На једној страни човек чије стварно порекло не знамо, Ранковић,Бакарић,Кардељ, Коча, а на другој страни такви издајници као ђенерал Михаиловић,официри Пилетић,Кесеровић,Мишић,на једној страни Сирогојно,Марија Бурсаћ, на другој Аца Николић највећи тренер у историји кошарке, Димитрије Ђорђевић, Угљеша Крстић,Воки Костић...Ја стварно немам дилему којој страни треба да припадам.
Са другом Миланком нема полемике. Његова свест је религијска, са њом се не полемише.

Uvazeni G. Milanko vi ste me vise odusevili nego svi ovi kvazi prvoborci i slicni njima. Doduse u vasem suvoparnom tekstu fali malo opisa tipa masnih brada, gibanice, kame i pipkanih snajki. Ali vasa prica mi se ipak cini da pored izvesne doze humora ima i jednu opaku nit.
Imate vi pravo na svoje misljene to Vam ne sporim ali ga onda i jasno formulisite, pa ga tek onda objavite.

U poredjenju sa Italijom i Francuskom pa i Nemackom, gde je postojal brojna radnicka klasa i dobro organizovana komunisticka partija sa snaznim uporistem u njoj, u prvoj Jugoslaviji radnicka klasa je bila malobrojna. Komunisti dolaze na vlast na krilima rata i uspostavljaju "diktaturu proleterijata" pa tek onda strvaraju radnicku klasu preseljenjem seljaka u gradove i kreirajnjem podanicke strukture na kojoj se rezim odrzavao. To je ipak neka vrsta cuda.

Sto se tice sve cescih pojava raznih "istina o Cetnicima," postovanom piscu gornjeg clanka zelim da kazem da nisam mnogo zabrinuta za mentalno i politicko zdravlje Srbije. Ja te "istine o Cetnicima" vidim kao deo dijaloga nacije koja arheoloskim metodama kopa sloj po sloj blata koje su gospodari istine sistematski nanosili u proslim decenijama po nasem zdravom razumu..

Imala sam cast da sretnem komandanta I. Ravnogorskog/Takovsko/Dragacevskog Korpusa, Zvonka Vuckovica, ranih osamdesetih. Kad sam mu veselo saopstila da se pocinje na drugaciji nacin da razgovara o Ravnogorskom Pokretu, on je jednostavno i mirno odgovorijo: "Nek se cuje i druga strana."

I zato, gospodine, nek se cuje i druga strana. Zato sto mi imamo pravo da budemo informisani balansirano ali ne zato da bi se sad uspostavila neka nova diktatura proleterijata,odnosno Ravnogorska diktatura nad nasim zdravim razumom...

Ја сам параноик! Нисам био задовољан животом у рају „соц-самоуправљања“ и – као сваки параноик, прогоњен страхом од експлозије државе, напустио сам је 1971.г. и преселио се на „Запад“. До експлозије тада није дошло – очигледно су „Они“ подметнули спорогорећи фитиљ – али је до ње, и то итекакве, дошло почетком 90-тих година, јер експлодитати је морало. Отишао сам из земље, из које је, 1941.г., кукавички и издајнички краљ после немачког напада на њу, са својом камарилом и владом побегао у Енглеску и тамо наставио да издајнички делује са све својим избегличким владама. Уосталом – није то био велики губитак, јер пре рата ионако нисмо имали ништа – а онда су навалили Немци и узели нам све! Али, у земљи су остале неке злочиначке банде (неки су чак били и брадати!), на челу са одвратним издајником, ДМ, које је издајнички краљ са све својом владом назвао „Југословенском војском у Отаџбини“ и давао им налоге да штеточински делују. На неизмерну срећу свих народа и народности, у земљи је на челу Партије (увек велико „П“!) КПЈ био друг Валтер – који је вратоломном брзином, три месеца после окупације, чим је добио наредбу Коминтерне, дигао устанак и са својим одредима НОВЈ и ПОЈ истерао Немце, ослободио земљу, уништио народне издајнике, забранио оном гаду краљу и његовој влади повратак, увео социјализам и потекао је мед и млеко – а ја, параноик, то нисам умео да ценим! Фуј! И тако – доспех на трули Запад, у Холандију. Кад тамо: чух да је почетком рата херојска краљица са својим двором и владом избегла у Енглеску, одатле руководила јединицама војске које су биле ван граница (у колонијама), имала избегличку владу која је координисала ројалистички покрет отпора – јер тај је настао одмах по окупацији. Био је и комунистички покрет отпора – тај је сачекао дуже од годину дана – и чим је нападнут СССР херојски се дигао на ноге, али биле су им танке ножице. Уосталом, ројалисти су им смрсили конце. (крај првог дела – наставак у другом).

