Vrlo realna slika domaceg zdravstva i precizno opisane seme koruptivnih kanala. Ovakav tekst bi trebao da bude podsticaj za NSPM da nastavi sa analizom zdravstvenog sektora i u buducnosti. Jer se nekiput od "visoke" politike zaboravi da sustinu zivota cine svakodnevni problemi a tu je zdravlje uvek na prvom mestu prioriteta.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 25 децембар 2008 14:50
Zoran
Da je bolest sevap za zaradu znaju svi. Da su bolesnici i njihove porodice predmet "besomucnog reketiranja" nije nista novo. Vazno je da niko nista ne preduzima jer je zadavstvo najvece javno preduzece sa ogromnim fondovima koji se trebaju prisvojiti i iskoristiti. Zato i imamo izjave zvanicnika kako su direktori radili po zakonu a protiv interesa pacijenata. Na aerodromu je bio jedan "Krista" biznismen u zdaravstvu ima citava vojska Krista biznismena.
Svaka promena trenutno za gradjane nepodnosljivog stanja iziskuje smenu kompletne kadrovske strukture zdravstvenih vlasti, od ministra pa do njegovih Krisni.
Tekst je odlican.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 25 децембар 2008 15:27
poslodavac
12,5% uplate za doprinos zdravstvenog osiguranja plaća poslodavac, a ne zaposleni. To je zakonska obaveza poslodavca prema državi. Gde su fondovi dopunskog, ili privatnog osiguranja. Država treba da odredi šta je osnovno i neophodno osiguranje iz domena solidarnosti. Zašto svi plaćamo vantelesnu oplodnju ili lečenje nedisciplinovanih dijabetičara.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 25 децембар 2008 21:11
Poslodavac
Država ne ume da iskaže pošteno da joj i taj novac fali koji je u toku kod privatnika.Umesto da se izjednači sistem zdrastva(javno i privatno)umesto da pacijent raspolaže pravom da za svoj novac bira koga će i kada od lekara,umesto ako več novaca fali oporezuju i konsultanti,država uništava sukcesivno privatni sektor uvodeći još veću mogućnost korupcije sa diskriminacijom kakva u evropi nema premca,zaboravljajući da su privatnici sami investirali,održavali nacionalno zdravlje koliko je to bilo moguće.Mislim da je poruka dobra za buduće investitore,dajte pare,pa posle ćemo da izmislimo nešto da vam to otmemo onemogućivši dalji rad,pa čak i sa noćnim klinikama,kao konkuranciju,sa sredstvima za koja smo i mi izdvajali kao poslodavci kroz doprinose. Reda mora biti,a prvi korak je promeniti zakon o zdrastvenom osiguranju i strogo definisati,transparentno tokove novca, i neka novac prati pacijenta.Ne bih želeo da se podsetim ranih godina komunizma u ovoj zemlji sa konfiskacijama(onemogućiti rad sa stvaranjem negativnih zakona doživljavamo kao moralna konfiskacija),jer smatram da je vreme da se oslobodimo ideoloških sistema(zdrastvo,prosveta,industrija).Nisu sporni pojedini članovi zakona,nego je kompletan zakon konfuzan,nedefinisan,hiterično donet uz pritisak radi partijskog mira.Ogromnu cenu svega ovoga plaća tkz.kolateralna štata,pacijent.
Препоруке:
0
0
5
субота, 27 децембар 2008 02:41
lekar iz državnog sektora
U našem zd. sistemu je ovako:neko troši previše,a za drugog ima malo.Lekar opste prakse nema NIKAKVA PRAVA NITI MOGUĆNOSTI da se bavi medicinom od silne papirologije i zahteva pacijenata koji su bukvalizovali prava iz zdravstvenog osiguranja.NI mali žulj od cipele niko ne želi da sanira bez lekara, a ako mu lekar savetuje da kupi udobnije cipele, sto je preventiva, neće ga poslušati posto nema sankcija za pacijente koji ne cuvaju svoje zdravlje.
