четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Вучићев пут у Каносу

Kоментари (63) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 четвртак, 15 октобар 2009 13:38
александар
Антонићу,
напросто фантастично.
Немам речи колико је ово добар чланак.
Препоруке:
0
0
2 четвртак, 15 октобар 2009 13:43
необизантинац
У овој сјајној анализи капу скидам доле највише за ову Библијско-поетску параболу између америке и молоха.
Препоруке:
0
0
3 четвртак, 15 октобар 2009 13:52
Драган
Одлична и веома одмерена анализа Вучићевог пута у САД. Сматрам веома битним да се у јавности више расправља о стратешким правцима политике СНС, јер до сада делује као да се они нуде само као персонална замена политици ДС и Бориса Тадића,али Србија је потребна истинска алтернатива и другачија ПОЛИТИКА. А не да се критике сведу само на"они су корумпирани", "они су 9 година на власти, пружите и нама шансу " и слично. Не кажем да су питања корупције и конкретних животних проблема, на којима инсистира СНС небитна, али ипак морамо знати стратешка опредељења СНС око кључних националних питањ
Препоруке:
0
0
4 четвртак, 15 октобар 2009 14:01
Зоран
САД су последњу деценију и по водиле непријатељску политику према Србији. Држале су нас годинама под санкцијама, бомбардовале нас, и, коначно, отргнуле од нас велики комад територије. САД су данас у Србији формирале моћну политичку, економску и медијску структуру, преко које настоје да у зависности и лажи држе читаву нацију. Говорећи отворено, САД се већ дуже време односе према Србији као политички непријатељ. А имати контакта са непријатељем више него што се заиста мора, није превише грађански пристојно, а да не причамо о томе да није ни патриотски


Лаконски, нема шта!
Свака част!
Само се надам да у Србији има још оних који нису постали зомбији медијског инжењеринга, који ће да осветљавају пут.
Препоруке:
0
0
5 четвртак, 15 октобар 2009 14:08
Аутор:"...у чему се, осим у персоналном, ови политичари разликују. "
у изгубљеној шанси да им се због Тадића персонално верује.
Препоруке:
0
0
6 четвртак, 15 октобар 2009 14:29
Велики Бручић
Немачки социолог биће и овога пута у праву.
Њему је одавно већ свеједно, а нама?
Ко нас пита - ми пратимо вођу!
Препоруке:
0
0
7 четвртак, 15 октобар 2009 14:39
краљ-вештац
Добар коментар, с тим што провејава процена господина Антонића да вође "напредњака" имају неки "високи" циљ, већи од пуког доласка на власт. Лично, не бих био толико сигуран у то. У питању су људи који су се годинама клели у Велику Србију а затим јавно признали да нису у то веровали. Како да ми сада верујемо њима? Јуче су били Србенде, а данас евроатлантисти...Ко сте ви заправо, господине Вучићу и господине Николићу?
Препоруке:
0
0
8 четвртак, 15 октобар 2009 14:57
брм
"Јер, свако ко би данас покушао да направи разлику између глобалне политичке приче Тадића, Дачића и Вучића, имао би грдне муке да ту разлику утврди. Тако ће и бирачи сутра бити збуњени када на изборима буду морали да одлуче коме ће да дају свој глас."

бојим се да неће бити збуњени...шаперисти примењују црногорски модел - кад све странке говоре потпуно исто што и ДПС (ДС)- народ у никад већем проценту гласа за најјачег, кад су већ сви исти.....а у Србији се још увек зна ко је најмоћнији... бојим се да се избори и нови (никад) већи тријумф ДС-а ближе
Препоруке:
0
0
9 четвртак, 15 октобар 2009 15:07
Велики Бручић
Кад је Макс Вебер формилисао своје закључке, у политичком пољу (а и шире) нигде није било Вучића. Зато олакотне околности за њега није могао разматрати, а можда би било извесних допуна! Овако нам остају ондашња Веберова мисао и данашњи Вучић. Иако Вебер није знао за Вучића, то не значи и обрнуто. Једно је сигурно: Вучићу се Вебер не би никако свидео! И мени су ту нешто не допада, али сад немам времена да мислим о чему се заправо ради! Ионако ће то Николић објаснити - он има одговоре за све!
Препоруке:
0
0
10 четвртак, 15 октобар 2009 16:11
The Tao
Vucicev uspeh je uspeh DS-a. Vucicev odlazak u kalifat je po meni reziran u DS-u u svrhu promocije Borisa Tadica neprikosnovenog (nekada nejakog). Ipak je Boris lepsi i pametniji, a to je odlaskom pred kalifovog imama Vucic javno priznao svome sefu.
Препоруке:
0
0
11 четвртак, 15 октобар 2009 16:13
roadrunner
Uf profesore Antoniću prvi put ste me razočarali. Nema se o Vučiću i SNS sta pisati i nagadjati..da li ce ispuniti ovo ili ono itd. Mozda to posle razlaza sa radikalima i nije bilo odmah jasno,ali sad je to cisto kao suza. Stranka koja je poptuno kupljena i finansirana od tajkuna radi statusa kvo u Srbiji. Bilo ko da dodje na vlast,tajkune niko ne dira i uvek imaju svoje na vlasti,tj nista sustinski se nece promeniti. Pa pobogu o tome je i Nikolic neadavno, OTVORENO pricao, govoreco da Srbiji ne trebaju nikakvi neredi(nikave revolucije i nestabilnosti velikim kapitalistima ne odgovaraju,potencijalno im je ugrozen profit i imetak)i da Srbiji treba DVOPARTIJSKI sistem (gde bi oni bila jedna od te dve velike partije). Tu nikave sustinske promene nema i ne moze biti(kao sto ih nema ni u jednom dvopartijskom sistemu). Srbija ostaje zabokrecina kakva je sad,sa sitnom kvazi elitom novobogatasa koji su uvek spremni da prodaju tudje(Srbiju) zarad svojih interesa i "crnaca" koji rintace za njih za sitne pare. Sve ostalo je pricam ti pricu, da li ce doci, zuti, beli, plavi, sareni...Ako vi to kao prof sociologije ne vidite...
Препоруке:
0
0
12 четвртак, 15 октобар 2009 16:27
Милош Антоновић
Зато се и може поставити питање колико је, уопште, Вучићева Каноса имала смисла. Ако је хтео да се помири са Вашингтоном, он је то могао да уради и на мање спектакуларан начин.


Политички смисао догађаја у Каноси (25 - 27. јануар 1077) јесте био у јавном и ритуалном понижењу краља Хенрика IV. Немачки владар је свесно изабрао овај пут јер је знао да ће римском првосвештенику бити немогуће да одбије молбу особе која се јавно каје. Цела представа је била изведена да би се оставио утисак на немачко јавно мњење које није имало стрпљења да сачека да протекне година колико је сабор у Трибуру оставио краљу да се покаје. Слично је и данас, па и сам г. Антонић подвлачи да је посета

била намењена београдској политичкој класи и њеним медијима.


Можда ипак не треба бити престрог према Александру Вучићу и његовим мотивима. Представе истог жанра, само у другим костимима, изводили су деспоти Стефан и Ђурађ, кнез Милош Обреновић, краљ Милан и многобројни политичари мањег калиба. Па и Милан Недић је веровао да игра у овом позоришту, али је превидео генетски кодирану мржњу Срба према издајницима. Готово да нема сумње да је г. Антонић ово имао у виду када је написао да се ова посета

мало слободније речено, може назвати политичком издајом.
Препоруке:
0
0
13 четвртак, 15 октобар 2009 16:56
Јозеф К.
Мање-више све важно што се имало рећи о СНС двојцу Николић-Вучић већ је изнето поводом претходних текстова о њима. Ништа непредвидљиво од тада није се десило, па претходне оцене не доводим у питање. Зато сам сагласан са ставовима из коментара @roadrunera!
Препоруке:
0
0
14 четвртак, 15 октобар 2009 16:58
Milijana
U prilog ove analize procitajte tekst u Pravdi 'Marketinska likvidacija" gde mozete videti za cije interese ce se boriti gospodin Aleksandar Vucic.
Препоруке:
0
0
15 четвртак, 15 октобар 2009 17:19
Vladimir
Odlicna analiza neprimetnog pozicioniranja SNS prema USA.
Da li su uspeli...videcemo.

Sto se tice samog cina izbornog trenutka, bice malo vise problema, personalni problemi ce biti nevidljivi.

Zanemarljiv broj clanova SNS je u drzavnoj ili nekoj upravi. A ogroman broj onih koji zele da se inkorporiraju u sistem.

Sa druge strane, ogroman procenat establismenta i birokratije su zauzeli clanovi(ili na neki drugi nacin priklonjeni opciji) DS-a, a ako bi se posmatrala koalicija ZES(koja je i nosilac velikog izbornog procenta), onda je procenat inkorporiranih pristalica eu-forije u sistem zasigurno preko 95%.

Ideologija i personalni imidz ce ocigledno biti na margini, da ne kazem prosto, nepostojeci.

Sustina sledecih izbora ce biti demontiranje DS-ZES-ovog birokratskog establismenta, ili ne..
Препоруке:
0
0
16 четвртак, 15 октобар 2009 17:20
iz Amerike
Meni se inace Max Weber nikako ne doima narocito njegovi rani radovi zbog njegovih anti slovenstva i glorifikovanja germanstva ali i zbog po meni pogresnih, mada veoma uticajnih ideja o spezi izmedju protestantskog duha i progresa. Pretpostavljam da se pozivate na kasnijeg Webera kriticara tehnokratskog kapitalizma ali pri tom se ne sme zaboraviti njegova ranija javna uloga kao politicara u sirenju rasisticke politike i anti-slavizma/ polonizma. A sto se tice srpske politicke scene - ona je toliko bezizlazna da se cela situacija u SR u ovom trenutku moze smatrati beznadeznom. O porazavajucoj ulozi srpskih politickih klovnova svedoci najnoviji gaf doticnog gospodina koji je kao i njegov stariji kolega prosao kroz rehabilitacioni program za kontrolu ponasanja ponasanje i ispiranje mozga. Tragedija za nas kao narod (ne mogu da kazem kao drzavu -jer Srbija to u sustini i NIJE) nije samo u njihovom nedostatku politicke doslednosti i pomanjkanju moralnog integriteta vec u njihovoj totalnoj politickoj dezorijentaciji i nesposobnosti procene medjunarodne geo-politickei ekonoimske situacije. Zato slusamo hvalospeve moralno, politicki i finansijski bankrotiranoj drzavi - odnosno njenom kriminalnom drzavnom vrhu i svetskom poretku koji namece u kome je rat proglasen za mir, laz za istinu, a fikcija za realnost.Ne poricem da su ovo teska vremena velikih trasnsformacija gde se tek naziru obrisi novog monstruoznog poretka ali sa ovako poremecenim vrednostima se ne prave kompromisi - pogotovo ne pred totalni svetski finansijski kolaps- to je jeftina dnevna politika bez vizije i moralnog pokrica ali za sopstvene poene obicno na stetu velike vecine koja moze mnogo da izgubi ukoliko nastavi da neobavesteno, indolentoi i demoralizovano prati svoje kompromitovane "vodje." Oni koji misle svojom glavom morace izgleda u ilegalu ili....
Препоруке:
0
0
17 четвртак, 15 октобар 2009 18:09
Japan
Zašto srpski konvertiti poput Koštunice, Nikolića, Dačića... koji su 90tih pričali jedno, pa onda poslije CIA-Soroš sponzorirane revolucije 5. listopada 2001 durgo, pa danas opet treće, misle da bi Srbi opet nasjeli pa opet glasali za "promjene" kojih nema?!?

Ja pak mislim da se Srbiji sprema jedan Japan, dakle politička situacija u kojoj je jedna pro-američka stranka (u Japanu je to LDP, Liberalno demokratska partija) vladala 50 (pedeset!) godina. Zašto bi Srbi glasali za jedne lopove da zamijene druge lopove? Pa dok se svi oni nakradu neće ostati ni to malo Srbije.

Da sam ja Srbin nikad ne bih glasao za ove vaše konvertite, i to neovisno o "ideologiji". Oni u biti i nemaju ideologiju. Njihova jedina "ideologija" je $

Ja mislim da će ovakvi političari, konvertiti, kvislinzi, beskičmenjaci koji idu u strane metropole po mišljenje, dovesti do toga da Srbi ili uopće neće izlaziti na izbore, ili će glasati za ove postojeće.