Читајући текст, човек може на моменте да сметне с ума праву тему те почне да лута по тезама и делима знаменитих философа и психоаналитичара, па се пребирајући тако по сећању идући даље, загрцне у некој реченици налетевши на четнике и партизане, па се опет врати на фикције, тј. измишљотине, па опет исто. Па, ајд` да видимо да ли се нешто збило или није. Ево, јесу ли синови добрих српских сељака остављали своје дедовине и по градовима дању радили као шегрти а ноћу се шуњали по некаквим партијским ћелијама - па, јесу; јесу ли, условно речено, њихови очеви гледали како им пале имања и куће и одлазили у збегове па у партизане - опет је тачно да јесу, и, ето почетка приче. То што је комунистима ово ишло у прилог не мора да значи да су они директно учествовали у тој работи, већ се може препоставити да су само веома вешто искористили сву прилику и тужну судбину у којој се нашао српски народ. Међутим, ако се зна, као што се зна, да су временом постајали нестрпљиви, а узевши у обзир чињеницу да су припадали интернационалној организацији, мало је вероватно да је таква врста братије била невина у свему томе. Некада јесу чекали да се створе одређени услови за њихово делање али су данас, што је исто што и јуче кад је историјско време у питању, веома спретни да сами створе услове који им погодују како би се представили као једини спас. Свака сумња у њихове добре намере се потом крсти као параноја а онај који сумња се извргне руглу и подсмеху. Као и увек, то није никакав доказ да човек који сумња нема исправну процену и да не зна о чему се ради, те је јадан, заведен некаквим теоријама завере. Није више реч о теоријама. Оне су давно проучене до детаља. Сада, као и онда, на делу су само начини на које се те теорије спроводе уживо, и успут отклањају и трагови и докази и људи. А то све није никаква фикција. У питању је механизам организације.

Preciznije :komunisticki tiranin koji je raseljavao i preseljavao ljude kako bi ocistio KiM i Krajinu,Liku,satirao na Golom otoku,otimao imovinu u kojoj danas zive tajkuni,jahao svestenike,izmisljao nacije,velicao "Vodju" tj.zaglupljivao narod....
Nije dovoljno navesti bibliografske jedinice kao izvore,nepotrebno arciti strane reci i prikazati osnovno znanje filozofije i psihologije da bi se ispoljio stav.
Autor je,kako kaze,"crven"-njegovo pravo ,ali mi to vidimo kao laznu fikciju neutemeljenu na cinjenicama...

Са полито-лингвистичке тачке гледишта, реч "четник" је домаћа реч за међународни термин "партизан" а и један и други појам се историјски схватају као "герила".

Термин "усташе" је први, бар колико је мени познато, употребио у јужнословенској историографији Владимир Ћоровић у књизи "Велика Србија", Београд, 1924. г. за Карађорђеве устанике (дакле пет година раније него што је основана ХРО-усташе).

