@Ala

Komentarišući gornji tekst Vladana Milanka, preciznije deo teksta u kojem autor pominje Ranka Munitića, kažete: "Beograd jeste glavni grad jer se u njemu nikada nisu prebrojavala krvna zrnca". Nasuprot Vašem komentaru, u tekstu se eksplicitno tvrdi upravo suprotno: da su se tokom devedesetih čak i na RTS-u "prebrojavala krvna zrnca", što autor pokazuje baš na primeru Ranka Munitića.

Ala Milanku zamera sledeće:

- po Ali, nepravilno je korišćenje instrumentala posle predloga "sa" (iako je korišćenje predloga "s(a)" uz instrumental gramatički pravilno; vidi Ivan Klajn, "Rečnik jezičkih nedoumica", Srpska školska knjiga, Beograd, 2004, str. 199-200. pa prema tome Milanko bolje poznaje pravopis nego Ala);

- za Alu su Milankove rečenice predugačke (nije li u pitanju ništa drugo do autorasizam s Aline strane, po kom Srbi nisu u stanju da prate složene rečenice? Milanko očigledno o Srbima ima bolje mišljenje nego Ala koji ih "brani" od Milanka);

- Ala pretpostavlja "nemačke konstrukcije rečenica s infinitivom" u Milankovom tekstu, šta god da misli pod tim.


Ala se dalje pita zašto mu "ukidaju komentare"? Možda je odgovor na to zato što su mu komentari maliciozni I neutemeljeni. Ako su maliciozni, onda moraju da budu utemeljeni, to je neki red. A ovaj Alin komentar to nije. A ne samo da mu zamerke nisu utemeljene, već je tu u pitanju nešto još gore. Ala falsifikuje tekst:

Kaže da se slaže s Milankom oko Munitića i kaže da u BG-u nije bilo "prebrojavanja krvnih zrnaca" iako Milanko NAVODI MUNITIĆEVE REČI PO KOJIMA SU SKIDALI MUNITIĆEVE EMISIJE S TV-A I NISU MU OBJAVLJIVALI KNJIGE BAŠ ZATO ŠTO JE BIO HRVAT. Očigledno je Alino lažiranje.

Zatim, Ala kaže da se s Milankom slaže da je "nedostatak tržišta uzrok pomanjkanja profesionalnosti u medijima" IAKO MILANKO UPRAVO U POJAVLJIVANJU TRŽIŠTA VIDI GLAVNI UZROK SNIŽAVANJA STANDARDA. Dakle, još jedno lažiranje.

Eto, pa ako smo već počeli da gledamo u detalje, da i nastavimo!

This is just tooooooooooo beautiful :)

Можда и не добаци до Квентинових филмова, али Миланко цитираном мудрошћу показује драматуршке могућности једног Стена Лија или Френка Милера, мало ли је?

Ехем, преко дана бескомпромисни левичар, а преко ноћи младенобрадовићевски трагичар српског филма, те жртве, авај, Злог Запада :).

Објасните ми, Миланко, КАКО се то ИКОМЕ може узети за зло ако више воли, рецимо, Хила него Макавејева? Мислим, није ли филм по дефиницији УНИВЕРЗАЛНА уметност, која оперише форматом далеко изван рођачког препознавања из истог среза?

Ево, конкретн, мени Хил нешто значи на некој мојој мапи редитеља: близак ми је његов језик и теме неких његових остварења. Павловић ми значи мање, Макавејев још мање.

Мислите ли да је Хил гледао само америчке, Тарковски само руске, Антониони само италијанске а Куросава само јапанске филмове?

@ Antifasista

Mislim da se slazemo sa poznatom cinjenicom da srpska, a ni druge kinematografije u Istocnoj Evropi nisu uspele da tokom sezdeset i pet godina od komunisticke revolucije naprave seriju filmova koji bi uspesno realizovali bilo kakvu zanrovsku formulu karakteristicnu za Zapad. U tom smislu se slazem sa onim sto g. Milanko pise u odeljku koji ste citirali. Izuzetak je madjarski film Bela Tara, 'Covek iz Londona' po Simenonovoj noveli.

