Браво за истину.А Коканово:
„Ово што данас живимо у Србији је цена револуционарног кукавичлука људи који су нас предводили 5. октобра 2000. године. Револуцију су свели на еволуцију. Направили су јефтин компромис између крупног капитала и ниских људских потреба. Фотеље министарства, банковни рачуни су задовољили амбиције нове политичке елите.“
подстиче на питање да ли и ми сви пристајући на овакве предводнике каве имамо(имасмо)пристајемо на јефтин компромис?

Ovakve tekstove nećemo nide naći u srpskim medijima. Ova analiza deluje katastrofično poredeći je sa ružičastim pogledom na svet koji preovlađuje u gotovo svim našim medijima. Osvrnuo bih se na citiranu izjavu Vlahovića, o tome kako privatizacija nije bila pogubna i kako sem retkih izuzetaka, firme koje su bile uspešne nisu propale posle obavljenja iste. Tom bivšem ministru i sadašnjem direktoru EKI investmentsa (idite na njihov sajt i vidite sa kojim kapitalom raspolaže ova grupacija)bih naveo primer mog rodnog Pančeva, grada koji je važio za industrijski centar i u nekadašnjoj staroj Jugoslaviji, a Srbiji je obezbeiđivao četvrtinu prihoda. Dakle, pre petog oktobra 2000, nisu radile ili su bile pred kolapsom Utva, Staklara, fabrika sijalica Tesla, Novitet, fabrika obuće... Tom spisku su se pridružile, posle petog oktobra i obavljene privatizacije i Vajfert, najstarija pivara na Balkanu, koju je ugasio novi vlasnik Hajneken, zbog njene neisplativosti, zatim mlekara, pa pančevačka pekara u kojoj je vlasnik napravio haos i zaveo pravu diktaturu, pa Azotara, jedina fabrika veštačkog đubriva u Srbiji, i na kraju Petrohemija koja je u samrtnom ropcu. Sudbina ovih firmi i zaposlenih u njima je prava slika i prilika uspešnosti ovih "eksperata", koji nisu proveli ni dana u privredi,koji ne znaju kakva je muka osmisliti proizvodni program, podići kredit, organizovati proizvodnju , obučiti radnike, zadrž plasirati proizvode na tržište i preuzeti sav rizik poslovanja. Ali su ta gospoda vrlo vešto ovladala trgovinom na berzi, kao i prodajom i preprodajom imovine koju su generacije sticale decenijama. Mnogo je lakše trgovati nekretninama i papreno naplaćivati svoje konsalting usluge i sa tačke gledišta ostvarenog profita, gospodin Vlahović i njegova bratija po kapitalu su u potpunosti u pravu. Ono što toj gospodi nisu rekli, to je da ne postoji nikakva društvena korist od njihovih špekulantskih aktivnosti, i da društvo bez proizvodnje odumire. A to je slučaj sa Srbijom danas.

Сад че чале речи пар редака. Нема ту много филозофије.Штеточине уништавају све пред собом, то им је у осталом задатак који ревносно одрађују. Није у питању неспособност, није у питању само пука пљачка, у питању је издаја народа, и суптилно (или чак и отворено, свесно) уништавање биолошког ткива нације. Толико од чалета, нема ту шта да се прича, а има пуно да се ради.

Prilikom moje posete Beogradu u novom "Klubu Knjizevnika' "jedan ministar" posto nije imao dobar argument na diskusiju "Sta Vi to radite" je u besnilu odgovorio ;" E moj brale Mi dizemo Francusku Revoluciju...Cak su i Intelektualci sa nama...Ili sa nama ili protiv nas.."Zvucalo mi poznato!
Platio sam racun iz zadovoljstva.Nije se bunio.Kada smo se pozdravili kao stari drugari sapnuo sam : "Drago mi je da ti nisi moj ministar".
Izgubi jos jednog drugara.
Ps.Za poslednjih 10 godina izgubio sam 10 drugara zbog alkoholizma:5 zbog tuge:4 zbog bekstva u sume i 3 koja su negde u svetu i kriju se.Ministar je jos tamo u Beogradu do sledecih izbora.

Браво колега Маринко. Усудио бих се да кажем да Ви професор Антонић, Ђорђе, Радун, Анђелковић, читава екипа око НСПМ, бројни појединци у друштву, научни радници, привредници, интелектуалци, смо видели куда све ово води, таласали смо на свој начин, бунили се, постављали незгодна питања, временом постајали неподобни за неолиберални и евроатналнски лоби који има монопол у друштву, у медијима, (покушали су да монополизују и област друштвених наука), код њих није било потребе и простора за било каква преиспитивања, дијалоге (нарочито не у медијима и не претерано јавне, најбоље у кулоарима уз чашицу, али јавно нема потребе), недоумице. "То је све већ негде решено, нема потребе да користимо своје интелектуалне могућности на таквим питањима као што су брза приватизација, неолиберални курс, гашење свих фирми које не могу да преживе, отпуштање радника, улазак у НАТО, напуштањем Црне Горе и Косова, дизање руке од Републике Српске и тд. Ми смо спасили на тај начин свој образ, и ја Вама и осталима именованим и неименованим честитам на томе. На жалост то није било довољно, ми идемо ка општој друштвеној и националној катастрофи која је по мом скромном мишљењу планирана, а како каже Радун "пантимонтијевци" је овде реализују, није можда чак ни толико пресудно да ли они то раде из незнања, заблуде или нечег још горег, или чак свега по много. Остаје да покушамо сада, спасити што се спасити може и да сви покушамо да будемо конструктивни у интересу читавог друштва и свих нас појединачно и заједно. И даље мислим да је могуће делати тако, да ако је то заиста квалитетно у свакој области у којој ствара појединац у друштву, да је то добро и за друштво, и за појединца и за његове најближе, дакле за све. Илузија је да неко може да нешто постигне само за себе а против неког, ту онда у старту није нешто у реду. Пробем наших неолиберала није само погрешна доктрина, која је уосталом крахирала и теоретски и практично у свету већ и веома често одсуство управо у етичким вредностима, самом раду и сл.

Предложио сам ја, али је овај на ову вручину исекао то из текста.