Da, ali nije bitno.
Bitna je farsa oko Obame. Nedavno je na studiju B neka novinarka, komentatorka, šta li je, izjavila da je svet i Amerika prošli put od događaja opisanih u Čiča Tominoj kolibi do, doslovce "trijumfa demokratije". Izbor čoveka čiji je otac crnac a majka belkinja je trijumf demokratije. To je izgleda dominirajući stav ne samo u srpskim medijima nego i javnosti. A šta ako nije? Šta ako je izbor crnog predsednika vrhunac cinizma, ironije i rasizma. U masakru đaka u Kragujevcu osim Nemaca učestvovao je i jedan Srbin. Neki mu znaju ime. Da li je to čin demokratije. U Jasenovcu jedan od najozloglašenijih ustaša je bio Jevrejin. I u Aušvicu je bilo Poljaka koji su ubijali svoje sunarodnjake gore od Nemaca. Jesu li to potvrde demokratije. Od onoga što su Nemci radili u Aušvicu i Hrvati u Jasenovcu gore je samo terati druge da to rade. Zar komandant logora na Banjici nije bio izvesni Vujković. Zar tužilac za ratne zločine u Beogradu nije Srbin?
Tu dilemu je vrlo lako razrešiti. Samo odgovorite sebi i publici, koju to odluku je doneo Obama, koju će doneti i koju može doneti. Ja odgovor znam. Ne pita se on ništa. To je ta demokratska maska i zloupotreba obojenog čoveka. Dakle jedna odvratnija forma rasizma. Za vašu informaciju 75% stanovnika SAD je obojeno i polovica njih nema telefon u kući. Samo vi gledajte propagandne filnove i neka vas informiše B52, daleko ćete dogurati.
Препоруке:
0
0
2
среда, 22 јул 2009 16:49
Небојша
Одакле вам то да је 75 процената американаца "обојено"? Чињеница је да је сасвим супротно.
Препоруке:
0
0
3
среда, 22 јул 2009 21:12
veljko
Možda ste Vi u nekom našem magazinu pročitali da je sasvim suprotno tj da u SAD živi 75% belaca, prema Miši Brkiću i sličnim, u američkom časopisu verovatno piše 53% belaca i 47% obojenih ali ni jedno ni drugo nisu činjenice. Relevantne podatke možda, kažem možda, ima NASSA, ali Vam ih kao ni meni neće dati. U obojene spadaju ne samo Afro Amerikanci, nego i Kubanci Kolumbijci Hispano Amerikanci, Kinezi, Indijci, Pakistanci. Na primer u Los Anđelesu 75%, merljiv podatak, govore španski kao prvi jezik. Spomenuh li Meksikance i Portorikance, Arapi, Avganistanci.
Nešto o merljivosti. Irac i Kolumbijka imaju obojeno dete baš kao Senegalac i Poljakinja. Ako sam ja na prestižnom i skupom koledžu od trideset studenata u razredu bio jedini pravi belac, najbliži tome su bili jedan Meksikanac i jedan Kolumbijac, a moj rođak u marincima u svojoj grupi od trideset takođe jedini belac onda je prema tom nereprezantivnom uzorku procenat još veći. Statistika jest nauka i može se dobiti neki približan podatak, ali Amerikancima, pa ni njihov oj statistici ne treba verovati ništa. Oni sve lažu. Da ste ikad bili u Americi ne bi se pitali otkud meni 75 već otkud Vama. Spada li Ričard Gir u Vaših 75% belaca ili mojih 75% obojenih? Pogledajte pažljivo.Ovo me podseća na vic gde Mujo na pitanje "jesi li čitao na Drini ćuprija " odgovara, "šta ćito, hodo". Moja procena i svih koje znam a živeli su tamo je između 70 i 90 % obojenih, raznih, a poprilično degenerisani belci žive u većem procentu u ruralnim nedođijama. Pola New York-a, od deset do petnaest miliona stanovnika belačka noga nije kročila poslednjih dvadeset godina, a u drugoj polovini obojenih je duplo više.