Problem je u tome sto su filmovi (srpskog) Crnog talasa nastali u specificnom kontekstu i na talasu (pre)ispitivanja opstepoznatih ideoloskih istina: Ni 'Tri', ni 'Zaseda' nisu filmovi koji se mogu ponovo praviti, niti imitirati, izuzev kao pastis. Da li je moguce praviti filmove nemackog ekspresionizma, klasicne noir serije (1940-1958), francuskog poetskog realizma, novog talasa, ili americkog autorskog filma koji pocinje sa Boni i Klajd a zavrsava se 'Prstima' Dzejmsa Tobaka? Nije. Tako ni ovi (zaista losi) filmovi koji se danas prave ne moraju da traze uzore u srpskoj ili jugoslovenskoj proslosti. Da je g. Markovic mogao, umeo, imao hrabrosti, napravio bi, umesto 'Turneje' spageti vestern na istocni nacin kao sto je to Miklos Janco uradio pre cetrdeset godina (atribut kriticara iz Sight and Sounda) u 'Crvenom i belom'. Ali nije. Niti je to ucinio Dragojevic.

Srpskom filmu, se, izuzev 'proskribovanog' Kusturice na Zapadu zamera nedostatak originalnosti, koji se ne moze nadomestiti sjajnim specijalnim efektima ili politickom sevrilnoscu i snishodljivoscu. Srpski film bi mogao da kopira i Hila i Pasolinija, i Kim-ki-Duka i Vong-kar-Vaja i Gobadija i Folmana. Ali ne ume. A ne ume ni da bude originalan. Ili se reziseri boje da ce fondovi presusiti.

Nisam uspeo da povezem primere TV Beli Manastir i diskriminatorsku politiku prema projektima g. Munitica sa ovom zamerkom o srpskom filmu. Mislim da tekstu ovih ambicija pristaje drugaciji naslov: 'Kulturni ratovi'. I svakako drugaciji primeri, o cemu ste pisali.

@Ala

Nisam Vam dao "mišljenje" kako maliciozno referirate na moj komentar već sam Vas uputio na autoritet jednog autora i jedne knjige. Na dvestotoj strani Klajnovog "Rečnika jezičkih nedoumica" o predlogu s(a) plus instrumental piše:

"...svojevremeno se među lingvistima vodila polemika koja je ostala bez konačnog rešenja, pa se mora smatrati da su oba oblika podjednako dobra."

Ovo je pisano 2004, dakle, skoro. Ali kako Vama očigledno ovo ne znači ništa onda moramo da zaključimo kako Vi imate jedan srpski (odnosno "srpski") a svi ostali pa i oni koji se bave pravilima srpskog jezika drugi. Nemamo više o čemu da razgovaramo.

@Антифашиста,
Имате моју пажњу, извињавам се што Вам нисам одговорио раније, имам доста других ствари поред ових коментара, знате како је. Видим, Ви бисте хтели да Вам се свечано закунем да немам ништа с овима или с онима. Ех. Сувише сам ја... како се у филмовима каже, "I'm too old for this shit". Противно је принципима којих покушавам да се држим да идем наоколо и заклињем се. Многи се заклињу у све и свашта па видимо сваки дан колико заклетве значе. А пре свега, лош је штос да сад Ви мене овако цимате да Вам се закунем. Ајмо зато на нешто друго, на филмове: Тарковски, ако икоме ишта дугује, онда дугује Ејзенштајну. А дугује доста и комунистичком режиму - нисам сад циничан - без ког, тврдим, не би направио тако нешто као што је Рубљов. Што се тиче опозиције Хил/Павловић, ја сам увек пре за Павловића. Једном ћу написати текст о томе како је вестерн далеко боље артикулисан у Павловићевим партизанцима него у Хиловим (по мени неинвентивним и не богзнаколико вредним) омажима. Као што је Леоне удахнуо вестерну нешто ново, тако је и Павловић са своје стране допринео поетици митског непрегледног хоризонта и малог човека са његовим сумњама итд. ОК, сад треба шире узети вестерн, не само као онај који је везан за амерички запад деветнаестога века. ... И дужан сам Вам још за оног Бреда Пита. Па није да ми смета, али сам равнодушан према њему. Али имам предлог - уместо Бреда Пита, рецимо да је В. Миланку стало да се појави као "српски Џејмс Кегни"; кад видим све ове хејтерске коментаре на моје текстове не могу а да не ласкам себи како сам "a man you love to hate". Успут, за овакве и сличне преписке, било би боље да имамо форум овде на НСПМ сајту, уместо што се шетамо од једног до другог текста.

