Odličan tekst;Mačo je definitivno mrtav!Jedino mi nije jasno šta će feministkinje kad mu izdaju 40-nicu,naime cenim da će toliko izdržati bez "nekog grubijana koji ih..."
Препоруке:
0
0
2
среда, 22 јул 2009 17:25
bezveze je to
... sto se prave da hoce ljubimca. Ne ide.
Препоруке:
0
0
3
среда, 22 јул 2009 18:34
stevan
nije, ja sam maco i super mi ide
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 23 јул 2009 00:45
Родољуб
Искрено, као да је то важно. Још једно модерно, културолошко испирање уста уз јутарњу кафу и "доње новости". Као када се окупе жене у јутарњој смени, па крену да оговоарају своје мужеве од синоћ, у стилу: "онај мој..."
Лепо, изразито традиционално, али бескорисно.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 23 јул 2009 09:10
MB
Razgovarajući sa sudijama koje sude porodične odnose ( većina su žene ), saznao sam da su žene mnogo agresivnije nego što se i pretpostavlja, kako one kažu "veći su nasilnici", proces je najčešće ovakav muškarac ne ispunjava neko očekivanje, ide verbalno nasilje koje se najčešće ponavlja i po nekoliko meseci, muškarac reaguje na prirodan način i završe na sudu. U postupku se obično utvrdi da je u pitanju obostrano nasilje ili samozaštita tj. da žena nije žrtva, i tužba se ili povlači ili odbija, ovako završi preko 50% slučajeva.
p.s. U studentskom domu ( 2008.) docimerke i cimeri su me osudjivali, što sam izmarširao (rekao marš napolje!) devojku, optuživali me da sam suviše grub, trajlo je to bar 2 meseca dok nju nisu čuli preko tel. i dok se nisam vratio od nje izgreban po rukama. Od tada docimerke nisu imale komentare!
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 23 јул 2009 16:38
AA
"Razgovarajući sa sudijama koje sude porodične odnose ( većina su žene ), saznao sam da su žene mnogo agresivnije nego što se i pretpostavlja, kako one kažu "veći su nasilnici", proces je najčešće ovakav muškarac ne ispunjava neko očekivanje, ide verbalno nasilje koje se najčešće ponavlja i po nekoliko meseci, muškarac reaguje na prirodan način i završe na sudu."
Ви мора да се шалите. То је природан начин кажете? Значи жене само да ћуте, а ако се усуде да приговоре мушкарцу (нећу чак ни да се ограничим да кажем мужу) а онда, природно, да добију по њушци. Сад ме подсетисте на једну америчку рекламу из 50тих, знате кад се у САД-у увелико пропагирало враћање жена у кухиње, јербо су за време Другог светског рата "морале" да раде и зарађују за себе и породицу, одн. тад им се пружила прилика. Дакле, реклама је, видимо бесног мушкарца и жену која покајнички слеже раменима, заборавила је да уплати пракинг ваљда, па им паук однео кола, а испод пише "Is it always wrong to kill a woman?" - у преводу "Да ли је увек погрешно убити жену?".
Па, ја знам шта бих ја одговорила (не зато што сам жена, већ зато што сам људско биће).
Шта бисте ви одговорили?
Препоруке:
0
0
7
петак, 24 јул 2009 08:00
BB
U knjizi „Pogrešan put: razmišljanja o 30 godina feminizma“, (Ed. Odile Jacob, 2003), francuska feministkinja Elizabet Badenter izmedju ostalog piše: « Sistematski ignorišući nasilništvo i moć žena, stalno ih proglašavajući za ugnjetene, dakle nevine, stvara se slika čovečanstva podeljenog na dva dela koja nije u skladu sa istinom: s jedne strane žrtve muškog nasilja a sa druge svemoćni muški dželati“.
Препоруке:
0
0
8
субота, 25 јул 2009 15:39
њујорк
Аутор види колико може, али се односи међу половима не могу схватити без увида у шире друштвено-економске односе. Проблем је и почесто позивање на запад и којекакве модерне ауторе без икаквог правог познавања како тај запад заправо функционише.
Прво питање је да ли је мушкарац уопште потребан модерном друштву? Па вероватно колико је и бик потребан сељаку. Треба, али га прво треба уштројити да не прави проблеме, показује вољу или иницијативу. Само су сељака данас заменили крупе корпорације и држава.
