Vrlo, vrlo zanimljiv tekst. O tome ovde skoro nista ne znamo. Zahvaljujem se na informacijama iz prve ruke, i povucenim analogijama o medijskim ratovima na ovim i nekim drugim prostorim. Stvarno ineresantno. Steta sto se kod nas ne objavljuje vise tekstova na ovakve teme. Ne smemo, ne umemo ili je nesto trece po sredi.

Pozdrav Redakciji i autorki, Milivoje.

Po obicaju potpuno necitljiv tekst koji obiluje postmodernistickim besmislicama. Vec je prvi paragraf toliko lose napisan da ne treba citati dalje i muciti se. Evo analize tog paragrafa. Pocnimo s primerom nepotrebno bombasticne frazeologije:

интенција за глобализовањем мира

U srpskom prevodu: "namera da mir zavlada celim svetom".

Sledeca besmislica:

стварност интензивно приближава искуству тоталног рата,

Stvarnost ne moze da se priblizava, ona jesta ovakva ili onakva. Stvarnost ne moze da ima iskustva, to mogu samo ziva bica koja imaju cula. "Totalni rat" je preterana fraza jer autorka samo govori o konkurentnosti medijskih kuca u arapskom svetu..

A onda biser:

кретања глобализацијских трендова, аплицираних у тржишном простору њихових медијских активности

"Globalizacijski trendovi" su besmislica i stoga nisu nesto sto se KRECE. Ovi "trendovi" su nekako "aplicirani" odnosno primenjeni u nekom prostoru sto je opet besmisleno. Moguci prevod na srpski: "Velike medijske kompanije u borbi za profit nalaze se sukobljene na arapskom govornom podrucju."

Kad se nepotrebne jezicke kerefeke prevedu na srpski, kao u gornjim primerima, dobije se trivijalna, ali bar razumljiva, recenica. Ostalo su besmislice. I tako to tece u citavom tekstu.

@Dunja

Kazete da je autor filozof i da je "njen jezik filozofski apstraktan". Ovo ukazuje na Vase moguce nerazumevanje prirode filozofije. Filozofija je praksa formulisanja i vrednovanja tri vrste argumenata: deduktivnih, induktivnih i abduktivnih. Filozofija nije razvijanje sopstvenog apstraktnog jezika. Taman posla da je tako, jer u tom slucaju filozofi ne bi bili u stanju da istrazuju sta je istina niti da ponude neku vrstu saznanja. Filozofi nisu zatvoreni u okviru nekog SVOG privatnoj jezika koji mogu razumeti samo posveceni pojedinci clanovi KULTA tog filozofa.

Drugo sto morate razlikovati je "tehnicke termine" u okviru neke profesije, kojih i u filozofiji ima puno, od zargona koji je sebi svrha (sto i neki koji vaze za filozofe cine, npr. Hajdeger). Evo Vam primera tehnickog termina u filozofiji, recimo "valjanost deduktivnog argumenta" je "valjanost" precizno definisana opisom tacno odredjene relacije izmedju premisa i zakljucka, pa nema ono znacenje koju ta rec ima u svakodnevnoj primeni. Naravno da dobar filozof mora demonstrirati poznavanje tehnickih termina iz svoje profesije. Medjutim, to nije ono sto se u tekstovima ove autorke odigrava. Naprotiv, ona se krije iza gomile besmislenog zargona.

Vi mislite da je ovo vrsta intelektualnog rada koji treba ohrabrivati, medutim upravo je suprotno potrebno. Ovo je primer intelektualne tiranije zargona, koja mnogo vise skriva (neznanje, nedostatank pravog talenta, nerelevantnost) nego sto otktiva (uvid, jasnu formulaciju, preciznost, istinu).

@Duna
Izvinjavam se zbog pogresnog pisanja Vaseg imena. U pitanju je omaska, a ne estetski stav.

U pravu ste da je nacin izrazavanja u filozofiji donekle apstraktan, ali to sigurni nije KULT "prosvecenih" i nije ono sto cini poteskocu u pokusajima pisanja ove autorke. Problem je stvranje recenica od besmislenog postmodernistickog zargona.

