Никола је у праву. Не треба претеривати ни са "чистунством", а ла Туђманов "новохрватски ријек", ни са помодарством које трпа туђице и кад треба и кад не треба.
Препоруке:
31
7
2
понедељак, 13 мај 2019 19:49
Sten
Nazalost, ne slazem se sa stavom gospodina Tanasica. Srpski jezik je mnogo iskvaren tudjicama, pre svega englestinom. Tudjice se najcesce upotrebljavaju, ne zato sto ne postoje srpske reci, nego da bi se pokazala drustvena pripadnost i obrazovanje. U Srbiji se veruje da je obrazovaniji onaj covek koji upotrebljava vise tudjica. Nekada su to bile francuske i nemacke posrbljene reci, a danas se cesto te iste reci poenglezuju. Mogao bih da odgovorim gospodinu Tanasicu na sve njegove primere, ali bi odgovor bio dugacak najmanje koliko i njegov clanak. Verujem da komentari citalaca nisu pravi nacin za takve odgovore, a ibroj karaktera je ogranicen. Smesno je kada gospodin Tanasic za neke od reci koje su prihvacene iz stranih jezika, pa onda posrbljene srpskim gramatickim pravilima, kaze da su srpske i da ne postoje u drugim jezicima. U zemljama engleskog govornog podrucja to se zove "Broken English".
Препоруке:
40
13
3
понедељак, 13 мај 2019 20:46
Mилојка
Тешко је сложити се или не са текстописцем али пошто се доста крећем по Србији тврдим да већина наших људи појма нема шта је то шеровање, лајковање и слично.
Нажалост сведоци смо да сваког дана имамо све више и више полушколованих новинара и другог кадра, татиних синова и кћерки који школовање завршавају у иностранству или у Србији на страним језицима.
Успут, да се ја питам требало би у Србији под хитно забранитиосновне школе на страним језицима за наше грађане. Јер, ко их похађа? Деца Вучића, тајкуна...
Препоруке:
31
7
4
понедељак, 13 мај 2019 21:02
@авнојска цивилизација
Стварно, шта је са "избацивањем рубних дијалеката из књижевне норме" у хрватском? Са кајкавским, чакавским?
Препоруке:
14
2
5
понедељак, 13 мај 2019 21:02
Бојан, Приштина
Ово је један од вриштућих и горећих проблема.
Нажалост нама на државном и националном смислу на све стране гори, па не стижемо да се бавимо питањима попут овога да се наш језик убрзано мења(а ако слушате БГ клинце, распада) под притиском навале страних речи.
Нисам мишљења да их језик може сварити преко наше граматике. Граматика би могла да посрби евентуално мањи прилив речи преко својих системских правила промене.
Али у оволикој навали, то губи смисао.
Етикетирање, које је аутор навео, не може да буде српска рече, јер је у корену "тикет" страна реч која Србину који не зна англицизме не може да створи слику о чему се ради.
Док нпр детету које први пут чује реч "очевидац" истог тренутка ће барем да наслути шта би то могло да значи.
Ја сам мишљења да се српска реч мора користити кад год је то могуће и кад год кованица не звучи као "околостомачни хлаче држач" иако истина, морам признати да крватима завидим на речима попут :свеучилиште, строј или плес.
Препоруке:
27
3
6
понедељак, 13 мај 2019 21:12
ДРаган
Верујем да чак ни назадртији језички чистунци не мисле да УВЕК треба страну реч (обично англицизам) заменити српском, него да то треба чинити кад год је то могуће. Наравно да укорењене стране речи које су се добро уклопиле у српски језик и постале део његове лексике нису оно против чега се ико бори. Примери које наводи ту не спадају, па их је тешко бранити, те то мора да чини уз много натезања. Требало би више простора и времена за расправу о свим примерима, али ево неколико коментара. ДОДИРЉИВИ ЕКРАН и ДОДИРЕКРАН нису добре замене за ТАЧ СКРИН, али како се не сети ДОДИРНОГ ЕКРАНА који то јесте. ПИПШАЈБНА и ДИРПЕНЏЕР су обично спрдање и није им место у озбиљном тексту. У столарији, ФИНИШИРАЊЕ је ЗАВРШНА ПОВРШИНСКА ОБРАДА, иначе велики проблем наших извозника намештаја. СКРОЗ ФУЛ је катастрофа од израза, као што би то били, ако би их ко употребио, изрази СКРОЗ КОМПЛЕТАН или СКРОЗ ПОТПУН; у свима њима је реч СКРОЗ сувишна.
Препоруке:
22
0
7
понедељак, 13 мај 2019 21:16
ДРаган, наставак
Танасић на крају још каже „... спонтан процес усвајања страних израза, који са извесном временском задршком непогрешиво издваја жито од кукоља, и задржава само позајмљенице за које заиста не постоји, нити се може сковати одговарајући српски израз ...“ али шофер шајбна се жилаво држи, противречећи реченом.
Препоруке:
13
1
8
понедељак, 13 мај 2019 22:15
пензионер Цвико
Права је штета што је оваквих текстова мало. О овом питању морамо више разговарати јер народ без језика није народ. Г-дин Стен ме је подсетио на доба самоуправљања, кад су се људи напросто такмичили, ко ће употребити више туђих речи у својим говорима. Чак су једни другима препоручивали разне речнике страних речи... Овај болесни приступ говору регистрован је и у књижевним делима пре другог светског рата. Све је то последица занемаривања стварних културних вредности у нашем друштву и покушај да се заузети друштвени положај закрпи наизглед ученим а у ствари глупим говором и радњама. Шта имамо у области културе? Библиотеке у којима прашина царује по књигама... На телевизији доминирају емисије које заглупљују, радио који се све мање слуша још се некако држи, за разне културне манифестације нема новаца, итд. Где се преселила "жива српска реч"? У мобилне телефоне са англицизмом као главним речником. Овде се потврђује стара теза, ко предводи у технологији он предводи и у језику.
Препоруке:
16
3
9
понедељак, 13 мај 2019 22:55
пензионер Цвико
Некад се говорило: "говори српски да те и Бог (свет) разуме". Изгледа да ће ова изрека остати негде у прошлости покривена прашином од сећања. Нисмо је "повели" у ову нашу садашњост? Зашто? Све мање се чита а сакаћење језика постала је нормална ствар. Шта то радимо са језиком? Не пратимо техничко-технолошки напредак у свету? Нема правих превода. Полазећи од овог, све изјаве наших политичара, почев од Вучића па ниже, како напредујемо у сваком погледу су лажне. Ако предводимо у техници онда диктирамо и речи. Но то се не догађа. Стране речи у српском језику показују колико заостајемо за светом, у свему. Од речи, бољег показатеља друштвеног напретка или назадовања нема. Зато негујмо свој језик, задњи је час.
Препоруке:
13
3
10
понедељак, 13 мај 2019 22:56
авнојевска цивилизација
То, међутим, не сме да значи гурање српског језика у било какве Прокрустове постеље, било да је у питању насилно избацивање рубних дијалеката из књижевне норме, и наметање шумадијско-војвођанског (или, у крајњој линији, и источнохерцеговачког) дијалекта као „јединог правог српског језика“
Сељак би погледао како то раде други народи у Европи.
Препоруке:
5
2
11
понедељак, 13 мај 2019 23:00
@авнојска цивилизација
Стварно, шта је са "избацивањем рубних дијалеката из књижевне норме" у хрватском? Са кајкавским, чакавским?
Препоруке:
4
2
12
понедељак, 13 мај 2019 23:06
АгатонФонПетровић
наместо у фулу може да се каже, у зависности од ситуације, потпуно или у пуном елементу ако је у питању поступак. шеровање је легална српска реч баш као и мејл јер е-пошта није заживело. ја никада нећу рећи да ми се нешто свиђа јер ми то личи на хрватски већ ћу рећи да ми се нешто допада, али лајковање је сасвим прихватљиво у контексту интернета. аминовати значи потврдитли или се сагласити са нечим. а што се туђе синтаксе тиче добијао сам нервни слом када маја жежељ каже ''моје име је маја жежељ'' што је директан предвод са енглеског а код нас може само''ја сам маја жежељ''.
Препоруке:
10
3
13
понедељак, 13 мај 2019 23:06
синиша
Не бих ја рекао да се ради о српском језику, а ни енглеском.
Предложио бих назив "крањски енглески".
Тај израз сам ја увео у употребу.
Ево како. Радио сам у једној приватној фирми која је почела да иде из руке у руку. Ускоро је и пропала и ја сам отишао.
Али сам претходно виђен као неко ко се не уклапа и није виђен за тај тим. Неком неколико дана свађа ја сам се покупио и отишао.
У једној од тих опроштајни свађа имао сам разговор са "младим менаџером" који није очекивао да неко ко је пред пензију добро влада енглеским језиком, а да је тек чуо француски итд. Углавном у тој фирми је радило неколико људи који су добро владали енглеским. Имали смо и колегиници полиглота која је говорила седам језика најтелентованија особа за језике коју сам видеоп у животу.
Елем, млади менађер поче тако као што је описано да говори енглески.
Ја га шприупитах, " А где сте учили енглески".
Пре него што је заустио добио је знак да се не залеће са одговором и он ми рече. У Словенији.
Препоруке:
14
3
14
понедељак, 13 мај 2019 23:14
синиша бр.2.
Пошто сам ја живео и радио у Словенији није ни ту имао простиора за фолирање и коначно се морао изјаснити. Човек је студирао менаџмент у Крању и тамо је учио и енглески.
Затим је дошао у Београд да "фасцинира" сељаке својим европским знањем. Није Словенац,Србин је, али је живео у Крању и затим дошао да говори неки " брокен иннглиш" у Београду.
Рекао сам му да сам живео и радио тамо пре више од тридесет година и да сам чуо за "крањски кромпир" за "крањску кобасицу" али да нисам чуо за крањски енглески. Тај енглески је заиста само "крањски енглески".
Дакле то обогаћивање српског језика страним речима није ни амерички енглески, ни британски енглески него управо "крањски енглески".
Ја сам у енглеском говорном подручју зарадио пензију и познати су ми и "имигрантски енглески". Тај израз постоји. Рангиран је испод "брокен инглиша".
Али ови примери су имитације "имигрантског енглеског".
ЗАСЕЊИВАЊЕ ПРОСТОТЕ И НИШТА ВИШЕ.
Препоруке:
26
3
15
уторак, 14 мај 2019 00:06
Бојан, Приштина
2
Такође, ја сам присталица става да нам слова Џ и Ф нису требала, јер српских речи да почињу тим словима фактички и нема.
Колико год смо ми сада навикли на њих, чињеница је Џ отворило врата са останак турцизама у српском:
Џабе, Џезва, Џибра, Џакати,
Или још горе слово Ф преко којег су на нас навалили англицизми : фантастика, фарма, форма, фамилија, фазон, фол, фолија, фабрика, Фаворит, Федерације, Фекалије, Фолклор, Фобија, Фластер, Фалш...
Ово је уједно и одговор нимало, зато се онај Србенда из приповетке у основној школи зове Пилипенда а не Филипенда.
Доста ту има прстију бечког двора преко Копитара све са циљем да се језички одвојимо од Руса.
Македонци се рецимо са Русима могу разумети а ми не, док се ми више разумемо са Словацима.
Значи језиком смо кренули на запад
Препоруке:
18
9
16
уторак, 14 мај 2019 00:30
Sten
@ДРаган
A zasto ne bi moglo "ekran na dodir".
Препоруке:
13
0
17
уторак, 14 мај 2019 00:53
АгатонФонПетровић
онај ко је одговорио авнојевској цивилизацији да се у хрватско избацују рубни дијалекти налупетао се да није жив. за разлику од нас који смо у том погледу чистунци хрвати нису. дијалекти се тамо чују у јавном говору (далматински најчешће) а кајкавски се посебно негује. у школама се чак уче књижевнља дела писана на дијалекту и то не она где дијалект даје колорит већ дела писана на дијалекту. колико год да се ми смејемо хрватском чистунству у језику исто важи за нас када су дијалекти у питању. код нас је дијалект знак необразованости, код хрвата није.
Препоруке:
12
4
18
уторак, 14 мај 2019 04:18
Edukacija
jedna od omiljenih reci u srpsko-engleskom potice od latinskog educere sto bi znacilo, izmedju ostalog, izvuci, vaditi, iscupati i trebalo bi da ima smisao vadjenja iz neke tmine, uraslosti u nesto, u smislu ostvarivanja nekog potencijala, dakle edukacija je babicka vestina, kao kod Sokrata, dovodjenja necega do pojave.Isti je smisao i srpske reci obrazovati, kao oblikovati, u-obliciti iz neke prvobitne neuoblicenosti, dakle uciniti pojavom nesto sto je do tada cekalo da se u-oblici i pojavi.To je posao ucitelja, da ucini da se pojavi ono sto ucenik vec ima u sebi, da izvuce iz njega najbolje, a ne da ocenjuje neko preuzeto znanje.Obrazovanje ima jos jednu stranu, imati-obraz, dakle eticku, obrazovati se znaci u-obliciti se u dobrog coveka.Negde tokom istorije edukacija je pocela da oznacava treniranje, ne sportsko, kako dece tako i zivotinja, pa bezumna upotreba ovog termina na sve strane samo pokazuje da se ljudi edukuju vise kao zivotinje nego sto se obrazuju!
Препоруке:
16
0
19
уторак, 14 мај 2019 05:16
Јовиша Видић од Рудина
Српски језик добива све више и више “закрпа”, па ако се настави са таквом праксом, на крају се неће видети шта је у тој шареници основна тканина.
Препоруке:
12
1
20
уторак, 14 мај 2019 08:33
пензионер Цвико
@ АгатонФонПетровић,
Неговање дијалеката у Хрватској данас је у функцији остваривања тврдње да постоји разлика између "хрватског" и српског језика. Из Историје знамо да је за време "Илирског покрета" постојао подлист "Даница Илирска", лист хрватски, славонски и далматински ... И данас нпр. у листу "Слободна Далмација" (онлајн) можете читати текстове на далматинском дијалекту. То мени говори да Хрватска није целовита ни језично, ни политички а успут постаје све празнија тако да у скорој будућности у Хрватској неће имати ко да говори те дијалекте. Замислите да за пар година одете у Хрватску на море а уместо далматинског дијалекта чујете нпр. арапски ... Шта можемо, играју се деца са језиком, играју, играју...
Препоруке:
12
3
21
уторак, 14 мај 2019 09:27
...
Slazem se sa vecinom diskutanata, a dodao bih da je problem i u tome sto polupismeni novinari i sportski komentatori uporno forsiraju tudjice (ili varvarizme, kako se to nekada takodje zvalo)koje poticu iz hrvatskog, pa mozemo sve sesce cuti i procitati MIROVINA umesto PENZIJA, PROBAVA umesto VARENJE, PORAVNATI umesto IZJEDNACITI (misli se na rezultat, za vreme utakmice) ili OPROSTITE umesto IZVINITE, a u ovome prednjaci fudbalski komentator Aleksandar Stojanovic (Aca statistika), OPASKA umesto PRIMEDBA i jos mnostvo primera kojih se sada, kao za pakost, ne mogu prisetiti...
Препоруке:
14
8
22
уторак, 14 мај 2019 09:31
...
Ipak evo jos jednog, nazalost vrlo cestog: OSOBA umesto LICE. Nusic je napisao SUMNJIVO LICE, a ne OSOBU, mi imamo LICNU KARTU, a Hrvati OSOBNU, u srpskoj kosarci se svira LICNA greska, a u hrvatskoj OSOBNA itd., itd. Danas, zapravo, jos jedino pripadnici MUP koriste pravilan termin 'privedena su dva lica'( a ne OSOBE) itd
Препоруке:
13
6
23
уторак, 14 мај 2019 09:37
...
I jos jedan, tj DEFINITIVNO koji koriste i stari i mladi, a na srpskom postoji vrlo lep izraz ili cak vise njih, kao u recenici 'on je definitivno najbolji'[nesporno, zaista, svakako, bez sumnje]
Ovakvih primera je, nazalost, sve vise i vise
Препоруке:
15
0
24
уторак, 14 мај 2019 09:52
...
I jos ovo:
PROCEDURA je na srpskom PROPISANI POSTUPAK
LICENCA je DOZVOLA [kao vozacka dozvola, a ne vozacka licenca]
SERTIFIKAT je UVERENJE
Препоруке:
16
0
25
уторак, 14 мај 2019 10:00
Зоран Туцаковић
Дакле, апсолутна слобода преузимања страних речи и максимално проширење њиховог значења, уз истовремено одрицање могућности полисемичног проширења значења наших постојећих речи, и осуду покушаја стварања нових речи у духу нашег језика? То ни неки колонијални управник нашег језика и писма не би боље осмислио! "Додир", "ознака" и "свиђање" могу да имају само уска и недовољна значења, за разлику од велелепних речи touch, tag и like? Па још треба да се поносимо неслућеним префиксним и суфиксним творбеним могућностима, које туђици дају нешто домаће, препознатљиво и лако прихватљиво?
Тако то бива, кад се духовна запарложеност и одсуство инвентивности правдају "слободом преузимања" и "богатством језика". Е, мој драги неумрли Бранко В. Радичевићу, какве си дивне речи смислио и записао, да би ти сада англиканизовани језикословци одрицали могућност да се поносиш, примера ради, речју "крајпуташ"...
Препоруке:
22
2
26
уторак, 14 мај 2019 10:06
Бојан, Приштина
Када гледате неку емисију на ромском језику, где говорник говори дуже на ромском - он свако мало у реченицу уметне неку српску реч, јер ромски нема реч за то.
Наша реч заштрчи, види се да јој није место ту и то свупа изледа помало комично.
Тако одприлике изгледа Србин у очима странаца када употребљава англицизме.
Препоруке:
23
1
27
уторак, 14 мај 2019 10:59
...
U pravu ste, Bojane. Isto rade i Madjari kada psuju
Препоруке:
11
0
28
уторак, 14 мај 2019 11:12
...
Jedan moj prijatelj je svojevremeno premesten na visoko mesto u MUP u Bgd [posle petooktobarskih promena]. Po dolasku je bio prvo iznenadjen, a zatim i zabrinut mnostvom nepoznatih izraza koji su novopridosli mladi zaposleni koristili u svakodnevnoj komunikaciji, kao npr 'Hocete li da mi FORVORDUJETE taj dokument kao ATACMENT, kako bih mogao da ga ukljucim u AGENDU'itd i pitao se 'kako li cu se ja, jadan, snaci u svemu ovome?'Ispostavilo se da su znanje i poznavanje posla kod mladih u direktnoj suprotnosti sa kolicinom stranih reci, ili, srpski receno, vrlo su malo znali o svome poslu, tako da se vrlo brzo ovaj prijatelj snasao jer je bio iskusan u svemu sto posao zahteva, osim u novim izrazima
Препоруке:
19
0
29
уторак, 14 мај 2019 11:19
...
Odeljenje za ljudske resurse (uprava za ljudske resurse)
nekada se to zvalo 'kadrovska sluzba', zasto je potreban nov naziv?
Rata kredita NA MESECNOM NIVOU ili plata NA GODISNJEM NIVOU se ranije lepo govorilo 'mesecna rata ' ili 'godisnja plata'
Препоруке:
20
0
30
уторак, 14 мај 2019 11:24
синиша @ ....
Пре него почнете да делите речи на српске и хрватске, што никако није српски ни национални ни језички интерес пре свега јер не одражава реалност предлажем вам следеће.
Узмите роман Хајдук Станко од Јанка Веселиновића па мало поновите градиво. Радња се не дешава ни у Лици ни у Херцеговини него у Мачви. Хајдук Станко долази кући у посету и након неког времена одлази поново на фронт а у кући му спремају да понесе преобуку и " КРУХ ХЛЕБА". Тако је написао Јанко Веселиновић.
Зашто реч подријетло није српска исто као и порекло, или поријекло? Зашто реч половица није исто српска као и половина? Зашто придев смеђи није српска реч исто као и мрки? Зашто сињи није исто српски као и сиви?
Разумем зашто то раде Хрвати. Они имају задатак да изврше деструкцију српског језика, али ми то не би требало да радимо.
Препоруке:
28
0
31
уторак, 14 мај 2019 12:08
Сима
Рече ономад на РТС, у време док је Србија била "на добром путу", један помоћник министра културе да "апликанти аплицирају". Одмах сам га сврстао у помоћнике за оне културе из свињског обора, јер ако већ усвојене туђице "кандидат" и "конкурисати" мора да замењује новим, све је рекао и о себи и о квалитету тога што промовише и за шта се залаже.
Ништа српском неће фалити ако га лајкујемо, шерујемо, постујемо и дописујемо се на њему било поштом, било мејловима, па чак и ако га некад мало искулирамо. Али ће нестати ако наставимо да га убијамо инфинтивима, престаће да буде СВОЈ ако упорно и на сваком месту користимо само заменицу ВАШ, и посебно ће се изопачити ако на једном РТС буде пролазио телоп: 74 годинА од краја Другог светског рата. Некад је на том РТС, тамо у ЕПП у Хиландарској, седела једна "тета" лектор која је могла 'ладно да одбије да пусти плаћену рекламу ако не одговара језичким стандардима. И сви су је се прибојавали, чак и директор маркетинга.
Успут, WTF је офтопичарење?
Препоруке:
19
0
32
уторак, 14 мај 2019 12:14
...
да понесе преобуку и " КРУХ ХЛЕБА".
Ovde KRUH ocigledno ima znacenje VEKNE ili nekog slicnog oblika ispecenog hleba, a ne prehrambenog proizvoda. Za to je J Veselinovic upotrebio HLEB.
Postoje srpske, hrvatske i zajednicke reci, to je jasno kao dan i nemojte mi prebacivati ono sto nikad nisam ni napisao [ili mozda SPOCITAVATI, kako bi Hrvat napisao, da li je po vama i ovo srpska rec?]