Поштовани г. Миланко,

Пре него то следећи пут седнете пред компјутер са намером да напишете свој особни коментар (а не интерпретацију) на нечији чланак замолио бих вас да га претходно бар још једанпут прочитате. Уколико то будете урадили са текстом мог горе наведеног чланка схватићете да нити Пијаде нити аутор чланка не подразумева паљење српских кућа од стране партизана као комунистичку стратегију освајања власти! Пијаде се залаже за тактику "пуцај на Немце па бежи" која је апсолутно за партизане берићетна собзиром да након партизанске бежаније са лица места долази немачка казнена експедиција да производи бескућнике. Даље, јасно и гласно у мом коментару Пијадиних смерница стоји да су партизани на простору НДХ ишли иза усташа и сакупљали преживеле српске бескућнике а зашто их нису претходно штитили од усташке каме директно произилази из самог документа па тај детаљ и није потребно посебно објашњавати.

На крају, данас се зна за споразуме партизана и усташа на највишем нивоу. Нпр., 12. јануара 1942. г. је из Рогатице у Загреб отпутовао Титов поклисар Едвард Кардељ као члан ЦК КПЈ да потпише припремљен споразум о сарадњи усташа и партизана што је и урадио а овај споразум је комунистима омогућио неометан пролаз кроз БиХ све до Бихаћа где формирају "Бихаћку републику" у сред НДХ коју усташе трпе све док их Немци нису присилили да је заједно са њима сруше. О тим споразумима и сарадњи пише и Глезе фон Хорстенау у свом дневнику.

Текст г. Миланка савршено илуструје шта фали на српској интелектуалној сцени: оно што Енглези зову common sense, здрави смисао. Српске фабрике не производе ништа, док српски интелектуалци засипају своје друштво хиперпродукцијом интелектуалне магле. Са таквим производним капацитетима, сиромаштво—и не само материјално—загарантовано је. Ако је историја, као што г. Миланко то тврди, наука, онда су њен предмет и полазна тачка—чињенице (у оној мери у којој их је могуће поуздано установити), као што би предмет и циљ интелектуалног расуђивања требало да буде—разговетна мисао (у оној мери у којој је човек способан да је осмисли и изрази). На пољу чињеница, г. Миланко ни у односу на мој текст, ни г. Сотировића, нема никакав значајан приговор. На пољу разговетне мисли, читаоци су у својим коментарима његов успех већ оценили. Лакан, Попер и Хајдегер немају апсолутно ништа да нам кажу о четницима и партизанима и покушај да се они неоправдано у ту расправу умешају никоме не отвара видике, већ то само илуструје претенциозност и несигурности једног источноевропског интелектуалца. Дилеме у вези са та два покрета морају се пре свега решавати на чињеничком, емпиричком нивоу, па тек када будемо рехабилитовали од комуниста тешко оштећену и извитоперену фактографију, моћи ћемо да разговор на ту тему евентуално уздигнемо на неки виши, теоретски ниво. Али плашим се да ће четничка брада г. Миленка још поприлично порасти пре него што будемо постали заиста спремни за то.

Milanko, po obicaju :). Ne moze pa ne moze preko usta da prevali da su cetnici PRVI u okupiranoj Evropi ustali protiv Hitlera, pa davi sa Lakanom i Poperom. Ovo vec nisam mogao da citam do kraja, pa ne znam da li je, kao i u proslom tekstu, Milanko genijalno preporucio sam sebe za ulogu koju kod Tarantina ima Bred Pit :). A Milanko i drustvo nikako da shvate da je Draza ovde imao onaj coolness koji imaju Inglorious Basterds.

U proslom tekstu mi nije odgovorio na pitanje, pa ga ponavljam ovde: da li je (i kada) IJEDNA od samoproklamovanih "antifa" ekipa kojima pripada Milanko, reagovala na rasisticke i relativizatorske ispade korifeja Druge Srbije, ciji istoricari i NVO-komesari negiraju Jasenovac, guraju u isti kos zrtve novosadske Racije i folksdojcere, Sajmiste proglasavaju za "srpski logor", pisu rasisticke traktate prvo protiv Jevreja i Afrikanaca a potom protiv "zaostalih Srbijanaca", zrtve Bratunca nazivaju krivcima za sopstvenu smrt, brane Tacija i Orica i slicno?