Ne bih rekao da se 99% nasih intelektualaca krije iza besmislenog zargona. NSPM je lep primer publikacije gde je vecina autora i te kako u stanju da pise precizno, smisleno i uverljivo. Ono sto je specifican problem ove autorke nije istovremeno i generalni problem nasih intelektualca, mada, slozicu se s Vama, ima puno onih koji se foliraju zongliranjem besmislicama iz zargona. Dobar primer za to je recimo jedan Nenad Dakovic ili Mirko Zurovac. Ali ima puno filozofa kod nas koji prelepo pisu, znaju svoju struku i uspesno argumentisu. Na primer Milan Brdar ili Milos Arsenijevic.

Na kraju, ne mogu se sloziti ni sa Vasom diagnozom da je izvor pisanja koji se sastoji od zargonskih besmislica u autoritarnom politickom sistemu. Ovakvo pisanje je najzastupljenije u tkz. "slobodnom svetu" zapadnih demokratija, u SAD, Francuskoj, Nemackoj. I ova autorka se ugloavno oslanja na takve postmodernisticke opskurantiste sa zapada, mahom iz SAD. A za to sasvim sigurno nije kriv politicki sistem u Srbiji, kakav je da je.

Za Dokle , Dakle poštovani/poštovana Dokle, vi sada činite isto što i gospodin Aleksandar, obezvređujete čoveka, odričete njegovo pravo na sopstveni izbor među teorijskim pravcima. Da Vam pravo kažem u vezi Lakana, Deride i Habermasa tu literaturu smo imali prilike da čitamo kasnih osamdesetih i početkom devedesetih. Većina sociologa i filozofa su ovu literaturu apsolvirali, prihvatili ono što je dobro u njoj ali i nastavili sa uvažavanjem mnogobrojnih klasičnih teorijskih pravaca na kojima se na primer sociologija zasniva. Ako bi sociologija bila orinjetisana isključivo na postmodernizam i ako bi odbacila klasične teorije bio bi to kraj same nauke.Ozbiljan naučnik, u ovom slučaju, sociolog to nikada ne bi učinio. A što se tiče Aleksandra, pošto ne znamo njegov pravi identitet, možda je čovek već napisao neka za našu sredinu značajna dela. Ko zna....Pozdrav.

Ovaj clanak je nazalost necitljiv onima kojima je srpski jezik mio. Nazalost mnogi najobrazovaniji i najvidjeniji Srbi ovog vremena, valjda da bi zvucali pametniji, upotrebljavaju mesavinu srpskog i stranih jezika. Ja, osim srpskog, govorim jos par zivih i mrtvih jezika i trudim se da ih ne mesam (osim upotrebe u tehnicke i medicinske svrhe). Zalosno je cuti ovo kvarenje srpskog jezika i ljude koji to podrzavaju. Drago mi je da je Aleksandar na pravi intelektualni nacin dao kritiku teksta i pokusao da na lep nacin objasni onima koji ovakvo izrazavanje podrzavaju gde su greske u jeziku i razmisljanju.

@Vladimir

Dakle, kažete da je tekst nerazmljiv za one kojima je srpski jezik mio. Ova rečenica implicira postojanje onih kojima srpski jezik nije mio. Da li ste sigurni da znate da napravite razliku između onih kojima je mio i onih kojima nije mio? Vladimire u našoj zemlji je distinkcija između raznih kategorija malo složenija i ne nalazi se u stvari u jeziku, odnosno nije analogna jezičkim distinkcijama.

Imam predloga za gdina Aleksandra - da zajedno sa ostalim jezickim cistuncima i revnosnim interpretatorima njene "opskurne" terminologije, u kojoj - kakvog li greha, ja, recimo, iskreno uzivam - prebroji strane reci i izraze u svim njenim knjigama i naucnim clancima, uporedi ih sa istim u tekstovima Hegela, Hajdegera, Deride, Lakana, Zurovca i drugih manje vaznih autora, i iz svega ovoga izvuce neki iole smislen zakljucak, kako po filosofiju, tako i po knjizevni jezik, nauku uopste, a pogotovo po srpski rod.