А 'штројење' почиње врло рано. Отац је избачен из породице и сву децу подиже мајка, тако да мушка деца немају ни шансу да упију карактер мушкарца у себе. Традиционално су мушка деца врло рано помагала очевима, што је имало не само економску лгику већ и васпитни карактер. Седећи корак је спречавање социјализације, деца се третирају као бебе до неприродно касног узраста, 5-6 разред. Следећи шок је сусрет тако несоцијализованих дечака са девојчицама, које су у истом узрасту далеко испред њих. Ту никаквих равноправних и партнерских односа нема већ је све подређено инфантилном одмеравању снага у којем су дечаци сигурни губитници. И тако редом. Онда обично остаје избор, или бити папак или педер (у мањем броју насилник). Зато није чудо су добар део интелигентних, духовитих мушараца које сам срео хомосексуалци.
А такви 'уштројени' су идеални радници и потрошачи. Природне предности као снага (физичка и ментална), концентрација, упорност, издржљивост су све ту без икаквих 'непожељниx' као што су амбиција, самосталност, креативност, брига за породицу и друштво итд.
Зато мислим да је 'мачо' промашена тема, јер у питању није 'равноправност' полова. Питање је да ли се наша култура може одупрети овом разарућем утицају са запада из првенствено католичких земаља. Можда некад постигнемо њихов стандард, али и ја сам некад мисло да су приче о Словенцима као папцима и педерима а Словенкама као доконим женама жељним провода само стеротипи које шире неуклопљени дошљаци.
Препоруке:
0
0
9
недеља, 26 јул 2009 01:08
N G
Mi muškarci smo krivi za sve.
Hiljadama godina je zanemarivan značaj žena.
Takođe, hiljadama godina su muškarci stvarali uslove da se dogodi ovo što se događa.
Da ne pominjem da su muškarci ti koji su zaboravili sve autoritete i svetinje iznad sebe, uz očekivanje da će takvim ponašanjem moći da ostanu autoriteti u odnosu na žene.
Muškarac nije ženu sačuvao od sebe.
Sada je došlo "ženinih 5 minuta".
Препоруке:
0
0
10
недеља, 26 јул 2009 14:30
Јован Јанковић
Мислим да је решење у потпуном изједначавању права и обавеза у друштву. Код нас је то још увек неуједначено, односно, постоји фаворизовање мушкараца у појединим пословима (нпр. рад на грађевини и сродни послови). Са друге стране, обавезе нису исте, наиме, јасно је законски дефинисана обавеза мушкараца да служе Војску, током којег периода високо школовани мушкарци интелектуално деградирају, док жене у том периоду могу да нађу посао па још и да се усаврше. Истовремено, "војна обавеза" чак више ни не укључује обавезан физички напор, одн. остављена је могућност цивилног служења, па нема више аргумената за полну дискриминацију у овом погледу. Зато сам присталица приступа: једнаке шансе, али и обавезе, за све.
