Како смо кренули заиста ћемо завршити са Сједињеним Српским Државама, а ако ћемо по нашој сујети, биће их бар 52. Више него што имају Амери, јашта!
Што кажу последњи "трубадури" београдског асфалта и српске традиције, група 357: "Једна је Србија..."

Koja је поента овог чланка?

Iako smatram da su teze o dve ili tri Srbije neodrzive, ipak je ovaj ovde opis "trece" Srbije, zapravo opis vecine ovde. Moze i Exit i Guca. Moze i Mladic u Hagu, a moze i protiv Haga. Moze i ovo i ono... Dakle, opet je rec o onoj Srbiji... Znate vec kojoj

Чланак нас не дели само показује политичку поделу међу нама.Оно што треба да се дода је да СРБИМА у расејању је ближа она Прва Србија али за то зна добро и запад ,зато се тај запад побринуо да створи ту Другу Србију .Друга Србија делује као један зид који одваја културне и образоване СРБЕ Треће Србије од оне Прве Србије.Зато је запад годинама још за време ТИТА а вероватно и на његову препоруку СРБЕ(поготово ове у расејању)сматрао да се не уклапају у њихову политику.А СРБЕ из расејана да имају што мањи утицај у политички живот СРБИЈЕ или код првосрбијанаца. Запад (САД) се није никад потрудио да подржи СРБЕ из расејања зато што су једноставно превише национално опредењени али подршка и паре нису изостали када је у питању Друга Србија ,а за школовање кадрова се побринуо учитељ деда ЂУРА(СОРОШ)

Uz duzno postovanje razmisljanja profesora, prefiks Treća ispred Srbija, sa najavom šest-sedam Srbija je nekako "maliciozan", a to je ružno...Ne znam ko je prvi uportrebio prefiks "Druga" za podelu ljudi koji imaju svoje ime i prezime u Srbiji...
Snažan osećaj dijaspore prema postojbini je poznat svakome ko ima rodbinu i prijatelje sa mestom prebivališta u svetu, i to je za poštovanje... Nažalost, počev od Milana Panića kao "preteče dijaspore" kada se naš "ekonomski balon" raspukao samo na onu obalu Atlantika...Pa moji pokušaji da dijasporu obavestim o KPMG Jugoslavija, pa AMCHAM "ružne neaktivnosti" u Beogradu..to treba da bude primarni fokus ozbiljnog članka o "dijaspori"....U tom smislu, želim Prof. Konečniju "brainstorming"
predavanje..
p.s. Neki studenti jednog Univerziteta u Oklahomi bili su fascinirani mojim predstavljanjem slučaja KPMG - Solvay - Farmest samo sa 4 dokumenta...Molim profesora da od Redakcije NSPM zatrazi moj mejl ako profesora "to" interesuje...
I ubuduće: Naša otadžbina se zove SERBIA!

Дакле, својевремена молба г. Антонићу да престане да промовише фиктивни пројекат "Друга Србија" је дефинитивно закаснела. ("И лош публицитет је публицитет" - већ је стереотип).
И ето ти сад: стиже и "Трећа Србија". Па је прва примитивна (али "добра у души"), друга полтронска (али би добар психоаналитичар могао да их, заблуделе, врати на прави пут), а трећа је, је ли, непризнато аристократска (али, иако несхваћена, спремна да помогне првим двема).
Па ипак, овде је, према заслузи, иронично, кренуо да филозофира аргумент ad libitum. Сада чекамо четврту, или што би рекао аутор, шесту, седму Србију.
Можда ће то мало обесхрабрити г. Антонића да напише још коју књигу посвећену фиктивном пројекту "Друга Србија".

slazem se sa autorom, mi aristokrati se dobro razumemo :)

Добродошла Четврта Србијо. Нека се јаве Пета и Шеста.

Siguran sam da ce kao i ja, vecina Srba u "rasejanju" da se slozi sa profesorom. "Treca Srbija" je ocigledno figurativan pojam ali stoji. Svaki put kad dodjem u Srbiju vidim koliko raste i produbljuje se jaz iamedju prve i druge. Treca je vec potpuno izgubljena, amputirana i beznadezna.