Inace, na mom filosofskom feudu vazi pravilo da o velicini necije misli i dela valja suditi po kolicini i ostrini osporavanja. Samo napred, Divna Vuksanovic, uzburkavajte i dalje nasu ucmalu javnost ovako hrabrim, visprenim i hvale vrednim tekstovima.

S izuzetnim uvazavanjem vaseg brilijantnog uma, Petar.

г. Nikolas Negroponte:

Одакле Вам идеја да су критичари на овој теми пуки "варвари"?

Даље, зашто мислите да гђа. Вуксановић нема адекватне саговорнике овде на НСПМ? Она се огласила, понудила своје виђење, а нама је дато да суфдимо и о форми и о садржини. Ако Вам то смета, ја не знам шта ћете?

Треће, откуд ја да знам да је она "млада, успешна и лепа" и да јој је то (по вама) позитивна квалификација да пише за НСПМ, или да барем буде последично несхваћена од "варвара"? Баш ме брига како неко чељаде излгеда.

Остале Ваше "егзалтације" наспрам гђе. Вуксановић не бих да коментаришем, да не буде после да сам злонамеран, те и да ту видим нешто потпуно другачије од објективности. Што се мене тиче, и ја сам "шокиран", али на други начин и не са ауторком текста!

Najcesce se ljudi nesigurni u svoje argumente, kriju iza paradksalnih i dvosmislenih recenica koje se mogu tumaciti i ovako/i onako, pa se svakome ko je spreman da se muci sa njegovim sadrzajem i prizna da nije vredan citanja moze reci da ustvari on clanak nije ni razumeo.

Clanak je gomila nabacanih citata povezanih nelogicnim recenicama, i sto je najspornije u najvecem delu ne govori o temi iz naslova!

Ako cemo o temi koju je trebalo da obradi ima na stotine dobrih clanaka koji se njom bave, a sustina je sledeca:

"In any competitive system the winners are imitated by the losers, or they continue to lose. In political as in economic development, latecomers imitate the practices and adopt the institution of the countries who have shown the way. Occasionally, someone finds a way to outflank, to invent a new way, or to ingeniously modify an old way to gain an advantage; and then the process of imitation begins anew. That competitors begin to look like one another if the competition is close and continuous is a familiar story."
http://www.mtholyoke.edu/acad/intrel/walglob.htm

Arapi ako hoce da opstanu moraju da kopiraju orudja koja su dovela zapad u poziciju da dominira svetom. Tako je i sa medijima. Nema nista cudno sto Arapi prave svoj FOX ili CNN. Isto rade i Rusi i Kinezi i sve ostae relevantne etnicke grupe u svetskoj politici, i to je trebala biti tema clanka sudeci po njegovom naslovu.

Jedan od najvecih filozova Artur Sopenhauer je na najbolji nacin objasnio pseudo-filozofsku tradiciju koja je zapocela u vreme njegovog zivota a danas je jaca nego ikad na evropskim univerzitetima:

"Karakter poštenja, taj duh preduzimanja istraživanja zajedno s čitateljem, koji prožima djela svih prethodnih filozofa, ovdje potpuno iščezava. Svaka stranica svjedoči da ovi takozvani filozofi ne pokušavaju poučiti' nego opčiniti čitatelje".

Hvala Bogu da medju citaocima ovog sajta ima jos razumnih ljudi kao Aleksandar koji se ne daju opciniti!

Mislim da ih najvise ima na tzv. Teoriji kulture, koja postoji i na nasem Fakultetu politickih nauka.

@Rodoljub

Vasa dobronamernost je za svaku pohvalu. I ja bih zeleo da Vas u tome podrzim. Lepo ste primetili nedostatke ovog stila pisanja, pogotovo ono o odnosu teksta i fusnota. Ali, moram odmah da napomenem da je to sto ste primetili nesto sto vazi na mnogo opstiji nacin za citavu postmodernisticku proizvodnju, a ne samo ovu autorku.

