Не могу да кажем да ли је овај текст добар, или лош – истинит или неистинит. То не могу зато што ми је језив. Буди ми успомене на (за мене грозна, за многе идилична) титовска времена. Из њега провирују (још) неумрли комунистички вампири. То су они актери – у правом смислу речи „заједничког злочиначког подухвата“ који су започели од 1945.г. па све до деведесетих, и који се још увек наставља (сад преобучен у демократске хаљине). Претходници су - „во времја оно“ били ти који су са по једном руком заједнички „кројили капу“ нама – несретним становницима – како се то данас зове „Западног Балкана“ , држећи другу руку са бодежима иза леђа, у припреми да се међусобно у повољном тренутку „злаћанима да пободу ножи“. Није било битно да ли су им мотиви и поводи били напредовање у служби, лукративна места у представништвима у иностранству, боља вила, нечија швалерка, лична љубав/мржња – било шта! Ја сам, као млад човек, још у пролеће 1971. године, потпуно неинформисан и незаинтересован за политику инстинктивно осетио да мора доћи до експлозије, па сам са породицом напустио земљу да се никада више не вратим. Догађаји током деведесетих су ме изненадили - не садржајем (њега сам предвидео), него тиме што су се догодили читавих двадесетак година касније од тренутка који ми је, 1971.г. изгледао неминован (добра илустрација „замрзнутог сукоба“ – али и најбољи замрзивач се једном морао покварити). Не знам, нити памтим тог Лончара, ни овог аутора, ни све њихове више и ниже колеге и партијске другове. Једно знам: сви су они уласком у „више“ партијске и државне титовске кругове продали душе ђаволу. Нестале су ембахаде, резиденције, апартмани, клубови, специјални билтени. Сада – никакве реминисценције, покушаји прања и правдања, међусобног опањкавања на моралној или националној (баш их је била брига за нацију) основи више не могу помоћи. Ђаво је неминовно дошао (или тек што није) по своје – нека му само ослушкују кораке. Приближавају се...

Bezbroj je primera da su najvisi kadrovi Jugoslavije radili na stetu Srbije a u korist svojih republika.Zar je manje vazan razbijacki rad Staneta Dolanca koji je sve najvaznije podatke iz oblasti bezbednosti dostavio Nemcima.Ili spektakularno bekstvo prvog coveka RV prad pocetak rata u Htvatskoj.Ali za mene je mnogo interesantnija analiza rada pojedinih Ministara u zajednici SCG i stete koje je Srbija imala i ima od njihovog rada ..

Лончар је пуно урадио за свој народ..а шта сте ви и остали српски кадрови учинили за свој

Nista cudno.I posle stote prevare Srbe mozes i sto prvi put prevariti.Znači da sa Srbima nije nešto u redu,za razliku od drugih.
Šta su nam uradili uradili su,da se pomirimo sa tim .Ali dusa me boli kada vidim da nam opet isto rade a mi opet istu pamet imamo.

Поштовани господине Белак, сад сте нашли да се присећате лепих дана?

Господине Бјелак,
Обавештеност и интелектуални ниво читалаца електронског издања НСПМ није за потцењивање.
Врло добро знам и ко је и шта је Будимир Лончар, све уз Соњу Бисерко и њене "Хелсиншке свеске", које су надмашиле и Старчевићеву мржњу према Србима. Врло добро знам и да му је политички покровитељ споља био Геншер, али је он изнутра ослонац имао управо код српско-црногорских југословена, које не могу назвати ни комунистима, јер су били најобичнији каријеристи, који су плакали кад је Лончар одлазио из МСП.
Или ћутали, као Ви.
Е, ти који су ћутали и који су код шјор Иве и Буде у подруму Франнцуске 7 са њим ћућорили - ти су ми и најпроблематичнији.
Нарочито са њиховом накнадном памећу.
Уживајте Ви, лепо и не напрежите се много да нам појасните ко је био Драшковићев шеф у Харареу, са којим данас тка на истом НАТО разбоју, служи Вашингтону,заговара историјски негационизам и амнестира усташку нацистичку идеологију и даје интервјуе за "недељни Блиц" у власништву швајцарца Ринигера.
Све то ми знамо и без Вас.
Кажите Ви нама нешто о Вашим "херојским напорима", које сте предузели да зауставите задарског гимназијалца на вези са италијанским окупационим снагама, а касније немачким све до 1945.
Да сте нешто предузимали не би се сада јављали, а не би сте се ни наслужбовали у МСП, ни пензију тамо дочекали.
Зато - путуј игумане. Не мисли на манастир.
Има ко се о томе стара.

A ko zastupa Srbiju danas?Kakav je sastav MSP?
Zasto Jeremic ima populisticki nastup dok dosledno sprovodi smernice SAD i EU?

O ovom tekstu bi se moglo mnogo komentara dati, ali o tome drugom prilikom. Za sada amo jedna opaska. Iznenadjuje da autor govori o zlocinima prema srpskom narodu u Hrvatskoj kao o genocidu. Pa, ne zelim reci da to nije bio genocid, ali bi to prvo morao utvrditi medjunarodni sud pravde, UN donijeti rezoluciju o tome i sl. Inace, svako bi mogao nazivati genocidom ono sto zeli. Uostalo,ne cuh i ne procitah da je autor osudio genocid u Srebrenici, iako je tu kvalifikaciju dao Medjunarodni sud pravde u Hagu.
Inace, sa mnogim ocjenama, koje se odnose na Budimira Loncara, se slazem. Bio je jedan jos gori, Josip Vrhovec, takodje kadar iz Hrvatske, koji je u jednomn intervjuu rekao :davno sam znao da Jugoslavija nema perspektivu i da se mora raspasti"...
Kakav cinizam, "sve to znati", a obavljati najodgovornije duznosti u toj i takvoj drzavi, u najmanju ruku je ogavno. Ali, od takvih kao Vrhovec i slicni nista drugo nije bilo ni za ocekivati.