Ја, као један просечни и наивни патак, после читања и прочитавања овог дубокомисленог философског текста, морам закључити да је умни аутор уствари хтео да каже: "И после Буша - БУУУУШ!!"

Све је исто, само њега (Буша) нема.

Сасвим је јасно да је председник само један шраф у механизму који одређује америчку политику, а с обзиром ко им је сада председник тај шраф је изгледа све мање значајан.
Историја показује да нема велике разлике између демократске и републиканске администрације, нарочито када је у питању спољња политика. САД је империја која функционише по одређеним законитостима које не могу тек тако да се мењају.
САД никада неће урадити ништа против Израела, без обзира шта Израел уради. Познато је да сваки озбиљан кандидат за председника мора малтене да положи заклетву највећем јеврејском лобију, што је и Обама урадио када им је обећао да ће учинити све да заштити Израел од Ирана.
Што се Ирака тиче, дог год контролишу нафтне изворе сасвим је све једно ко ће кога да убија около.
Авганистан и Иран су тврђи орах. Но, свака империја у историји је негде "поломила врат", па ће и ова једног дана. Ако то треба да буде Иран нека буде што пре. Што рекао неко паметан, боље крај са ужасом него ужас без краја.
Русија и "ресетовање" односа?! Како је свет лепо место када га тумачи мали Ђокица. Сукоб је део људске природе и део природе људског друштва. Две велике силе морају да буду у сукобу. То је неминовно, питање је само каква је природа сукоба. Прича о томе како ћемо сви да живимо у некаквом глобалном селу уз демократију и слободну трговину је толико бесмислена да вређа интелигенцију. Врхунски циљ САД је јасан - разбијање Русије (сувише је велика!?). Покушали би они то одавно и отворено да се не плаше пројектила добро обогаћених уранијумом.
По мом мишљењу Европа је кључ. Европа треба да схвати да су САД највећа опасност и по њу и по свет. Не само као једна необуздана војна сила већ као културни модел.