Alan Sokal je lepo demonstrirao upravo ovaj vas uvid u svom prvobitnom navodno postmodernistickom—ali u stvari sarmantno besmislenom--tekstu o "epistemologiji kvantne gravitacije" koji je casopis Social Texs s odusevljenjem prihvatio za objavljivanje kao izvanredan primer teksta iz "kulturnih studija". Ovaj dogadjaj je prouzrokovao poplavu tekstova i knjiga.

S obzirom na Vas uvid o ulozi fusnota u postmodernistickoj mas-proizvodnji tekstova citiracu prvu recenicu iz prikaza Sokalove poslednje knjige Beyond the Hoax (Oxford UP, 2008) u casopisu Physics World:

Alan Sokal really likes footnotes, which may have made him uniquely qualified as a hoaxer of “science studies”.

(Vidi ostalo: http://physicsworld.com/cws/article/print/35218)

Dakle, taj fetisizam fusnotiranja je karakteristika postmodernistickog "pisanja". Ovaj fenomen je odavno poznat pa je doveo do toga da je jedan programmer napravio algoritam, Postmodernism Generator, koji automatski prozvodi "tekstove" koji su savrsene imitacije postmodernistickog pisanja. Pritisnes dugme na temu koju hoces I dobijes tekst koji se uopste ne moze razlikovati recimo od pisanija ove autorke.

Vidi: http://www.elsewhere.org/pomo/

1. Za naupucene, Platon je pisao poeziju;
2. Derida je prvi koji je tendenciozno, strukturalno gledano, prebacio tekst u fusnote, to je najavio i fakticki izveo u svim svojim delima, cime nije manje filosof, naprotiv;
3. Zagorka Golubovic je kulturni antropolog, a Divna Vuksanovic teoreticar kulture; obe su, koliko znam, levicarski orijentisane, sto verovatno smeta citaocima Nspm;
4.Aleksandru sve pohvale za autocitatnost, prikrivenu ili otvorenu, tu je prevazisao sve postmoderniste, cime bi ga, verovatno, jedan sjajni domaci mislilac, kao sto je Nenad Dakovic, okvalifikovao kao "varalicu", ali ja to svakako necu uciniti.
5.Obozavam bajke, tu onaj ko je "najgluplji", na kraju pobedjuje.
6. Dokle? - ad infinitum, mudri covece.

Za No name

Što se tiče Zorice Tomić i ja se slažem sa vašom konstatacijom da se radi o intelektualki koja slobodno misli. Posebno obožavam njeno delo.Još jedan veliki doprinos razvoju teorije kulture ili studija kulture.

@ НСПМ web

Svaka cast za odluku da ne objavljujete komentare "koji se ne drze teme". Ali zanimljivo je da se po vama to ocito odnosi na moje odgovore pojedinim komentatorima koji jesu objavljeni, a nisu se bas drzali teme jer sadrze uglavnom ad hominem napade na mene. Utoliko su moji odgovori i tekako drze teme i trebate ih objaviti, a onda zatvorite slavinu za te irelevantne napade koje nemaju veze sa temom. Za one koji ne mogu bda naprave razliku izmedju mojih argumentovanih teza protiv odredjenog tipa pisanja i napada na neciju licnost kojom se odusevljavaju sigurno vazi da njihovi komentari ne mogu biti relevantni.

pošto se radi o jako bitnim stvarima, samo zdrav razum može biti "driving force". zdrav razum, sa stoprocentnom ideološkom isključenošću, brzo razriješava glavnu polemiku silnih komentatora koji se ne tiču banalne teme: da li filozofski tekst treba biti visokoelokvetan ili ne. silna naglabanja treba zamjeniti jednostavnim pitanjem: šta je to filozofski tekst? imam još jednostavniji odgovor, čak i dokaze, da je to svaki teskt.

zdrav razum se onda pita, a šta je to valjan filozofski tekst. i ovdje je odgovor jednostavan: to je svaki tekst koji donosi neko novo saznanje. FILOZOFIJA NIJE SUBKULTURA NADMENIH MUDRACA. NIJE NI TAKMIČENJE U REORICI, NI NADMETANJE U EFEKTNOSTI FRAZA. FILOZOFIJA JE NAUKA. I zato, kao i kod svake nauke, svaki tekst koji nosi neku "suštinu", koji nije samo frazeološka parada već ukazuje na nešto novo, koji dovodi do napredka je vrijedan tekst. (A OVAJ TEKST TO DONOSI, nigdje nisam o tome čitao i malo ko o ovom kod nas piše).

