Штета. Изванредан српски интелектуалац, али неснађен у политичким превирањима 2000-2018. Бог да му душу прости.

Био сам велики поштовалац Цвијановићеве писане речи у периоду негде до 2013-2014. До тог времена његови текстови су одисали објективним, образованим и студиозним разматрањем српске патриотске проблематике и његов сајт је био, уз НСПМ, једно од ретких места где су се слободољубиви, образовани и свестрано информисани родољуби могли скупити, прочитати вредне текстове и разменити понеки интелигентан коментар. Значило је то пуно у земљи у којој немате готово више ниједно место где се може чути нека просвећена и поштена мисао.
А о његовом преокрету у каснијем периоду после 2013-2014, из пијетета овом приликом нећу ништа рећи. Лака ти земља, знамо ми читаоци добро колико је убитачно бити новинар у земљи Србији.

Почивај у миру Жељко.

Да ли и он иде у алеју?

Талентован новинар који се нажалост пред крај живота ставио на погрешну страну.
Ми смо чудан народ који не бира да прећуткује истину само зато што је неко умро.
Стандард који је покојни Цвијановић покренуо на крају је испао превара. О томе сведочи његов салто мортале којим је подржао Вучића у издаји Србије кријући се иза двосмислених текстова којима је годинама залуђивао патриотску јавност. На крају је цензуром и тоталном нетолеранцијом на другачије мишљење сем владајућег растерао све патриотске коментаторе са свог сајта на коме данас нема ни 1% људи које је имао пре него што је Стандард постао напредњачки дебатни клуб за наивну клијентелу.
Када неко умре треба рећи истину о ономе што је радио и мада коначни суд даје тек временска дистанца већ сада се може рећи за све и живе и мртве подједнако који су на неки начин своју судбину повезали са Вучићем да су промашили живот.
Ништа и нико кога се овај шибицар на власти дотакао не може да остане неоштећен ни људски ни професионално.

жељка сам познавао из сарајевских дана осамдесетих година. припадао је сарајевским србима, који су држали до вере и отаџбине. у јавности је постао познат након оног рођендана у стану исидоре бјелице, који је умирућа комунистичка власт ставила на стуб срама због наводних нацистичких симбола. а тај рођендан је био визионарски као и тлн. најавио је време које долази. причао ми је да су га после тога пратили. у то време се превасходно занимао за литературу. борхеса. написао причу и добио главну награду на неком конкурсу. мислио сам да ће од њега постати књижевник, али оде у политику. покој му души.

@Ах
Izvini, ali nisam primetio da neko ovde nešto prećutkuje, velika većina napominje da Željko nije u poslednje vreme bio na istoj strani sa nama u mnogim stvarima (koji god to sve "mi" bili).

Душане, није довољно рећи "нисмо се слагали", треба рећи и зашто и то без устручавања.
Кад је неко јавна личност на крају његовог живота му његово деловање даје епитаф, добар или лош па ком опанци ком обојци. Има она стара која каже реци ми са ким си (био) па ћу ти рећи ко си.
Кајаће се многи кад прође ово зло време што су индиректно или директно свеједно је дували у исту тикву са Вучићем.
На крају се слободно може рећи да се може саосећати са новинарима и интелектуалцима код нас који су изабрали да се баве јавном речи, нема никога од њих ко није био мета притисака уцена а вероватно и претњи што је вероватно случај и са покојним Цвијановићем, (тешко је другачије објаснити његов салто мортале), јер наша политичка сцена одавно подсећа на мафијашку арену а не цивилизовано друштво. Сви они су међутим сами изабрали да се баве јавном речју и увек су као и сви ми имали избор. За многе је то нажалост била Фаустовска нагодба.

" О томе сведочи његов салто мортале којим је подржао Вучића у издаји Србије кријући се иза двосмислених текстова којима је годинама залуђивао патриотску јавност. На крају је цензуром и тоталном нетолеранцијом на другачије мишљење сем владајућег растерао све патриотске коментаторе са свог сајта на коме данас нема ни 1% људи које је имао пре него што је Стандард постао напредњачки дебатни клуб за наивну клијентелу."
Ovaj pasus izdvajam kao poseban, mada je ceo komentar izuzetan i bez ikakve dvoume ga podpisujem! Njegovoj porodici saučešće i nadam se da je sada našo spokoj i mir, čemu svaki normalan ćovek teži! Neka mu je laka zemlja!