Srbiji, kao i svim ostalim okupiranim državama u svijetu, trebaju ODLUČNI ljudi koji ZNAJU ŠTO HOĆE, koji ZNAJU što Srbiji TREBA, i koji su se SPREMNI ŽRTVOVATI za svoj narod.


Kako mislite da su Zapad i SSSR duboko poštovali Tita? Pa i jedni i drugi su ga pokušali šutati, i jedni i drugi su mislili da će Tito biti poput marionete, i tek kad su vidjeli da je on spreman PODNIJETI ŽRTVU (sankcije) i BORITI SE za slobodu, TEK TADA su ga počeli cijeniti!

Niste se spremni ŽRTVOVATI? Niste se spremni ODRICATI? Onda i ne žaslužujete slobodu!

Ako netko vidi da se niste spremni ŽRTVOVATI za SLOBODU to znači da SAMI SEBE NE CIJENITE, a ako sami sebe ne cijenite nitko vas neće cijeniti!

Davor (Osijek)
Препоруке:
0
0
18 четвртак, 15 октобар 2009 18:54
поп
Ритуалним одласком у Вашингтон и још обреднијим сусретом са „деск офисером“, Вучић је, на неки начин, изгубио своју „душу“. Он се, наравно,нада да ће нешто добити за себе и своју странку – а у коначном скору и за своју земљу. Њему остаје да се бори да ипак своје планове оствари. А нама остаје да се молимо да стари немачки социолог није био у праву и да демони егоизма и парцијалности и овога пута неће у крајњем исходу тријумфовати.


Ау какав текст,али свака част.

Најзанимљивије је ово ритуално,одмах ми се јави неко саможртвовање само се надам да није колективно.Како и коме ће поднети жртву бивши радикали,ком ли ће се царству приволети и ком ће се богу молити...
И стварно као што сте на крају рекли нама само остаје да се молимо.Само се надам да ова Србија има снаге да у скоријој будућности угледа на челу државе неког попут вас господине Антонићу.
Препоруке:
0
0
19 четвртак, 15 октобар 2009 19:28
mile OVA
Ma šta radio Vučić nikada neće postati patriota. Nacionalizam je njegov habitus. Ma koliko se trudio Vučićeve političke koordinate nisu varijabilne.
Препоруке:
0
0
20 четвртак, 15 октобар 2009 19:45
BB jedan
Nema razloga da se veruje da će Vučić i Nikolić uspeti da zaustave krunjenje države. Ukoliko je motiv njihovog konvertitstva spas Srbije – kao što Antonić dobronamerno pretpostavlja – onda treba podsetiti da su svi koji su od devedesetih godina pokušavali da spreče to krunjenje bili na ovaj ili onaj način eliminisani. Postoji velika verovatnoća da bi slična sudbina zadesila i njih. Drugi mogući motiv Vučićeve (i Nikolićeve) političke izdaje je frustriranost dva vlastoljubiva čoveka koji su više puta bili na domak osvajanja vlasti a ona im je uvek izmicala. U tom slučaju oni će - ako se dočepaju vlasti - brinuti o nacionalnom interesu koliko o lanjskom snegu a krunjenje Srbije svakako ne bi bilo zaustavljeno.
Konačno, šta je u politici uopšte realno. Da li se ustanci, bune, ratovi koje je vodila Srbija uklapaju u definiciju politike kao umetnosti mogućeg? Ili postoje trenuci u istoriji jednog naroda kada je neizbežno pokušati nemoguće.
Препоруке:
0
0
21 четвртак, 15 октобар 2009 19:48
Небојша Малић
Комплименти г. Антонићу на још једном изузетном тексту, а онима који критикују што се уопште пише о Вучићу или се баве Вебером или неким другим детаљима, само бих да скренем пажњу на онај део текста где се доводи у питање подаништво Молоху кад је овај на издисају. То је суштина, то је поента.
Препоруке:
0
0
22 четвртак, 15 октобар 2009 20:03
Dragan O.
Definitvno se pokazalo da je na srpskoj politickoj sceni otovren prostor za nove snage, prostor je ogroman, i narod prosto vapi za novim, nekorumpiranim politicarima.
Cinjenica je da vec 20 godina gledamo iste aktere, vreme je za nove ljude.
Ima li neko petlju i snage da povede?
Препоруке:
0
0
23 четвртак, 15 октобар 2009 20:15
Srdjan
Dok se narod opameti bice kasno!
Ja u mojoj zemlji ne vidim alternativu,svi su isti,pricali jedno,radili drugo,mozda...Samo mozda prava alternativa nema dovoljno jaku glasacku masinu,nemoze da predje cenzus.Moje misljenje je da je jedina prava alternativa Pokret socijalista,ali to samo mislim.
Препоруке:
0
0
24 четвртак, 15 октобар 2009 20:25
Ћоса
Могао би Антонић, када би знао, да напише текст са циљем и аргументовано. Овако само још један празан текст,без икаке дубине.
Препоруке:
0
0
25 четвртак, 15 октобар 2009 20:32
Мирко К.
Таква путовања се унапред договарају, резултати су већ спремни, ткорећи "полуготови". Није тешко погодити зашто се Вучић тако спремно понизио и зашто је продао (а не изгубио, како каже аутор) душу.

Прво, сада је сигурно да су избори неминовни, Америка их је већ апсолвирала. Друго, тражи се нови Тадић, јер овај није довољно кооперативан. Треће, Чеда није тај ни под разно. Четврто, СНС ће, осим што је отела две трећине гласача СРС, узети много гласова од ДСС и ДС. Јер, шта мислите за кога ће гласати они што штрајкују, несрећници који су изгубили посао, гладни и боси, а који су, колико до јуче, поклањали поверење Коштуници и Тадићу? За Чеду или за Тому и Вучића?

