Ауторка нам овим текстом демонстрира своју општу збуњеност свим и свачим што се догађа Србима на Космету. Те није јој јасно ово, те не зна зашто ово... Екстремни Срби?! И то је не би разликовало од многих, чак би било једно сведочанство више о стању свести велике већине површно заинтересованих. Збуњују међутим, њени неупитни закључци настали из тог магновења. Као да је неки службеник из канцеларије Оливера Ивановића.

jako mije zao za "normalnom malom gradjana", koju mu dugujem bar jednu skromnu moralnu podrsku. sjecam jednu duboku nemoc i moralnu krivicom pa neznam jer svaka moja rijec-ovdje zasluzuje jednu ikakvu rehabilitaciju, jer znam sta znaci zivjeti u agoniju i strah od svake sekundice neizvesnosti.
Kao covjek(nisam sa Kosova i ne zivim dole)sjecam se odgovornim za neduzne ljudi koji postale deo jedne tuzne price i kalkulacije!
Zahvalujem Autorkom i ako ponekad imam neke male primjedbe, koje nianse nisu i tako vazne, za angaziranje i hrabrost da osvjetli jednu stranu kosovske bolne danasnjice!

Прича са Косовом је завршена. Остаје нам само да кидамо живце читајући истините извештаје са тог подручја. Мора, ето, још то да се одмотава, мора још да се пљачка српски буџет, али је исход јасан. Очигледно је да Србија не жели да задржи Косово и Метохију унутар својих граница. Ја не бих ишао даље од чињенице да праве државе на проглашење независности одговарају војном силом, а пристојне колоније одговарају отварањем амбасаде у новонасталој колонији. Ми Срби немамо државу. Ми имамо непристојну колонију. Не много после убиства Зорана Ђинђића је Зоран Живковић изјавио да би наши војници тамо представљали глинене голубове. Тадић је касније рекао да не треба да се надамо Косову у Србији, па је променио плочу, јер му је речено да претходна изјава не иде уз кравату. Да бисмо размишљали о ослобађању Косова и Метохије, морамо да ослободимо Београд.

Koji su argumenti protiv podjele Kosmeta a zatim i BiH.Granice na Balkanu nikad nisu bile nepromjenljive.

Наша војска и полиција је на југу Србије.
Што ми не бисмо ухапсили тако неколико
Шиптара и оптужили их за нешто па нека
онда Курти тамо у Приштини преврће Еулекс
аутомобиле. Пропуштамо шансе. Око за око зуб за зуб.

Да ли вам звучи невероватно да старац од седамдесетак година без иједне речи испуњава налоге свог брата, само зато што живе заједно и зато што је овај две-три године старији? Не договарају се, не планирају заједнички, не деле одговорност. Млађи без поговора слуша старијег. Да ли вам звучи немогуће да момак двадесетих година ради у централној Србији као радник на грађевини, а кући на КиМ шаље сав новац који заради, до задњег динара (дозвољено му је да задржи само онолико колико је отац одредио) или да момак у цементари у Ђенерал Јанковићу сваког првог оцу предаје коверат са платом, са све обрачунским листићем. Не могу речима да опишем његово запрепашћење када сам му у шали предложио да на коверти напише мању суму и задржи део плате за себе! Мислим да би пре скочио у Лепенац, него тако нешто учинио.

Не мислим да у овом горе описаном има нешто лоше. Албанско друштво је једноставно такво какво је, такав је њихов друштвени договор и систем и тако функционише. Али, ако то знамо како онда гледамо на случај „протераних“ или на ово што ауторка назива „давање инструкција“ за овај или онај поступак. Мислите ли да једно цело село не може да се подигне и упути у једном правцу на само један миг неформалног сеоског старешине? Може, итекако. Мислите ли да то не може да учини и неки градић или општина? Може, наравно. Ако ти људи још пред очима имају наводни циљ, а то је добијање независне државе, све ће учинити на захтев својих вођа.

Што пре у Србији схватимо да имамо посла са оваквим противником, то ћемо пре моћи да одредимо начин деловања и покушамо да задржимо Косово и Метохију у овкирима Србије. Ако то заиста желимо.

ПОДЕЛААА! Али, није довољно да Србија добије само Север. То се, међутим, не остварује прокламованом политиком.

I ovaj tekst ima u sebi liniju koja je vidljiva u skoro svim tekstovima autorke a to je frustracija sa politickim liderima Srba sa severa Kosova. Iako se u potpunosti slazem da politicke aspiracije tih lidera ne idu dalje od reke Ibar, politicka argumentacija autorke postaje malo dosadna i predvidljiva. Mislim da bi moderatori, urednici ovog sajta mogli da razmisle o tome ukoliko zele da ocuvaju ozbiljnost i politicku edukativnost ovog sajta.