@дечко који обећава,
Ма не, какав Левинас, "конститутивни Други" је хегелијански концепт, а ја сам у тексту поменуо "Другог" код Шмита истичући оно што је код Шмита специфично у односу на Хегела. А "Други" с великим "Д" иначе се може наћи код мање-више свих структуралиста.

G. Milanko

'Stick to your daily job'. U (slobodnom) prevodu: Bavite se onim sto (mislite da) znate. Ne zelim da sa Vama polemisem o filozofskim konceptima, o (vaznim) 'sitnicama jezikoslovnim', a delom ni o politickom opredeljenju. Ali Vase elementarno nepoznavanje istorije i teorije filma je zaista iritirajuce. Uprkos tome, insistirate na filmskim primerima i govorite, prilicno pausalno o delima filmskih stvaralaca koji su obelezili dvadeseti vek. Moracu da Vas iz zivog blata vadim cinjenicama.

1. Sto se filmske montaze tice, Tarkovski stoji na dijametralno suprotnim pozicijama od Ejzenstajna. Sovjetska/ruska skola montaze je, prema Tarkovskom suprotna elementarnim zakonima po kojima funkiconise nasa percepcija. Tarkovski je razvio koncept montaze koji se na Zapadu cesto prevodi kao 'sculpting in time'. Mnogo je knjiga napisano o tome, a sajt Nostalg(h)ia sadrzi tekstove koji bi mogli da Vam daju elementarne podatke o Tarkovskom.

2. Koliko je ova ideja vazna, vidi se i u radu najvaznijeg ruskog filmskog rezisera danas, Aleksandra Sokurova. Njegov film Ruska barka (2002) snimljen je sledeci ideje Tarkovskog. Pogledajte ko je radio na filmu kao direktor fotografije i videcete veze sa nemackom kinematografijom. Takodje pogledajte filmove Tara (Madjarska) i Rejgadasa (Meksiko)

3. Koliko je komunisticka vlast 'zaduzila' Tarkovskog moze se videti iz dokumentarnog filma Krisa Markera, 'Jedan dan u zivotu Andreja Arsenijevica'. Sputavali su ga.

4. Koliko je ista ta vlast zaduzila Sokurova znacete po tome sto su SVI njegovi filmovi do 1988 bili bunkerisani (imao je trideset i sedam godina).

5. O Volteru Hilu zaista nemam vremena: Pogledajte tekstove g. Terzica u nekadasnjem 'Neonu'.

6. Filmovi Zivojina Pavlovica su zaista izuzetno vazni da bi se o njima govorilo uzgred, koristeci nezgrapne paralele, i bez ikakvih referenci. Bio sam njegov student i ne zelim da se upustam u campraz divan.

7. O filmu se ne moze govoriti napamet.

Владан Миланко


Izvinite, ali ja stvarno ne vidim cime i kada sam Vas naveo na pomisao da treba da mi se kunete, zaklinjete, ili bilo sta slicno. Ovo nije ni sud ni svecana obaveza u VS. Jednostavno, reagovao sam na, po mom misljenju, ocit i ne-sasvim-korektan oportunizam i veoma uvredljive optuzbe koje vriste iz svakog od Vasih nedavnih komentara. Optuzbe su kolektivne, delic tog kolektiva sam i ja,otud reakcije. Ovo je mesto na kojem su komentari moguci, ja nisam upao u Vas razgovor u kafani. Ukoliko NSPM objavljuje Vase osvrte mimo Vaseg odobrenja, onda lepo kazite "e, nemoj da me smaras, uopste me ne zanima da ti ja odgovaram na pitanja i nemas pravo da komentarises moj tekst". A ako nije tako, onda... face the music. Prosto, bavite se JAVNIM I VAZNIM temama, ne ocekujete valjda da samo Vasi komentari prodju bez reakcije?

Ovo sa Dzimom Kegnijem i man-they-love-to-hate (zasto Kegni, pored Strohajma, nosioca te titule?) je simpaticno. Kao neki mig nekome ko ovo mozda cita, u smislu, "evo, vidite kako me mrze na NSPM" :). Dakle, niko Vas ne mrzi, hajde jednom da budemo normalni (mislim na generalni manir razgovora kod nas, i po medijima i na Internetu,i svakako).