I da, mrze cetnike iz dna duse.

@Владислав Б. Сотировић

Мени изгледа потпуно природно да су Броз и Павелић сарађивали, као уосталом и Михаиловић и Недић. Ипак су то били критични тренуци за оба народа.

Стефан Каргановић узима себи за сходно да спекулише о мојој бради као да смо пријатељи и да се познајемо не знам колико дуго. У реду, нисам нешто осетљив по том питању. Затим, узима себи за сходно да нам свима препоручује "common sense" онакав какав се на Западу практикује. То већ сматрам арогантним. Али, није проблем само у томе. Проблем је што наука каква је историја не може да функционише просто узета здраворазумски. Зашто? Зато што се чињенице, ако немамо неко мерило вредности које надилази пуко чињеничко, нивелишу, и онда свака чињеница постаје иста као било која друга. Разумем да одсуство критеријума који би утврђивали научност, објективност, чињеничкост чињеница јесте нешто што Каргановићу и Сотировићу иде на руку, јер ако би се држали ових критеријума не би могли да тако олако и "здраворазумски" мештере њима. А како је Стефан Каргановић већ нашао за сходно да мени препоручује књиге, и ја ћу се овом приликом осетити слободним да њему дам једну препоруку: уместо што чита опскурне наслове које и он и Сотировић наводе, нека се макар мало посвети Хегеловој "Филозофији историје". Тамо има доста занимљивих делова који говоре о потреби за хијерархијом чињеница, без које би све ишло, и због чега би се и све изгубило - и од историје и од њене научности. Хегел је ипак Хегел (као што је и Лакан ипак Лакан, или Шмит ипак Шмит), а разни "Фонови" и транскрипти тајних разговора у које само изабрани имају увид су ипак само то што јесу. А да ли мислим да ће овај мој предлог Каргановић да узме за озбиљно? Не верујем. Каргановић је заправо већ експлицитно изнео своје симпатије према спуштању нивоа образовања. Тај десничарски популистички гест ("коме још треба теорија?") довољно ми говори о томе шта од њега могу да очекујем. А говори ми доста и о томе шта он заправо мисли када се бави некаквим "разоткривањем истине". То је онај рад: ево вам истина, али под условом да не знате шта са њом да радите! То је Карагановићева позиција с којом имам проблема кад је запазим у јавности.

Г. Миланко,

наравно да нисмо деца па стога знамо да је пуштање усташа од стране партизана да уништавају Србе на простору НДХ исто као и да су им палили куће сами партизани једно те исто само запаковано у другу амбалажу. Из Србије само један пример: 21. октобра 1941. г. за време стрељања Крагујевчана у Шумарицама партизани су шенлучили у оближњем селу Дивостину. Кад су их мештани питали зашто не покушају да ослободе таоце у Шумарицама добили су једноставан одговор а ла Моша Пијаде од стране локалнг политичког комесара: "Ко није са нама тај је против нас!". Иначе, пошто сам игром случаја родом баш из Крагујевца знам одлично као и сви стари Крагујевчани да су партизани након уласка у град 21. октобра 1944. г. стрељали око 4700 "колаборациониста" и закопали их у исте јаме у које су закопани Крагујевчани стрељани од Немаца 1941. г. (2.300). Црвеном крсту у Женеви су комунистичке власти пријавиле 7.000 стрељаних Крагујевчана 1941. г. У једном су били у праву: у гробницама у Шумарицама има стварно 7.000 лешева али од тог броја 4.700 су из 1944. г. а не из 1941. г.



Тито је са немачким аушвајсом стигао код Крупња на "ослобођену територију" и то уз пратњу једног немачког официра.

Што се тиче литературе, ја наводим историјске изворе а не литературу. Попер и Хајдегер су литература а документа из архива су историјска грађа.

