Kalvinistička fetišizacija rada me umnogome podseća na staljinističku. Živeći u Americi godinama, svedok sam da se upravo ta "radna etika" koristi kako bi se iz ljudi iscedio i poslednji atom energije. Posle se ti ljudi odbace i unajme novi radnici, i tako unedogled, mašinski. Jake li "etike," svi srpski tajkuni je se drže.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 05 avgust 2009 17:30
Dag
Taj Kalvin izgleda da nikada nije pročitao Sveto pismo. Rad je Božija volja… Zar je Adam u raju nešto radio? Rad je nastao izvan raja kao posledica čovekove volje za znanjem i za izmenom Božije tvorevine. Predodređenost i neizmenjivost čovekove sudbine je potpuno paganska i neznabožačka ideja. Šta onda radimo čitavog života, ako neprestano ne menjamo konačni ishod svog ovozemaljskog življenja? Uspeh na poslu kao lično spasenje! Da, ali spas od materijalnog siromaštva, a ne spasenje kao večni život u Carstvu Božijem.
Ako su ovo zaista idejne premise kapitalizma nije ni čudo što njime stižemo do potpune propasti. Rad treba posmatrati odvojeno od zaposlenja i materijalnog uspeha. Ako bi radom trebalo zadovoljiti samo osnovne potrebe, bez stvaranja viška vrednosti, ne bi bilo kapitalizma. Suština kapitalizma je usisavanje viška vrednosti stvorenog neprekidnim ljudskim radom, neprekidno stvaranje i nametanje novih ljudskih potreba da bi se čovek naterao na neprekidan rad, i najzad, usisisavanje slobodnog vremena kroz potrošnju da radni čovek ne bi slučajno zastao i upitao se o čemu se tu radi i šta mu se zaista dešava.
Jedna zaista demonska ideja!
Preporuke:
0
0
3
sreda, 05 avgust 2009 17:34
teks
Glavni problem članka je definicija rada koju podrazumeva, o ona je svedena na radno mesto. Žene u koje ostaju kod kuće da podižu decu, čiste, peru, kuvaju sigurno ne 'rade'. Činjenica da mnoge žene idu na posao jer je to generalno mnogo lakše od skoro ropskog posla podizanja dece i generalno 'držanja kuće'. To isto važi i za muškarce, samo je manje vidljivo jer od njih se ni ne očekuje puno po kući, a imanja su davno napuštena na nakom dalekom selu jer se nije 'isplatilo'.
A to 'ne isplati se' nikako da razumem. Na stranu pare, uz roditelje sam kao dete naučio da radim, da snalazim sa onim što ima, stalno nešto da 'cunjam'. I po bašti , i na njivi, malo o voćkama, pomalo oko životinja i ko zna šta još. Oni nikad nisu radili na veliko, neka para je uvek kapljala, nikad previše, uglavnom je to sve bilo za nas i jeftinije nego u prodavnici.
Nedavno mi jedan ovdašnji prijatelj reče: "Kad nemam šta da radim na održavanju ja sebi nađem nešto, ako ništa uzmem metlu pa čistim iako to nije moj posao. Amerikanac, on radi svoj posao i ništa ga drugo ne zanima, ako piše u priručniku da popravka traje sat on će je toliko i popravljati, a mašina pored njega može se i zapaliti njega to ne interesuje." Pa kad bi Amer bio samo na poslu takav a kad dođe kući da bude živa vatra možda bih i smatrao da je moj prijatelj mimo sveta. Kaže dalje, došao mu majstor da popravlja krov na kući, $6000. "Ma idi s milim bogom, imam i ja čekić, kupim materijal na građari, pola više, par dana i prođem skupa sa manje od $1500. Posle me i onaj Čokalija pitao kad je video, pa sam i njemu popravio, nije mi uzelo ni pola vremena. I baš sam se fino osećao."
Pa kolika je vrednost tog gubljenja vremena mojih roditelja? Pa za većinu verovatno ništa, za mene neizmerna.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 06 avgust 2009 03:41
Srboljub Savic
Ocigledno je da mnogi od nas, nismo ni svesni dejstva Kalvinovog ucenja i ucinka protestantizma.
Rad i uspeh (lako pretvoren u novcanu meru)- temelj
kapitalizma, gde je "cedjenje do poslednje kapi krvi" (eksploatacija) radnika i "bogougodno delo".
Samo je svest britanskih kapitalista o potrebi
ocuvanaja radne sposobnosti "robova" ( a i potrosaca) dovelo do postepenog ogranicenja radnog vremena, penzija i skolovanja.
Da bi samo malo "zavirili" u "plodove" protestantske ideje, pogledajmo koje su drzave
danas privredno najjace, koje su zapocinjale sve
ratove i jos ih vode. Pogledjmo stanje drustava-
razlicitih religija u svetu i jos vaznije- u drzavama sa prisutnim raznim religijama.