U svom prvom tekstu ste otvoreno rekli da u Srbiji, osim Vas, antifasista nema. Takav stav smatram uvredljivim iz gomile razloga koje je nepristojno elaborirati jer su opstepoznati. Suprotstavio sam Vam - po mom misljenju relevantne - cinjenice.Od Vas- tajac

Oko filmova(Teofilo, zanimljivi i vredni komentari, kao i obicno), nesto kasnije, da ne pretrpavamo pricu. Voleo bih da se Milanko najpre osvrne na pitanja koja sam mu postavio, a ne ovako, "hajdemo malo o filmovima". Em je easy-way-out, em je nekorektno. Jer nisam ja (Milanka) terao da na ovom sajtu preuzme barjak antifasizma, sam je to ucinio poprilicno nametljivo. I to na veoma, veoma problematican nacin (oduzimajuci antifasizmu ovdasnjem ime, prezime i istoriju, i proglasavajuci ga za nekakav suvoparni apendiks iz neke pop-filozofske sveske). Pa da vidimo ima li osnova da mu se to dozvoli. Nismo ni u Svedskoj ni na Vanuatuu, ovde su u pitanju NASI preci (borci protiv fasizma i njegove zrtve) kojima Milanko, nicim opravdan, odjednom oduzima pravo na pomen ukoliko ne prodju Vladan Milanko's Test Of Approval. E pa necemo tako.

Pitanja koja sam postavio su krajnje jasna, i sama se namecu. O takvim stvarima se mora imati stav, pogotovo sto ovde Milanko (a ne ja) uzima moral za saveznika u gotovo svakoj zapetoj.

A o Hilu, Tarkovskom i Makavejevu onda mozemo do prekosutra

@Антифашиста,
Покушавам да видим на шта мислите кад кажете да сам се прогласио филтером за антифашизам. Пада ми на памет само мој текст о "Нечувеним копиладима". Тамо сам рекао како је сада, када је Тарантино генијално показао како се дух антифашизма чува не тако што се држимо чињеница већ баш тако што их изврћемо, постало јасно да је дошло време једног новог антифашизма. Постало је, наиме, јасно, да је сувише воде протекло испод моста, и да нам треба нови поглед на стару антифашистичку борбу - поглед који ће бити НАШ а не наших дедова. Проблем са традиционалним антифашизмом јесте - па да се позовем на Канта (одобравали ми то позивање или не, оно за мене има више смисла од позивања на архиваре) - што се у њему прати једно "у складу са...". Постаје мртво слово на папиру. Насупрот Кантовом "у складу са..." стоји "из...". Ово "из..." може бити само из једног нашег антифашизма, не из нечијег туђег. То је мој став, то је став који заступам и браним. Али све ово можете да нађете и у мојим текстовима (а можете да нађете и мој став о либералима и свему осталом што Вас занима). Не пишем у "дајџест" маниру нити покушавам. Зато неки од тих текстова треба да се читају спорије. Ако неко нема времена, онда нек их не чита. Или, нека не криви мене што их је лоше прочитао. Или, нек ме криви - али ја ту онда ништа нити могу нити хоћу.

Ja se upravo i zalazem za antifasizam koji ce biti NAS.
U Vasem tumacenju ja tu teznju ne vidim, nego vidim precutkivanje i iskrivljavanje do besmisla. Cinjenicu da su Srbi KOLEKTIVNa zrtva politike "konacnog resenja" niste pomenuli NIJEDNOM, vojsku koja je PRVA ustala protiv fasizma, izbacujete iz secanja na isti, ali etablirane, mocne (i zato opasne) relativizatore fasizma (koji su se uvili u antifasisticki barjak) Vi herojski precutkujete.

Ne radi se ovde ni o kakvim "liberalima". Ko okaci Hitlerov portret u ofis,ili umanji zlo Jasenovca, nije nikakav "liberal" nigde, pa ni u terminoloski izgubljenoj Srbijici.

Ja znam da su i Pescanik i LDP mocni i nezgodni neistomisljenici ali sami ste uskocili na ovaj teren. Pa ili vodite pricu kako dolikuje, ili lepo recite "e znas sta, NE SMEM da udarim po Svetlanama,Prokicu i Canku, jer ce da me ganjaju po medijima i da mi salju jugend na vrata kao Nikoli Milosevicu, ali SMEM da udarim po Slobi, jer mi tu ne preti opasnost". I to je u redu. Ali onda ne ocekujte aplauz kad Vam se zameri sto GAZITE po srpskom antifasizmu, onim skupovima gde keynote speaker bude - Canak.