@ nimbus
постоји и ЧЕТВРТА СРБИЈА - то су људи који етички, карактером, припадају трећој Србији, али су се овде укопали, и спремни су на оно што долази.

taccno tako, samo ljudi koji su ovde ukopani okruzzeni su ljudima koji su indoktrinirani sistemom koji postoji od 1918, a kakav odavno ne postoji u civilizovanom svetu...kad takav emigrira, ma gde da emigrira dodje u sredinu gde preovladavaju normalni stavovi i gde ne mora da objassnjava dozzzivotno da je belo belo a da je more slano....i tako dobije energije i vremena da se bavi svojom strukom jer ne mora da je trossi na beskonaccna dokazivanja occiglednog..
sistem koji je ustanovljen 1918 je podaniccki a sistem koji vlada u celom svetu je demokratija i nacionalna drzzava....to je ono za ssta se borimo joss od 9. marta a sve smo dalje i sve nas je manje ovde

2.
Писање о Другој Србији, није обавезно исто што и слагати се са поделом на две Србије. Значи,
наметање такве поделе јесте тактика и стратегија уједно, за врховни циљ - власт.
Манихејска подела иде низ длаку људској склоности ка поједностављењу, где је све само црно
или бело, добро или зло. Кад поверујемо у ово, остаје им лакши део посла, да нас увере да
су они (и само они) на страни добра, јел` да? Па онда, њима и власт, наравно! Ко није за то
Да добро добије сва оруђа и оружја? Шта би тек тада могло бити? Ко зна, можда би претекли
поменуту Кореју јер би, најзад, и без неког стратешког маркетинга могли саопштити магични
резултат: Србија је једна!
Сачувај нас Боже!

Пуно Србија, а Срба све мање...

Да будем оригинална па да и ја попут Нишлије питам: која је поента овог текста и шта смо сазнали? Нешто ми стрпљење није главна одлика у последње време, па се извињавам ѕбог могућег неразумевања ауторовог текста или коментара, али по мени неће бити да је све баш тако. Аутор пише о Србији као о најгорем могућем месту где је човек могао да се роди; ако га није прогонио систем, прогањала га је жеља за лепшим животом, те је и у једном и у другом случају спас нашао негде другде, и сада тако искалупљен и ослобођен, гледа са пристојне удаљености своју земљу и сународнике стеченом благонаклоношћу "аристократе". Цврц. Па, нису само то разлози због којих човек из своје земље оде у туђу. Има ваљда и других мотива сем опште беженије у овом човечанству, и не може све да се објашњава са некаквог политичко-социјалног аспекта. У том смислу, није уопште потребно стварати трећу униформу, јер некима који више не живе у Србији тај крој није passen.

Прочитао сам коментаре неколико текстова објављених у последњих неколико недеља. Са свим коментарима се слажем и истичем да је публика која чита и пише коментаре народ који је тешко уверити у нешто што није утемељено.
Професор има племените намере али закључак из ових 27 коментара је: никад не може бити једнина у множини.
Шта ћеш, тешко је убедити нашег човека да је твој пиједистал виши од његовог. Навикло то на патријархализам. Кнез па ја.

Текст уз сво дужно поштовање аутора, само потврђује једну одвећ познату чињеницу:
Срби из дијаспоре су се већ толико удаљили од дешавања у матици да ни све информације преко интернета и медија или пак усмена обавештења пријатеља не могу довољно добро да им пренесу "ситуацију са терена".
Поздрављам потребу да помогну, али њихову помоћ треба организовати и строго каналистати. Да се разумемо увек је наш радник или ако хоћете прост сељак изгарао и проливао крв за своје добро и свог народа. Не видим да ће се то мењати и у будуће. А ево докле нас је тзв "интелигенција" и елита довела. Доста је стручњака са Харварда и светских универзизтета. Пре свега требамо поштене патријално васпитане хришћане, на челним позицијама, којима су национални итереси све ! Тек тада можемо да очекујемо праве промене...
Па ви сад размислите може ли тако нешто друга и трећа Србија да "изроди" ?

TRI SRBIJE

Mudri Kinez Sun Tzu je zakljucio nekih 2,500 godina pre nas “Tako je receno da ako znas svoje neprijatelje i samog sebe, ti neces biti u opasnosti u hiljadu bitaka; ako ne znas svoje neprijatelje ali znas samo sebe, ti ces da pobedis jedanput i izgubis drugiput; ako ne znas ni svoje neprijatelje ni sebe, ti ces biti ugrozen u svakoj pojedinancoj bitci.”

Mi nikako da se odlucimo i slozimo ko smo mi i ko su nasi neprijatelji; danas se na veliko objasnjvamo o identite – ko smo sta smo, gde idemo. U proslom veku koliko katastrofalnih bitki izgubismo i sudbonosnih gresaka ucinismo jer nismo znali sebe niti smo identifikovali nase neprijatlje pravilno? Jugoslavija, Tito, “bratstvo i jedinstvo,” Zapadni saveznici, majka Rusija, “prijateljske nesvrstane nacije” i na kraju Slobodan Milosevic su neki primeri.

Odbacili smo i jos uvek odbacujemo univerzalno nacelo i mudrost “po plodoviam ce te ih poznati.”

Danas neki Srbi desperatno zele u Evropsku Uniju; drugi, tkz. “mondalisti” se ponose i zele da budu “gradjani sveta” (?!!?); treci ceznu za zagrljaj “majke Rusije” dok cetvrti drze i veruju “use i u svoje kljuse.”

Kos mo? Sta smo? Gde idemo i kako da stignemo tamo? Cinjenica je da nemamo jasan i vecinski nacionalan konsesnsus po ovim egzistencionlanim pitanjima. I dalje lutamo i kao da zelimo da dokazemo istinu “kada se ne zna put, svi putevi su dobri” – ukljucujuci i one koji vode u jaruge, mocvare i zivi pesak, ili ponore.

Prirodno je da se delimo na kategorije u ovakvoj situaciji. Opisati ih i klasifikovati ih nije precizna nauka. Medjutim, ovo sto ovde uvazeni i ocigledno umni professor zeli da nam pomogne je da pocnemo da oznacavamo i krajnje ozbiljno da razmisljamo o nasoj opasnoj situaciji u kojoj smo kao narod i drzava. Sve tri Srbije, sa svim mogucim nijansama i varijacijama su vrlo dobar pocetak. Njihov prikaz nije perfektan (i ne moze da bude) ali je dobra polazna tacka i kompas. Ne treba traziti dlaku u jajetu.

Uz dužno poštovanje vaših saveta (ne i naslova komentara), kao i poštujući izreke mudrih Kineza i ostalih mudraca sveta zahvaljujući kojima je čovečanstvo opstalo, mislim da je krajnje staromodno i jednosmerno nastavljati sa “insinuacijama neprijatelja” bilo iz Srbije ili drugde, jer se one obično pretvore u poprište primitivnih vidova međuljudskih odnosa. Milsim da spoznaja prijatelja zahteva promtni primat na Planeti ....
Lepota naroda u Srbiji, koje god vere, religije, nacije, baš je ta raznolikost koju ste lepo opisali, posebno rečima: “po plodovioma ćete ih poznati”...Baš to je pravi epilog mudrosti iz jedne Poslanice Patrijarha Pavla: “Naše je da sejemo, a da li će da uspe to je Božja volja”! To je posebno poznato američkom narodu...
Preko “beogradskog dijaspornog centra” pokušala sam da i Vama lično uputim dopis o jednom velikom biznis farmaceutskom plodu izniklom na ovom delu zemlje, ali odgovora nije bilo...Po tom “plodu” (Farmest-Solvay-KPMG) poznaje se mnogo što šta, al nikako da se okrene na “positive direction”...Zato odlučih da “dam još jednom šansu”! (Izvinjavam se ako ste Vi neki drugi Majkl Djordjević on gospodina koji je ovde već poznat!)
U tom dopisu trasirala sam put na kome svi putevi koje pominjete i ne pominjete, iz močvare, Majke Rusije, živog peska, ponora, zamora, odsečenih prstiju i nebačenih bombi, iz kineskih mudraca i balkanskih preskakalica i evropskih klackalica dobijaju svoje putnike sa “putovnicom, pasošem ili ličnom kartom” dostojnom čoveka...
Da, Srbi, stanovnici Srbije, koje god nacije, vere, religije, žele svuda...I znaju i ko su i šta su...uglavnom...Moj prijatni saputnik noćas u vlaku reče: svi smo mi ispod kože isti...
Samo nam treba koža jer se odavno čovek obukao u odelo, a ono se odavno kupuje...
Ne postoje tri Srbije, gdine Djordjević...Postoji samo jedna (sem ako se sve teritorije sveta postepeno ne preobrate u red Srbija kad počne merak legalnog biznisa umesto “raka od nuklearnih elektrana, osiromašenog uranij