Драга Милице,

Не брините Ви ништа, нико овде не планира да спаљује књиге као што су "Протокол сионских мудраца" нити часописе какав је "Треће око" у ком многи имају прилике да се информишу о свим овоземаљским, оноземаљским и ванземаљским заверама.


Г. Сотировићу,

У Вашем последњем коментару помињете ништа друго до "рекла-казала": Вама су рекли у Вашем завичају да су комунисти слагали. Погледајте само шта сте написали, да је чињеница да је је било 7000 стрељаних људи, а да се у Вашем месту "зна" да је већина стрељаних стрељана од стране комуниста. Пазите, "зна се"! Ваши други извори своде са некакав "четнички архив", те на мемоаре неког "Фона", дакле једног немачког нацисте.

Наравно да комунисти нису палили српска села (не сећам се да је то ико тврдио), али је чињеница да их нису чували. Чували су их сами Срби сељаци колико су знали, али они, иако су касније постајали партизани, нису били комунисти. Треба ова два појма раздвојити: Срби сељаци нису ишли у партизане због светске револуције, него што нису имали куд; њихова идеолошка обрада на примитивном (и стога тако успешном!) нивоу следила је касније. Спаљени Србин, који тражи освету и мора да брани оно што је остало; он је идеално оруђе револуције: његов очај, његов патриотизам, претварају се у идеолошке категорије. Томе веома доприноси и неспособност тзв. четничког покрета, чија је активност углавном била базирана на локалним споразумима, без јасне опште стратегије.
Горка је чињеница да су српски партизански крајеви ослобођење дочекали опустели, док су "четнички" ипак били колико-толико сачувани. Наравно, нама Србима је у карактеру да смрт ценимо више од компромиса, али Други светски рат, у којем смо ми били колатерална штета, ипак се по свему разликује од Првог, у којем су страдања понегде била још већа, а највише по одсуству националног консензуса.

@Владан Миланко

"Стефан Каргановић узима себи за сходно да спекулише о мојој бради као да смо пријатељи и да се познајемо не знам колико дуго."

Хи хи хи Владане, Gotcha!

"Проблем је што наука каква је историја не може да функционише просто узета здраворазумски. Зашто? Зато што се чињенице, ако немамо неко мерило вредности које надилази пуко чињеничко, нивелишу, и онда свака чињеница постаје иста као било која друга. Разумем да одсуство критеријума који би утврђивали научност, објективност, чињеничкост чињеница јесте нешто што Каргановићу и Сотировићу иде на руку, јер ако би се држали ових критеријума не би могли да тако олако и "здраворазумски" мештере њима."
У делу цитата из последњег коментара В.Миланка сва подвлачења су моја. Њима посебно означавам разлог моје одлуке да убудуће не пратим текстове Владана Миланка. Његово "вјерују" изрекао је на свој начин парафразирјући свога великог учитеља који се прославио изреком "да се Закона не треба држати к`о пијан плота"!
Нисам се примао на идологију (то овде В.Миланко назива "мерило вредности које надилази пуко чињеничко") његовог учитеља, што бих на ову, препричану! Понајмање, тамо где она може једино да штети!
Осим тога, коментишући актуелни текст С.Каргановића "Ко би се смео изједначавати са ким?"
В.Миланко овако каже:
"Што се тиче Булајића, слажем се да битке нису биле онакве како их је овај представљао, али се не слажем да су биле мање већ држим да су биле много веће. Веће-у смислу да није било патетичних досадних идеологема на све стране као код Булајића, већ да се радило о једном аутохтоном спонтаном отпору оних које су тлачили. Отпору како страном окупатору тако и домаћим непријатељима, класним наравно." (подвлачење Ј.К.)
Ја се не слажем са В.Миланком, а и из других разлога могао би ме сматрати класним непријатељом. Окупатори су мање-више овде, па да га више не изазивам ...
Срећно!