Tačno je da su mnogi filozofski tekstovi nerazumljivi. I tačno je da mnogi autori su uzrok tome:
- neki jer im nedostaje suština, pa to zamagljuju kroz fraze i riječi iz stranih jezika (neki, ne svi, posmodernisti);
- neki sasvim nenamjerno, jer im je um odavno daleko od "svakodnevnice", pa i svakodnevnog govora (Hegel recimo);
- neki imaju šta da kažu, ali smatraju da oni nisu ti koji ih trebaju popularistički izlagati (sa takvim elitizmom se ne mogu složiti);
- nekima su "teške fraze" korisnije i lakše da se iskažu, jer filozofija nekad vrlo opisuje jeko kompleskene pojave (mislim da je to pitanje slučaj kod autorke).

Ako hoćete da isključite svaki nerazumljiv tekst kao vrijedan onda možete isključiti mnoge, pomenimo Hegela. S druge strane, mnogi vrijendi filozofski tekstovi su izuzetni čitljivi, kao da su "popularni". Vrijednovanje treba zasnovati na objektivnoj analizi suštine ideja koje tekst pokreće, a ne na stilu /formi.

@najgorost2

Naravno da se neki tekst koji se prikazuje kao filozofski mora vrednovati po sadrzaju, a ne samo formi i stilu. Tu ste u pravu, ali forma i stil nisu totalno nebitni. Medjutim, moje primedbe su se upravo ticale sadrzine i to vrlo odredjene sadrzine. Konretno, poenta je da se ono sto je besmisleno mora odbaciti, a ne cesati se po glavi i razlisljati sta to znaci, jer sigurno znaci nesto duboko i vazno cime se moramo odusevljavati jer je ukljuceno u "filozofski" tekst. Oksfordski filozof Gilber Rajl je ovo lepo objasnio svojim studentima na jednom primeru. Upozorio je studente da ce im postaviti pitanje, a oni treba da odgovore sa "Da" ili "Ne" pa ih pitao: "Da li je subota sada u krevetu?". Studenti su se nasmejali i to je upravo prava reakcija jer je poenta da su tvrdnje "Subota je u krevetu" i "Subota nije u krevetu" besmislene, pa samim tim ni istinite ni lazne i prosto se moraju odbaciti. Bas kao u Rajlovom primeru, kada ova autorka pise, na primer, da se "realnost priblizava iskustvu" to treba tretirati bas kao "subota je sada u krevetu". E sad, kad se u ovom tekstu odstrane besmislice pitanje je sta ostaje, mozda ipak ostaje dovoljno da bi se u tekstu pronasao neki doprinos. Dakle, nerazumljivost u tekstu, cak i na temu o kojoj se retko pise, koja je rezultat besmislica mora se odbaciti, za takve besmislice se ne sme imati razumevanja. A to je upravo zato sto je filozofija, kako vi zamalo tacno kazete, nauka. Nijedna nauka ne dozvoljava da se kao istine iznose besmislice. Ali, filozofija nije nauka, vec jedno posebno istrazivanje koje ima svoju metodologiju formulisanja i vrednovanja argumenata koristeci pravila formalne logike kao svoje golavno sredstvo. Stoga nije svaki tekst koji donosi neko saznanje filozofski. Ima takvih tekstova koji su samo matematicki, iz fizicke hemije ili astrofizikie. Medjutim, ono sto je zajednicko filozofiji i ostalim naukama je da se besmislice moraju odvazno odbaciti.