Duga je to priča.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 23 јул 2009 00:47
ТОПОЉ
Прије два дана НСПМ објавила је сличан ауторски текст из пера Димитри Сајмса под насловом "Могу ли С.А.Д и Русија наћи заједнички језик".А сада ауторски текст Кети Јанг,"Да ли је Обамин пут у Москву био успешан".Обадва текста одишу носталгијом за деведесетим годинама прошлога вијека.31-ог децембра 1999 када нико није наслућивао ни маестрал догодила се олуја.Од овог датума ствари су почеле ићи другачијим током.Златном кочијом престао је да управља пијани кочијаш.31-ог децембра 1999 у Москви је извршен државни удар.То се морало догодити јер 8 година владавине Бориса Николајевича оставило је пустош у Русији.ФСБ ријешила је преузети ствар у своје руке и земљу повести у бољу будућност.Нико није ни слутио,осим од Бога изабраних актера спашавања Русије и руског народа,да је последњи децембарски дан 1999 уједно и дан који ће промјенити ток историје.ФСБ и господин Путин су спасили и Русију и овај свијет.Ове године навршиће се 10 година како Јељцин више није становник Кремља.За тих 10 година Русија је васкрсла.У сваком погледу.Прошлога љета у аугусту,догодила се још једна олуја.Она кавкаска,коју је у дијело спровела 58-ма руска армија понизивши и Америку и НАТО.Списак тих понижења које је Запад предвођен Америком доживио од Русије у последњих десет година је подугачак.Међутим рат на Кавказу може се сматрати прекретницом,јер ту је Америка показала сву своју немоћ.Америка као спонзор геноцида,које је у дијело спровела америчка марионетска власт на челу са Сакашвилијем,овај рат је изгубила у рекордно кратком временском року.За мање од 2 дана све је било готово.Јужна Осетија и Абхазија за Грузију су заувјек изгубљене.Додуше никада нису ни биле њен саставни дио.Али Џугашвилијева похлепа једном је морала бити наплаћена.Догодило се то у вријеме Путинове Русије.И зато ова данашња Русија смета Западу.Тражи се нови Јељцин,траже се пукотине,покушава се у двојац Путин-Медведев унјети раздор.Али нигдје није почело да цури и неће.И то нервозног Лакија чини још нервознијим.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 23 јул 2009 01:42
ТОПОЉ
Наставак...Та нервоза Америке свеопште је присутна,како кроз овакве текстове(најобичније памфлете скухане у америчкој кухињи)тако и кроз дипломатски протокол који све виши личи на онај из времена хладног рата.Надаље та нервоза преноси се и кроз медије.Медији под америчким кишобраном(западним уопште)воде специјални пропагандни рат против Путинове Русије а самим тим и против руског народа.И нису само они објавили рат данашњој Русији,већ и њихова полтронска гарнитура са постсовјетског простора,затим блиског окружења, односно некадашњих чланица Варшавског Пакта,па све до ових несрећника са простора бивше Југославије.Похвално бесједништво на рачун великог брата,свеопште присутно на режимским медијима и свеопшта русофобија поприма карактер наднаравног.У Србији конкретно,води се тиха кампања за улазак Србије у НАТО.Међутим један добар дио српског националног корпуса прозрео је намјеру америчких агената устоличених на Дедињу.Тај исти српски корпус отео се контроли(што је свакако за похвалу)па редовно кроз коментаре корисника на многим сајтовима једноставно жестоко осипа паљбу по оним који би Србију увели у тај злочиначки савез.Рецимо београдска "Политика" је у неколико наврата писала о антиамериканизму у Србији.Циљ тога писања било је преваспитавање нације.Али на жалост наручилаца овог пројекта догодио се контраефекат.Срби не воле Америку,баш као што не желе ни да чују за приступ Србије НАТО-у.Када би сада направили анкету међу косметским Србима кога више воле,Путинову Русију или Тадићеву Србију, одговор би био поражавајући по актуелног предсједника Србије.И не важи ово само за Србе са КиМ.Ово важи за добар дио српског народа.Почињем ту од себе.Дакле и поред организованих агитација агитатора мозак добром дијелу српског народа није могуће испрати.Америчка панглосија(брбљивост)као и њених сателита обиће се о главу истим прије или касније.То ће се догодити из разлога,јер Руска душа,част и образ нису на продају.Једино остаје питање;Гдје је крај руском стрпљењу?
Препоруке:
0
0
6
петак, 24 јул 2009 13:32
Miroslav
Clanak je tipican primer "Bizzaro World" nacina razmisljanja. T.j. dogadjaji u svetu se ne razmatraju u realnom kontesktu, vec u izmisljenom. Samim tim bilo kakva analiza je pogresna i pre nego sto je zapoceta.