Hrvati su vrlo tvrdo insistirali [ili inZistirali, kako bi oni rekli] jos pre pocetka rata 1991 na tome da oni imaju OSOBNU, a ne LICNU kartu.
Nemam nameru da dalje polemisem, vase je pravo da se ne slozite, ali gresite, a hrvatski izrazi [kao sporan ste pomenuli samo ovaj naveden u citatu iz knjige J Veselinovica, i niste bili u pravu] nazalost preuzimaju primat u srpskom jeziku. Niste komentarisali OPASKU, MIROVINU, PROBAVU itd?
Препоруке:
5
5
33
уторак, 14 мај 2019 12:15
особе у српској књижевности :)
@...
"Ipak evo jos jednog, nazalost vrlo cestog: OSOBA umesto LICE."
Књига "Антологија српских приповедача XIX и XX века", референце за реч "особа": Видосав Стевановић, Милорад Павић, Светислав Басара и Борислав Пекић.
Препоруке:
5
1
34
уторак, 14 мај 2019 13:10
Бојан, Приштина
Хрватски језик није ништа друго до дериват српског језика, многе речи које су хрвати смислили а имају корен у нашем језику, не могу бити ништа друго до српске речи.
Они су ради разлике само преузели неке наше старе речи махом из јужних крајева.
Трбухом за крухом је наша пословица.
Манастирска обитељ-породица.
Даље, код нас на Косову стари људи у свом говору увек искључиво користе "красно" кад је нешто лепо.
Сува река у Метохији се раније звала Суха река, на албанском се и данас зове Сухарек.
На крају, Врањанци и Лесковчани и данас кажи : Идем си и Иди си тамо.
То исто "Си" користе и Крвати.
Препоруке:
21
0
35
уторак, 14 мај 2019 13:17
АгатонФонПетровић
@пензионер Цвико
није то данас, тако је било одувек. једноставно они имају другачији приступ дијалектима од нас. седедамдесетих година прошлог века је било тако. мишо ковач је певао да чакавском, постојао је фестивал кајкавске попевке а језик се и тада звао хрватски или српски језик. ништа се ту није променило од времена сфрј. само су неки заборавили како је то изгледало.
Препоруке:
8
1
36
уторак, 14 мај 2019 13:24
Бојан, Приштина
И на крају главна крватска досетка за разликовање од српског су глаголски завршеци :
Ми :Редовно. Они : Редовито.
Ми: Контролисати. Они :Контролирати.
Ми :Дефинисати. Они : Дефинисати.
Још један од показатеља је и то што је за књижевни језик Срба узет Ваљевски крај где у широком кругу нема других народа који би могли да утичу на нагласак и изговор.
Док су Хрвати за своје књижевно наречје узели подручје Осијека у време кад су Срби у том делу чинили већину.
Препоруке:
11
1
37
уторак, 14 мај 2019 13:59
синиша @ ....
Јесте реч СПОЧИТАТИ је права српска реч и то са јаком верско-православном конотацијом.
И дан данас у Херцеговини српски неписмени сељаци користе ОЧИТАТИ, још додају и буквицу, ОЧИТАТИ БУКВИЦУ, и то се односи кад неко са позиција ауторитета да неки предлог грдњу.
Изворно то су право имали искључиво српки православни свештеници да " очитају буквицу". Хрватски фратри нису користили израз буквица јер је "буквица" текст према буквару, а буквар је знате кљњига у којој су старословенска слова, аз, буки. Хрватски фратри нису учили и знали старословенски.
Дакле " очитати буквицу" 100% српка узречица, а спочитати је једна подврста очитавања буквице кад се нешто очитава, али не у тренутку почињења него касније, као накнадно очитати или пребацити.
Шта има везе што Хрвати користе реч спочитати, користе и реч вода, па шта, то је још увек српски језик у својој пуноћи и разноврсности.
Постоје и регионална и верска и национална обележја али за мене је све то српски језик.
Препоруке:
17
0
38
уторак, 14 мај 2019 15:48
@Сима
"Офтопичарење" је стари форумашки жаргон, користи се за људе који често и радо напуштају тему разговора и иду у дигресије, тј. off topic.
Препоруке:
11
1
39
уторак, 14 мај 2019 16:08
Петер РВ
Кад сам прочитао 'туђице' у Танасићевом чланку, био сам збуњен. Онда сам разумио да се ради о 'страним ријечима' или 'изразима'.
Говорећи о наклоности Срба (нарочито Србијанаца!) да им коришћење ових некако даје нарочити углед, треба поменут и 'турцизме' који успјешно преживљавају у српском до дан данас. Како ово објаснит?
Препоруке:
5
3
40
уторак, 14 мај 2019 19:27
evo ovako
@Петер РВ
Takozvani turcizmi se sastoje od otprilike pola turskih i pola arapskih i persijskih reči. Ovih drugih ima u svim evropskim jezicima, npr reči algebra, azimut, arsenal, alkohol su arapskog porekla.
Najveći broj neslovenskih reči u srpskom jeziku su romanizmi, i bez njih je nemoguće uopšte zamisliti naš jezik. Primeri su more, plaža, dom, kapa, košulja, pršuta, terasa, balkon, medalja itd. Pijaca je italijanska reč, pijačar je srpska jer ne postoji u italijanskom.
Jedan od razloga zašto se engleski tako raširio je zbog lakog usvajanja stranih reči. Današnji prosečan Amerikanac u svakodnevnom govoru koristi gomilu reči iz španskog, italijanskog, jidiša, čak i iz Indije (šampon), Kine (kečap), Japana (tajkun) bez ikakvog znanja da to nisu engleske reči.
Kao što je u tekstu rečeno, bitno je obraditi tuđice našom gramatikom u duhu srpskog jezika.
Dužnost nam je informisati vas. ne valja
Dužnost nam je da vas informišemo. pravilno
Препоруке:
10
2
41
уторак, 14 мај 2019 19:50
evo ovako
Čuveni turcizam avlija je u stvari turska varijanta grčke reči. Starogrčki auli, latinska verzija aula, novogrčki avli, Turska verzija avlija.
Препоруке:
12
1
42
уторак, 14 мај 2019 21:30
Я @ ...
да понесе преобуку и " КРУХ ХЛЕБА".
Ovde KRUH ocigledno ima znacenje VEKNE ili nekog slicnog oblika ispecenog hleba, a ne prehrambenog proizvoda. Za to je J Veselinovic upotrebio HLEB.
"Крух" је исто што и "круг", стара словенска реч, такође и уобичајени облик наведене намирнице. А знате ли да је реч "векна" германизам?
Узгред, потражите значење и етимологију старогерманске речи "hlaibaz".
Ако се већ супротстављате осталим коментаторима* , нађите бољу "поткрепу"**.
Језичко чистунство лако се може претворити у пародију.
* (како ли се то каже на Српском?)
** (аргумент)
Препоруке:
7
0
43
уторак, 14 мај 2019 22:59
АгатонФонПетровић
@синиша @ ....
бркате бабе и жабе
спочитати или спочитавати је хрватска реч која значи приговарати, закерати
очитати је оно што сте ви рекли у српском и никада је нећете чути код у том значењу код хрвата.
очитати се ка нечему у хрватском значи одредити се ка нечеу, нпр. званична хрватска се никада није одредила ка усташтву.
знам ја да се српски по вама говори у загребу али то није тако.
Препоруке:
3
3
44
среда, 15 мај 2019 00:21
Саша ВЈ
уторак, 14 мај evo ovako
Jedan od razloga zašto se engleski tako raširio je zbog lakog usvajanja stranih reči.
То није тачно!
Енглески се проширио на друге континенте првенствено колонијалним ширењем, а у другој половини 20. века захваљујући брзом технолошком и техничком развоју и културним утицајем који је ишао уз њих.
Усвајање речи из других језика у последњих неколико деценија је последица повратног утицаја из бивших колонија, досељавања и кретања људи из свих крајева света и динамичне културне размене захваљујући томе и новим технологијама.
Препоруке:
5
1
45
среда, 15 мај 2019 08:38
говорите ли српски
@АгатонФонПетровић
спочитати или спочитавати је хрватска реч која значи приговарати, закерати
Није то тако једноставно. Уосталом у РМС стоји: "спочитавати - прекоревати кога због чега, замерати, пребацивати коме што", истина две хрватске референце.
Мени спочитавати звучи сасвим "природно", нимало "стандардно-хрватски".
Стандардизација хрватског језика је отпочела одавно, пре више од два века, мање-више од исте базе. Стандардизацију српског језика одавно не ради нико, она је потпуно стихијска после неформалног напуштања српско-хрватског стандарда. Ова стихија би да избаци све и свашта.
Препоруке:
7
0
46
среда, 15 мај 2019 10:12
говорите ли српски
@АгатонФонПетровић
Сад погледах "Правописни речник српског језика" М. Шипке. Који како каже "не обухвата све лексеме савременог српског језичког стандарда, него само оне које се у основном облику или промени јављају у различитим (правилним или неправилним) правописним ликовима, у различитим облицима или са различитим акцентима и дужинама вокала". Даље стоји: "Тако се, на пример, у нашем речнику не налази реч особа, јер у поменутом смислу није карактеристична".
Али се налази "спочитавати" и "спочитнути" .
И кад смо већ код туђица, сад би да нам забране и творбу нових речи, само зато што то Хрвати раде. Као да то није иманентно српском језику, колико је само рађено пре ове стихије.
Препоруке:
4
2
47
среда, 15 мај 2019 12:14
АгатонФонПетровић
@говорите ли српски
не очекујем да се сложите са мном око овога што ћу да кажем али ја сам скептичан према тврдњама милана шипке. наиме он је цео живот провео у БиХ и због тога му је спочитавати звучало српски иако је то изворно хрватски израз који у србији нећете чути. шипка је уз то аутор и крајње комичог покушаја стварања српске латинице коју осим њега нико други није хтео ни да узме у разматрање. иако је шипка, за разлику од клајна и бугарског који нису имали квалификације да се баве српским језиком, а то су радили, имао потребне квалификације за то, он ипак није успео да се отресе језика средине у којој је живео, а где граница између српског и хрватског никада није била јасно постављена.
због овога ћу се сложити са вама да стандардизација српског стварно иде стихијски и да је раде нестручни људи.
Препоруке:
5
0
48
среда, 15 мај 2019 12:42
...
U vezi glagola 'spocitavati':
U vrlo obimnom 'Recniku srpskoga jezika', Matica srpska, Novi Sad 2007, nema glagola 'spocitavati'
Samo toliko.
Препоруке:
3
0
49
среда, 15 мај 2019 15:22
говорите ли српски
@АгатонФонПетровић
он ипак није успео да се отресе језика средине у којој је живео, а где граница између српског и хрватског никада није била јасно постављена.
А где јесте?
Постоје разлике између локалних и градских говора, па и разлике народних говора Срба, Хрвата и Бошњака у истом крају. И наравно разлика између хрватског и српско-хрватског стандарда, који су утемељили још Доситеј и Вук. Мислим да је Речник САНУ вредна ствар, без обзира на наслов :)
Уопште не спорим, напротив, да је нужан континуиран и озбиљан рад на српском стандарду, чему би држава требало да посвети много више пажње.
Што се тиче речи "спочитавати", онако аматерски, за мене је питање да ли она потиче из народног говора или је "плод" хрватске "стандардизације"? Узгред, не мислим да би требали бити потпуно исључиви ни кад је реч о "плодовима", старијим или новијим, ако су у духу српског језика.
Чије су речи "кладионица", "рођендаоница"?
Препоруке:
6
0
50
среда, 15 мај 2019 19:45
Хаеул
Проблем је и у туђим речима и у туђој синтакси. Потпуно је бесмислено бранити варваризме попут "шеровати" позивањем на већ устаљене туђице које доприносе изражајној моћи језика и које су прошле тест времена.
Безвредне енглеске речи које се попут заразе шире у нашем језику махом не доприносе ничему и само замењују већ постојеће домаће. Као такве, оне су варваризми, и непожељне.
Препоруке:
6
0
51
среда, 15 мај 2019 21:14
Петер РВ
@ evo ovako
Хвала на одговору!
(Увијек сам се чудио зашто Срби употребљавају ријечи као 'зејтин' и 'сирће' кад постоје 'уље' и 'оцат'!?)
Препоруке:
7
2
52
среда, 15 мај 2019 21:24
говорите ли српски
@АгатонФонПетровић
хрватски израз који у србији нећете чути
Гугл каже да на сајту Политике има 612 примера само за облик "спочитава". Одмах на врху приметих извод из Николићевог говора у Шумарицама 2016.
Препоруке:
3
0
53
среда, 15 мај 2019 22:10
Евроскептик@говорите ли српски
Био бих склонији мисли да Доситеја и Вука не треба посматрати "у пакету", јер се стиче површан и неистинит утисак да су њихове језичке политике блиске, тј. да Вукова проситиче из или се наслања на Доситејеву.
У дебати о Новом завјету вођеној 1849. веома угледни опоненти Вуку, попут Јована Стејића с којим "онај рундов из Тршића ... што оће да попшокачи србски језик" - изузетно, приметимо - није био у свађи, позивају се на "великог Доситија". Увођење речи народног језика уз коренски (словенски) правопис са ћирилицом од 35 знакова и тражење правописног компромиса, што ти људи јесу захтевали, јесте у Доситејевом духу. Таквом је духу Вук речју и делом противан: то је још 1967. године лепо образложио Меша Селимовић.
Препоруке:
4
0
54
среда, 15 мај 2019 23:19
Србин Црнац, Атеиста
Српски језик се не само квари већ и трује туђицама (углавном англицизмима) и порицати то је велика духовна обмана. Примера ради, већински пустињски народ Бербери из Северне Африке има у свом језику домородачке речи за интернет, телефон и аутомобил. Да су размишљали као овај аутор и да су хтели говорити "по странски" да ли би настале ове нове речи. Други пример, кечуански (језик Инка) има своју реч за интернет. Зашто не бисмо и ми?
Језичко чистунство нема алтернативу!
Препоруке:
4
2
55
среда, 15 мај 2019 23:28
АгатонФонПетровић
@говорите ли српски
ја се нисам прецизно изразио а пошто ви не желите да се свађате већ дискутујете онда је ред да објасним. апсолутно сте у праву да су у БиХ постојала три облика језика која су користиле три нације. међутим БиХ је била језички миш-маш и ниједан од народа није користио чисти говор своје нације што је и нормално јер су били измешани. чистокрвни хрватски чуо се у загребу а српски у београду. ти центри су их и неговали што је и нормално. сарајево је и политички морало да буде између а било је и по природи ствари. шипка је студирао у загребу, живео у сарајеву и мислим да он зато никада није ни могао да уређује српски стандардни језик јер га није непосредно познавао. речник САНУ је фараонски пројекат и њиме су сачувани историјски језички српски облици на целој територији где се говорио српски. лако ће бити очистити друго издање. за рођендаоницу нисам чуо, јесам за играоницу. кладионица је стара српска реч кладило се на београдском хиподрому и у комунизму а и пре тога.
Препоруке:
2
1
56
четвртак, 16 мај 2019 03:54
Betty Boop
iz dubine duse vam zahvaljujem na ovom clanku i na list reci koju ste dali. Ima ih jos mnog.
U nasem jeziku postoji divna izreka " Videla zaba da se konj podkiva pa i ona digla nogu". Tako mnogi nasi malogradjani misle da koriscenjem engleskih reci salju poruko kako oni znaju taj jezik. Ljudi koji zaista dobro govore strani jezik NIKADA NE MESAJU JEZIKE.
Препоруке:
9
0
57
четвртак, 16 мај 2019 04:03
Betty Boop
Slazem se da nove tehnologije namecu nove reci ali u Srbiji nije seamo to problem. Upotreba tudjica, zajedno sa losom gramatikom srpskog jezika, je danas najprisutniji pravac u javnom govoru. Ne zaboravite da SAMO LJUDI KOJI DOBRO POZNAJU DVA ILI VISE JEZIKA NIKADA NE MESAJU JEZIKE. To rade samo oni koji ne znaju dobri ni maternji. ni strani jezik.
Препоруке:
6
1
58
четвртак, 16 мај 2019 09:21
говорите ли српски
@АгатонФонПетровић
У две ствари се чини ми се разликујемо.
Ви као да на уму стално имате само градски говор, ја сам више мислио на народни говор са села, поред осталог на базични речнички фонд и обрасце за творбу нових речи. Мада сам поменуо и говор у великим градовима.
Мислим да Хрвати довољно :) брину да нам се језици разликују. Ми можемо безбрижно :) да се окренемо важнијим стварима у језику и његовој стандардизацији. И наравно преласку на једно писмо, као сав нормалан свет.
Да, то за кладионицу сам испустио из вида. А они је преузели.
Препоруке:
2
0
59
четвртак, 16 мај 2019 11:17
Загор
Јесте: моћна је и прѣмоћна српска граматика. И велика Божја милост је што нам је подарио овако моћан језик, с обзиром на урођену нам лакомисленост, кондирљивост и прѣтерану опуштеност, коју нам по датом питању зорно показује и аутор. Почев од тога да је српски језик гарант нечему. Немам ништа против ове одавно одомаћене туђице, али кад сте послѣдњи пут чули лѣп, стари српски израз јемство? На све стране неке гаранције - лѣп примѣр како се изворне, свакоме јасне српске рѣчи гурају у заборав ноншалантношћу онѣх који би морали бити носиоци језичке и писмене културе.
Сада пар примѣдби (у виду аксиома) на неке ауторове нетачности и (по менѣ) "грѣшке" у размишљању, будући да мѣста за праву полемику овдѣ нѣма.
1. Насилно избацивање рубних дијалеката (нарѣчја) остаће историјска нѣминовност докле год се будемо служили овом осакаћеном вуковском ћирилицом, будући да је она и створена као дијалекатско писмо, те и нѣ може изразити све богатство језика.
Препоруке:
1
1
60
четвртак, 16 мај 2019 11:43
Загор
Рѣшење је, као и све генијалне ствари, врло једноставно, и ја га писањем овѣх порука донекле демонстрирам: прво и основно, враћање у писмо знака за двоглас "јат" (ѣ) као још увѣк жив и врло учестан у српском језику; тада ни г. Танасић нѣ би морао пишући да "екавизује" урођену му, милозвучну (и)јекавицу.
2. Затѣм, враћање полугласника "ъ" (дебело јер), који нам је "очајнички потрѣбан" прѣ свега због домаћих рѣчи, (највише их је у косовским и источносрбијанским нарѣчјима) које без тог знака нѣ можемо правилно написати, па их погрѣшно и произносимо већ преко 100 година (умро, сатро, потро умѣсто умръо, потръо, сатръо). И нѣје Вук избацио из азбуке овај знак, већ је то послѣ његове смрти учинио, ако се добро сѣћам, Стојан Новаковић. Пошто је оно нѣколико вуковских књижевних рѣчи с овѣм полугласником било у вези с "р", у њима је умѣсто "ъ" иза "р" на тѣм словом прво стављана двотачка, која се врло брзо изгубила.
3. Због рѣчи из поменутих нарѣчја ваља вратити и слово "s" (дз)
Препоруке:
1
1
61
четвртак, 16 мај 2019 11:56
АгатонФонПетровић
@говорите ли српски
мислим да се ви и ја не разликујемо чак ни у питању сеоског гпвора. генерално ти говори нису имали стриктну поделу. срби у хрватској увек су говорили цеста а не пут. са настанком радија и телевизије мешање је било још јаче. наравно да су особине сваког сеоског говора остале али су границе постајеле порозније.
апсолутно се слажем да ми нема шта да виримо у туђа дворишта и гледамо шта раде хрвати и бошњаци-њихова ствар.
што се тиче једног писма апсолутно сте у праву. два писма су непрактична и доприносе функционалној неписммености. за вашу информацију поред шипкиног покушаја са латиницом имамо и оне који тврде да постоји српска латиница иако ниједан србин није учествовао у креирању онога чиме пишу. то су измислили да не би рекли да пишу хрватском латиницом.
нисам вам објаснио одакле разлика у ''спочитавати'' изеђу мене и вас. ви сте то радили на гуглу па је уз реч политика поред новина упало и друго означено са политика. не ''спочитавам'' вам да сте варали :)
Препоруке:
1
0
62
четвртак, 16 мај 2019 12:05
Загор
Слово "s" су задржали Македонци, чиме су подвукли разлику између српског и "свог" језика, који се заправо још нѣ може назвати језиком у правом смислу рѣчи: лингвистички је то још увѣк нарѣчје српског језика.
3. Неопходност враћања двогласа "щ" добро је образложио Р. Маројевић, па кога занима - нека га чита. Ово је слово потрѣбно и због правилног прѣношења многих руских (през)имена.
Оваквом допуном српској азбуци би се направила неопходна копча с нашим довуковским књижевним језиком. Притом нѣ мислим на Орфелина, Доситеја, Рајића или Вукове саврѣменике, него на Венцловића, као послѣдњу праву карику наше срѣдњовѣковне писмености. За тај посао Венцловић нам је оставио на тисуће страница писане грађе, која до данас чами углавном неистражена, док у Русији о његовом језику пишу дисертације. Част покојном М. Павићу, али оно што је он учинио изнова нас упознајући с овѣм дивним писцем је нѣдовољно. Основа свеколике наше писмености је црквена.
Препоруке:
3
2
63
четвртак, 16 мај 2019 12:22
Загор
У гимназијама се још уче основе латинског - а гдѣ се проучава црквенословенски језик, који је заснован углавном баш на старосрпским нарѣчјима? А без познавања нашег старог језика и књижевности сми ми смо практично полуписмени. На то нас је послѣдњи упозоравао пок. еп. будимски Данило (Крстић), кога нѣје имао ко да чује ни међу српским владикама. Црква је данас обѣручке прихватила оно против чега се прѣ 150 година (оправдано) жестоко борила.
