среда, 22. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Шта се десило са радном етиком?

Kоментари (5) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 среда, 14 октобар 2009 19:07
jean
Џон Калвин? Неће бити. Жан.
Препоруке:
0
0
2 среда, 14 октобар 2009 21:01
Branko Stojanovic
Kако је уредник „Америчке радне етике“ из 1973. приметио, „обиље, хедонизам и радикализам“ одвраћали су многе американце од посла и грађења каријере, што је за резултат имало нагло успоравање продуктивности Сједињених Држава од 1965. до 1970.


Ja bi pre rekao da je pad produktivnosti u tom periodu bio posledica potrosenih milijardi na rat u Vijetnamu !

Evo jednog mnogo lepseg clanka na temu rada:

Bertrand Russell - In praise of idleness http://www.zpub.com/notes/idle.html
Препоруке:
0
0
3 среда, 14 октобар 2009 21:35
Бранко Стојановић
Чланак је дошао из једне конзервативне кухиње, и писан је са поквареном намером да свали кривицу за кризу на ето масе које бесомучно троше, док морални буржуји стварају.

Ни помена рату у Вијетнаму и нафтној кризи који су били главни узроци иннфлације 70-их, него инфлација је последица ленштина које хоће да живе од социјалне помоћи. Такође реганизам и нео-либерализам, масовна корпоративна пљачка, корупција у САД администрацији масовних размера, укидање пореза најбогатијима, који су главни узроци данашње кризе су непоменути у анализи.

Треба погледати последњи филм Мајкла Мура!!!
Препоруке:
0
0
4 четвртак, 15 октобар 2009 14:06
влкс
Ја сам схватио овај текст у смислу да нису криве масе које троше већ промене у систему вредности и на врху пирамиде америчког друштва. Те промене су се пренеле и на економију у виду сталног стимулисања потрошње.
Препоруке:
0
0
5 субота, 17 октобар 2009 11:02
Милорад
Ма чланак је супер и могао би да се примени и код нас, међутим кад нас има једна болест која се зове нерад, а подржавају је родитељи. Знаш није то посао за њега, каже једна мајка за своју ленчугу од 30 година, без дана стажа са завршеном Вишом основном школом ( тако мој млади пријатељ Дуле зове средњу школу ). Наравно у 12,00 часова на прстима улази у његову собу и ставља му поред главе Марлборо јер дете не сме да пуши свашта. Шта чинити? Лично тренутно не видим главу која штрчи и може да отпева ону песму о раду о да поведе децу. Што се тиче деце која воле да раде, а ту убрајам и оне са средњпм школом и оне који су завршили факултет, почевши да раде, убрзо увиђају да морају да раде за горе од себе и ту долази до опште конфузије, јер што би радио за човека који му пије крв. Пример, разради се тржиште, рецимо грицлкалица, газда га онда нормално отпусти јер он то сад може да продаје преко другог, јер тржиште остаје, а новом не плаћа проценат... таквих примера има колико хоћете. Они паметнији нађу начине да штипкају газде, али и то се брзо примети и то траје унедоглед. Постоји једна књига "Како запослити и сачувати најбоље раднике", а писао је Брајан Трејси. Код нас је то отприлике " Како запослити најбоље, исисати им крв и одбацити их". Писац је тачно приметио да се у Европи рад не цени. Рече ми један момак да су Французи највеће ленчуге. Био је на неком усавршавању...Незадовољство по правилу изазива експлозије, позитивне или негативне.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер