Браво Божо, свака ти је ка Његошева била у овом тексту. Нема се шта додати ни одузети!

Svilanović je unapredio diplomatiju,postavio je standarde moderne diplomatije.
Ono što je zanimljivo to je da se ti standardi primenjuju i u privrednom,društvenom i kulturnom životu.
Ti standardi koje su postavili eksperti dokazali su da i nije bitno koliko si sposoban,nego koliko si odan.
Odanost vođi je ideal koji treba da sledi svaki član ovog društva,bez obzir da li si ostao bez radnog mesta,bez obrazovanja,zdravstvene usluga i dr.
Sve sam ja to pokušao da shvatim,ali imam jedan mali problem.Nikao ne mogu da ih uhvatim za reč i da sa njima zadržim korak,ma koliko se ja trudio.
Taman kad sam svario ovaj zakon o informisanju,pojavi se Tomo Zorić i doslovce kaže ovako: "Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić istakao je principijelan stav tog organa da će se od krivičnog progona izuzeti svako izveštavanje novinara koje je u skladu sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima koja garantuje da mogu štititi svoje izvore informacija i otvoreno izražavati sumnju u zakonit rad državnih organa."
Samo iz ovoga se može zaključiti da je zakon u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i da će se primenjiveti selektivno.

Selektivna primena je nešto što smo naučili na svojoj koži od te tkzv međunarodne zajednice.Ono što je strašno to je što su ti iz međ.zajednice mentori ovim našim ekspertima.

'Светислава подржава интелектуална фукара, која јавно говори о Србима (и патриотизму) најгоре, да су кољачи, геноцидни и др. Каква је разлика између Светислава и Сплићанина Керума. Никакава.'

Istina.

Svaka ti cast Bozo!!! E, to je srpska tuga, kad seljačića koji je odrastao na ''pretop lepinji'' potapšeš ko čoveka po ramenu, obučeš ga u odelo, priznaš ga prvi put u životu da nešto vredi (ko sto je svojim potpisom Kostunica ukazao čast ''velikom'' spisatelju), a on prezre tu poklonjenu čast, dobijeno odelo, dobijeni 'lebac, pa se vrati nazad u svoju''pećinu'' i nadahnjuje se mržnjom prema časti koji je dobio, prema hlebu čiji jede, prema odelu koje je nekad nosio. NIje mu zadzabe dodeljena ona jednominutna uloga u ''Munjama'', jer scena mu autenticno odgovara: matorac u Wc-u sa iglom u ruci, uzornog rečnika...

Има разлике, још како! Керум прима плату од хрватске државе, а Басара, нажалост, од Србије.

Ziveo sam gorko, tesko, tanko
svi su bili gori nego Franko,
unisten sam ja od idiota
i video nisam lepoga zivota...

Babi Pupuska iz filma "Kako sam sistematski unisten od idita"

Целог живота сам се борио против ветрењача и писао. Први пут ми се дешава да иза текстова, и то иза два текста у мени драгој НСПМ, добијам овакве шамарчине. Једино сам, као професионалац у дипломатији, могао да остварим чежњу за светом, као за једном великом бесктрајном судбином. Покушао сам као гимназијалац (17), са још једним домцем, да пребегнем преко границе. Ухватили су нас на Гринтовецу, привалили су нам шамарчине и вратили у дом. И тако, ја домац, од 4 године без родитеља (мене Мари нико није имао да помилује), прођох кроз живот као што су библијски младићи прошли кроз огњену пећ, стигох до дипломатије гдје сам професионално обављао дипломатске задатке, са знањем неколико језика. Дипломата не може и не сме да припада партијама. Смењују се владе,остају професионалци, занатлије. Само се у Србији дешава да су министарсва Спољних, Унутрашњих, Војно, партијска и како се ко смени на власти из темења мења састав. Шта би радила Италија, која је од 1946. променила више од 60 влада, да је сваки пут из темеља мењала дипломатски састав.Дипломата зантски, умјешношћу, реализује спољну политику своје земље. Дипломата не кереира спољну политику. А, конзули поготово, штите своје држављане, правно, економски, безбедно.Да ДОС не шаље са улице конзуле, а професионалце баца у канту за смеће, не би се десила афера са Ковачевићем. Да сам помагао Лончару је смешно.Мало сам ја крив, мало скраћивање текста из кога се видело како сам се борио против разних Врховеца и Лончара. Ваљда сам имао довољно времена да на највишем нивоу, пре вечере са Лончаром, договорим причу Лонру, јер је било буквално немогуће убедити српске и црногорске функционере да се СССР и ВП распадају. А,то знати на време, значило је и на време се припремити за распад Југе. То су мало компликованије „игре“. Лончар се недавно „разболио“ и није дошао у Београд на састанак несврстаних. Поносан сам што имам информацију да је на то утицао и мој текст. Хвала НСПМ.