Мало ли је разлога за његово путовање Молоху?
Препоруке:
0
0
26 четвртак, 15 октобар 2009 21:00
veljko
Umesto komentara bih Vas podsetio na jednu pripovetku za decu od Branka Ćopića, zove se "Četiri cara". Autor i junak pripovetke se seća prvih razreda osnovne škole za vreme Prvog svetskog rata. Jedna njegova drugarica je u školu donosila broš na kome su bile slike četiri cara, ruskog, turskog, nemačkog i austrijskog. Bila je gazdinsko dete. Svi ostali su je molili da im da broš da ga malo pronosaju, da i oni malo budu važni. Nikome nije dala, samo je ona uživala u posedovanju tako sjajnog predmeta. Branko je prosto žudeo da i on na svom reveru ima nešto tako lepo i značajno. Uskoro se završio rat i devojčica je jednog dana došla u školu sa drugim brošem. Na njemu je bila slika samo jednog kralja i to našeg. Stari broš sa četiri cara dala je Branku. I Branko je sav ushićen okačio broš i sav važan proneo ga kroz selo, dok nije susreo žandare koji su se odmah zainteresovali otkud njemu broš sa likovima poraženih snaga. Čak su mu i roditelji pozvani u policiju da objasne otkud broš itd.
Izgleda da je i Vučića dopalo da bude gost u Vašingtonu sada kada je Amerika nokautirana ekonomskom krizom, sada kada trpe poraz za porazom na srednjem istoku, kada ih Iran ne zarezuje ni za suvu šljivu, sada kada se ispostavilo da radarski sistem koji je trebao da predstavlja štit u Poljskoj ne vredi ništa. Moljakaju Rusiju da im pomogne i oko Irana i oko Avganistana. Ne usuđuju se da išta preduzmu u Gruziji niti će, zaklinje se Klintonka Putinu. Evropski saveznici u čudu ne veruju šta bi od dojučerašnje glavne velesile. I sad su našli Vučića da poprave poziciju na Balkanu, a sad je našao Vučić da se diči iznošenim brošem.
Препоруке:
0
0
27 четвртак, 15 октобар 2009 22:06
Cvet
Do pre nekoliko godina volela sam da slušam o istini, pravdi, duši, duhovnoj slobodi. Sada, kad čujem te reči naglo se trgnem. Evo, i ovde na kraju teksta se spominje kako je Vučić izgubio DUŠU. Naprotiv, Vučić je uradio za sebe, svoju stranku i svoju zemlju sve najbolje. Inače one je čuo da u tom Vudro Vilson institutu ima jagoda, bombona, čokolada, šlaga,itd. Slatko je slatko. Ko ne voli slatkiše? Voleli su ih svi i to od 1968 godine. U pitanju je nekoliko decenija konzumiranja slatkiša. Ali ko je te slatkiše jeo? Pa Čanak, Pešić, tim iz DS, NGO itd i pričali su svašta, svašta, svašta o svojoj zemlji, o radikalima, o njihovim glasačima. Pljuvali su ne Srbe, nego SRS i SPS.E pa poštovani Antoniću sada je vreme da radikali sami o sebi kažu sve, i o svojoj zemlji i o svojoj politici. Uz to će i da pojedu malo jagoda, slatkiša, bombona. Problem je u tome što sada to nervira one koji su svakodnevno bili u kontaktima sa lokalnim ispostavama CIA u Beogradu. A takvih je mnogo. Mnogo,mnogo.A što se tiče duše- ostavimo priču o duši za neka bolja vremena, kada će možda ta priča biti iskrena i poštena.
Препоруке:
0
0
28 четвртак, 15 октобар 2009 22:21
Стева Надрљански
А можда је наш основни проблем што своје схватање јавног деловања стављамо искључиво у контекст избора? Избори, избори, избори, ко ће с ким, ко ће кога, кога ћемо, дал овај, дал онај... Одакле нам уопште то празноверје да ће се нешто суштински решити изборима? Има ли горе друштвене идолатрије? Кад је то квантитет донео квалитет? Гласамо већ 20 година, а ништа суштински нисмо решили без мотке. Ето, тако то иде код нас. Да ли ико има на уму страначку историју Србије?
Да гласам за леве, десне, црне, зелене, па да гледам како разни примерци са етичког отпада заузимају места која природно припадају онима којих нема на том демократском интересашком хоризонту?
Оно што представља вредност овог текста јесте етички моменат. Међутим, ни он се не регулише демократским начином.
П.С. Свестан сам да би овај коментар боље пасовао уз текст Стефана Ђукића.
П.П.С.
Да ме метне ко за краља,
Ја бих знао како ваља.
Препоруке:
0
0
29 четвртак, 15 октобар 2009 22:34
Божо Бјелак
Мало сам изненађен да је цењени Антонић оволико пажње посветио путнику у Вашингтон.Сада је јасно ко је разбио радикале.За Имерију је битно да су разбијени. Путников боравак у Вашингтону није ни регистрован. Знају Амери да тај господин неће ускоро доћи на власт.Управо су га припустили у Вашингтон да изгуби и оно мало гласача. Имају они боље играче у земљи Србији.
Препоруке:
0
0
30 четвртак, 15 октобар 2009 23:07
Ћирилица се пише срцем!
Што се мене тиче, Вучић није имао шта да изгуби, јер никад није ни имао душу. То ме се не би много тицало да видим икога с душом на српској политичкој сцени. У последње време ми "најдушевније" стоји СРС, али не толико да бих гласао за ту странку. На изборима нисам био од 2.000. године (у ствари, јесам, али нисам гласао - због кршења Устава на мом гласачком месту), а да бих гласао за некога тај би морао да буде стварно душеван.
Препоруке:
0
0
31 четвртак, 15 октобар 2009 23:11
Svetozar Toya Djuric
Dobro je sto je Vucic otisao u Vasington.Iz vise razloga.Prvo zato sto je mogao i licno da se uveri da svi mi koji smo tamo bili pre njega nismo morali da se vratimo u zemlju kao agenti CIA-e!A godinama nas je tako zigosao.Uz ono uobicajeno-strani placenici,izdajnici sopstvenog naroda,sluge NATO-a i sl.Vrlo cesto u tome nadmasivao je i svog tadasnjeg sefa i kuma Vojislava Seselja.
Odlazak Vucica u Vasington njegov je veliki poraz,a ne uspeh.Moze covek da promeni stranku,da osnuje novu,cak i da promeni misljenje,ali da sam sebi tako skace u usta i stomak-ne.Jer od coveka,od sebe, pravi krpu.
Drgo,sasvim je jasno da Vucic u Vasington nije mogao da ode nepozvan.Uostalom,ne bi ni imamo susrete i razgovore sa americkim zvanicnicima da nije tako.A pozvan je ne zbog toga sto ga tamo zele kao sagovornika,vec da posalju jasnu poruku nekom drugom.Ja mislim,licno Borisu Tadicu!Zbog cega i zasto bas sada,nezahvalno je nagadjati.
To sto ga je primio desk ofiser,sasvim je razumljivo.Ako onaj,kome se ovom posetom nekadasnjeg ljutog Seseljevog jurisnika-oklopnika, na sve sto je zapadno i pro zapadno,salje poruka,u Vasington ce potom putovati Toma Nikolic.Naravno,ni njega nece primiti Hilari Klinton iz prve,ali hoce kasnije njega i Vojislava Kostunicu!Tako ce Toma do nje doci iz drugog puta.
Ako,pak,Boris shvati poruku i otkloni razloge za americko nezadovoljstvo,sve ove prethodne posete bice anulirane tako sto ce Tadica potom primiti Barak Obama licno.Sasvim je moguce da se trazi okretanje ledja Moskvi i prestanak jadikovke nad Kosovom.
Ruski predsednik Medvedev uskoro stize u Beograd.Donosi pomoc od milijardu dolara.Pitanje je koliko ce nas ta milijarda kostati!Kada se sabere sve ono sto su zahtevi Rusije i bojazan SAD.
Btw.voleo bih da vidim video storiju VUCIC U STEJT DEPARTMENTU,gledao bih to do iznemoglosti.
Jer,pre bih poverovao da ce Bin Laden biti primljen u zvanicnu audijenciju nego on.Stavovi i retorika o SAD i jednog i drugog,po meni,skoro da su bili identicni!
Препоруке:
0
0
32 четвртак, 15 октобар 2009 23:25
Peter RV
Ovdje nema mjesta ni cudjenju ni indignaciji. Vucic je prirodni proizvod kulture lazi i ulizivanja koja se bila gajila vec od 5og Oktobra.
Mora se priznat da su anglo-americke ambasade
napravile prilicne uspjehe u njihovom protektoratu- u prevaspitanju urodjenika.
Tuzno je samo da ima Srba koji glasaju za ovakve tipove.
Sjajan clanak, cestitam.
Препоруке:
0
0
33 четвртак, 15 октобар 2009 23:59
Jaca
Odličan tekst o Vučiću Mada možda ne biste trebali biti prema SNS tako strogi.
Препоруке:
0
0
34 петак, 16 октобар 2009 00:13
Druga Amerika je Druga Srbija
Važno je da imamo u vidu sa kojom to Amerikom namerava da sarađuje Aleksandar Vučić! Obamina administracija svakako ne predstavlja onu pravu Ameriku hrabrih teksaških farmera i odvažnih livaca iz Detorita. Ne, u pitanju je sasvim druga Amerika! Kao što je to nedavno uočio poznati američki mirotvorac i veliki prijatelj srpskog naroda Džon Bolton, predsednik Barak Obama predstavlja prvog "postameričkog predsednika" SAD, dakle predsednika kome na prvom mestu nije interes njegovog naroda već interes nekih fantomskih međunarodnih institucija, "međunarodne pravde", "globalnog poretka"...

Da li nam sve ovo zvuči poznato? I nije li neobično to što Aleksandar Vučić kao funkcioner jedne barem deklarativno patriotske partije, nije mogao da nađe zajednički jezik sa američkim patriotima (republikancima), već svog partnera vidi u Demokratskoj stranci!?! Poznato je da je Džordž Buš stariji u vreme raspada Jugoslavije podržavao srpski narod i oštro se suprotstavljao slovenačkim i hrvatskim secesionistima; poznato je takođe da je Vojislav Šešelj u to vreme podržavao Bušove mirovne napore na Bliskom Istoku. Onda su se dogodili izbori i 1992. zavladali su (Klintonovi) demokrati koji su prekinuli vekovno prijateljstvo srpskog i američkog naroda i na kraju zajedno sa Nemcima i drugim Evropljanima bombradovali Srbiju. Da li je moguće da Aleksandar Vučić i Toma Nikolić u toj opciji vide svoje saveznike? A ne u onim odvažnim američkim republikancima, pravim srpskim prijateljima koji se i danas bore protiv nezavisnosti Kosova, protiv Haga i protiv diktata EU!

Druga Amerika, Demokratska stranka, Evropska unija... da li je moguće da su to Vučićevi i Nikolićevi saveznici?
Препоруке:
0
0
35 петак, 16 октобар 2009 01:06
mkm
Prilično oštro napisan tekst za moj ukus.
Препоруке:
0
0
36 петак, 16 октобар 2009 02:11
iz Amerike
za drugu Ameriku-
"Da li je moguće da Aleksandar Vučić i Toma Nikolić u toj opciji vide svoje saveznike? A ne u onim odvažnim američkim republikancima, pravim srpskim prijateljima koji se i danas bore protiv nezavisnosti Kosova, protiv Haga i protiv diktata EU!"
Nije mi jasno koji su to hrabri i odvazni republikanci koji se bore protiv nezavisnosti Kosova -jel' mozda oni koji su onako surovo bombardovali iracke i avganistanske civile, okupirali njihove drzave pod laznim izgovorima i objavili veciti rat svima koji su slabiji a suprotstave im se ili im se samo nadju na putu??? Ili mozda one koji su proglasili Kosovo-repulik? I u cemu se ogleda to "pravo prijatelstvo" sa Srbima americkih republikanaca? Ako ste mislili na republikansku dinastiju Bush /Buscha koja je svoj imetak stekla saradjujuci sa nacistima( Prescot Busch) ili na njegove potomke (oni nisu teksasani vec iz Nove Engleske) ili mozda na A. Swarzerneggera? Sta bi to po Vama Srbe (ne znam koje) trebalo da vezuje za tako "hrabre i postene" republikance i neo-konservativce koji su finansijski ojadili ceo posten svet? I u cemu se po Vama razlikuju republikanci od demokrata kad je u pitanju medjunarodna politika? Pa zar Obama nije zadrzao kljucne ljude iz predhodnih R i D administracija?
Препоруке:
0
0
37 петак, 16 октобар 2009 09:20
Урм
Колаборација? Да ли су људи који мисле да је за Србију корисно прикључење Европској унији заиста исто што и љотићевци који су са Немцима хватали људе по Крагујевцу? Тешка је то реч, неправедна према онима који су другачијег политичког става - оптужујете их за најтежу издају зато јер гласају за неку другу странку.
Препоруке:
0
0
38 петак, 16 октобар 2009 09:32
Млади Џедај
Потпуно се слажем са вама да није свака окупација иста и да није сваки квислинг исти. У једној крајности, ићи ђоном на велику силу је сулудо. У другој, као што сте и ви то написали, давати окупатору више него што тражи је непотребно.

У окупираној земљи каква је Србија држава не штити интересе својих грађана, него је само још један ниво администрације Империје, а тако би било чак и да су на власти национално свесни људи и патриоте, јер је однос снага такав да власт увек на крају мора да се покори сили и њеним захтевима.

Оно што ја видим да у таквој ситуацији може да се конкретно уради је да се формира паралелна структура друштва ван званичне државе, нпр. мрежа патриотских НВО, која ће гајити и настављати добре традиције нашег народа, борити се за национални интерес, можда чак и скупљати хуманитарну помоћ. Било би такође значајно да, рецимо, Црква покрене своје основне школе, где би се деца учила традиционалним вредностима. Да се људи самоорганизују, без учешћа и контроле државе. Самоорганизовање ће помоћи да се лакше преживи окупација. Нема од државе и политичара вајде.
Препоруке:
0
0
39 петак, 16 октобар 2009 10:04
Александар-Зрењанин
Текст је стандардно добар.
Проблем је код већине бирача јер немају свој политички став па се тек у оквиру изборних кампања опредељуји за кога ће гласати.Немајући јасан став нити страначко опредељење нашим гласачима омогућава да критикуји све и да чак и ако су гласали за власт не осећају да су одговорни за настале последице. Заборављају како су живели у периоду измећу избора и желећи промене гласају за исте. Тако имамо власт која се у предизборним кампањама жали народу да кад би она била на власти све би било другачије. Народ је тај који воли да чује и ЕУ и Косово, и САД и Русија а то је оно што је суштински неспојиво. Оснивањем СНС-а само је помогло радикалима да из својих редова искључе каријеристе и да збију националне редове. То што представника радикала нема у медијима а Вучића и Николића нема где нема неије знак да нема радикала већ да се ова поданичка власт са својим спонзорима једино искрено и плаши доласка радикала на власт.
Препоруке:
0
0
40 петак, 16 октобар 2009 11:24
tamara diklic
Vucic je ispravno postupio i branio je Srbiju. Antonic je dobro tu politiku nazvao realnacionalizmom, ali je nepotrebno ostar prema jedinom coveku koji ima energije nesto da promeni.
Препоруке:
0
0
41 петак, 16 октобар 2009 11:52
Sekula Timotijević
Браво господине Антонићу, увек нас наново одушевите Вашим одмереним и дубоко аналитичким коментарима политичких прилика и неприлика у нашој не баш ружичастој стварности. Вас је ово путовање асоцирало на ''покајнички пут у Каносу'' краља Хенрика IV што је изузетна асоцијација али немојте ми замерити што је ово путовање код мене изазвало асоцијацију на ''Пут Алије Ђерзелеза'', прву Андрићеву приповетку која је овог нашег великана писане речи увела на велика врата у књижњвност.
Све оно што су некада у народној песми биле витешке особине јунака, у Андрићевој причи постале су Ђерзелезове мане. Све оно што је некада Ђерзелеза чинило узвишеним, сада га чини смешним. Тако се десило и са овим нашим савременим али нимало епским јунаком и све оно што смо видели, чули и прочитали поводом Вучићеве посете Америци, безмало је смешно али нимало изненађујуће за оне који су иоле озбиљније пратили развојни пут овог јунака ''трансформенса''. Господин Вучић је путовао код својих спонзора уз договор са њиховом експозитуром у Београду. Они су га унапредили (напредњак), они су га омекшали, скинули му ''радикалски шињел'', ресетовали . Они су то све платили и њихов нови клијент морао је да оде да положи рачуне, рачуне за сваки утрошени долар. Вероватно је добио и похвале за све што је учинио за њихов велики пројекат, пројекат цепања најаче опозиционе странке у Србији, Српске радикалне странке која је једина препрека бауку глобализма, атлантизма и еурофилства без алтернативе.
На крају, да закључим овај мој кратки коментар цитатом из Вашег бриљантног текста:

Говорећи отворено, САД се већ дуже време односе према Србији као политички непријатељ. А имати контакта са непријатељем више него што се заиста мора, није превише грађански пристојно, а да не причамо о томе да није ни патриотски.


Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви.(Matej,7;15)
Препоруке:
0
0
42 петак, 16 октобар 2009 13:16
вламил
u Vasington ce potom putovati Toma Nikolic.Naravno,ni njega nece primiti Hilari Klinton iz prve,ali hoce kasnije njega i Vojislava Kostunicu!Tako ce Toma do nje doci iz drugog puta.

Мислим да би Коштуница отишао код Хилари Клинтон само ако би га примила у Овалном салону! А за Николића не знам, како ми се чини, он више не поставља никакве услове.
Препоруке:
0
0
43 петак, 16 октобар 2009 13:36
ББ један
@Млади Џедај
Jedno je okupacija a drugo brisanje neke države sa mape sveta. U slučaju Srbije niko ne može pouzdano da kaže šta je KRAJNJI cilj politike koja se vodi prema njoj poslednjih 20 godina. Ako je to druga varijanta – što ne bi bilo iznenadjujuće – onda ne postoje tvrde i meke okupacije a ono što danas izgleda kao realna politika može se vrlo brzo ispostaviti kao politika samozavaravanja.