Latinska Amerika - prevashodno katolicka.
SAD - protestantska (ex Englezi, Nemci, Skandinavci), katolicka ( ex Irci,Italijani, Poljaci, Latino-amerikanci, ...), jevrejska, ...
Nemacka, Holandija, Svedska, Svajcarska, -
Nije na odmet "zaviriti" u Japan (njima svojstven
amalgam budizma i shinto religije praotaca) i njihov odnos prema radu.
U SAD, radnici su odavno prinudjeni da mnogo rade.
Jedni prodaju misice na lokalnoj "pijaci" (kao
kod Vukovog spomenikau BGD)-daj sta das.
Drugi-zaposleni moraju da demonstriraju da su naj,
na poslu koji rade i da posle redovnog radnog vremena rade jos 2-3 dodatna redovna posla.
Podrazumeva se da se poslovi po kuci i oko kuce i kola radi "amaterski", pa zato svaka kuca ima alata i opreme za osrednju radionicu. Zato i udate zene (uglavnom nezaposlene) uzimaju alat u ruke. Medjutim, oni nisu "radoholicari". Kako se ne zna sta ce biti sutra, danas se mora obezbediti, ovog meseca za sledeci, ...Nije sala, kad je granica
zivota i smrti jos pre 20 godina bila 800$ mesecno.
Sadasnja "prica" je pokusaj krupnih kompanija i drzava da smire radni narod i ubede ga da treba da prihvati manja primanaja (placa se samo rad) jer sistem nije u stanju da obezbedi vecu zaposlenost. Ne brinu oni ni za zdravlje-fizicko i mentalno "radoholicara". S. Savic
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 06 avgust 2009 11:34
komentator bg
Protestantizam je mutacija hrišćanstva koja u prvi plan stavlja pojedinca i njegov rad. (Što se nikako ne poklapa sa pravim hrišćanstvom koje promoviše ljubav, žrtvu i veru u spasenje). Protestantizam je stvorio kapitalizam i moderno društvo koje je ustoličilo novo globalno prihvaćeno božanstvo - novac. Svakom razmišljajućem čoveku je jasno da takvo stanje vodi u propast, i sigurno je da do promene uskoro mora doći.
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 06 avgust 2009 21:00
Milenko S. Stojnić
RAD - NEMIR ILI KONTROLISANO KRETANjE? Velika zasluga protestantizma je izvlačenje pojedinca iz hrišćanskog totalitarizma. Veliki poraz je u žrtvovanju pojedinca industrijskom totalitarizmu. Totalitarizam je izgubio bitku da bi dobio rat. Ipak, kretanja i promena društva ne bi bilo da nije bilo rada - pojedinačnog nemira. Takođe, društvo bi završilo u anarhizmu da nije pojedinačne namere i radove stavilo pod kontrolu. Nema društva, brojnih asocijacija od porodice do planetarnog sela, bez rada tj. kretaivnog nemira koji pokreće svakog pojedinca da dela i na taj način ispunjava sebe. Ali, kada rad postane kontrolisano kretanje od ''trake'' ili ''zakona'' prestaje svaka kreativnost i prerasta u rintačenje. Rad ruku i nogu, rad misli i težnji - sve je to kreativni nemir ukoliko nije podređeno ''vrhovnom arbitru'' koji egzistira na plodovima rada. Raspad roda i porodice počinje tamo gde ne postoje zajednički ciljevi i rad. Bračne krize počinju u ''potrošačkoj kreaciji'' koju ne ispunjava zajedničko stremljenje(i radni smisao). Konačno, raspad države i slabljenje suvereniteta počinju tamo gde smisao rada određuje ''vrhovni arbitar'' a ne volja većine u državi. Kalvinisti su odlično shvatili ulogu rada u pretvaranju čoveka od majmuna u ljudsko biće, ali nisu pod tim mislili na judejsko ispoljavanje nego na takmičenje pojedinaca u kreativnom nemiru. Uostalom, protestantizam je reakcija na hrišćansko pasivno čekanje na pojavu Gospoda Boga i crkvenu birokratiju koja je kočila svetsku trgovinu, zanatstvo i kretanje ljudi. Države u krizi (kao Srbija) moraju pod hitno da pronađu zajedničke ciljeve i da streme ka njima. To mogu postići jedino radom. Otuda se i sadašnja kriza mora posmatrati u svetlu NSP da prikivanjem malih i nesuverenih država i regiona za nerad ostave iste vezane za dostignuća multinacionalnih korporacija. Ove su pak pred dostignućem svog maksimuma a time pred obesmišljavanjem, totalitarizmom koji nema razloga da se takmiči ili da se menja. (M.S.Stojnić)
Preporuke:
0
0
7
utorak, 11 avgust 2009 14:24
Marisav
Vidim da ste se prepali rada. Kako mislite da napredujete ako ne radite?
Zar vam se ne čini da je življenje bez rada eksploatacija i da je neradnik najobičniji eksploatator???