Наравно да би све ово мало усложнило описмењавање, али би нѣминовно повисило и духовну и интелектуалну разину српских учених људи, који се данас "интелектуалцима" називају и без савлађивања ове и овакве, осакаћене основне писмености.
Најзад, примѣри које нам Танасић наводи као потврду својих ставова нѣсу врѣдни озбиљног осврта. Рѣч је о изразима који махом припадају жаргону или сленгу, те им као таквима нѣ би смѣло бити мѣста у озбиљним језичким расправама.
Препоруке:
4
1
64
четвртак, 16 мај 2019 12:38
Загор
Можда би нам за стварање називља у језику информатике и рачунарства, рецимо, било од користи искуство Лазе Костића. Ту се захтѣва сажимање и скраћивање израза, у чему Лаза нѣје био тако лош - ипак је своја рѣшења црпѣо из народног језика и искуства. Али како, кад је свака поезија (којој је једна од главних улога и развијање, богаћење језика - језикотворство) угушена и затрпана гомилом којештарија које нам се уваљују под именом поезије? А то је један од признака културног распадања нације. Тако да ћете данас од људи који себе сматрају образованим често чути како без икаквог стида и зазора кажу да "нѣ разумѣју и нѣ воле поезију". И кад чујемо како потпуне нѣзналице сасвѣм озбиљно трућају о нѣкаквом "хрватском", па чак и "бошњачком" или "црногорском" језику - можемо само нѣмоћно да грицкамо нокте. Дотле смо себе довели.
Препоруке:
4
0
65
четвртак, 16 мај 2019 12:45
говорите ли српски
@АгатонФонПетровић
срби у хрватској увек су говорили цеста а не пут.
Манојло Грбић, "Карловачко владичанство", штампано у Карловцу 1891. на ћирилици. Аутор рођен, одрастао у Крајини, само гимназија у Сремским Карловцима. Био професор и катихета Српске Учитељске школе у Карловцу. За "цесту" стоји. Али "ко", "хиљада", "јануар...", "општина", "историја", "хришћанство"...
Упит за Гугл, само ћирилични исписи на сајту Политике (овај пут 488 "резултата"):
site:www.politika.rs "спочитава"
Препоруке:
1
0
66
четвртак, 16 мај 2019 13:59
АгатонФонПетровић
@говорите ли српски
у праву сте за манојла. али цеста постоји. то је тај део где је долазило до мешања језика као и у босни. иначе, прва ствар коју су избегли срби из хрватске заборавили били су хрватски називи за месеце. то их је нервирало и док су и били тамо.моја мајка која је рођена у хрватској никада није хтела да их научи.
извините, мој коментар о гуглу и ''спочитавању'' није објављен а ја сам мислио да јесте. ја сам упит поновио на претраживачу на самом сајту политике и добио сам 97 погодака. у првом тексту се користила и рећ барем а потом је била изјава ане брнабић која је то вероватно чула од родитеља. оно што сам хтео да кажем је да је боље понекад претраживати помоћу претраживача на самом сајту. да не мислите да сам ја до тога сам стигао својом памећу-рекли су ми, баш као што и ја сада вама кажем за ту цаку.
Препоруке:
1
0
67
четвртак, 16 мај 2019 16:59
синиша
МОћ језика је и исто што и сексуална моћ. Односно није ствар политичког рејтинга.
Ако би се сексуална или језичка моћ мерила рејтингом, нас који нисмо у партији ( било којој владајућој, СКП; СПС; ДС; СНС ) нас нико не би ни погледао. Међутим у стварности је другачије, више обрнуто.
Исто стоји и са језиком.
Не кажем. Државни апарат принуде може много да учини, нарочито тајна полиција. Одете у Хрватску у кафић и кажете " Дајте ми једну кафу" и добијете батине, јер се тамо не даје кафа него кава. То и није страшно. Мало батина. Али деца оду у вртић и кажу " И ја хоћу супу", а васпитачица или одгојитзељица их исправљља и каже" Супа кажу сељаци, а госпари кажу јуха ". Можда чак и јува, нисам сигуран.
Танка је то подршка.
Потенцију, моћ, снагу српског језика чине дела написана на српском.
Зашто је српски успешан, а хрватски, бошђњачки и "црногорски" нису.
Српски језик је језик који као такав постоји у животу није измишљен.
Ово друго све је измишљено.
Препоруке:
3
3
68
петак, 17 мај 2019 07:58
Radoje
Kada je u Srbiji uveden metrički sistem, milimetar se zvao TISUĆAK. Ustaša je srpska reč(Monah Sava Hilendarac, Istorija Hilendara iz 19.veka), kruh je Srpska reč(trbuhom za KRUHOM), a kada o Srpskom jeziku pričate, pogledajte RAZGOVOR( a ne intervju) Snježane Kordić na You tube.
I još nešto: većina novohrvatskih reči je iz starog Srpskog jezika.Postoje i neprevodive reči kao SENDVIČ, ali su Hrvati, u zenitu pokušaja odvajanja jezika od anglicizama i Srpskog jezika otišli najdalje, kada su reč MAUS (mouse) za koju postoji direktan prevod MIŠ, izmislili reč "Nastolno klizalo".
Istini za volju, Hrvati rade na standardizaciji jezika, što mi na žalist ne činimo.
A šta da radiko po pitanju izraza "Momak ŽENI Devojku", koji se već decenijama pojavljuje u medijima. Logički on joj menja POL, a ne Bračno stanje. Pravilno je reći Momak se OŽENIO. nažalost ovaj izraz je masovno ušao u narod, čak i onaj njegov najobrazovaniji deo.
Препоруке:
3
0
69
субота, 18 мај 2019 14:32
синиша
Кад већ говоримо о језичким утицајима и туђицама, ево само један пример. У целом свету се користи реч шампон.
То је нека врста течног сапуна за прање косе. Је ли тако? Јесте, тако је.
Одакле потиче та реч?
Можда француски? Има онај назални призвук кад се наже шампон, па оно он у завршном слогу речи звучи француски ? Е није. Можда енглески. Увек на шампону имате реч shampoo, изговара се као шампу. Значи енглески ? Е није. Па који је питаће се нестрпљиви?
Веровали или не али индијски. У ствари један од индијских језика. Има стотине језика који су индијски и међусобно се не разумеју. Дакле реч шампон је индијског порекла.
Како ?
Ево овако. У неким крајевима Индије постоји посебна врста масаже главе, која се практикује из, немојте ме питати којих ралога. Та масажа се изводи са једном течношћу која уједно и чисти косу. Та масажа се зове шампу. Баш тако се изговара.
И једна тако "западна" реч, тако " модерна активност, а индијског порекла, Еглези би рекли адоптирана.
Препоруке:
1
0
70
недеља, 19 мај 2019 10:16
...
Hahaha, odlično mr Tanasiću! Ipak mislim da bi trebali da malo povedemo računa i ne usvojimo baš sve tuđice koje nam se nude. Najsmešnije od svega mi je da ma kolikom se hrvati trudili da se jezički odele od nas, ma koliko izmišljali nove rogobatne reči, mi sve to USVOJIMO i tako ih u startu zaj/ebemo!
Препоруке:
2
0
71
недеља, 19 мај 2019 11:02
Живојин Рилаковић
Укључујем се у расправу о српском језику са закашњењем, али желим да дам нову димензију, илити укажем на проблем који мене лично иритира. Давање суфикса "ова" женским презименима, било српског, или још више несрпског порекла, доминира у писаној речи последњих година. Ко је, и којим поводом, Ангелу Меркел прозвао "Меркелова", Меј је "Мејова", чак је и Фљора Читаку постала "Читакуова". Нешто се не сећам да је ико икад Јованку Броз назвао "Брозова", Софију Лорен "Лоренова" или Ђину Лолобриђиду "Лолобриђидова" или би још правилније било "Лолобриђидина"? Елем, ово је све новијег датума и можда би господин Н. Танасић могао по овом питању да ме просветли.
Други пример: Фабрика се зове FIAT, на милионима аутомобила читамо FIAT, а уважени српски новинари убацују пето слово и пишу ФИЈАТ. Која ли је ово палатализација, једначење по звучности или шта већ друго?
Препоруке:
1
2
72
недеља, 19 мај 2019 20:01
синиша "најчешћа туђица на свету ћао" бр.1.
Најчешћа туђица међу Србима, а и у целом свету је поздрав на италијанском "ћао" можда и најсимпатичнији, а и најраширенији на целом свету.
Ћао користе Италијани, сви Шпанци и сви Хиспаноамериканци, наравно Италоамериканци, па редом од Британаца до Срба.
Преводи с4е као здраво, хај, привјет и слично. Али да ли је то право значење и да ли је то право порекло поздрава ћао односно "ciao".
Да би знали како је настао треба поћи од античког Рима и обичаја да су након поздрава људи представе тако што кажу име и занимање.
Да се не бих запетљавао у латински који слабо знам,, давно сам ишао у гимназију, али отприлике овако " Пера, официр", " Лаза сенатор" "Жика трговац " итд. Тако су се поздрављали. Али то се односи само на слободне грађане Рима. А осим њих су постојали и робови.
Они су морали да кажу " скијаво", "schiavo". Што значи роб.
То је била мера безбедности,. Ако то не би рекли могли би бити баччени лавовима, јер се у Риму строго поступало према робовима.
Препоруке:
1
1
73
недеља, 19 мај 2019 21:28
Драгољуб
Танасић је апсолутно у праву.. Тек данас је ово доспело на језичке и стручне групе. Једини проблем овог чланка је блага нестручност, мада не велика, а и и вишак текста. Све је то могло много концизније и јасније.
Препоруке:
2
1
74
недеља, 19 мај 2019 22:11
Grmilko - Skrnavimo čak i tuđe jezike
Рецимо, у ногомету који зовемо фудбалом, имамо халфове и полутке. Која глупост! Какве полутке? Синдикалне, свињске? Јесу ли то половине играча, живих људи?
УЗ то, исто значење има и халф. - Половина. Чега? Играча? Енглези кажу Midlfilder - играч средине поља, средњепољац да тако кажем. Јер, он не игра на само једној половини, него око средине терена.
*
НОТЕС. Код нас једнина мушког рода. Код Енглеза множина средњег рода:забелешке. Иначе знамо да у инглишу мушки и женски род имају само у људском роду, а животиње, ствари и мисаоне именице су све средњи род. Како објаснити да је рецимо астал мушко а столица женско.
*
ИНВАЛИД. Добио сма критику од једног Србина из УК због те речи. Наиме, она значи безвредан. Како смо сурови! Engesko disabled значи дословце без моћи, немоћан.
*
Најжешћи су спортски репортери када кажу да неко игра плеја.
Препоруке:
1
2
75
недеља, 19 мај 2019 22:27
Грмилко - ЈЕЗИЧКИ УЉЕЗИ НИСУ ОД ЈУЧЕ
Језик рода мога кида старе везе
и прима туђе,„модерне“ уљезе,
заносе се неки да им боље звуче.