Neravnopravna borba.Kao utakmica"Barcelona"-"Mladost"Lucani.Na jednoj strani g.Sotirovic i g.Karganovic,uporni istrazzivaci,lovci i kopaci neutralnih dokumenata po evropskim bibliotekama i arhivama(na raznim jezicima),a na drugoj Titovom ideologijom zarobljeni Milanko.Gospodin Milanko,u svojoj ideoloskoj pravovjernosti,ne moze da prihvati ni da su Nijemci,odnosno Austro-Ugari,lansirali Lenjina,sto je opste mjesto,za veliki broj nezavisnih istrazivaca i ideologijom neopterecenih
istoricara.Ja cu da navedem samo nekoliko:
Britanski istoricar i,kako oni kazu scholar(intelektualac,erudit) Leonard Shapiro,u svojoj knjizi iz 1960.god.kaze da su Boljsevici,koji su skoro svi' na celu sa Lenjinom,bili u exilu u Svajcarskoj uoci 1.sv.rata,otkupili 41 novine u Rusiji,sa ukupnim tirazom od 320.000,a onda ih dijelili besplatno,na ulicama Moskve i Petrograda.
Dva americka istrazivaca,Richard Pipes i David Brandenberger,pronasli su Lenjinovo pismo iz l918.god.,upuceno predstavniku Boljsevika u Svajcarskoj,u kome kaze:"The Berliners will send more money"(bberlinci ce poslati jos para).
Fritz Fischer,njemacki autor,u svojoj studiji iz l961.god.o ratnoj politici Berlina,konstatuje da su
Austro-Ugari prvi osjetili da je Rusija bila zrela
za interne sukobe,sto bi je eliminisalo iz rata.
I kad je izdaja Boljsevika unutar ruske armije pocela,njihovi napadi sa ledja,u jeku najvecih borbi sa Austro-Ugarima,(svaka analogija sa Titinim
jurisnicima,sasvim je slucajna),rezultirali su jos vecim drijesenjem kese Beca i Berlina,kako bi se svi Boljsevici iz exila,vratili u Rusiju,preko A-U
teritorije.Lenjin je bio medju posljednjima,i o njemu je odlucio Berlin,a ne Bec kao za ostale,a vracen je u Rusiju,tek 1917.god(oklopnim vozom).Svi
se ovi nezavisni istoricari(a ima ih jos,ali nema prostora)slazu,da su u "ruskoj revoluciji",ruske bile,samo zrtve.(svaka analogija sa nasim iskustvima,sasvim je slucajna)

Г. Миланко,

на првој години историјских студија из предмета Увод у историјске студије се учи да су сведочења учесника догађаја историјски извор из прве руке. Наравно, овај извор треба сравнити и са другим изворима као на пример са постојећом архивском грађом. У том контексту, не очекујете ваљда да нађете у Архиву Шумадије у Крагујевцу писани документ да су партизани октобра 1944. г. стрељали 4.700 грађана Крагујевца и закопали их у Шумарицама? Узгред, неколико стотина увијених Крагујевчана је од стране комуниста зацементирано у бихшем бунару у кругу Заставе испред управне зграде.

Владислав Б. Сотировић: "...не очекујете ваљда да нађете у Архиву Шумадије у Крагујевцу писани документ да су партизани октобра 1944. г. стрељали 4.700 грађана Крагујевца и закопали их у Шумарицама?"