Ili kad zustro i beskompromisno dokazujete srpsku "fasistoidnost" na primeru nekog anonimnog urednika iz 1992, pritom neukusno i oportunisticki (a za sopstvenu tezu) viktimizujete cestitog Ranka Munitica, koji bi se i sam zgrozio ovakvog tumacenja verovatno. Badava skrivanje i iza Kanta, "arhivari" su valjda kljuc za poznavanje WW2, jer bez "arhivara" nema svesti ni o znacaju moskovske, kurske i staljingradske pobede, ni o vojsci koja je oslobodila Ausvic, ali ni o onoj koja je tamo pripaljivala peci). To sto vi ne poznajete "arhivarski" rad na temu WW2, ne govori nista o vaznosti tog rada, nego o lakomislenosti i neodrzivosti zadatka koji ste preuzeli na svoja pleca. Upoznajte "arhivare" pa onda ni Kant, Lakan i Poper nece biti opsenarski alibi kojim se zamucuje nepoznavanje cinjenica koje demonstrirate, nego ce biti dobar i kvalitetan dodatak.

Владане, пратим Ваше филмске приказе још од када сте радили на III програму Радио Београда. Сада видим Вашу преписку на овом форуму и морам и ја да Вас упитам како то мислите да је совјетска власт била од помоћи Тарковском?


Леп поздрав,

Иван

Stvarno ne mogu da poverujem da je toliki cinizam moguć kao kod ale i antifašiste! vama je Ranko munitić izgleda dobar samo ako ga plagirate. evo vam link na YouTube-u gde sam Ranko govori o tome kako je bio zamoljen da izađe iz nekog udruženja filmskih radnika zato što je bio Hrvat!
http://www.youtube.com/watch?v=Jp1QUPsiULU

a evo vam i ovo:

O. Bećković: Zar niste negde napisali da je recimo '97. skinuto 'Veče sa zvezdama' sa novosadske televizije i tu ste stavili pod navodnike ne znam čiju izjavu - dosta se taj Hrvat pravio važan sa srpskim glumcima?

Munitić: Da, to su jedan urednik kojemu je 'Veče sa zvezdama' smetalo jer njegova emisija nije nikako bila toliko gledana i nažalost, jedan moj kolega, nekadašnji kritičar koji je smatrao da će ovde na RTS-u zaraditi poene. Međutim, to... znate kako, 'Veče sa zvezdama' je zahvaljujući ne meni, nego glumcima i glumicama koje su tu gostovali je bilo veoma gledano i bilo je... kvarilo je prosek televizijski, a televizija ne voli kad joj, to i vi znate, ne voli kad joj kvarite prosek. Televizija živi od proseka...

...
Munitić: Oduvek vladaju oni koji imaju para da vas stave na platni spisak, samo hoću vam reći da je to jedan od... ni u kom smislu bitan, jedan od niza problema, pa i vi ste u slobodnom statusu, vi to znate jako dobro. Mislim, onog momenta kad niste u grupi, bez obzira da li se to zove klan, bratstvo, prijateljstvo, ne znam kako, čim ste van grupe vi ste već nepopularni i to je OK. Međutim, meni to ne smeta, bude zabavno kad to... recimo, ja napravim jedan fantastičan zbornik, jednu hrestomatiju svetskih tekstova beogradskih o filmu od 1896. do 2001. to se zove Beogradski filmski kritičarski krug i ispostavi se da to u Beogradu ne zanima nikog, to mi je trebao malo veći izdavač, ovi moji mali izdavači Centar film ili Institut za film, dok je još postojao Institut za film, nisu imali para za to. Velike izdavače - da, kaže, sjajno ali bilo bi bolje da je to uradio neko drugi, neko ko je odavde.

Ne znam na kog Divljeg Bila mislite, g. Milanko. Da li na onog iz filmskih dela klasicnog Holivuda (1916-1960) ili na HBO Bila Hikoka iz serije 'Deadwood' (pilot epizoda: Walter Hill), tako da na Vas komentar ne mogu da odgovorim.

Bil Hikok inace nije ubijen s ledja. Dzesi Dzejms je ubijen s ledja. Pogledajte filmove Sama Fullera 'I Shot Jesse James' i Andrew Dominika 'The Assassination of Jesse James by the Coward Robert Ford' koji su 'istorijski rekonstruisane fikcije' (najnoviji trend je poceo serijom filmova o napadima 11. septembra). Mislim da (i) o tome pisete.

