаробног штапа нема и неће га бити, треба гледати шта се да поправити.

Autor je odlicno snimio stanje u zdravstvu, a poruka je - hajde vec jednom, kao i u drugim delatnostima, da sve stavimo pod ekonomsku lupu. Drzavni monopol je sve i svja u zdravstvu, sto bi ga menjali, stalno nas plase kako je sve drugo gore, pa daj da vidimo kako je. I sloba nas je ubedjivao da bolje od njegovog sistema nema. Kako izgleda monopol, vidimo po tome sto sve placamo dva puta! Pa dajte nam da biramo, za nase pare, snacicemo se vec, ne brinite. .

Molim da mi poblize objasnite kako je USA naivan?
Kako ce privatnim doktorima biti vaznije moje zdravlje od profita koji prave na meni, pogotovo sto ce vecina doktora i u privatno sistemu biti samo zaposleni (ovog puta ne drzave vec velikih korporacija)?
Kako ce osiguravajuce kuce imati razloga da osiguraju stare ljude kad premije sigurno nece pokrivati troskove? Ili je verovatnije da ce premije za njih biti tolike da nece moci ni da ih plate?
Kako ce se bilo kakav spor pojedinca za velikim kompanijama, bilo osiguravajucim ili zdravstvenim, resiti bilo kako u sudskom sistemu kakav imamo? Ili mozda podrazumevate da ce sudsvo biti bolje zato sto je zdravstvo privatizovano? Doduse, mozemo se zaliti Strazburu (a i upravi vodovoda).
Raduje me Vas entizijazam za kaptalizam i "monopole kojih tamo ne sme biti", i necu Vas zvati naivnim, jer toliko naivan nije niko.

Hvala na odgovoru Sremac;

Ali zaboravili ste i trecu varijantu: da ne dobijete nikakvu zdravstvenu uslugu ako vam je materijalno stanje takvo. Jer ne mogu se uzimati tudje pare za icije lecenje, tamo neka solidarnost. Mozda bi se mogla prodati kuca ili kakva druga nekretnina, ali i tome ima kraj kad neko dobije rak, ili mu se nedaj boze dete razboli (samo primer).
Takodje ste preskocili da objasnite koji je interes osiguravajucih kompanija? One kontrolisu doktore, ali u koju svrhu? Da vama obezbede bolju uslugu? Sa drzavom se nekako i izadje na kraj, u krajnoj liniji postoje i izbori pa je ulog za vlast mnogo veci nego zdravstvo. Kakav je uticaj naroda na osiguravajuce kuce?
Niste mi odgovorili kako ce se resiti slucaj ako osiguranje jednostavno odbije da plati troskove pod laznim izgovorima. Hocemo li se tuziti sa njima? Sta ako se oni neformalno udruze, pa pocnu da stimuju cene, hocemo li ih opet tuziti? Naravno, oni ce sigurno tvrditi da cene moraju da budu bas takve.
Nas narod kaze "Bolje spreciti nego leciti", ali ko ce ulagati u preventivu u privatnom sistemu? Drzava ovako ulaze koliko toliko, jer ona ipak placa racun. Hoce li i osiguranja to raditi? U koju svrhu, da smanje svoj profit?
A mozda je bolje da mi i ne odgovarate. Sta mi mozete reci se idealizovanih prica kako se to nece desavati, kako ce sve biti idealno samo kad se sve rasproda, ili kako se to u Slovackoj, ili gde vec, savrseno radi.
Pre nego se ospe drvlje i kamenje na zdravstveni sistem treba reci koliko se tacno "tih nasih para" izdvaja i koliko se usluga za te pare moze dobiti, recimo u Americi. To nije nerealno poredjenje, jer cene mnogo cega su prilicno izjednacene sa svetskim. Tada bi se dobila malo bolja slika kakav je ovaj "rasipnicki" sistem, koliko realno dajemo i koliko realno dobijamo.

Svaka Vam cast. Apsolutno se slazem da smo najjadniji u “ regionu”. To doduse nije za cudjenje. Iz mog odeljenja odlikasi su otisli na tehnicke fakultete, medicinu, a na pravo I ekonomiju oni koji nisu bili odlikasi. Pa nek se vidi ko pise zakone. A mi zivimo po njihovim pravilima. A, Tomica, gastroskop iz klinickog na rame pa u srednju Srbiju, sto bi stari rekli “ trbuhom za kruhom”!

Ах, ево Радован нам рече што аутор и Сремац прескочише, да Србија издваја 6% свог бруто националног производа (БНП) за здравство, и то за становништво коме је просечна старост 47 година, који је прошао ратове и санкције, осиромашени уранијум и ко зна шта још, где је злоупотреба алкохола и цигара на сваком кораку. Тај проценат је у земљама на којих се ово двоје позива око 10% од њиховог БНП, а у Америци не знам тачно али се често спомиње да они троше двапут више од осталих развијених земаља.
Па сигуран сам да би и ми имали много бољу негу кад би за здравство одвајали 10-20% нашег БНП, о њиховом да и не говорим. Онда кардиохирург који је цео живит уложио у своја знања не би морао да тезгари и слуша паметовања 'бизнисмена' којима је медицина била сувише тешка да би се студирала.