@Ћирилица се пише срцем!
И пише се по Уставу. Од данас сам ББ један.
Препоруке:
0
0
44 петак, 16 октобар 2009 14:41
Мирослав Ђукић
брм је дао добру паралелу дешавања између политичке сцене Црне Горе и данашње Србије. Предвидљиво је и логично да се бирачи између позиције и опозиције која говори потпуно исто, определе за позицију. ДС сада, уместо садашње лабаве интересне коалиције посвађаних и вазда новца и власти гладних странчица, има у прилици да поведе кући солидну "удавачу" за политички "брак из рачуна" и даљи заједнички живот - СНС. Очито је да су у Америчкој амбасади проценили да је наступио "замор материјала" у ЗЕС-у, па се врши благовремена и темељна замена свих израубованих делова у машини званој Власт Србије. С једне стране, формира се "нова" Расимова социјалдемократска странка, која ће заменити све сличне "опције", попут минорне СДУ (која, извесно, тешко да може пређе цензус за пререгистрацију), а можда и СПС, Г17+ или ЛДП. С друге стране, ето нама СНС, који ће заузети упражњено место ДСС од пре 17. фебруара.
Препоруке:
0
0
45 петак, 16 октобар 2009 17:40
Даг
Послови напредују у планираном смеру. Најпре разбијање Српске радикалне странке, онда преобраћање СНС. Вероватно следи персонални пуч. На овај начин је скоро потпуно ликвидирана ефективна политичка опозиција у Србији. Остаје вишепартијска монолитност, а то ваљда и јесте бит демократије. Плуралност истог која се у екстремној форми испоаљава двопартизмом. Има још простора за напредак.

Наравно, пре тог краја иде симултано пригушивање медија. Ено, Политика пуном паром гура НАТО. Не треба им више ни Чеда ни Шутановац. Опет стижу вунена веремена!
Препоруке:
0
0
46 петак, 16 октобар 2009 17:47
Dimitrije
Svaki put kad pomislim da je Antonić dao svoj maksimum u nekom tekstu, on me iznenadi sa nekim novim briljantnim tekstom. Svaka čast gos'n Antoniću. Otvoreno, jasno i bez dlake na jeziku. Srbija je okupirana, to je sada jasno čak i onima koji su do skoro verovali da to nije tako. To je tako, naprosto činjenica, ali se protiv toga malo šta može učiniti. Ako smo već pod okupacijom onda zaista nije svejedno da li ćemo biti robovi pod LDP bratijom ili pod Nikolićem i Vučićem. Tekst potpuno oslikava svo crnilo situacije u kojoj se našla srpska država. Ostaje nam da se nadamo da "ničija nije gorela do zore" i da će se naći već neko ko će tiranina dovesti k poznaniju prava.
Препоруке:
0
0
47 петак, 16 октобар 2009 20:33
Помало наиван
Урм
Колаборација? Да ли су људи који мисле да је за Србију корисно прикључење Европској унији заиста исто што и љотићевци који су са Немцима хватали људе по Крагујевцу?

Нема приговора људима који мисле (било шта), чак ни код нас! Бар још нема!
Препоруке:
0
0
48 субота, 17 октобар 2009 11:48
au mile
Dobar tekst gospodina Antonića, a sa druge strane, dokaz da se sa strane bolje vidi je i tekst gospodina Davora iz Osijeka. Ko ne mođe da podnese žrtvu i da se bori za ono štohoće i ne zaslužuje bpolju sudbinu od one koju ima Srbija danas.
Препоруке:
0
0
49 субота, 17 октобар 2009 13:16
Никола
Неуобичајено лоше разматрање, ако се узме у обзир да је од господина Анотнића.

Вучић је потпуно јасан. Нема са њим погађања. Свако упућен зна шта је Вучићев циљ и зна да је један. Зна то и господин Антонић. Не знам зашто пише као да је Британац...
Препоруке:
0
0
50 субота, 17 октобар 2009 13:45
Милорад
@Противницима Вучића. Не знам шта је Вучић требао да уради, можда да каже Американцима како их је Луди Коњ побеђивао, да су водили неправедне ратове, а то знају и они...Припрема је пола урађеног посла. Избори се ближе. Демократе, чувајте се...
Препоруке:
0
0
51 субота, 17 октобар 2009 13:45
Cernisevski
Srbiji, kao i svim ostalim okupiranim državama u svijetu, trebaju ODLUČNI ljudi koji ZNAJU ŠTO HOĆE, koji ZNAJU što Srbiji TREBA, i koji su se SPREMNI ŽRTVOVATI za svoj narod.
Davor (Osijek)

- zalosno je da ovako moze da razmislja jedan ne-Srbin, ali ne i nasi dezorijentisani, fanaticni i euforicni drugo-srbijanci. Mi smo neke lekcije kao narod ucili i po 500 godina, ali izgleda da ni to nije bilo dovoljno. Nema problema, tu je Uciteljica Zivota da nam ih jos jednom ponovi
Препоруке:
0
0
52 субота, 17 октобар 2009 15:40
Милорад
Дивно и бриљантно.
Дивим се способности Антонића да духовно плитку и једнодимензионалну српску политичку сцену тумачи са толико духа и визије.
Но, упркос фантастичној параболи и анализи, имам утисак да је у српској политичкој стварности "есхатологија" већ на сцени, тј. да су ствари које се ДАНАС дешавају на жалост већ увелико свршене. Оно што умире, умреће, оно што се рађа живеће. У том смислу, сама тема о којој Антонић пише, му се као тепих на коме стоји полако извлачи испод ногу, без његове кривице. Тај тепих се заправо извлачи свима нама, и чини се, полако губимо контролу над нашом будућношћу, постајући све више у исто време свесни да је све у Божијим рукама.
Зато бих волео од Антонића, ако чита ове коментаре да покуша у наредним текстовима још да помери угао гледања из хоризонтале садашњих догађаја у "библијску" перспективу сагледавања садашњости.

Без жеље да осуђујем Вучића, мислим да је заиста мали број људи способан да позицију у којој је он и српски народ сада претвори у моћну победу. Да ли је он међу њима....?
Но, ако успе да учини оно што Антонић сугерише, да сачува последњу одступницу националних вредности, то ће бити успех..

