Da, ali nije bitno.
Bitna je farsa oko Obame. Nedavno je na studiju B neka novinarka, komentatorka, šta li je, izjavila da je svet i Amerika prošli put od događaja opisanih u Čiča Tominoj kolibi do, doslovce "trijumfa demokratije". Izbor čoveka čiji je otac crnac a majka belkinja je trijumf demokratije. To je izgleda dominirajući stav ne samo u srpskim medijima nego i javnosti. A šta ako nije? Šta ako je izbor crnog predsednika vrhunac cinizma, ironije i rasizma. U masakru đaka u Kragujevcu osim Nemaca učestvovao je i jedan Srbin. Neki mu znaju ime. Da li je to čin demokratije. U Jasenovcu jedan od najozloglašenijih ustaša je bio Jevrejin. I u Aušvicu je bilo Poljaka koji su ubijali svoje sunarodnjake gore od Nemaca. Jesu li to potvrde demokratije. Od onoga što su Nemci radili u Aušvicu i Hrvati u Jasenovcu gore je samo terati druge da to rade. Zar komandant logora na Banjici nije bio izvesni Vujković. Zar tužilac za ratne zločine u Beogradu nije Srbin?
Tu dilemu je vrlo lako razrešiti. Samo odgovorite sebi i publici, koju to odluku je doneo Obama, koju će doneti i koju može doneti. Ja odgovor znam. Ne pita se on ništa. To je ta demokratska maska i zloupotreba obojenog čoveka. Dakle jedna odvratnija forma rasizma. Za vašu informaciju 75% stanovnika SAD je obojeno i polovica njih nema telefon u kući. Samo vi gledajte propagandne filnove i neka vas informiše B52, daleko ćete dogurati.

Možda ste Vi u nekom našem magazinu pročitali da je sasvim suprotno tj da u SAD živi 75% belaca, prema Miši Brkiću i sličnim, u američkom časopisu verovatno piše 53% belaca i 47% obojenih ali ni jedno ni drugo nisu činjenice. Relevantne podatke možda, kažem možda, ima NASSA, ali Vam ih kao ni meni neće dati. U obojene spadaju ne samo Afro Amerikanci, nego i Kubanci Kolumbijci Hispano Amerikanci, Kinezi, Indijci, Pakistanci. Na primer u Los Anđelesu 75%, merljiv podatak, govore španski kao prvi jezik. Spomenuh li Meksikance i Portorikance, Arapi, Avganistanci.
Nešto o merljivosti. Irac i Kolumbijka imaju obojeno dete baš kao Senegalac i Poljakinja. Ako sam ja na prestižnom i skupom koledžu od trideset studenata u razredu bio jedini pravi belac, najbliži tome su bili jedan Meksikanac i jedan Kolumbijac, a moj rođak u marincima u svojoj grupi od trideset takođe jedini belac onda je prema tom nereprezantivnom uzorku procenat još veći. Statistika jest nauka i može se dobiti neki približan podatak, ali Amerikancima, pa ni njihov oj statistici ne treba verovati ništa. Oni sve lažu. Da ste ikad bili u Americi ne bi se pitali otkud meni 75 već otkud Vama. Spada li Ričard Gir u Vaših 75% belaca ili mojih 75% obojenih? Pogledajte pažljivo.Ovo me podseća na vic gde Mujo na pitanje "jesi li čitao na Drini ćuprija " odgovara, "šta ćito, hodo". Moja procena i svih koje znam a živeli su tamo je između 70 i 90 % obojenih, raznih, a poprilično degenerisani belci žive u većem procentu u ruralnim nedođijama. Pola New York-a, od deset do petnaest miliona stanovnika belačka noga nije kročila poslednjih dvadeset godina, a u drugoj polovini obojenih je duplo više.
Duga je to priča.

Nastavak...Ta nervoza Amerike sveopšte je prisutna,kako kroz ovakve tekstove(najobičnije pamflete skuhane u američkoj kuhinji)tako i kroz diplomatski protokol koji sve viši liči na onaj iz vremena hladnog rata.Nadalje ta nervoza prenosi se i kroz medije.Mediji pod američkim kišobranom(zapadnim uopšte)vode specijalni propagandni rat protiv Putinove Rusije a samim tim i protiv ruskog naroda.I nisu samo oni objavili rat današnjoj Rusiji,već i njihova poltronska garnitura sa postsovjetskog prostora,zatim bliskog okruženja, odnosno nekadašnjih članica Varšavskog Pakta,pa sve do ovih nesrećnika sa prostora bivše Jugoslavije.Pohvalno besjedništvo na račun velikog brata,sveopšte prisutno na režimskim medijima i sveopšta rusofobija poprima karakter nadnaravnog.U Srbiji konkretno,vodi se tiha kampanja za ulazak Srbije u NATO.Međutim jedan dobar dio srpskog nacionalnog korpusa prozreo je namjeru američkih agenata ustoličenih na Dedinju.Taj isti srpski korpus oteo se kontroli(što je svakako za pohvalu)pa redovno kroz komentare korisnika na mnogim sajtovima jednostavno žestoko osipa paljbu po onim koji bi Srbiju uveli u taj zločinački savez.Recimo beogradska "Politika" je u nekoliko navrata pisala o antiamerikanizmu u Srbiji.Cilj toga pisanja bilo je prevaspitavanje nacije.Ali na žalost naručilaca ovog projekta dogodio se kontraefekat.Srbi ne vole Ameriku,baš kao što ne žele ni da čuju za pristup Srbije NATO-u.Kada bi sada napravili anketu među kosmetskim Srbima koga više vole,Putinovu Rusiju ili Tadićevu Srbiju, odgovor bi bio poražavajući po aktuelnog predsjednika Srbije.I ne važi ovo samo za Srbe sa KiM.Ovo važi za dobar dio srpskog naroda.Počinjem tu od sebe.Dakle i pored organizovanih agitacija agitatora mozak dobrom dijelu srpskog naroda nije moguće isprati.Američka panglosija(brbljivost)kao i njenih satelita obiće se o glavu istim prije ili kasnije.To će se dogoditi iz razloga,jer Ruska duša,čast i obraz nisu na prodaju.Jedino ostaje pitanje;Gdje je kraj ruskom strpljenju?

Nesumnjiva je cinjenica da u Rusiji nikada nije bilo vise slobode nego danas, za vladavine Medvedeva i Putina. To naravno ne znaci da je u pogledu postovanja ljudsih prava i sloboda Rusija rame uz rame sa, recimo, Francuskom, vec da je stanje bolje nego bilo kada u ruskoj istoriji, koja nije tako kratka. Ako neko od americkih i domacih kriticara Rusije tvrdi suprotno, molim ga da to i argumentuje, a ne da vredja inteligenciju citalaca nazivajuci doba najvece pljacke i ponizenja Rusije vremenom njenog procvata.