Slažem se sa svakim dopunskim osiguranjem i mogućnošču da pacijent sa dopunskim osiguranjem ide u privatnu ustanovu gde mu ta polisa daje pravo.Tako bismo otvorili prostor i za nova radna mesta, a i uveli i kontrolu rada konsultantskih lekara-neka rade gde ih angažuju ako to fond dounskog osiguranja hoće da plati.Svako plaćanje na ruke u bilo kojoj profesiji pa i u zdravstvu otvara mogućnosti za razne skrivene manipulacije.
Takođe je neophodno smanjiti broj lekara koji se "proizvode " u Srbiji-veliki broj lekara ne povećava konkurencijom kvalitet nego ga smanjuje, pošto u nemogućnosti da regularno imaju posao i pristojnu zaradu svi pokušavaju nekako da se snađu, što je ljudski, ali da li je i dobro. Manjim brojem lekara(bolje rečeno pametnim brojem lekara) mogli bismo ih bolje platiti,poboljšali bismo moral lekara i smanjili njihovu potrebu sa ekstra zaradom i otvorfili mogućnost da se posvete struci i pacijentu.
Kada bi svaki profesor na medicinskom fakultetu svake godine aplikovao za profesorsko mesto više bi vodio računa da održi dostojno svoja predavanja i vežbe i da izvede svoju klasu studenata posto bi mu od toga zavisilo mesto u nastavi Takođe mu ne bi bio cilj da se svake godine upisuje gomila studenata i da studiraju koliko hoće.. Ovako, jednom provesor-doveka profesor, a mi koji smo prošli studije znamo kako to izgleda.
Препоруке:
0
0
6
среда, 31 децембар 2008 23:42
Analitičar
Svi navodi su tačni,ali im je pozadina za javnost potpuno nepoznata. Glavnu ulogu u ovoj priči igraju novinari, pa se postavlja pitanje: ako nešto nije objavljeno, da li se dogodilo? Drugo pitanje glasi: da li je istina ono što je objavljeno?
U zdravstvenim sistemima svih zemalja iz našeg okruženja dešavaju se identične stvari: vodi se kampanja za zaštitu prava pacijenata; javnost proziva doktore zbog lekarskih grešaka, Ministarstvo vrši enorman pritisak na lekare prozivkom zbog potrošnje u zdravstvu i povećanjem obima administrativnih poslova.
Našim lekarima ni malo nije lako da istrpe sav taj pritisak. Pacijenti ih svakodnevno tužakaju zaštitniku pacijentovih prava, novinari ih optužuju unapred, bez dokazane krivice, stalno negodujući što je mali broj lekara do sada kažnjeno zbog nesavesnog lečenja, a poslodavci nesmetano krše propise i zakon o radu. Lekarska komora im uzima novac da bi ih kažnjavala kroz sudove časti, kao i da bi pomogla direktorima da kazne one koji su prekršili poslovne kodekse.
Za Sindikat lekara kažu da je podeljen a u stvari samo neko želi da tako izgleda, jer je to jedina institucija koja je za sada potpuno nezavisna od politike, ali onaj "deo" sindikata čija saopštenja za štampu ne objavljuju jer su im dosadna i koga ne podržava Ministar lično, za razliku od onog drugog "dela" čijeg je "čelnika" sam odabrao.
Sada je nekome potrebna i polemika oko dopunskog rada, a uslovi za rad u privatnom sektoru mogu biti diktirani samo od strane Ministarstva zdravlja, jer je zdravstvena politika posao ovog ministrastva, a nikako sindikata ili Komore, a najmanje je posao Srpskog lekarskog društva.
Šta je rezultat ovakve zdravstvene politike: pacijenti sve teže žive a lekovi su sve skuplji, bolesnih ima sve više, loša je organizacija posla i liste čekanja su sve duže. Nervoza i agresivnost su dostigli neverovatne razmere, pa su sve češći verbalni i fizički napadi na zaposlene.
A naši doktori su u celom svetu poznati kao izuzetno kvalitetni! Šteta!
Препоруке:
0
0
7
недеља, 04 јануар 2009 15:14
dr cica
Ne trebe mistifikovati stvari generalizacijama tipa da je "svuda oko nas isto". To nije tacno, druge tranzicione zemlje su povukle poteze u pravcu deetatizacije i demonopolizacije drzvnog zdravstva (Slovacka, Ceska, Poljska...). Kod nas to nije slucaj, pa i da dalje imamo sitem koji odgovara okvirima socijalisticke ekonomije i kolektivisticke ideologije. Odatle toliko rasipanja, korupcije, nezadovoljstva gradjana. Prvi korak je promena zakona, ali to ide tesko jer samo ministarstvo ne razume zahteve vremena vec je zatocenik korporativnog nombrilizma lekarske profesije.