А па онда је све у реду? Кад нема бољих доказа добра је и прича? Неће бити. Ту тек почиње прави научни рад, не завршава. Ту тек почиње историја која је ништа друго до у крајњој линији борба за интерпретацију. 7000 људи је побијено. Г. Сотировић каже да су Немци побили 2300 а партизани 4700. Ако нема доказа, докумената (који исто тако не сведоче о правој истини већ се увек могу фалсификовати) неко може да каже да су партизани побили 6900 а Немци 100, или обрнуто. Или, рецимо, Кенеди је убијен - да ли је мафија или ФБИ као у Стоуновом филму, да ли је Кастро...? Они који макар мало знају о науци знају да тамо ствари стоје свакако само не чисто. Теорија еволуције је само теорија, у крајњу руку теорија која је доминантна, али никако не и сушта истина. О физици да не говоримо, колико ту све зависи од теорије. Али да се вратимо на историју: чињенице без интерпретације не значе ништа. А интерпретација увек у себи има нешто фиктивно и нешто субјективно. Зато је борба оно што је одлучујуће, а не чињеница. Данас је (како је Владимир Перић, један од коментатора овде већ рекао) лако бити на страни антикомуниста јер они доминирају (о чему сведочи и бројност антикомунистички настројених коментара овде). Али када се почне преиспитивати с којим правом и на чему је утемељена њихова доминација (а хиње да је утемељена на "чињеничкој истини"), већ то питање почиње да сведочи о крхкости те доминације, па онда и о крхкости њихове "чињеничке истине". Није право питање ко је шта радио, већ зашто је неко нешто радио. Комунисти јесу убијали, али су то радили за време рата, када је језик оружја био оно што се слушало, јер је то рат налагао. А тиме су говорили нешто, и за то њихово нешто што су говорили сматрам да је вредно борити се даље и поново, и дан данас.

Владане, ѕбог чега не одговористе на питање које Вам поставих горе? Поготово у светлу овог Вашег вредносног искза, да је вредно борити се за нешто. Какав је Ваш ВРЕДНОСНИ став према групацијама и странкама које се данас заогрћу антифашизмом, а негирају Јасеновац, Сајмиште приписују Србима, гурају у исти кош жртве СС "Принц Еуген дивзије" са протераним војницима те дивизије, афирмишу Дрљевићев језички пројекат, и слично? Да и не говорим о третману српских жртава у последњем рату, које су у тим круговима потпуно дехуманизовцане (рецимо, недавно на Пешчанику једна виђена колумнисткиња те провенијенције каже, од речи до речи, да су "Срби у братунцу побијени у рату који су призивали") и томе слично.

Dragi Gospodine Milanko:

Vi ste izgleda taj koji se bavi "Protokolima... " i upotrebljavate ih kao joker-a kad god usrteba...

...a cika Draza dobi posthumno onaj orden kao "Commander-in-Chief of the Yugoslavian Armed Forces" od Truman-a za "organizing and leading important resistance forces against the enemy that occupied Yugoslavia"............a sto "contributed materially to the Allied cause and was instrumental in obtaining a final Allied victory." (The Forgotten 500, GAF)

...ali dvadeset godina je medalja bila u fioci State Department-a.. Interesantno...

Подршка г. Миланку на сјајном тексту,али и молба да одговори на захтев Антифашисте или бар да образложи зашто то неће.
Иначе,потпуно је јасно (бар мени) шта је аутор овог текста хтео да постигне.
НИЈЕ скуп свих чињеница наука,односно историја,односно темељ са ког можемо блатити неког.
Односно,конкретно- не може уважени(ово није иронија,заиста свака част човеку на преданости и стручности)господин Сотировић да због примера колаборације партизана,у неком тренутку рата,да поништи антифашизам тог покрета;нити да их портретише као бауке и крвнике Срба.
Колабрирали су и четници,љотићевци су понекад били светлосним миљама већи Срби и од четника и од партизана.
Да ли то мења њихов СВЕОПШТИ карактер?
Пс: Антифашисти,заслужена подршка.

PS

Dakle, i cetnicima i partizanima se, bez obzira na grehe i zlocine obe vojske, mora priznati ona VELIKA i JEDINA nesporna zasluga - borba za slobodu.

Kvlislinske snage, opet, su bile to sto su bile. Ne kazem da tu nije bilo zavedenih, verovatno i ljudi koji su mozda i pomogli nekome da se spasi od nacista, ali globalno, to mogu biti olaksavajuce okolnosti pojedinacno, a nikako generalna rehabilitacija. Recimo, slazem se sa Antonicevom tezom da je besmisleno, kod nekih krugova oji se busaju patriotizmom, da glorifikuju Nedica a da ISTU poziciju zameraju LDP-u.
Nedic mozda treba da bude OBJASNJEN, bez glorifikacije i demonizacije. Uporedjen sa slicnim slucajevima po Evropi (Cercil je, recimo, svojim Nedicima - engleskim guvernerima po malim na Kanalskim osrtvima pod nemackom okupacijom- NALOZIO da se ponasaju upravo tako, da cuvaju civile i budu lojalni okupatoru dok ne dodje sloboda). To je istorija koju znamo i koja se mora tretirati kao i svuda u svetu. Ali, imajuci u vidu istoriju Srbije i Srba u WW2, Nedicu se mozda moze pronaci poneka olaksavajuca okolnost (prihvat dela izbeglica iz NDH i Slovenije, neucestvovanje u nacistickim kampanjama BILO GDE u Evropi, i slicno). Ali svakako zbog toga ne moze biti rehabilitovan i slavljen kao neki junak, jer to nije bio. Njegova kolaboracija je bila GLASNA. A to sto je vokabularom i argumentom licila na jauke danasnjih "gradjanista" koji bi da daju Kosovo, ukinu RS, Srbiji odseku Vojvodinu i sta-sve-ne, zarad "Evrope" i koji ulaze u NATO jer drugog izbora nema, to je vec njihov problem i mogu da se ljute koliko hoce kad im to kazemo. A nasa obaveza je da to nazovemo kako dolikuje - moralnim i politickim nastavkom kolaboracionisticke politike.

G. Milanko je, sasvim moguce, sjajan naucnik. Nisam do sada imao priliku da pratim njegov naucni rad, ali zasto ne bi bio sjajan naucnik? (Moguce je da pise i objavljuje radove iz neke oblasti u koju ja nemam uvid). Ali, istorija ocigledno nije nauka u kojoj blista, pogotovo jedna tako komplikovana, kontroverzna i nedorecena grana moderne istorije, kakva je Drugi svetski rat, odnosno pokreti otpora na Balkanu (jer da zna, ne bi mu Lakan bio teza). Gde se ni mnogima pre Milanka (pritom valjanim naucnicima, i strucnim za istorijske studije) nije dalo da stvari sagledaju mimo LICNIH ideoloskih okvira, mitologizacija jednih ili drugih, cesto i bez nedostatka vaznih dokumenata na uvid - jer em gomila nasih istoricara (pogotovo u SFRJ) nije znala strane jezike niti bila u stanju da koristi americke arhive, ili dela naucnika iz SAD ili Engleske. Bez cega nema ni citave slike, jer TAMO je, tokom Hladnog rata, objavljivano i ono sto ovde nije smelo (dobar primer za ovu moju tvrdnju je i nedavni clanak prof. Djordja Stankovica, pronadjite ga na ovom sajtu - covek je citavu svoju omrazu cetnika pokusao da objasni sa "eto, nisu bili zasluzni jer ja ih ne volim i ja to u SFRJ ucio nisam" a onda gotovo tragikomicno pokusao da jedan tanak komitetski pismeni zadatak pretvori u naucni osvrt prekomernom duzinom - je li u toj duzini citirano nesto valjano i neosporno? Ne, nije. Stankovic je dao na uvid jedan rad koji je licio na gimnazijsko prolecno cvrkutanje jedne tinejdzerke. Pa je u pricu o cetnicima i partizanima ubacivao citate - Prevera, Tagorea i Gandija :). Naravno, i Tagore i Gandi, osim sto im tu nije mesto, nisu bili nikakve cvecke po pitanju fasizma, Gandi je cak lepo pricao o Hitleru u doba dok je ovaj vec poceo svoje genocidne radnje - ali Stankovic o tome nema pojma, jer, ocigledno, engleski ne govori, i nikad nista o Gandiju verovatno nije citao osim odrednice u Maloj Prosvetinoj enciklopediji, koja ne pominje te manje slavne podatke o ocu moderne Indije).