Ja pridajem znacaj samo onome sto cenim i do cega drzim. Inace okrecem glavu i ne primecujem.

Lepo poredjenje ali ne vredi. Oni kao da vec i imaju genetsku strukturu engleza, holandjana ....u biti nisam sigurna da li je to sistem ili se genetika prilagodila sistemu. Znate ono - Darvin i evolucija - koja ocigledno jos traje, ali u suprotnom smeru. Kad ste od rodjenja gazeni i tlaceni, u njihovoj demokratiji, morate da imate sistem za prezivljavanje. Pa tako lazete, nije vas briga za bliznje, samo sopstveni interes, malo rada a mnogo svega drugog. Svako pojavljivanje pametnijih i sposobnijih saseci u korenu ne birajuci sredstva. Oterati ili srozati na svoj nivo.
Pravilo je : NE TALASAJ.

Е, јадни, свуда им се привиђају непријатељске хорде... Нека, сад се осећам ко неки важан фактор.

П.С. Дал је то тај (Лазић, не Живков) који је заслужан што многе моје будалаштине нису угледале светлост виртуелног дана на овом сајту? Ако јест, млого сам му захвалан.

I koja je poenta ovog teksta?

Дакле,део оне друге,евроегзалтиране групе у Срба ипак,покаткад,прочита шта и ми(рођени прво у Србији па тек онда у Европи)мислимо.Жао ми је несрећног француза и да је било Божанске и људске правде својој чељади би дошао жив и здрав.Нажалост није.Чему,међутим,бес оних који мисле да сам и ја као и стотине хиљада других фино васпитаних али конзервативних Срба крив.Та потреба да нас колективно вуку по блату,бесмислено подстичу на самооптуживање и ,коначно, потказују белосветској сили и пристрасној жутој штампи,не чини ништа добро. Разликујемо се.Бесповратно.Ево и зашто.

Једна општина у Србији(име може бити чак и небитно)сваког октобра додељује октобарске награде заслужним грађанима.Међу мноштвом досадашњих лауреата заслужних грађана,ове године се нашло на списку и име скромног и већини непознатог Д.Н(име и презиме,због стида,не наводим јер му је већ речено да је награду,једногласно добио)који је са својим пријатељима и саборцима,као војник,учествовао у обарању фамозног Ф-117.Власт(проевропска)и опозиција су биле једногласне али само док се није обзнанило да ће на свечаној седници присуствовати и отправница послова(или како већ)Америчке амбасаде. И,гле чуда,власт,проевропска,нашег Д.Н скида са списка заслужних грађана.ЗАШТО?Да се велика Америка не увреди што пред њеним очима награђујемо Д.Н, НАШЕГ патриоту,који је бранио НАС?Испред зграде оштине је и споменик настрадалим грађанима у ратовима од 1991-1999 са 41 именом. Хоће ли бити покривен да га неко од гостију не види?Докле ће наше улизице,потказивачи,ма ко да су, радити оно што од њих нико,сигуран сам нити отправник послова ам.амбасаде,не тражи? Зар ми Србин није већи брат од било ког другог брата на свету?

Ето,бесповратно смо подељени.Моји предци,њихова сељачка плава крв разбацана од Албаније до сремског фронта ми не дозвољава да мислим и осећам другачије.

Доктор Љубомир и мистер Живков, хахахаха, свака част за наслов, позавидео би Вам на њему и Роберт Стивенсон.

Стево (Надрљански),
Ако је за утеху, има нас још са истим искуством. Међутим, мени то не смета много. Чак ми се десило неколико пута, да пошаљем коментар за који нисам имао баш никакву илузију да би он могао бити објављен. То је коментар који има улогу прималног крика - морао сам га се (неконтролисано) ослободити! Довољно ми је било што су га прочитали модератори и што су се - иако га нису објавили - верујем, у суштини, са њим сложили! То су углавном били коментари на провокативне коментаре! У реду, разумем, и бар у погледу овога, захвалан сам што су бар читали!
Међутим, смета ми претерана брига за принцип невређања, која модаратору допусти да, и сасвим бенигне речи и реченице погрешно протумачи и избаци их. На пример, у Јакшићевом тексту "Црни флор", он помиње и свога сина у контексту изношења синовљевог става кроз постављено питање. У мом коментару, осврћем се на то реченицом која почиње са "Не знам шта о томе мисли његов син,(...)", међутим, тога нема у оном објављеном, као да ми је Јакшићев син пао са Марса директно у коментар! Као да је то без контекста и оправдања, и као да је, само по себи, недопустиво.
По истом принципу, не видим ништа лоше у томе што је Теофил ословљен са Теофоб. Испада, да неког Петра, рецимо, можеш (чињенично, па тиме и неувредљиво са аспекта намере) назвати Теофобом, а да то једино не можеш рећи Теофилу, само зато што се тако зове. Ваљда је у информисању, истина врхунски принцип! "Наш" Теофил је теофоб, па га писали са малим или великим "Т", свеједно.

Овај текст је, пре свега, писан као одговор Љубомиру Живкову и с намером да се објави као реаговање у "Времену". Послат је уредно, видећемо да ли ће га објавити.

То би могао бити један део одговора коментаторима који се питају "чему ово писање, а уз то и не ради"; други део јесте да се некад једноставно МОРА одговорити, нарочито кад је трун заиста мали а брвно (и више него) огромно.

Треће, текст се посредно односи на оно што смо сви, укључујући и модераторе, писали: морају и коментатори показати личну одговорност и осећај за меру. Посебно хвала оним коментаторима који су то, сами и на време, увидели. Већ је речено да и коментари читалаца, на неки начин, постају део текста.