Ma... kakav Harvard, kakvi bakraci, u Srbiji je samo 1,600.000. nepismenih!

Докле више јадање припадника дијаспоре о Титу и бла-бла ужасном(?!) времену које је тада било....Колико пута ћемо то прочитати од Вас господине Пајо Патку,из Холандије?...
...Ма немојте,ево ја сам у Америци на колеџу тренутно, и могу посведочити да неке докторе наука које сам овде упознао не бих могао назвати ни полу-образованим("А зашто су Срби ратовали против нациста у ВВ2 ако сте после постали нацисти?" и сл)...
Тако да тираде о високом образовању које пева сваки свршени студент било ког "универзитета" ван граница земље,може да пева негде другде.
Ово наравно не значи да нема много њих који су завршили озбиљне школе(питање је да ли су ишта и научили у њима),али сад да ми продајете те "Трећа-"Србија"-аристократе-плава-крв приче,ма дааајте...Па нисмо ми сељаци толико глупи.

@Сидарта, Moracu da se slozim sa vama.
Predavao sam vise od petnajest godina po americkim koledzima u univerzitetima i moje iskustvo sa mojim kolegama je prilicno negativno. Uporedjujuci ih sa evropljanima (ja sam francuski djak) izgledaju kao polu-obrazovani, kao neka intelektualna sirovina. Nijedan me nije impresionirao sa pokusajem da produbi svoje znanje dalje odkad je izisao sa univerziteta. Svi su bili, medjutim, vrlo uobrazeni sa svojim diplomama i doktoratima (insistiraju da ih se zove 'diktor' kad god im se neko obraca- tipicni mentalitet nekoga koji je nesiguran u svoje znanje i sposobnosti). Kad su im se iznesavale cinjenice koje nijesu bile u modi t.j. one koje NYTimes ne propagira, pocnjali su da se ponasaju neprijateljski.(zar ima istine sem one koju NYT i Washington Post odobravaju?). Kad god sam razgovarao sa njima ,uvijek sam imao utisak da govorim sa zvanicnim predstavnikom americke vlade.
Pod komunizmom smo bolje prosli u ovom smislu, jer smo znali da , sve sto se zvanicno tvrdi-bila je laz. Zaglupljenost americkog akademskog kadra je nesto sto treba izkusit, da bi se vjerovalo.Svaka istina o ovome,zvuci kao anti-americka propaganda.
Nije cudo da ovakva atmosfera prija nasim mediokriteteima. Medju slijepcima onaj koji ima jedno oko, se osjeca car.

Наивно без краја. Не пратим у задње време, али јесу ли породице невиних жртава бомбардованог воза успели да добију ишта судећи се по праведним светским судовима? А ту се ради о животима, невиним, а овамо очекујете да се аутор и људи у емиграцији изборе за нешто ТАМО. Још ми је у сећању изјава канадског министра Арта Еглентона из доба бомбардовања кад су Срби демонстрирали по Канади: "Ако им се не свиђа овде нека се врате одакле су дошли".
А ако неко заиста мисли да се у Америци свако суди за свашта, треба да олади телевизор и Џаџ Џуди.

Prva i druga Srbija se odnose na neznacajan broj stanovnika koji su na taj nacin uvuceni u politicku ideolosku ostrascenost stranaka. Vecina stanovnika Srbije ima problem sa placanjem racuna, odnosno sa elementarnim opstankom. To je prva i poslednja Srbija. Treca Srbija je prosto kojesta, jer Srbija moze postojati samo u Srbiji.