Za dokaze o onom sto sam napisao preporucujem 'The Cinema of Russia and the Former Soviet Union'. Birgit Blumers (Ed). Poglavlje 23, o Sukorovljevom filmu. Gdja Blumers je urednica Kinokulture.

Nisam dosao da se dokazujem. Citam, cutim, ponekad nesto naucim, i ne petljam se u stvari za koje nisam kompetentan. Nije mi tesko da priznam da sam pogresio. To ovde nije slucaj.

@ Antifasista

Slazem se sa onim sto ste napisali. Filmski stvaraoci nisu srodni po nacionalnosti vec po narativnoj konstrukciji, karakterizaciji, ideoloskim, zanrovskim modelima, dijalogu ili cak dramskom prepoznavanju za koje koriste razlicite vrste koincidencije (Hickok. Sabrol, Nolan, recimo).

Prica o Zivojinu Pavlovicu zasluzuje poseban tekst, komentare, reference, i sagovornike.

Slazem se sa onim sto ste napisali o antifasizmu. Naravno da je velika nepravda ono sto se dogodilo g. Muniticu i naravno da to ovde niko ne podrzava. Takodje je istina da je ono sto Anglosaksonci zovu 'Culture Wars' daleko prikladniji naslov za ovako ambiciozan tekst. U Srbiji je na delu prilicno mutno delovanje 'rata kultura', i o tome je g. Milanko mogao da napise nesto kompaktniji tekst, sa vise primera, o cemu svedoce Vasi komentari. Slazem se sa jos jednom stvari koju ste pomenuli: Hajde da vec jednom, bar ovde, utvrdimo konzistentne istorijske kriterijume.

"ДОБРИ ХРВАТ"

О недавно преминулом Ранку Мунитићу свашта је у овим коментарима изречено. Стекао сам утисак да је он за српске националисте, због свог избора да живи у Београду а не у Загребу, постао нека врста "конститутивног изузетка који потврђује правило"; један "добар Хрват" који потврђује да остали не ваљају. Као што сваки белац који мрзи црнце "зна једног доброг црнца", или као што сваки антисемита "зна једног доброг Јеврејина", тако и Србин који иначе мрзи Хрвате "зна једног доброг Хрвата". Зато, када просечни српски националиста који према лику и делу Ранка Мунитића има однос као према свом "добром Хрвату" чује да је Мунитићева емисија скидана са програма или да му књига није штампана баш зато што је био Хрват, онда тај и такав српски националиста крене да покрива уши да не чује, очи да не види, и уста да не прича о томе. Симптоматично је што се овде стално понавља да је Мунитић одабрао да живи у БГ-у, што треба да значи да је "иако Хрват, видео да је у Србији боље". а онда, да се та фантазија не би реметила, не може да чује било шта друго.

Теофило Стивенсон се не зауставља на плагирању онога што сам ја рекао већ је сада прешао на "Дивљег" Била Хикока за ког тврди да није убијен с леђа. Дакле, једном ревизиониста...

О смрти "Дивљег" Била Хикока који, наравно, јесте убијен с леђа, што ваљда свако (или скоро свако) зна, види: http://en.wikipedia.org/wiki/Wild_Bill_Hickok#Death

"On August 2, 1876, while playing poker at Nuttal & Mann's Saloon No. 10 in Deadwood, in the Black Hills, Dakota Territory, Hickok could not find an empty seat in the corner of the room, where he always sat in order to protect himself against a possible attack from behind, and instead sat with his back to one door while facing another. His paranoia was prescient: he was shot in the back of the head with a .45-caliber revolver by Jack McCall."

Milanko, tragikomicni ste sa ovim jezivim komentarom o meni kao "provokatoru u necijoj sluzbi". Pisem ovde vec vise od godinu dana, pod jednim jedinim nikom (evo Vam moderacije, pa neka potvrdi/opovrgne).