Али тај суноврат није баш од јуче,
јер су за то криви наши дични преци
те покондирене тикве и дулеци,
јер глупани мисле да је већи ниво
све интересантно, ништа занимљиво,
од кад нам је нерв протерао живац ниси осећајан, сад си емотивац.
сад смо без облика,али ту су форме,
од кад нам правила потиснуле норме,
ништа није правно, его је легално,
ништа није стварно, него је реално.
То је кажем бољка стара,од раније,
јер, ништа је друштво наспрам компаније,
породице јесу нама најмилије,
али нису ништа наспрам фамилије.
*
Туђице које нам прве наметнуте
учиниле своје, па сад мудро ћуте
док ми сад кукамо на уљезе нове
не видимо старе замке и окове
ПС
Немој да је неко ово с ума сметн'o:
мрзим народњаке али волим етно..
Препоруке:
4
0
76
понедељак, 20 мај 2019 23:27
Грмилко - пар "хрватизама" код Србаља
Кажемо суво, али је роба суХомесната.
Кажемо уВо али је лекар за уХо, грло и нос.
Кажемо нико а не ниТко, али је лош човек ниТков.
Презима БуХа је српско, зашто нији буВа?
Ко не зна, планина Јахорина је заправо јаВорина, по српски.
Препоруке:
4
0
77
понедељак, 20 мај 2019 23:40
Грмилко - Није да се хвалим али сам овде давно написао
Дакле, шта фали нашим називима за месеце? Није хрватизам вељача, јер се некад у мом крају говорило да се мачке вељаче.Зашто месец зовемо по богу Јанусу или по Октавијану или Јулију? Зaтим, октобар није VIII него X месец?
Видите како хрватска верзија спрског боље чува старе изразе:
ногомет-фудбал, изборник-селектор,глазба-музика,складатељ, од речи склад- композитор,учинковит, од учинка-ефикасан, изравно-директно, привид-илузија,
раздобље-период, земљопис-географија, твар (од творити)-материја,повест- историја, изум-патент, опсена-магија, сукоб-конфликт,, надзор- цензура, залеђе-офсајд. средиште-центар...
А тек парадајз. Замислите,поврће је рај! paradise. Хрвати кажу рајчица, а ми баш РАЈ. Замислите да русофили ударе контру англофилима па рајчицу прозову НЕБО, јер то на руском значи рај...
.jpg)
Нажалост сведоци смо да сваког дана имамо све више и више полушколованих новинара и другог кадра, татиних синова и кћерки који школовање завршавају у иностранству или у Србији на страним језицима.
Успут, да се ја питам требало би у Србији под хитно забранитиосновне школе на страним језицима за наше грађане. Јер, ко их похађа? Деца Вучића, тајкуна...
Нажалост нама на државном и националном смислу на све стране гори, па не стижемо да се бавимо питањима попут овога да се наш језик убрзано мења(а ако слушате БГ клинце, распада) под притиском навале страних речи.
Нисам мишљења да их језик може сварити преко наше граматике. Граматика би могла да посрби евентуално мањи прилив речи преко својих системских правила промене.
Али у оволикој навали, то губи смисао.
Етикетирање, које је аутор навео, не може да буде српска рече, јер је у корену "тикет" страна реч која Србину који не зна англицизме не може да створи слику о чему се ради.
Док нпр детету које први пут чује реч "очевидац" истог тренутка ће барем да наслути шта би то могло да значи.
Ја сам мишљења да се српска реч мора користити кад год је то могуће и кад год кованица не звучи као "околостомачни хлаче држач" иако истина, морам признати да крватима завидим на речима попут :свеучилиште, строј или плес.
Сељак би погледао како то раде други народи у Европи.
Предложио бих назив "крањски енглески".
Тај израз сам ја увео у употребу.
Ево како. Радио сам у једној приватној фирми која је почела да иде из руке у руку. Ускоро је и пропала и ја сам отишао.
Али сам претходно виђен као неко ко се не уклапа и није виђен за тај тим. Неком неколико дана свађа ја сам се покупио и отишао.
У једној од тих опроштајни свађа имао сам разговор са "младим менаџером" који није очекивао да неко ко је пред пензију добро влада енглеским језиком, а да је тек чуо француски итд. Углавном у тој фирми је радило неколико људи који су добро владали енглеским. Имали смо и колегиници полиглота која је говорила седам језика најтелентованија особа за језике коју сам видеоп у животу.
Елем, млади менађер поче тако као што је описано да говори енглески.
Ја га шприупитах, " А где сте учили енглески".
Пре него што је заустио добио је знак да се не залеће са одговором и он ми рече. У Словенији.
Затим је дошао у Београд да "фасцинира" сељаке својим европским знањем. Није Словенац,Србин је, али је живео у Крању и затим дошао да говори неки " брокен иннглиш" у Београду.
Рекао сам му да сам живео и радио тамо пре више од тридесет година и да сам чуо за "крањски кромпир" за "крањску кобасицу" али да нисам чуо за крањски енглески. Тај енглески је заиста само "крањски енглески".
Дакле то обогаћивање српског језика страним речима није ни амерички енглески, ни британски енглески него управо "крањски енглески".
Ја сам у енглеском говорном подручју зарадио пензију и познати су ми и "имигрантски енглески". Тај израз постоји. Рангиран је испод "брокен инглиша".
Али ови примери су имитације "имигрантског енглеског".
ЗАСЕЊИВАЊЕ ПРОСТОТЕ И НИШТА ВИШЕ.
Такође, ја сам присталица става да нам слова Џ и Ф нису требала, јер српских речи да почињу тим словима фактички и нема.
Колико год смо ми сада навикли на њих, чињеница је Џ отворило врата са останак турцизама у српском:
Џабе, Џезва, Џибра, Џакати,
Или још горе слово Ф преко којег су на нас навалили англицизми : фантастика, фарма, форма, фамилија, фазон, фол, фолија, фабрика, Фаворит, Федерације, Фекалије, Фолклор, Фобија, Фластер, Фалш...
Ово је уједно и одговор нимало, зато се онај Србенда из приповетке у основној школи зове Пилипенда а не Филипенда.
Доста ту има прстију бечког двора преко Копитара све са циљем да се језички одвојимо од Руса.
Македонци се рецимо са Русима могу разумети а ми не, док се ми више разумемо са Словацима.
Значи језиком смо кренули на запад
A zasto ne bi moglo "ekran na dodir".
Неговање дијалеката у Хрватској данас је у функцији остваривања тврдње да постоји разлика између "хрватског" и српског језика. Из Историје знамо да је за време "Илирског покрета" постојао подлист "Даница Илирска", лист хрватски, славонски и далматински ... И данас нпр. у листу "Слободна Далмација" (онлајн) можете читати текстове на далматинском дијалекту. То мени говори да Хрватска није целовита ни језично, ни политички а успут постаје све празнија тако да у скорој будућности у Хрватској неће имати ко да говори те дијалекте. Замислите да за пар година одете у Хрватску на море а уместо далматинског дијалекта чујете нпр. арапски ... Шта можемо, играју се деца са језиком, играју, играју...
Ovakvih primera je, nazalost, sve vise i vise
PROCEDURA je na srpskom PROPISANI POSTUPAK
LICENCA je DOZVOLA [kao vozacka dozvola, a ne vozacka licenca]
SERTIFIKAT je UVERENJE
Тако то бива, кад се духовна запарложеност и одсуство инвентивности правдају "слободом преузимања" и "богатством језика". Е, мој драги неумрли Бранко В. Радичевићу, какве си дивне речи смислио и записао, да би ти сада англиканизовани језикословци одрицали могућност да се поносиш, примера ради, речју "крајпуташ"...
Наша реч заштрчи, види се да јој није место ту и то свупа изледа помало комично.
Тако одприлике изгледа Србин у очима странаца када употребљава англицизме.
nekada se to zvalo 'kadrovska sluzba', zasto je potreban nov naziv?
Rata kredita NA MESECNOM NIVOU ili plata NA GODISNJEM NIVOU se ranije lepo govorilo 'mesecna rata ' ili 'godisnja plata'
Узмите роман Хајдук Станко од Јанка Веселиновића па мало поновите градиво. Радња се не дешава ни у Лици ни у Херцеговини него у Мачви. Хајдук Станко долази кући у посету и након неког времена одлази поново на фронт а у кући му спремају да понесе преобуку и " КРУХ ХЛЕБА". Тако је написао Јанко Веселиновић.
Зашто реч подријетло није српска исто као и порекло, или поријекло? Зашто реч половица није исто српска као и половина? Зашто придев смеђи није српска реч исто као и мрки? Зашто сињи није исто српски као и сиви?
Разумем зашто то раде Хрвати. Они имају задатак да изврше деструкцију српског језика, али ми то не би требало да радимо.
Ништа српском неће фалити ако га лајкујемо, шерујемо, постујемо и дописујемо се на њему било поштом, било мејловима, па чак и ако га некад мало искулирамо. Али ће нестати ако наставимо да га убијамо инфинтивима, престаће да буде СВОЈ ако упорно и на сваком месту користимо само заменицу ВАШ, и посебно ће се изопачити ако на једном РТС буде пролазио телоп: 74 годинА од краја Другог светског рата. Некад је на том РТС, тамо у ЕПП у Хиландарској, седела једна "тета" лектор која је могла 'ладно да одбије да пусти плаћену рекламу ако не одговара језичким стандардима. И сви су је се прибојавали, чак и директор маркетинга.
Успут, WTF је офтопичарење?
Ovde KRUH ocigledno ima znacenje VEKNE ili nekog slicnog oblika ispecenog hleba, a ne prehrambenog proizvoda. Za to je J Veselinovic upotrebio HLEB.
Postoje srpske, hrvatske i zajednicke reci, to je jasno kao dan i nemojte mi prebacivati ono sto nikad nisam ni napisao [ili mozda SPOCITAVATI, kako bi Hrvat napisao, da li je po vama i ovo srpska rec?]
Hrvati su vrlo tvrdo insistirali [ili inZistirali, kako bi oni rekli] jos pre pocetka rata 1991 na tome da oni imaju OSOBNU, a ne LICNU kartu.
Nemam nameru da dalje polemisem, vase je pravo da se ne slozite, ali gresite, a hrvatski izrazi [kao sporan ste pomenuli samo ovaj naveden u citatu iz knjige J Veselinovica, i niste bili u pravu] nazalost preuzimaju primat u srpskom jeziku. Niste komentarisali OPASKU, MIROVINU, PROBAVU itd?
"Ipak evo jos jednog, nazalost vrlo cestog: OSOBA umesto LICE."
Књига "Антологија српских приповедача XIX и XX века", референце за реч "особа": Видосав Стевановић, Милорад Павић, Светислав Басара и Борислав Пекић.
Они су ради разлике само преузели неке наше старе речи махом из јужних крајева.
Трбухом за крухом је наша пословица.
Манастирска обитељ-породица.