Gospodine/gospodjo "Stilske vezbe", u potpunosti se slazem s Vasim ocenama i konkretnim predlogom. Jedino sto nije nase da uredjujemo sajt NSPM, vec da komentarisemo ponudjene teme. Recimo, nisam ni znao da me ova tema zanima, dok nisam procitao obilje komentara (na odlican tekst Vuksanoviceve), sto me je dodatno ohrabrilo da se svojim skromnim doprinosom ukljucim u polemiku o clanku (gospodin Aleksandar je, marketinski gledano, mnogo doprineo promovisanju ovog teksta u javnosti i treba mu odati priznanje zbog toga). Ovde pokrenuta pitanja ticu se kako politike globalnih medija, tako i njihove etike, tj. neeticnosti. To je i inace goruce pitanje danasnjice - kako medije upristojiti, kako izbeci pornografske sadrzaje, kako da mi upravljamo medijima, a ne oni nama. Pitanja je bezbroj, a malo odgovora. U svakom slucaju, veliko hvala Divni Vuksanovic koja nas je podstakla na razmisljanja na ove teme. A hvala i gospodinu Aleksandru, sto nam je skrenuo paznju na nesumnjivi znacaj ovog teksta.

Bata

SJAJAN TEKST!
HVALA.

Savremenost kao ostvarenje antiutopijskih projekcija koje prevazilaze Orvelovu 1984. (dvomisao, tortura, televizijska propaganda, neprekidni rat, trilateralni svet, nadziranje, novogovor, genetička kontrola, neprijatelj definisan od države, promena ponašanja i KONTROLA I S T O R I J E) i uvode nas u kafkijansku eru, omogućena je upravo procesima koje je Divna Vuksanović elaborirala u svom tekstu fokusiranom na prostor kulture koji danas funkcioniše kao disciiplinujući prostor, sa medijima kao bazičnom osnovom, što je u najvećoj meri obezbedjeno “logistikom percepcije” nakon čega je dogadjaj izgubio supstancijalnost i postao objekat promocionalnog modelovanja, vrsta propagande koja je prešla u oblast kibernetike. To je dogadjaj koji Pol Virilio vidi kao najznačajniju formu zagadjenja sa kojom smo suočeni.^{{Paul Virilio, The City of Panic, Berg, Oxford-New York, 2005, str.25.}}
Posledica je nastanak sajber-mentaliteta kojem odgovara sinhronizacija emocija i anihilacija osećaja za realnost. Osnovna poluga moći nije više oružje za masovno uništavanje ljudi već oružje za masovno uništavanje realnosti – i to širenjem kreirane realnosti koja računa na prozvodnju panike kao okosnice za uništenje čula za orijentaciju ili drugim rečima – doživljaj samog sveta.Politika standardizacije emocija dovela je do sveopšte spektakularizacije – političkog spektakla u kome je javno mnjenje nepovratno zamenjeno promocionim strategijama za proizvodnju instant kolektivnih emocija: histerična komutacija u sferi političkog koja se odvija po planovima koje su su osmislili medijski gurui po formuli za proizvodnju trans-političih emocija.

Jasno je da se od srednjeg veka nismo mnogo pomakli. U atmosferi intelektualne učmalosti, koja se tako lepo učvrstila na ovom nasem podneblju, svaki glas koji ukazuje na probleme sadašnjice svakako da nije dobrodošao. I zato je autorka kriva jer kritički misli, jer ukzuje da problem postoji. Spalimo njen tekst i vratimo se raspravljanju o tome koliko andjela može da stane na vrh igle. Tim pre što će nam savremena matematika i fizika pomoći da rešenju ovog problema budemo još bliži, tim pre što će nam savremena matematika i fizika pomoći da ne shvatimo tudj govor i da ne čujemo onaj alarm koji remeti našu savest. Pa zar ćemo još postaviti pitanje zbog čega alarm, kada se možemo zapitati kako da taj alarm pretočimo u matematičku formulu i šta sve iz njega treba da izbacimo pa da ukinemo njegovo uznemirujuće dejstvo. Ne, nesmemo dozvoliti da bilo šta poremeti našu intelektualnu lenjost a pogotovo ne nečija kritička analiza medija. Zatvorimo oči pred problemima današnjice i zadržimo osmeh, jer zaista, koliko bi andjela moglo stati na vrh igle?

Luka