Iza komicnog pozivanja na Hegela, Popera i Lakana u sluzbi dekonstrukcije cetnistva (i gazenja po kostima cetnika pobijenih od strane nacista), trebalo je samo komentar-dva da se otkrije mali i dezorijentisani Ilija Cvorovic, koji umislja da su njegova pisanija toliko vazna, da mu, eto, neke "sluzbe" salju provokatore :). Citate li Vi sami sebe? Na Vasem mestu, preduzeo bih neodlozno odgovarajuce mere. Lokalni pekar je, nesumnjivo, agent Mosada, postarija komsinica koju srecete na stepenistu svakog dana brze-bolje navija radio i javlja KGB-u Vase koordinate, a Cija je ionako sveprisutna, docim ko-zna-koji-podsekretar britanske ambasade o Vasim prikljucenijima izvestava;licno - princa Vilijema kad se ovaj vrati iz lova na ugrozenu divljac.

Uozbiljimo se za trenutak. Ja Vama nisam spocitnuo kako "stedite liberale", nego jednu daleko, daleko podmukliju tezu koju ovde neprestano plasirate. Vi upravo OSVEDOCENE relativizatore fasizma ABOLIRATE time sto ih proglasavate za "liberale", svodite sukob na nekakav konflikt neoliberalnog i tradicionalnog (kao da se ovde ima posla sa Fridmanom, Zakarijom i Suzan Sarandon, a ne sa likovima koji kace modifikovane HITLEROVE portrete po ofisima, prave izlozbe o "srpskom lohoru Sajmiste", anketne komisije koje na ISTE LISTE guraju civile pobijene 1942 i folksdojcere proterane 1956). Pa ih jos proglasavete SLICNIMA sa "Prvom Srbijom" koja je, je li, fasisticka.

Necemo tako. Niko Vas nije TERAO da glumite antifasistu i da se zaogrcete moralom.

@ g. Milanko

Kad nemate argumenata, nastavljate sa diskvalifikacijama. Jednog od sagovornika ste nazvali provokatorom. 'Antifasistu' ne poznajem, sa njim nisam ideoloski istomisljenik, ali sam procitao dovoljno sjajnih komentara koje je napisao, cenim njegovu iskrenost i kulturu dijaloga. Ovo je znaci
nivo diskusije koji Vam odgovara?

Ocigledno niste culi ni za Sokurovljev ni za Markerov film. Kris Marker, koji se blizi devedesetoj je jedan od najvecih antifasista i levicara medju filmmejkerima. Ako se vec ponosite svojim politickim pozicijama, bilo bi vreme da ga upoznate. Reziser filmova La Jette i Sunless je bio asistent Alenu Reneu na navaznijem dokumentarnom filmu o Holokaustu, 'Noc i magla', pre vise od pola veka. Radio je sa Anjes Vardom i perjanicama Novog talasa. Sa Vardom je postao paradigma onog sto se obicno definise kao documentary self-reflexivity. Postao je zivi spomenik filmske levice, poput Holandjanina Jorisa Ivensa. Bio je prijatelj Tarkovskog i o njemu napravio filmski esej koji pobija ono sto tvrdite. Sokurovljev film 'Moskovska elegija' je takodje izuzetno vazan. Ne samo sto govori o kasnom periodu u zivotu Andreja Tarkovskog, vec i o ozbiljnim dilemama i frustracijama sovjetskom vlascu.

To sto ste me proglasili za 'revizionistu' dozivljavam kao kompliment.
Vasi komentari su dobar primer studentima kako ne treba pisati o filmu.
Ni na jedan naslov, referencu, ime, niste reagovali, osim na Divljeg Bila, i to ne komentarom o filmovima ili fikciji koja je zasnovana na 'istorijskim podacima', Hilu ili 'Deadwoodu', vec citatom iz Vikipedije. Ne Cahiers, Senses ili Brightlights, vec Viki-znanje! Ako hocete da pisete o filmu, morate da gledate filmove i da se bavite istrazivanjem filmske istorije i teorije, a ne da citirate sebe, 'Viki' i da 'ne verujete pricama', ukljucujuci i ispovesti rezisera o samima sebi, u filmovima, dnevnicima, intervjuima i pismima.

Nestrpljivo ocekujem Vas sledeci tekst o filmu. Bicu na istom mestu.

@НСПМ веб

На свим форумима постоје "тролови" који опсесиво покушавају да привуку пажњу тиме што бесомучно понављају исте ствари, а то што понављају нема везе са темом, или као у овом случају, са текстом који коментаришу. Ја не могу оног ко се потписује као "антифашиста" да схватим друкчије него као трола. Евидентно да он или а.) мој текст није прочитао, јер да јесте видео би 5. и 6. пасус истог у ком пишем о другосрбијанском дискурсу; б.) јесте прочитао мој текст али на силу бога покушава да ми потури да говорим нешто што заправо не говорим.