Svi ti "analiticari" i "slobodni novinari" koji razmisljaju o Americi, kao o borcu za sveopste dobro, a o Rusiji kao o izvoru svog svetskog zla - meni licno izgledaju prilicno bedno.
Iskreno receno, ne razumem, sta je urednik nasao interesantnog u ovom clanku.
Препоруке:
0
0
7
уторак, 28 јул 2009 12:25
Milos Stankovic
Nesumnjiva je cinjenica da u Rusiji nikada nije bilo vise slobode nego danas, za vladavine Medvedeva i Putina. To naravno ne znaci da je u pogledu postovanja ljudsih prava i sloboda Rusija rame uz rame sa, recimo, Francuskom, vec da je stanje bolje nego bilo kada u ruskoj istoriji, koja nije tako kratka. Ako neko od americkih i domacih kriticara Rusije tvrdi suprotno, molim ga da to i argumentuje, a ne da vredja inteligenciju citalaca nazivajuci doba najvece pljacke i ponizenja Rusije vremenom njenog procvata.
.jpg)
Bitna je farsa oko Obame. Nedavno je na studiju B neka novinarka, komentatorka, šta li je, izjavila da je svet i Amerika prošli put od događaja opisanih u Čiča Tominoj kolibi do, doslovce "trijumfa demokratije". Izbor čoveka čiji je otac crnac a majka belkinja je trijumf demokratije. To je izgleda dominirajući stav ne samo u srpskim medijima nego i javnosti. A šta ako nije? Šta ako je izbor crnog predsednika vrhunac cinizma, ironije i rasizma. U masakru đaka u Kragujevcu osim Nemaca učestvovao je i jedan Srbin. Neki mu znaju ime. Da li je to čin demokratije. U Jasenovcu jedan od najozloglašenijih ustaša je bio Jevrejin. I u Aušvicu je bilo Poljaka koji su ubijali svoje sunarodnjake gore od Nemaca. Jesu li to potvrde demokratije. Od onoga što su Nemci radili u Aušvicu i Hrvati u Jasenovcu gore je samo terati druge da to rade. Zar komandant logora na Banjici nije bio izvesni Vujković. Zar tužilac za ratne zločine u Beogradu nije Srbin?
Tu dilemu je vrlo lako razrešiti. Samo odgovorite sebi i publici, koju to odluku je doneo Obama, koju će doneti i koju može doneti. Ja odgovor znam. Ne pita se on ništa. To je ta demokratska maska i zloupotreba obojenog čoveka. Dakle jedna odvratnija forma rasizma. Za vašu informaciju 75% stanovnika SAD je obojeno i polovica njih nema telefon u kući. Samo vi gledajte propagandne filnove i neka vas informiše B52, daleko ćete dogurati.
Nešto o merljivosti. Irac i Kolumbijka imaju obojeno dete baš kao Senegalac i Poljakinja. Ako sam ja na prestižnom i skupom koledžu od trideset studenata u razredu bio jedini pravi belac, najbliži tome su bili jedan Meksikanac i jedan Kolumbijac, a moj rođak u marincima u svojoj grupi od trideset takođe jedini belac onda je prema tom nereprezantivnom uzorku procenat još veći. Statistika jest nauka i može se dobiti neki približan podatak, ali Amerikancima, pa ni njihov oj statistici ne treba verovati ništa. Oni sve lažu. Da ste ikad bili u Americi ne bi se pitali otkud meni 75 već otkud Vama. Spada li Ričard Gir u Vaših 75% belaca ili mojih 75% obojenih? Pogledajte pažljivo.Ovo me podseća na vic gde Mujo na pitanje "jesi li čitao na Drini ćuprija " odgovara, "šta ćito, hodo". Moja procena i svih koje znam a živeli su tamo je između 70 i 90 % obojenih, raznih, a poprilično degenerisani belci žive u većem procentu u ruralnim nedođijama. Pola New York-a, od deset do petnaest miliona stanovnika belačka noga nije kročila poslednjih dvadeset godina, a u drugoj polovini obojenih je duplo više.
Duga je to priča.
Svi ti "analiticari" i "slobodni novinari" koji razmisljaju o Americi, kao o borcu za sveopste dobro, a o Rusiji kao o izvoru svog svetskog zla - meni licno izgledaju prilicno bedno.
Iskreno receno, ne razumem, sta je urednik nasao interesantnog u ovom clanku.