A da li je hrišćanski eksploatisati drugoga??
.jpg)
Ako su ovo zaista idejne premise kapitalizma nije ni čudo što njime stižemo do potpune propasti. Rad treba posmatrati odvojeno od zaposlenja i materijalnog uspeha. Ako bi radom trebalo zadovoljiti samo osnovne potrebe, bez stvaranja viška vrednosti, ne bi bilo kapitalizma. Suština kapitalizma je usisavanje viška vrednosti stvorenog neprekidnim ljudskim radom, neprekidno stvaranje i nametanje novih ljudskih potreba da bi se čovek naterao na neprekidan rad, i najzad, usisisavanje slobodnog vremena kroz potrošnju da radni čovek ne bi slučajno zastao i upitao se o čemu se tu radi i šta mu se zaista dešava.
Jedna zaista demonska ideja!
A to 'ne isplati se' nikako da razumem. Na stranu pare, uz roditelje sam kao dete naučio da radim, da snalazim sa onim što ima, stalno nešto da 'cunjam'. I po bašti , i na njivi, malo o voćkama, pomalo oko životinja i ko zna šta još. Oni nikad nisu radili na veliko, neka para je uvek kapljala, nikad previše, uglavnom je to sve bilo za nas i jeftinije nego u prodavnici.
Nedavno mi jedan ovdašnji prijatelj reče: "Kad nemam šta da radim na održavanju ja sebi nađem nešto, ako ništa uzmem metlu pa čistim iako to nije moj posao. Amerikanac, on radi svoj posao i ništa ga drugo ne zanima, ako piše u priručniku da popravka traje sat on će je toliko i popravljati, a mašina pored njega može se i zapaliti njega to ne interesuje." Pa kad bi Amer bio samo na poslu takav a kad dođe kući da bude živa vatra možda bih i smatrao da je moj prijatelj mimo sveta. Kaže dalje, došao mu majstor da popravlja krov na kući, $6000. "Ma idi s milim bogom, imam i ja čekić, kupim materijal na građari, pola više, par dana i prođem skupa sa manje od $1500. Posle me i onaj Čokalija pitao kad je video, pa sam i njemu popravio, nije mi uzelo ni pola vremena. I baš sam se fino osećao."
Pa kolika je vrednost tog gubljenja vremena mojih roditelja? Pa za većinu verovatno ništa, za mene neizmerna.
Rad i uspeh (lako pretvoren u novcanu meru)- temelj
kapitalizma, gde je "cedjenje do poslednje kapi krvi" (eksploatacija) radnika i "bogougodno delo".
Samo je svest britanskih kapitalista o potrebi
ocuvanaja radne sposobnosti "robova" ( a i potrosaca) dovelo do postepenog ogranicenja radnog vremena, penzija i skolovanja.
Da bi samo malo "zavirili" u "plodove" protestantske ideje, pogledajmo koje su drzave
danas privredno najjace, koje su zapocinjale sve
ratove i jos ih vode. Pogledjmo stanje drustava-
razlicitih religija u svetu i jos vaznije- u drzavama sa prisutnim raznim religijama.
Latinska Amerika - prevashodno katolicka.
SAD - protestantska (ex Englezi, Nemci, Skandinavci), katolicka ( ex Irci,Italijani, Poljaci, Latino-amerikanci, ...), jevrejska, ...
Nemacka, Holandija, Svedska, Svajcarska, -
Nije na odmet "zaviriti" u Japan (njima svojstven
amalgam budizma i shinto religije praotaca) i njihov odnos prema radu.
U SAD, radnici su odavno prinudjeni da mnogo rade.
Jedni prodaju misice na lokalnoj "pijaci" (kao
kod Vukovog spomenikau BGD)-daj sta das.
Drugi-zaposleni moraju da demonstriraju da su naj,
na poslu koji rade i da posle redovnog radnog vremena rade jos 2-3 dodatna redovna posla.
Podrazumeva se da se poslovi po kuci i oko kuce i kola radi "amaterski", pa zato svaka kuca ima alata i opreme za osrednju radionicu. Zato i udate zene (uglavnom nezaposlene) uzimaju alat u ruke. Medjutim, oni nisu "radoholicari". Kako se ne zna sta ce biti sutra, danas se mora obezbediti, ovog meseca za sledeci, ...Nije sala, kad je granica
zivota i smrti jos pre 20 godina bila 800$ mesecno.
Sadasnja "prica" je pokusaj krupnih kompanija i drzava da smire radni narod i ubede ga da treba da prihvati manja primanaja (placa se samo rad) jer sistem nije u stanju da obezbedi vecu zaposlenost. Ne brinu oni ni za zdravlje-fizicko i mentalno "radoholicara". S. Savic
Zar vam se ne čini da je življenje bez rada eksploatacija i da je neradnik najobičniji eksploatator???
A da li je hrišćanski eksploatisati drugoga??