Ја иза себе имам доста објављених текстова, преко 20 на НСПМ. Један од доминантних мотива у свима њима јесте: НИ ПРВА НИ ДРУГА СРБИЈА! Прва Србија = домаћи капитализам, нерегулисана пљачка; Друга Србија = страни капитализам, регулисана пљачка. Ако неко као што је "антифашиста" није у стању да види да постоји и нешто треће осим ова два под једно од којих он опсесивно покушава да ме подведе, или не ако није у стању, већ ако просто неће (а пре ми се чини да је то по среди), и када онда то ради уз личне увреде ("не смеш, је л да да не смеш...", "трагикомично теоретисање..." и сл.) а Ви му то објављујете, онда ту нешто није у реду. Није у реду толерисање спонтаног или намерног "трола", или, у случају да то ради с намером, није у реду толерисање провокатора. Као што није у реду што сте објавили његов последњи коментар а онда после тога позвали и мене и њега да престанемо с коментарисањем.

НСПМ није неки "интернет стуб срама" на који се каче текстови да би неко неутемељено и опсесивно по њима пљувао. Немојте почињати да објављујете увредљиве коментаре, па нико неће морати да се с њима обрачунава.

Не знам ко је написао коментар "Srbija ima buducnost" али мислим да је одличан, па га помињем још једном како се не би загубио у најновијој навали коментара. Кратак, јасан, продоран коментар, у ком се пуно говори. Искрени поздрави од мене његовом аутору!

G. Milanko

Ne znam da li ste primetili, ali ne kritikujem Vase pisanje o filozofiji, politici, kulturi. Spustio sam gard. Sto se filma tice, razlicite smo kategorije.

Ne trudim se, zaista. Vi biste mogli da se potrudite. Uostalom, Vi objavljujete autorske tekstove o filmu. Ja sam samo komentator, koji objavljuje (po pozivu) u dva od tri gore navedena magazina. Dok Vam ovo pisem u pripremi je tekst o Markerovom filmu 'Opis [jedne] borbe' (slobodni prevod), ranom dokumentarcu o Izraelu. Ranom primeru refleksivnosti u dokumentarnom filmu. Tekst je pripremljen za jednu nacionalnu kinoteku, povodom retrospektive Markerovih filmova.

Inace, Markeru me nije 'priveo' Gilijam, vec Aleksandar Astrik (po srodnosti ideja), kao i Markerovi romani (za Vas verovatno 'secrets of the pyramids') i njegova saradnja sa drugim filmmejkerima.

Moji studenti prve godine, izmedju ostalog, pisu o filmovima La Jette, Nuit et Brouillard, a druge o Tarkovskom i montazi. Pismeni sastavi bez referenci, i komentari nalik Vasim se vracaju, neocenjeni.

Moj cilj nije da se dokazujem. Priznajem, ovde ne mogu da naucim mnogo o filmu, ali NSPM volim jer volim svoju zemlju i narod, a nerviraju me neznanje, laz i bahatost. Ponesto i naucim.

U jedno sam siguran. Posle ovoga bi bilo dobro da tri puta proverite tvrdnje, cinjenice i bibliografske podatke pre nego sto nesto objavite o filmu. I to je dijalektika, zar ne? Jer film nije rupa u koju se mozete zavuci kada Vas drugi komentatori argumentima priteraju uza zid, razgovarajuci o politici, istoriji, antifasizmu, ideologiji.

Da, na kraju parafraziram Vas, Zizeka i (meni daleko simpaticnijeg) Vudija Alena. Za sve sto sto niste znali o filmu (istoriji, antifasizmu, politici), a niste se usudili da pitate - ne morate uvek da konsultujete Lakana. Jednostavno, priznajte da bi bilo dobro da ponesto i naucite.

Pratim Vas rad. Nisam stedljiv sa pohvalama. Ali samo kada su zasluzene.

Teofilo Stivenson

П.С.

"Markerovi romani (za Vas verovatno 'secrets of the pyramids')".

Охоло, охоло, нема шта. Да сте, уместо што трошите време на писање нечег оваквог, узели да рецимо читате Хегела, знали бисте да су "тајне Египћана истовремено тајне и за саме Египћане".