Можда је боље понекад повући се на време.
Велики поздрав за Антонића.
Препоруке:
0
0
53 субота, 17 октобар 2009 16:26
ББ два
Мислим да је ББ један савршено у праву. Оно што ме испуњава тешком зебњом је то што мислим да у нашем исцрпљеном народу нема више оних који би покушали немогуће.
Иначе, текст проф. Антонића је и садржински и стилски одличан, ако се изузме управо та страхота (у коју аутор очито не може да поверује), да нам је намењено нестајање.
Препоруке:
0
0
54 субота, 17 октобар 2009 16:46
Kraj igre
Mislim da Vučiću ne treba zamerati odlazak u taj institut Kamo sreće da ga zovu svakih mesec dana. Tada bi u tom institutu bilo manje prostora za one koji su ga dosada posećivali. Pokazao im je da i on to može. Sve što su činili oni a spočitavano im je možda samo to da nemaju duše ili moralne svesti i savesti, mogu i svi ostali.Dok smo pričali o duši krčali su nam stomaci. Sa druge strane, dok su ovi prvi gubili dušu u međuvremenu su izgradili kue, pokupovali stanove, živeli pun gas, na računima para kolko hočeš. Lukavo su naveli naivne i one mlade na priču o duši, moralu, istini i pravdi.
Препоруке:
0
0
55 субота, 17 октобар 2009 21:49
svetozar toza djuric
Prosto je neverovatno koliko nasi ljudi vole da se dodvoravaju,evo i ovde,u stilu G-dine Antonicu svaka vam je zlatna!Ka' Njegoseva!
Tekst je dobar,o.k.,ali nista posebno,otuda ne vidim razloga za takvo ritualno padanje na kolena pred svakom njegovom recenicom.
Sto sam stariji i iskusniji,sve vise slazem se sa onim sto rece-Ja mislio da mi se oni klanjaju iz postovanja,kasno shvatih da su samo uvezbavali udarac glavom!
No,nas narod voli da se klanja,da puzi i da se ulaguje,to je,cini se,vec genetska osobina.
Mene,na kraju,interesuje da li je i u kojoj je meri,ako jeste, nasa ambasada u Vasingtonu,sa mladjahnim novim ambasadorom Petrovicem na celu,ucestvovala u pripremi i realizaciji ove posete?Ako jeste,onda ce i nama neke stvari biti jasnije.Cudi me da to niko ne zapita.
Ne bi trebalo da jeste,jer A.Vucic danas nije ni na jednoj zvanicnoj drzavnoj funkciji.Odavno nije ni narodni poslanik.
Ostaje da se vidi sta ce biti rezultat ove setnje
Slobinog ministra za informisanje po Vasingtonu.Zasad jedino sto je sigurno jeste to da se Seselj od muke prevrce u Sheveningenu!
Препоруке:
0
0
56 недеља, 18 октобар 2009 01:57
Живадинка
Предиван, предиван текст. Велики поздрав од мене. С поштовањем, Живадинка.
Препоруке:
0
0
57 недеља, 18 октобар 2009 04:11
Čedo Dragoša Kalajića
Poznato je da je spor između Vučića i Šešelja star najmanje deset godina. Šešelj nije blagonaklono gledao na činjenicu da je Vučić potpao pod jak uticaj Dragoša Kalajića. Šešelj je želeo da bude neprikosnoven ideolog stranke i nije mu se dopadalo to što na jedan (mali) broj funkcionera, okupljenih oko Vučića, Kalajić ima tako snažan uticaj. Drugo, bez obzira na to koliko su Šešeljeva uverenja i metod delovanja bili ekstremni ipak je, čak i za Šešelja, Kalajićeva pozicija bila suviše desno. Šešelj ju bila posebno odbojna Kalajićeva germanofilija kao i manje-više otvoren rasizam prema neevropskim narodima. (Sa druge strane, Nikolić je uspeo da ubedi Šešelja u svoju lojalnost a vreme će tek pokazati da li je Nikolić zaista bio imun na uticaj D. Kalajića)

U svakom slučaju, tek nakon Šešeljevog odlaska u Hag , "kalajićevci" na čelu sa Vučićem postali su glasniji, što je na kraju rezultiralo raspadom SRS-a.

Ako imamo u vidu da su najznačajniji predstavnici diskursa Druge Srbije takođe ideološki produkti Dragoša Kalajića, onda možemo da shvatimo da su Vučićevi politički potezi sasvim logični i očekivani. Danas je teško uočiti razliku između starog evropejca Nikole Samardžića i novopečenog evropejca Aleksandra Vučića. Verovatno bi i pokojni Dragoš bio srećan kada bi saznao da su njegova duhovna deca konačno pronašla zajednički jezik...
Препоруке:
0
0
58 недеља, 18 октобар 2009 10:07
Милорад
Читам @Милорада од суботе 17.40 па преврћем по глави, нисам то ја. У сваком случају имењаче слажем се.
Препоруке:
0
0
59 недеља, 18 октобар 2009 13:59
@ Čedo Dragoša Kalajića
Пробајте нешто друго. Морало би бити јаче и још невероватније, да буде сасвим надреално!
Препоруке:
0
0
60 понедељак, 19 октобар 2009 01:35
Zelenooka Sarajka
Veliki pozdrav za kreativnog i izrazito umnog profesora Antonića.Sa velikom nestrpljivošću svakog petka očekujem vaš tekst i moram iskreno da kažem da mi se Vaš svaki novi tekst više sviđa od onog prethodnog.Bilo kako bilo, zaista napredujete. Veliki pozdrav iz Sarajeva, ne samo za vas nego i za sve ostale saradnike NSPM-a.
Препоруке:
0
0
61 понедељак, 19 октобар 2009 08:21
D.K.
Kalajić je bio italofil i evolijanac, a na domaćoj političkoj sceni ne vidim nikog ko zastupa takve stavove. Svoje stavove je sam izdao propagiranjem tetka Mire i Zlobe. Takodje, Kalajić je bio veoma obrazovan čovek - a takve takodje ne vidim u našoj politici.
Препоруке:
0
0
62 уторак, 20 октобар 2009 16:53
izborni račun
Ako se od broja glasača na prethodnim izborima za Tomu Nikolića oduzmu glasovi onih radikala koji su ostali sa Šešeljem i dodaju glasovima Borisa Tadića, kakav će rezultat imati Toma? Ako Toma misli da će između njega i Borisa radikali biti neutralni onda on ne poznaje radikale. Isto važi i za Vučića. Jedan deo njegovih gasača će iz inata glasati za Đilasa? Možda 2, a možda 22 hiljade, ali u svakom slučaju imaće manje glasova nego na prethodnim izborima. Kakav previd. Ali, gubitak na glasovima, a dobitak na računu.
Препоруке:
0
0
63 четвртак, 22 октобар 2009 09:42
Тома Врбљанац
Браво професоре Антонићу,али на жалост овакве текстове не могу више читати (још увек)верни читаоци Политике.Тамо презнине које зјапе након Вашег прогона неуспешно попуњавају текстовима г.Миљенка Дерете и других "сличномишљеника"
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер