Narod (većina) nikad nije izgubila osećaj za istinu o našem učešću u epskoj pobedi."Elita" je pokušala da to usaglasi sa "globalizmom" ,njegovim ružnim licem.Kako i zbog čega na to najbolje davno odgovori Čerčil:"Ako nešto ili neku pojavu ne razumeš,uvek potraži nečiji interes koji stoji iza toga".A mi se uverili čiji i kakav interes.

Srbi se nisu od 1941. do 1945. borili protiv nekog apstraktnog "fašizma" (Hitlerova ideologija se, uostalom, zvala nacional-socijalizam) već protiv nemačkih, talijanskih, mađarskih, bugarskih i ustaških okupatora. E sad, neki se su se borili za obnovu kraljevine Jugoslavije a neki za njeno preuzimanje i uređivanje po sovjetskom modelu. Ali iz zvanične posleratne istorije ispada da su Neretva, Sutjeska i Drvar bili važniji za Hitlerov slom od Staljingrada, Kurska, El Alamejna i Normandije! Čudo nam nisu pričali da su baš Titovi partizani na juriš osvajali Berlin, a ne tamo neki Žukov.

A sama ideja da se srpski antifašizam mora isticati (umesto da se podrazumeva, na osnovu celokupnog istorijskog iskustva i činjenica) upravo vuče korene iz tendenciozne politike komunista da se samo oni proglašavaju za istinske antifašiste, a da su svi ostali (gle slučajnosti, politički protivnici) "fašisti" i "domaći izdajnici."

Upravo tako pomućen red stvari omogućava da se perjem "antifašizma" kite današnji osvedočeni kvislinzi, okupatorske sluge i srbomrsci.

Glavni nosioci natihitlerovske koalicije, kaze autor, bili su SSSR, SAD i Velika Britanija. Ovo je uobicajena, ali netacna i nepostena karakterizacija. Jer, glavni nosioc antihitlerovske borbe je JEDAN: a to je SSSR. Razlika u doprinosu unistenju Hitlerovog Treceg rajha je tolika da se SAD i Velika Britanija ne smeju u tom kontekstu ni pominjati u istoj recenici. Jer to je prosto sramota! Zar sa svojih 27 miliona zrtava SSSR nije zasluzio status glavne antifasisticke sile i osnovnog razloga sto je fasizam u Nemackoj pobedjen? Amerika i Engleska skupa nisu doprineli ni sa million svojih zrtava. Englezi su se lose pokazali na pocetku rata kada su pobegli sa bojista i ostavili nacistima svu opremu u denkerku juna 1940. Hitler im je oprostio zivote iako ih je imao opkoljene i sve ih je mogao lako pobiti, preko 330,000 Engleza. SAD su se pojavile tek na kraju rata u Evropi, kada je sve vec bilo gotovo i Anglo-americko iskrcavanje u Normandije je bilo vise stvar sprecavanja naleta Crvene Armije na zapad nego nuzde da se nacizam pobedi. Kad se bolje pogleda skoro million zrtava (koliko i SAD i Engleska skupa) jugoslovenski narodi koji su se s Nemcima nosily sve cetri godine, dale su veci doprinos rusenju fasizma u Evropi od SAD I Velike britanije skupa.

Upravo tako,Aleksandre.

I fašizam i komunizam kao 2 krvave ideologije su ispale iz iste vražije kuhinje.
A i te obe ideologije su preživjele, tj. pobijedile.
Samo u drugom pakovanju.

Niko ne spori antifašizam u Srbiji i u Srba. Ali ga sakate oni koji poriču da je kod Srba postojao više nego jedan(partizanski) antifašistički pokret. Srbi su imali najmanje dva antifašistička pokreta što ukupno čini Srbe najubedljivijim borcima protiv Osovine u okupiranoj Evropi. Što se tiče kolaboracije u Srba tu bi se dalo raspravljati. Ona je postojala, ali Srbi koji su sarađivali sa okupatorom to nisu činili iz ubeđenja nego iz nužde. Valja podsetiti da je Nedić kontaktirao vladu u Londonu još 1942., a isto je učinio i Ljotić. Srbi nisu slali vojnike na Istočni front. Poenta je da nisu ni svi kolaboricionistički režimi bili isti. Pavelić, Tiso i Kvisling su bili i fašisti, ali Peten i Nedić nisu. Čak ni Pavelić i Kvisling nisu isti.
U Srba nije bilo pravih fašista, jer to čak nisu bili ni Ljotićevci. Daleko od toga da su bili demokrate. Bili su pristalice jednog autoritarnog pogleda na svet, ali on nije baštinio baš ništa iz nacističke ideologije. Jedini koji se identifikovao sa nacističkim rasnim teorijama i pokretao nekakve projekte u tom pravcu bio je Velibor Jonić koji jeste bio član Nedićeve vlade.
Ne znači da kolaboracioniste treba rehabilitovati i relativizovati ulogu onih koji su se borili sa nacistima, ali stvari valja gledati iz pravog ugla i dati im ime koje zaslužuju i kakvo im najbolje odgovara.
Ali potencirati da je samo NOVJ bila antifašistička i zapušavati usta onima koji ukazuju na totalitarnu prirodu vođstva partizanskog pokreta, znači okretati glavu od istine i činiti nepravdu srpskom narodu. Narodu koji je na tlu porobljene Evrope dao verovatno najviše vojnika u ratu protiv Hitlera i njegovih saveznika. Jer upravo je vođstvo jugoslovenskih komunista progonilo one "druge" koji su se borili protiv Osovine samo zbog toga što su im ideološki bili nenaklonjeni. Njihovim su leševima napunili mnoge jame i groblja širom bivše SFRJ. I ne samo to, nego su ih stavili i na stub srama lažno ih označavajući kao fašiste i saradnike okupatora.

Da nije bilo "svetske ekonomske krize", da nije završena rasprodaja svega što se prodati može (tranzicija) i da zapadne sile nisu nastavile da nemilosrdno pritiskaju Srbiju, od antifašističke borbe Srba ne bi bilo ništa i oni bi ostali samo proglašeni (spolja) i samoproglašeni (iznutra) fašisti.

Ovako, kada je zahvalilo para, setili su se Rusije, a onda su morali da se sete i 20. oktobra, (a ne samo da guslaju o 5. oktobru) i antifašističke borbe.

Još samo ne mogu da progutaju gorku pilulu vraćanja naziva ulica. Verovatno zato nisu dobili definisane uslove otplate kredita. Hoće demokratsku proceduru vraćanja naziva ulica. Odjednom demokratija opet ima veze sa procedurom, i naizgled nema veze sa ideologijom!

Ako koza laže, rog (procedure) ne laže! Đilas i Drašković će ipak morati da odigraju taj virtuelni kazačok. Eh, te pare, harmoniju kvare.

nastavak;
Metode su im razlicite(ne bas uvijek, i ne previse)
sa gnjecenjem bioloske mase, kod Pavelica, i ideoloskom zatrovanoscu, cije uzasne posljedice i
danas trpimo, kod druga Tite.
U svom javljanju gore,gosp.Nebojsa Malic, sa par
jednostavnih recenica, pogodio ih je pravo u njihovo jadno, iskrvareno, komunisticko srce.
Gosp. Malic je, ziveci dugo na "zapadu", i citajuci
puno, naucio da izdvoji esencijalno iz ideoloske
kaljuge.
Ponuda citalastvu, je toliko ogromna, da zbog
kratkoce ljudskog vijeka, niko ne moze ni da stigne
da procita sve sto bi trebalo.
I u takvoj situaciji, citati nase Srbljanovicke,
Basare, Prokice, Vidojkovice, pravo je razbacivanje vremena.
Uostalom, sustina saznavanja i lezi u izboru citanja. Kao i u mogucnosti izbora, uopste.

@brm

Kakva fantasticna ljubav prema Amerikancima. Bilo bi lepo da nesto od te ljubavi ostane za Srbe. Po vama Amerikanci su takvi genijalci za ratovanje da pobedjuju bez zrtava, a Sovjeti su bili glupaci za ratovanje te su to morali da nadoknade zrtvama. Cak i da je tako, opet ne bi mogao da se meri doprinos SSSR-a s jedne i SAD i Engleske s druge strane kada se radi o unistenju fasizma u Evropi—a to je tema ovde, a ne Japan i razni okeani. Da su se SAD i Engleska iskrcale na Balkanu to nista u proceni ne bi promenilo, jer to bi opet bila 1945. (a i tu bi u prve redove beli americki generali isturili gomile crnaca da izginu i otvore put za iskrcavanje kao sto su hrabro ucinili u Normandiji) i nimalo se ne bi moglo nositi sa doprinosom Crvene Armije u celini kad se radi o unistenju Vermahta. Sto se hrabrosti i vestine ratovanja tice ona se vidi i po spremnosti da se pocine ratni zlocini poput nepotrebnog bacanja ne jedne, vec dve atomske bombe na civilno stanovnistvo Japana. A pokazali su hrabrost i 1999. kad nisu smeli da se pojave na terenu, vec sa nedokucivih visina bacali bombe na putnicke vozove, bolnice, skole, fabrike za preradu hrane, porodilista, mostove i sl. Vestina im je bila dobra i u Vijetnamu i sada u Iraku i Avganistanu, pa hrabrost i zrtve nisu potrebne.

Zivela KPJ. Ziveli drugovi proleteri i komesari. Ziveo Kumrovec.
A narod neka grca.