Даље, код нас на Косову стари људи у свом говору увек искључиво користе "красно" кад је нешто лепо.
Сува река у Метохији се раније звала Суха река, на албанском се и данас зове Сухарек.
На крају, Врањанци и Лесковчани и данас кажи : Идем си и Иди си тамо.
То исто "Си" користе и Крвати.
није то данас, тако је било одувек. једноставно они имају другачији приступ дијалектима од нас. седедамдесетих година прошлог века је било тако. мишо ковач је певао да чакавском, постојао је фестивал кајкавске попевке а језик се и тада звао хрватски или српски језик. ништа се ту није променило од времена сфрј. само су неки заборавили како је то изгледало.
Ми :Редовно. Они : Редовито.
Ми: Контролисати. Они :Контролирати.
Ми :Дефинисати. Они : Дефинисати.
Још један од показатеља је и то што је за књижевни језик Срба узет Ваљевски крај где у широком кругу нема других народа који би могли да утичу на нагласак и изговор.
Док су Хрвати за своје књижевно наречје узели подручје Осијека у време кад су Срби у том делу чинили већину.
И дан данас у Херцеговини српски неписмени сељаци користе ОЧИТАТИ, још додају и буквицу, ОЧИТАТИ БУКВИЦУ, и то се односи кад неко са позиција ауторитета да неки предлог грдњу.
Изворно то су право имали искључиво српки православни свештеници да " очитају буквицу". Хрватски фратри нису користили израз буквица јер је "буквица" текст према буквару, а буквар је знате кљњига у којој су старословенска слова, аз, буки. Хрватски фратри нису учили и знали старословенски.
Дакле " очитати буквицу" 100% српка узречица, а спочитати је једна подврста очитавања буквице кад се нешто очитава, али не у тренутку почињења него касније, као накнадно очитати или пребацити.
Шта има везе што Хрвати користе реч спочитати, користе и реч вода, па шта, то је још увек српски језик у својој пуноћи и разноврсности.
Постоје и регионална и верска и национална обележја али за мене је све то српски језик.
Говорећи о наклоности Срба (нарочито Србијанаца!) да им коришћење ових некако даје нарочити углед, треба поменут и 'турцизме' који успјешно преживљавају у српском до дан данас. Како ово објаснит?
Takozvani turcizmi se sastoje od otprilike pola turskih i pola arapskih i persijskih reči. Ovih drugih ima u svim evropskim jezicima, npr reči algebra, azimut, arsenal, alkohol su arapskog porekla.
Najveći broj neslovenskih reči u srpskom jeziku su romanizmi, i bez njih je nemoguće uopšte zamisliti naš jezik. Primeri su more, plaža, dom, kapa, košulja, pršuta, terasa, balkon, medalja itd. Pijaca je italijanska reč, pijačar je srpska jer ne postoji u italijanskom.
Jedan od razloga zašto se engleski tako raširio je zbog lakog usvajanja stranih reči. Današnji prosečan Amerikanac u svakodnevnom govoru koristi gomilu reči iz španskog, italijanskog, jidiša, čak i iz Indije (šampon), Kine (kečap), Japana (tajkun) bez ikakvog znanja da to nisu engleske reči.
Kao što je u tekstu rečeno, bitno je obraditi tuđice našom gramatikom u duhu srpskog jezika.
Dužnost nam je informisati vas. ne valja
Dužnost nam je da vas informišemo. pravilno
Ovde KRUH ocigledno ima znacenje VEKNE ili nekog slicnog oblika ispecenog hleba, a ne prehrambenog proizvoda. Za to je J Veselinovic upotrebio HLEB.
"Крух" је исто што и "круг", стара словенска реч, такође и уобичајени облик наведене намирнице. А знате ли да је реч "векна" германизам?
Узгред, потражите значење и етимологију старогерманске речи "hlaibaz".
Ако се већ супротстављате осталим коментаторима* , нађите бољу "поткрепу"**.
Језичко чистунство лако се може претворити у пародију.
* (како ли се то каже на Српском?)
** (аргумент)
бркате бабе и жабе
спочитати или спочитавати је хрватска реч која значи приговарати, закерати
очитати је оно што сте ви рекли у српском и никада је нећете чути код у том значењу код хрвата.
очитати се ка нечему у хрватском значи одредити се ка нечеу, нпр. званична хрватска се никада није одредила ка усташтву.
знам ја да се српски по вама говори у загребу али то није тако.
Jedan od razloga zašto se engleski tako raširio je zbog lakog usvajanja stranih reči.
То није тачно!
Енглески се проширио на друге континенте првенствено колонијалним ширењем, а у другој половини 20. века захваљујући брзом технолошком и техничком развоју и културним утицајем који је ишао уз њих.
Усвајање речи из других језика у последњих неколико деценија је последица повратног утицаја из бивших колонија, досељавања и кретања људи из свих крајева света и динамичне културне размене захваљујући томе и новим технологијама.
Није то тако једноставно. Уосталом у РМС стоји: "спочитавати - прекоревати кога због чега, замерати, пребацивати коме што", истина две хрватске референце.
Мени спочитавати звучи сасвим "природно", нимало "стандардно-хрватски".
Стандардизација хрватског језика је отпочела одавно, пре више од два века, мање-више од исте базе. Стандардизацију српског језика одавно не ради нико, она је потпуно стихијска после неформалног напуштања српско-хрватског стандарда. Ова стихија би да избаци све и свашта.
Сад погледах "Правописни речник српског језика" М. Шипке. Који како каже "не обухвата све лексеме савременог српског језичког стандарда, него само оне које се у основном облику или промени јављају у различитим (правилним или неправилним) правописним ликовима, у различитим облицима или са различитим акцентима и дужинама вокала". Даље стоји: "Тако се, на пример, у нашем речнику не налази реч особа, јер у поменутом смислу није карактеристична".
Али се налази "спочитавати" и "спочитнути" .
И кад смо већ код туђица, сад би да нам забране и творбу нових речи, само зато што то Хрвати раде. Као да то није иманентно српском језику, колико је само рађено пре ове стихије.
не очекујем да се сложите са мном око овога што ћу да кажем али ја сам скептичан према тврдњама милана шипке. наиме он је цео живот провео у БиХ и због тога му је спочитавати звучало српски иако је то изворно хрватски израз који у србији нећете чути. шипка је уз то аутор и крајње комичог покушаја стварања српске латинице коју осим њега нико други није хтео ни да узме у разматрање. иако је шипка, за разлику од клајна и бугарског који нису имали квалификације да се баве српским језиком, а то су радили, имао потребне квалификације за то, он ипак није успео да се отресе језика средине у којој је живео, а где граница између српског и хрватског никада није била јасно постављена.
због овога ћу се сложити са вама да стандардизација српског стварно иде стихијски и да је раде нестручни људи.
U vrlo obimnom 'Recniku srpskoga jezika', Matica srpska, Novi Sad 2007, nema glagola 'spocitavati'
Samo toliko.
А где јесте?
Постоје разлике између локалних и градских говора, па и разлике народних говора Срба, Хрвата и Бошњака у истом крају. И наравно разлика између хрватског и српско-хрватског стандарда, који су утемељили још Доситеј и Вук. Мислим да је Речник САНУ вредна ствар, без обзира на наслов :)
Уопште не спорим, напротив, да је нужан континуиран и озбиљан рад на српском стандарду, чему би држава требало да посвети много више пажње.
Што се тиче речи "спочитавати", онако аматерски, за мене је питање да ли она потиче из народног говора или је "плод" хрватске "стандардизације"? Узгред, не мислим да би требали бити потпуно исључиви ни кад је реч о "плодовима", старијим или новијим, ако су у духу српског језика.
Чије су речи "кладионица", "рођендаоница"?
Безвредне енглеске речи које се попут заразе шире у нашем језику махом не доприносе ничему и само замењују већ постојеће домаће. Као такве, оне су варваризми, и непожељне.
Хвала на одговору!
(Увијек сам се чудио зашто Срби употребљавају ријечи као 'зејтин' и 'сирће' кад постоје 'уље' и 'оцат'!?)
Гугл каже да на сајту Политике има 612 примера само за облик "спочитава". Одмах на врху приметих извод из Николићевог говора у Шумарицама 2016.
У дебати о Новом завјету вођеној 1849. веома угледни опоненти Вуку, попут Јована Стејића с којим "онај рундов из Тршића ... што оће да попшокачи србски језик" - изузетно, приметимо - није био у свађи, позивају се на "великог Доситија". Увођење речи народног језика уз коренски (словенски) правопис са ћирилицом од 35 знакова и тражење правописног компромиса, што ти људи јесу захтевали, јесте у Доситејевом духу. Таквом је духу Вук речју и делом противан: то је још 1967. године лепо образложио Меша Селимовић.
Језичко чистунство нема алтернативу!
ја се нисам прецизно изразио а пошто ви не желите да се свађате већ дискутујете онда је ред да објасним. апсолутно сте у праву да су у БиХ постојала три облика језика која су користиле три нације. међутим БиХ је била језички миш-маш и ниједан од народа није користио чисти говор своје нације што је и нормално јер су били измешани. чистокрвни хрватски чуо се у загребу а српски у београду. ти центри су их и неговали што је и нормално. сарајево је и политички морало да буде између а било је и по природи ствари. шипка је студирао у загребу, живео у сарајеву и мислим да он зато никада није ни могао да уређује српски стандардни језик јер га није непосредно познавао. речник САНУ је фараонски пројекат и њиме су сачувани историјски језички српски облици на целој територији где се говорио српски. лако ће бити очистити друго издање. за рођендаоницу нисам чуо, јесам за играоницу. кладионица је стара српска реч кладило се на београдском хиподрому и у комунизму а и пре тога.
U nasem jeziku postoji divna izreka " Videla zaba da se konj podkiva pa i ona digla nogu". Tako mnogi nasi malogradjani misle da koriscenjem engleskih reci salju poruko kako oni znaju taj jezik. Ljudi koji zaista dobro govore strani jezik NIKADA NE MESAJU JEZIKE.
У две ствари се чини ми се разликујемо.
Ви као да на уму стално имате само градски говор, ја сам више мислио на народни говор са села, поред осталог на базични речнички фонд и обрасце за творбу нових речи. Мада сам поменуо и говор у великим градовима.
Мислим да Хрвати довољно :) брину да нам се језици разликују. Ми можемо безбрижно :) да се окренемо важнијим стварима у језику и његовој стандардизацији. И наравно преласку на једно писмо, као сав нормалан свет.
Да, то за кладионицу сам испустио из вида. А они је преузели.
Сада пар примѣдби (у виду аксиома) на неке ауторове нетачности и (по менѣ) "грѣшке" у размишљању, будући да мѣста за праву полемику овдѣ нѣма.
1. Насилно избацивање рубних дијалеката (нарѣчја) остаће историјска нѣминовност докле год се будемо служили овом осакаћеном вуковском ћирилицом, будући да је она и створена као дијалекатско писмо, те и нѣ може изразити све богатство језика.
