Да, биће заиста занимљива та предизборна кампања пред наредне иѕборе. Са једне стране, подршка геј браковима и свему што долази иза тога ће странкама свакако значајно смањити рејтинг, јер колико год ти избори били одложени и колико год се дуго у том периоду буде утеривала демократија заосталом народу, не могу се код обичног човека очекивати симпатије за ту опцију. Са друге стране, страначко изјашњавање против, значи и медијски линч сваке врсте и престанак финансијске подршке споља (а врло вероватно и домаћих тајкуна). Што опет значи могући лош резултат на изборима. Анализа се наравно односи на веће странке (не сумњам да лдп и та групација неће имати дилеме).
У сваком случају, једино се зна да ће жути у себи проклињати лгбт - како год се изјаснили не ваља! Нешто као: !*#$лгбт!

Ма колико садашње незадовољство бирача изгледало великим, пред саме изборе ће се све то разлабавити већ виђеним методама. Плате и пензије ће се подићи за који еуро више, људима ће се бацити нека мрва попут ''бесплатних акција НИС-а'' (које ће се на крају показати као шарена лажа), уз истовремена непрестана телевизијска подсећања на ''мрачне деведесете'' са дугим документарним серијалима о кризама, ратовима, санкцијама, Милошевићевим ''ратнохушкачким'' говорима, сиренама и експлозијама, уз психоделичну музику и драматичан тон коментатора. А све срачунато на то да се ''понављање деведесетих'' у колективној свести изнова оживи као врхунска траума, која ће ''демократску већину'' довести до закључка ''ови нису добри, али су ипак бољи од оних, зато опет гласајмо за њих''. И до сада су ''незадовољства'' достизала тачку кључања, али их је разрађен медијско-политички механизам увек расплињавао и преусмеравао на описани начин.
Зато је бесмислено и погубно све своје наде полагати у изборе. Или да наводно-патриотске (ДСС и СНС), односно јалово-патриотске (СРС) странке могу било шта променити, кад смо се толико пута до сада уверили колико хоће, смеју и умеју (нимало). Једино што Србији може помоћи у овим околностима јесте самопрегорно ванинституционално делање самосвесних појединаца и група. А и они који су се затекли у институцијама (Универзитет, Академија, Црква, Војска, Полиција) треба да се, с једне стране боре са онима у свом окружењу који те институције отуђују од народа коме припадају (за рачун евроатлантиста, а на штету и несрећу српског народа), а са друге да лобирају у свом окружењу како би оне (институције) (п)остале оно што треба да буду.
Мислим да је то био немачки генерал Гудеријан, који је на питање ''како ће се Немачка опоравити након пораза из II св. рата'' одговорио: ''Ако сваки Немац буде поступао тако као да судбина читаве Немачке зависи само од њега, ми ћемо се брзо подићи као народ''.
То је рецепт и за нас Србе.

Реч је била о почињању оданде где се ко затекао. Неко од нуле, неко изнад нуле, а неко можда и испод нуле. И не само о ''почињању'', него и о ''настављању'', јер није мало оних који су много тога одавно започели. Сматрам да нпр. сајтови попут НСПМ-а, Видовдана, Српског листа, Српске политике или организације попут Двери, 1389, Наши (без обзира шта се било коме од њих појединачно имало или немало замерити) нису мала ствар у условима свеопштег атака на српство. Постоји још много знаних, мање знаних или сасвим незнаних појединаца, удружења, самосталних издавача, па и борилачких клубова, који раде џиновски посао, херојски истрајавајући на очувању, афирмисању и стваралачком усавршавању српско-словенско-хришћанске традиције, баштине и других аутентичних вредности нашег поднебља, на чијем насилном искорењивању настоје наши савремени квислинзи.
Све побројано представља оно што је у овом народу још увек живо и што је истински отпор свеобезличавајућим процесима европеизације и глобализације. Док такозване ''патриотске странке'' то нису. Без обзира на ''политичку тежину'' и ''инфраструктуру'', ДСС, СНС, СРС, Нова Србија су у есенцијалном смислу нешто мртво, апстрактно, бљутаво, нешто што не поседује истинску духовну и моралну снагу да пробије зачарани круг политичког мејнстрима и превазиђе бедну улогу вечих дефанзиваца унутар тог круга. А за такво нешто треба много, много више надахнућа, храбрости, искрености, упорности, па и бакуњиновског бунтовничког лудила да се у отпору злу иде до краја, него што то ма која патриотска странка показује.
Када сам говорио о делању, нисам мислио само на ускополитичко делање (нарочито не оно мејнстримско), већ делање на свим пољима живота којим се ствара одређена духовна клима, без које се ни на пољу политике не могу остварити битније промене. А у таквом делању позван је (и чак дужан), да учествује буквално свако. У том контексту сам и цитирао Гудеријанову реченицу, сматрајући је савршено актуелном.

У реду, непрецизно сам се изразио, требало је да пише овако:

Ни у наведеним примерима (Отпор,ЛСЦГ), уствари, није било обрнуто, тј. није се десило да странке, тек тако, на пречац преузму нечију политику, него је замена политике настала као последица "самопрегорног ванинституционалног делања самосвесних појединаца и група" (додуше, не само њих у овом случају), усмереног првенствено према странкама.
Не верујем да мислите да су овакви закони и оваква политика последица делања искључиво странака (на власти). Да на њих нема утицаја, и они би били другачији (у овом случају, бољи). Тако је и према оним другим странкама (и у њима) потребан самопрегоран ангажман самосвесних појединаца и група.
Поздрав!

"Смешноме"
Очигледно је да сте прочитали неки други текст а коментарисали овај. Грешке се дешавају.