Препоруке:
0
0
11
недеља, 26 јул 2009 14:48
горштак
Ха,ха... г. њујорк, ваш коментар је најбоља и најистинитија анализа ове теме. Милијарду посто сте у праву. Ментално и духовно шкопљење мушкарца и јесте једна од основних тенденција западне цивилизације, која се као идеолошка константа провлачи и кроз њихову класичну и модерну литературу, теоријску мисао, филм. Проблем је што се савремене жене под утицајем ових деструктивних доктрина, свесно или несвесно и даље придружују рушењу мушког ауторитета (одавно непостојећег), па чак и његовог голог интегритета, не схватајући да тиме секу грану на којој седе. Јер без мушкарца онаквог каквим су га Бог и природа дали, ни саме не могу остварити пуноћу душевног и телесног спајања са њим, дакле оно за чиме , упркос свему, у дубини срца чезну. Фригидност и импотенција, као све масовније болести западних друштава, директна су последица овог обртања улога. Тежња да се по сваком питању изједначи са мушкарцем, па чак и задоминира над њим, временом се на телесном плану манифестује као неспособност за оргазам (са бићем које свесно или несвесно почиње да се презире и доживаљава као ниже). Док исто тако друштвени притисци на мушкарца да се сагиње пред женом где год му је ''назадна прошлост'' омогућила да доминира (како се она не би осећала пониженом и обесправљеном) доводи до слабљења мушког либида које се на крају манифестује као импотенција. Исто важи и за хомосексуализам, неизграђеност мушког карактера код момака у пуној снази, што су последице убијања мушкарца као оца и главе породице. Зато је г. њујорк апсолутно у праву када апелује на културолошку самозаштиту од ових деструктивних утицаја западних култура, не би ли се ово мало преостале српске мушкости како-тако сачувало. Не би било лоше да се иначе разборита Јована Папан темељније позабави овом темом, а и НСПМ као утицајнији медиј поведе оштрију полемику са пропагаторима феминистичких небулоза, обзиром да су њихове разорне последице по породицу, друштво и уопште нормалне мушко-женске односе, много веће него што се замислити може.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 27 јул 2009 11:02
Даг
Суштина је на "економској" страни. Проценили су да су жене бољи потрошачи и да је њима лакше манипулисати. Истовремено треба ограничити раст људске популације. Једним захватом, остварена су два кључна циља. Жене остају "прикраћене", а мушкарци су у "шкрипцу". Секс остаје вентил за иживљавање фрустрираних потрошача. Жене опет највише губе, јер су одвраћене од материнства или од одгајања детета у комплетној породици. Тако се ствара нови потрошач чије се понашање и бројност контролише. У крајњем, потребан им је човек као асексуално биће које се уз дозволу размножава "асексуалним" путем. Отуда толика брига за вештачку оплодњу, замена речи пол (мушки, женски) речју род (мушки, женски, средњи) и сл. Мушкарци и жене се морају окупити у истој "асоцијацији" да би се заједнички одупрли овом испирању мозга.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 27 јул 2009 14:15
?
Суштина је на "економској" страни. Проценили су да су жене бољи потрошачи и да је њима лакше манипулисати
А зашто је женама лакше манипулисати?
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 27 јул 2009 15:48
Mилош
Прошле године око 200.000 деце , уморено је абортусима !
Тако то бива.
Молио бих жене, да пожуре са уживанјима у новостеченим слободама , пошто још мало неће имати ко. нестаће нас.
У овим временима ''млада'' ( 35 год....да ''проживи'' мало)приликом венчања задужи ашовчић ,за копање ровова у рововској битци ,погрешно називаној брак.Обично га добије од мајке .
Дали сте примјетили да је како време пролаѕи, све већи број усамљених ,унеѕверених али''слободних''жена.
Мушкарци спремају одговор.
ПС
Некад сам женама радо прискако у помоћ у свакој прилици , рецимо у саобраћају . Данас иѕбегавам , засто да јој кварим уживанје у слободи .
Препоруке:
0
0
15
среда, 05 август 2009 11:52
Мислилац
Нажалост, принуђени смо да гледамо капитулацију породичних вредности без икакве видљиве реакције друштва. Евидентно је да се ово систематски (и системски) ради.
За креирање вештачких табора и подела, побринуло се неколико дежурних невладиних организација, које "брину" о нашем друштву, потенцирајући нарушавање здравих породичних односа и у потпуности занемарујући улогу мушкарца у друштву.
У последње време у овоме предњачи некакво удружење грађана "Женске студије и истраживања"(*) у сарадњи са "Центром за женске студије"(**).
Екипа поменутог удружења је преузела на себе бригу о нашем језику па су, онако успут, саставили и зборник "родно сензитивног језика", са 2.386 именица женског рода које означавају разне професије(***). Наводим само неке од њих: "хируршкиња, криминалисткиња, метафизичарка, конзулка...".
Био сам веома изненађен видевши да под њиховом надлежношћу делује и читав један програм на Факултету политичих наука (Универзитета у Београду).
Наиме, екипа сарадника тог "Центра" организује "академске" студије под називом "Род и политика". Довољно је погледати програм који је, колико се на сајту може видети, добио државне акредитације(****)!
Јасно је да поједине невладине организације делују као продужена рука интересних група који их финансирају. Нејасно је, међутим, да тренутна државна управа не само да жмури на овакве појаве у друштву, већ их и популарише, издавањем акредитација специјализованим програмима и то на државним универзитетима!
Шта је следећи корак?