.jpg)
Svaka promena trenutno za gradjane nepodnosljivog stanja iziskuje smenu kompletne kadrovske strukture zdravstvenih vlasti, od ministra pa do njegovih Krisni.
Tekst je odlican.
Slažem se sa svakim dopunskim osiguranjem i mogućnošču da pacijent sa dopunskim osiguranjem ide u privatnu ustanovu gde mu ta polisa daje pravo.Tako bismo otvorili prostor i za nova radna mesta, a i uveli i kontrolu rada konsultantskih lekara-neka rade gde ih angažuju ako to fond dounskog osiguranja hoće da plati.Svako plaćanje na ruke u bilo kojoj profesiji pa i u zdravstvu otvara mogućnosti za razne skrivene manipulacije.
Takođe je neophodno smanjiti broj lekara koji se "proizvode " u Srbiji-veliki broj lekara ne povećava konkurencijom kvalitet nego ga smanjuje, pošto u nemogućnosti da regularno imaju posao i pristojnu zaradu svi pokušavaju nekako da se snađu, što je ljudski, ali da li je i dobro. Manjim brojem lekara(bolje rečeno pametnim brojem lekara) mogli bismo ih bolje platiti,poboljšali bismo moral lekara i smanjili njihovu potrebu sa ekstra zaradom i otvorfili mogućnost da se posvete struci i pacijentu.
Kada bi svaki profesor na medicinskom fakultetu svake godine aplikovao za profesorsko mesto više bi vodio računa da održi dostojno svoja predavanja i vežbe i da izvede svoju klasu studenata posto bi mu od toga zavisilo mesto u nastavi Takođe mu ne bi bio cilj da se svake godine upisuje gomila studenata i da studiraju koliko hoće.. Ovako, jednom provesor-doveka profesor, a mi koji smo prošli studije znamo kako to izgleda.
U zdravstvenim sistemima svih zemalja iz našeg okruženja dešavaju se identične stvari: vodi se kampanja za zaštitu prava pacijenata; javnost proziva doktore zbog lekarskih grešaka, Ministarstvo vrši enorman pritisak na lekare prozivkom zbog potrošnje u zdravstvu i povećanjem obima administrativnih poslova.
Našim lekarima ni malo nije lako da istrpe sav taj pritisak. Pacijenti ih svakodnevno tužakaju zaštitniku pacijentovih prava, novinari ih optužuju unapred, bez dokazane krivice, stalno negodujući što je mali broj lekara do sada kažnjeno zbog nesavesnog lečenja, a poslodavci nesmetano krše propise i zakon o radu. Lekarska komora im uzima novac da bi ih kažnjavala kroz sudove časti, kao i da bi pomogla direktorima da kazne one koji su prekršili poslovne kodekse.
Za Sindikat lekara kažu da je podeljen a u stvari samo neko želi da tako izgleda, jer je to jedina institucija koja je za sada potpuno nezavisna od politike, ali onaj "deo" sindikata čija saopštenja za štampu ne objavljuju jer su im dosadna i koga ne podržava Ministar lično, za razliku od onog drugog "dela" čijeg je "čelnika" sam odabrao.
Sada je nekome potrebna i polemika oko dopunskog rada, a uslovi za rad u privatnom sektoru mogu biti diktirani samo od strane Ministarstva zdravlja, jer je zdravstvena politika posao ovog ministrastva, a nikako sindikata ili Komore, a najmanje je posao Srpskog lekarskog društva.
Šta je rezultat ovakve zdravstvene politike: pacijenti sve teže žive a lekovi su sve skuplji, bolesnih ima sve više, loša je organizacija posla i liste čekanja su sve duže. Nervoza i agresivnost su dostigli neverovatne razmere, pa su sve češći verbalni i fizički napadi na zaposlene.
A naši doktori su u celom svetu poznati kao izuzetno kvalitetni! Šteta!