“То је још један доказ колико је лицемерство захватило нашу интелектуалну и тзв. политичку елиту. То је она кобна плесан о којој је говорио Борислав Пекић.”
Moгу само да додам да одавно нисам нашао тачнији опис стања духа у Србији.
Препоруке:
0
0
2
субота, 20 децембар 2008 15:09
Милорад Вукашиновић
Одличан текст који у потпуности разоткрива моралну хипокризију интелектуалне елите у Србији.
Сматрам да је Гавриловић био потпуно у праву када Зорана Ђинђића није уврстио у списак тридесет личности које су обележиле модерну српску историју. Пре свега због тога што не постоји довољна временска дистанца за објективно вредновање његове личности. Али у читавој причи можда је најзанимиљвија намера Дубравке Стојановић да приказује покојног Ђинђића као заговорника идеја Друге Србије. То је велика лаж и баш због тога је текст Вучинића вредан пажње.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 22 децембар 2008 15:57
danica
Imala sam priliku da upoznam i saradjujem s pokojnim premijerom, mislim da mu nije laka crna zemlja od svega što mu se dogadja od tzv. Druge Srbije koja je pre svega sramota za Srbiju.
Dok je bio Miloševićev režim na vlasti, ja sam mislila da je njihova priča o stranim plaćenicima politički marketing, sad shvatam da je istina. Danas su na vlasti novi i stari ujedinjeni oko ideje da unište Srbiju.
Meni je logično da ga nema na spisku, i ako sam poštovala njegov rad i energiju.
Препоруке:
0
0
4
субота, 27 децембар 2008 01:22
Дп
Шта да се ради, Слободан Милошевић, на жалост, ЈЕСТЕ обележио један део савремене историје Србије, а Зоран Ђинђић то није стигао да уради...
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 01 јануар 2009 10:16
Slobodan
Pa dobro, autor je (nepotrebno) izređao kompletnu hronologiju svega i svačega, uključujući i Gavrilovićeve zasluge za nastanak, opstanak i afirmisanje DS ali to i nije bio problem. Već izostavljanje Đinđića iz projekta Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju. Nagradno pitanje: Zašto autor izbegava meritum spora?
.jpg)
Moгу само да додам да одавно нисам нашао тачнији опис стања духа у Србији.
Сматрам да је Гавриловић био потпуно у праву када Зорана Ђинђића није уврстио у списак тридесет личности које су обележиле модерну српску историју. Пре свега због тога што не постоји довољна временска дистанца за објективно вредновање његове личности. Али у читавој причи можда је најзанимиљвија намера Дубравке Стојановић да приказује покојног Ђинђића као заговорника идеја Друге Србије. То је велика лаж и баш због тога је текст Вучинића вредан пажње.
Dok je bio Miloševićev režim na vlasti, ja sam mislila da je njihova priča o stranim plaćenicima politički marketing, sad shvatam da je istina. Danas su na vlasti novi i stari ujedinjeni oko ideje da unište Srbiju.
Meni je logično da ga nema na spisku, i ako sam poštovala njegov rad i energiju.