Едукација нових "лингвиста" (лингвисти се са оваквим рогобатним силовањем језика никада неће сложити), едукација нових "културолога", или још једна осуда нације кроз уобичајене фразе о нетолеранцији?
Светла будућност или урушавање породице и нације? Питање је САД!
--
(*)www.zenskestudije.org.rs
(**)http://zenskestudie.edu.rs
(***)www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kaze-se-psihijatresa-i-ombudsmanka.sr.html
(****)http://zenskestudie.edu.rs/master/specijalisticke/specijalisticke.html
Препоруке:
0
0
16
четвртак, 06 август 2009 11:24
against subversion
За мислиоца--Нема потребе да толико критикујете феминисткиње. Мислим да је овој земљи потребан феминистички покрет, као и њихова борба за женска права. Јасно је, наравно, да ова, као и свака борба, нпр. борба за социјална или политичка права може да се преокрене у своју супротност. Није реткост да се један покрет, једна идеја изокрене, да од почетне конструктивне позиције доспе до деструктивне. Проблем са нашим феминсткињама није у њиховој борби за женска права, проблем је њихово незнање. Нпр. корен женске субординираности виде у наводно постојећим патријархалним односима. Дакле, почетна теза је нетачна. Ниједно западноевропско, средњоевропско, источноевропско друштво није патријархално. Узрок инфериорности жена је постојећа формална и неформална дистрибуција моћи. Но овај аспект наше феминисткиње не осветљавају јер су инкрпориране управо у постојећу дистрибуцију моћи. Дакле њихова фундаментална парадигма је у нераскидивиој вези са теоријском парадигмом ултралибералног капитализма који да би опстао мора да спречи испитивање структуре финансијске, политичке и културне моћи. Наше феминисткиње би требале да наставе са својим анагажманом, али би, бар по мом мишљењу, ако заиста желе да дају допринос еманципацији жена, требале да модификују своју парадигму. Што се тиче ''културологије'', на жалост ради се о једној дисциплини која никако да се озбиљно конституише. Социологија културе је ''растворена'' и преименована у културологију, а ова опет у тривијалну мешавину анализа, углавном, феномена популарне културе: медији, рекламе, мода, музика, филмови. ''Анализе'' исечака популарне културе су пале на ниво текстова за жуту штампу, и сведене на анализе које бсе читају уз јутарњу кафу. Чак ни то. Још једна у низу ''субверзија'' унутар науке.
.jpg)
Лепо, изразито традиционално, али бескорисно.
p.s. U studentskom domu ( 2008.) docimerke i cimeri su me osudjivali, što sam izmarširao (rekao marš napolje!) devojku, optuživali me da sam suviše grub, trajlo je to bar 2 meseca dok nju nisu čuli preko tel. i dok se nisam vratio od nje izgreban po rukama. Od tada docimerke nisu imale komentare!
Ви мора да се шалите. То је природан начин кажете? Значи жене само да ћуте, а ако се усуде да приговоре мушкарцу (нећу чак ни да се ограничим да кажем мужу) а онда, природно, да добију по њушци. Сад ме подсетисте на једну америчку рекламу из 50тих, знате кад се у САД-у увелико пропагирало враћање жена у кухиње, јербо су за време Другог светског рата "морале" да раде и зарађују за себе и породицу, одн. тад им се пружила прилика. Дакле, реклама је, видимо бесног мушкарца и жену која покајнички слеже раменима, заборавила је да уплати пракинг ваљда, па им паук однео кола, а испод пише "Is it always wrong to kill a woman?" - у преводу "Да ли је увек погрешно убити жену?".
Па, ја знам шта бих ја одговорила (не зато што сам жена, већ зато што сам људско биће).
Шта бисте ви одговорили?
Прво питање је да ли је мушкарац уопште потребан модерном друштву? Па вероватно колико је и бик потребан сељаку. Треба, али га прво треба уштројити да не прави проблеме, показује вољу или иницијативу. Само су сељака данас заменили крупе корпорације и држава.
А 'штројење' почиње врло рано. Отац је избачен из породице и сву децу подиже мајка, тако да мушка деца немају ни шансу да упију карактер мушкарца у себе. Традиционално су мушка деца врло рано помагала очевима, што је имало не само економску лгику већ и васпитни карактер. Седећи корак је спречавање социјализације, деца се третирају као бебе до неприродно касног узраста, 5-6 разред. Следећи шок је сусрет тако несоцијализованих дечака са девојчицама, које су у истом узрасту далеко испред њих. Ту никаквих равноправних и партнерских односа нема већ је све подређено инфантилном одмеравању снага у којем су дечаци сигурни губитници. И тако редом. Онда обично остаје избор, или бити папак или педер (у мањем броју насилник). Зато није чудо су добар део интелигентних, духовитих мушараца које сам срео хомосексуалци.
А такви 'уштројени' су идеални радници и потрошачи. Природне предности као снага (физичка и ментална), концентрација, упорност, издржљивост су све ту без икаквих 'непожељниx' као што су амбиција, самосталност, креативност, брига за породицу и друштво итд.
Зато мислим да је 'мачо' промашена тема, јер у питању није 'равноправност' полова. Питање је да ли се наша култура може одупрети овом разарућем утицају са запада из првенствено католичких земаља. Можда некад постигнемо њихов стандард, али и ја сам некад мисло да су приче о Словенцима као папцима и педерима а Словенкама као доконим женама жељним провода само стеротипи које шире неуклопљени дошљаци.
Hiljadama godina je zanemarivan značaj žena.
Takođe, hiljadama godina su muškarci stvarali uslove da se dogodi ovo što se događa.
Da ne pominjem da su muškarci ti koji su zaboravili sve autoritete i svetinje iznad sebe, uz očekivanje da će takvim ponašanjem moći da ostanu autoriteti u odnosu na žene.
Muškarac nije ženu sačuvao od sebe.
Sada je došlo "ženinih 5 minuta".
А зашто је женама лакше манипулисати?
Тако то бива.
Молио бих жене, да пожуре са уживанјима у новостеченим слободама , пошто још мало неће имати ко. нестаће нас.
У овим временима ''млада'' ( 35 год....да ''проживи'' мало)приликом венчања задужи ашовчић ,за копање ровова у рововској битци ,погрешно називаној брак.Обично га добије од мајке .
Дали сте примјетили да је како време пролаѕи, све већи број усамљених ,унеѕверених али''слободних''жена.
Мушкарци спремају одговор.
ПС
Некад сам женама радо прискако у помоћ у свакој прилици , рецимо у саобраћају . Данас иѕбегавам , засто да јој кварим уживанје у слободи .
За креирање вештачких табора и подела, побринуло се неколико дежурних невладиних организација, које "брину" о нашем друштву, потенцирајући нарушавање здравих породичних односа и у потпуности занемарујући улогу мушкарца у друштву.
У последње време у овоме предњачи некакво удружење грађана "Женске студије и истраживања"(*) у сарадњи са "Центром за женске студије"(**).
Екипа поменутог удружења је преузела на себе бригу о нашем језику па су, онако успут, саставили и зборник "родно сензитивног језика", са 2.386 именица женског рода које означавају разне професије(***). Наводим само неке од њих: "хируршкиња, криминалисткиња, метафизичарка, конзулка...".
Био сам веома изненађен видевши да под њиховом надлежношћу делује и читав један програм на Факултету политичих наука (Универзитета у Београду).
Наиме, екипа сарадника тог "Центра" организује "академске" студије под називом "Род и политика". Довољно је погледати програм који је, колико се на сајту може видети, добио државне акредитације(****)!
Јасно је да поједине невладине организације делују као продужена рука интересних група који их финансирају. Нејасно је, међутим, да тренутна државна управа не само да жмури на овакве појаве у друштву, већ их и популарише, издавањем акредитација специјализованим програмима и то на државним универзитетима!
Шта је следећи корак?
Едукација нових "лингвиста" (лингвисти се са оваквим рогобатним силовањем језика никада неће сложити), едукација нових "културолога", или још једна осуда нације кроз уобичајене фразе о нетолеранцији?
Светла будућност или урушавање породице и нације? Питање је САД!
--
(*)www.zenskestudije.org.rs
(**)http://zenskestudie.edu.rs
(***)www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kaze-se-psihijatresa-i-ombudsmanka.sr.html
(****)http://zenskestudie.edu.rs/master/specijalisticke/specijalisticke.html