2. Затѣм, враћање полугласника "ъ" (дебело јер), који нам је "очајнички потрѣбан" прѣ свега због домаћих рѣчи, (највише их је у косовским и источносрбијанским нарѣчјима) које без тог знака нѣ можемо правилно написати, па их погрѣшно и произносимо већ преко 100 година (умро, сатро, потро умѣсто умръо, потръо, сатръо). И нѣје Вук избацио из азбуке овај знак, већ је то послѣ његове смрти учинио, ако се добро сѣћам, Стојан Новаковић. Пошто је оно нѣколико вуковских књижевних рѣчи с овѣм полугласником било у вези с "р", у њима је умѣсто "ъ" иза "р" на тѣм словом прво стављана двотачка, која се врло брзо изгубила.
3. Због рѣчи из поменутих нарѣчја ваља вратити и слово "s" (дз)
мислим да се ви и ја не разликујемо чак ни у питању сеоског гпвора. генерално ти говори нису имали стриктну поделу. срби у хрватској увек су говорили цеста а не пут. са настанком радија и телевизије мешање је било још јаче. наравно да су особине сваког сеоског говора остале али су границе постајеле порозније.
апсолутно се слажем да ми нема шта да виримо у туђа дворишта и гледамо шта раде хрвати и бошњаци-њихова ствар.
што се тиче једног писма апсолутно сте у праву. два писма су непрактична и доприносе функционалној неписммености. за вашу информацију поред шипкиног покушаја са латиницом имамо и оне који тврде да постоји српска латиница иако ниједан србин није учествовао у креирању онога чиме пишу. то су измислили да не би рекли да пишу хрватском латиницом.
нисам вам објаснио одакле разлика у ''спочитавати'' изеђу мене и вас. ви сте то радили на гуглу па је уз реч политика поред новина упало и друго означено са политика. не ''спочитавам'' вам да сте варали :)
3. Неопходност враћања двогласа "щ" добро је образложио Р. Маројевић, па кога занима - нека га чита. Ово је слово потрѣбно и због правилног прѣношења многих руских (през)имена.
Оваквом допуном српској азбуци би се направила неопходна копча с нашим довуковским књижевним језиком. Притом нѣ мислим на Орфелина, Доситеја, Рајића или Вукове саврѣменике, него на Венцловића, као послѣдњу праву карику наше срѣдњовѣковне писмености. За тај посао Венцловић нам је оставио на тисуће страница писане грађе, која до данас чами углавном неистражена, док у Русији о његовом језику пишу дисертације. Част покојном М. Павићу, али оно што је он учинио изнова нас упознајући с овѣм дивним писцем је нѣдовољно. Основа свеколике наше писмености је црквена.
Наравно да би све ово мало усложнило описмењавање, али би нѣминовно повисило и духовну и интелектуалну разину српских учених људи, који се данас "интелектуалцима" називају и без савлађивања ове и овакве, осакаћене основне писмености.
Најзад, примѣри које нам Танасић наводи као потврду својих ставова нѣсу врѣдни озбиљног осврта. Рѣч је о изразима који махом припадају жаргону или сленгу, те им као таквима нѣ би смѣло бити мѣста у озбиљним језичким расправама.
Манојло Грбић, "Карловачко владичанство", штампано у Карловцу 1891. на ћирилици. Аутор рођен, одрастао у Крајини, само гимназија у Сремским Карловцима. Био професор и катихета Српске Учитељске школе у Карловцу. За "цесту" стоји. Али "ко", "хиљада", "јануар...", "општина", "историја", "хришћанство"...
Упит за Гугл, само ћирилични исписи на сајту Политике (овај пут 488 "резултата"):
site:www.politika.rs "спочитава"
у праву сте за манојла. али цеста постоји. то је тај део где је долазило до мешања језика као и у босни. иначе, прва ствар коју су избегли срби из хрватске заборавили били су хрватски називи за месеце. то их је нервирало и док су и били тамо.моја мајка која је рођена у хрватској никада није хтела да их научи.
извините, мој коментар о гуглу и ''спочитавању'' није објављен а ја сам мислио да јесте. ја сам упит поновио на претраживачу на самом сајту политике и добио сам 97 погодака. у првом тексту се користила и рећ барем а потом је била изјава ане брнабић која је то вероватно чула од родитеља. оно што сам хтео да кажем је да је боље понекад претраживати помоћу претраживача на самом сајту. да не мислите да сам ја до тога сам стигао својом памећу-рекли су ми, баш као што и ја сада вама кажем за ту цаку.
Ако би се сексуална или језичка моћ мерила рејтингом, нас који нисмо у партији ( било којој владајућој, СКП; СПС; ДС; СНС ) нас нико не би ни погледао. Међутим у стварности је другачије, више обрнуто.
Исто стоји и са језиком.
Не кажем. Државни апарат принуде може много да учини, нарочито тајна полиција. Одете у Хрватску у кафић и кажете " Дајте ми једну кафу" и добијете батине, јер се тамо не даје кафа него кава. То и није страшно. Мало батина. Али деца оду у вртић и кажу " И ја хоћу супу", а васпитачица или одгојитзељица их исправљља и каже" Супа кажу сељаци, а госпари кажу јуха ". Можда чак и јува, нисам сигуран.
Танка је то подршка.
Потенцију, моћ, снагу српског језика чине дела написана на српском.
Зашто је српски успешан, а хрватски, бошђњачки и "црногорски" нису.
Српски језик је језик који као такав постоји у животу није измишљен.
Ово друго све је измишљено.
I još nešto: većina novohrvatskih reči je iz starog Srpskog jezika.Postoje i neprevodive reči kao SENDVIČ, ali su Hrvati, u zenitu pokušaja odvajanja jezika od anglicizama i Srpskog jezika otišli najdalje, kada su reč MAUS (mouse) za koju postoji direktan prevod MIŠ, izmislili reč "Nastolno klizalo".
Istini za volju, Hrvati rade na standardizaciji jezika, što mi na žalist ne činimo.
A šta da radiko po pitanju izraza "Momak ŽENI Devojku", koji se već decenijama pojavljuje u medijima. Logički on joj menja POL, a ne Bračno stanje. Pravilno je reći Momak se OŽENIO. nažalost ovaj izraz je masovno ušao u narod, čak i onaj njegov najobrazovaniji deo.
То је нека врста течног сапуна за прање косе. Је ли тако? Јесте, тако је.
Одакле потиче та реч?
Можда француски? Има онај назални призвук кад се наже шампон, па оно он у завршном слогу речи звучи француски ? Е није. Можда енглески. Увек на шампону имате реч shampoo, изговара се као шампу. Значи енглески ? Е није. Па који је питаће се нестрпљиви?
Веровали или не али индијски. У ствари један од индијских језика. Има стотине језика који су индијски и међусобно се не разумеју. Дакле реч шампон је индијског порекла.
Како ?
Ево овако. У неким крајевима Индије постоји посебна врста масаже главе, која се практикује из, немојте ме питати којих ралога. Та масажа се изводи са једном течношћу која уједно и чисти косу. Та масажа се зове шампу. Баш тако се изговара.
И једна тако "западна" реч, тако " модерна активност, а индијског порекла, Еглези би рекли адоптирана.
Други пример: Фабрика се зове FIAT, на милионима аутомобила читамо FIAT, а уважени српски новинари убацују пето слово и пишу ФИЈАТ. Која ли је ово палатализација, једначење по звучности или шта већ друго?
Ћао користе Италијани, сви Шпанци и сви Хиспаноамериканци, наравно Италоамериканци, па редом од Британаца до Срба.
Преводи с4е као здраво, хај, привјет и слично. Али да ли је то право значење и да ли је то право порекло поздрава ћао односно "ciao".
Да би знали како је настао треба поћи од античког Рима и обичаја да су након поздрава људи представе тако што кажу име и занимање.
Да се не бих запетљавао у латински који слабо знам,, давно сам ишао у гимназију, али отприлике овако " Пера, официр", " Лаза сенатор" "Жика трговац " итд. Тако су се поздрављали. Али то се односи само на слободне грађане Рима. А осим њих су постојали и робови.
Они су морали да кажу " скијаво", "schiavo". Што значи роб.
То је била мера безбедности,. Ако то не би рекли могли би бити баччени лавовима, јер се у Риму строго поступало према робовима.
УЗ то, исто значење има и халф. - Половина. Чега? Играча? Енглези кажу Midlfilder - играч средине поља, средњепољац да тако кажем. Јер, он не игра на само једној половини, него око средине терена.
*
НОТЕС. Код нас једнина мушког рода. Код Енглеза множина средњег рода:забелешке. Иначе знамо да у инглишу мушки и женски род имају само у људском роду, а животиње, ствари и мисаоне именице су све средњи род. Како објаснити да је рецимо астал мушко а столица женско.
*
ИНВАЛИД. Добио сма критику од једног Србина из УК због те речи. Наиме, она значи безвредан. Како смо сурови! Engesko disabled значи дословце без моћи, немоћан.
*
Најжешћи су спортски репортери када кажу да неко игра плеја.
и прима туђе,„модерне“ уљезе,
заносе се неки да им боље звуче.
Али тај суноврат није баш од јуче,
јер су за то криви наши дични преци
те покондирене тикве и дулеци,
јер глупани мисле да је већи ниво
све интересантно, ништа занимљиво,
од кад нам је нерв протерао живац
ниси осећајан, сад си емотивац.
сад смо без облика,али ту су форме,
од кад нам правила потиснуле норме,
ништа није правно, его је легално,
ништа није стварно, него је реално.
То је кажем бољка стара,од раније,
јер, ништа је друштво наспрам компаније,
породице јесу нама најмилије,
али нису ништа наспрам фамилије.
*
Туђице које нам прве наметнуте
учиниле своје, па сад мудро ћуте
док ми сад кукамо на уљезе нове
не видимо старе замке и окове
ПС
Немој да је неко ово с ума сметн'o:
мрзим народњаке али волим етно..
Кажемо уВо али је лекар за уХо, грло и нос.
Кажемо нико а не ниТко, али је лош човек ниТков.
Презима БуХа је српско, зашто нији буВа?
Ко не зна, планина Јахорина је заправо јаВорина, по српски.
Дакле, шта фали нашим називима за месеце? Није хрватизам вељача, јер се некад у мом крају говорило да се мачке вељаче.Зашто месец зовемо по богу Јанусу или по Октавијану или Јулију? Зaтим, октобар није VIII него X месец?
Видите како хрватска верзија спрског боље чува старе изразе:
ногомет-фудбал, изборник-селектор,глазба-музика,складатељ, од речи склад- композитор,учинковит, од учинка-ефикасан, изравно-директно, привид-илузија,
раздобље-период, земљопис-географија, твар (од творити)-материја,повест- историја, изум-патент, опсена-магија, сукоб-конфликт,, надзор- цензура, залеђе-офсајд. средиште-центар...
А тек парадајз. Замислите,поврће је рај! paradise. Хрвати кажу рајчица, а ми баш РАЈ. Замислите да русофили ударе контру англофилима па рајчицу прозову НЕБО, јер то на руском значи рај...