Danojlić:"Moj patriotizam je to: saosećanje sa ljudima koji znaju šta je muka."
Blago svim građanima u Srbiji.

FANTAZIJE RASPODELE. Morate priznati gospodine Danojliću da ste fantazirali, kao što fantaziraju i oni sa druge strane. Iz fantazija se ne rađa ništa konkretno. Niti nacionalizam ni internancionalizam nisu proizveli ni kilogram pšenice - već seljak, uglja - već rudar, šećera - već inudstrijalac i industrijski radnik...ni metar Srbije - već vojnik i političar, štofa - već tesktilac. A gde su bili tada nacionalista i internacionalista, europejac i novosvetska satana? U kabinetima ili na ulicama. Dokono piskarali ili uzvikivali parole. Oni što su prodali sve u ovoj državi, zadužili i ostavili radnike bez posla nisu internacionalisti niti europejci, već obične barabe. Njima suprostvljati nacionalizam je iluzorno. Porediti babe i žabe je bespredmetno. A, onda i porediti se sa njima. Tobože oni su internacionalisti, a mi smo nacionalisti. Ne, oni su barabe a mi nastradali od baraba. Internacionalizam je široko polje nacionalizma (da fantaziram i ja malo), veliki prostor za sve nacionalne vrednosti, a ne uska prtina oivičena provalijama (šovinizmom i patriotizmom). Ako smo socijalna bića onda smo koliko-toliko emotivni, solidarni sa onima pored sebe. Kako se prostor širi tako se topi i solidarnost a prevladava logičnost. Prema tome, nacionalizam i internacionalizam nisu fantastične kategorije, već materijalni produkti. Srbi su sve manje nacionalisti jer sve manje proizvode. Oni što galame bi da dele, makar i zaduženja države, da bi mogli fantazirati bez konkretnog rada. Ne veličajmo Srbe. Naš nacionalizam više nema cenu na tržištu jer je zamenjen siromaštvom. Kažite slobodno sinu da niste nacionalista, ali ni da oni Srbi što misle da su internacionalisti to nisu, već smo svi fantazeri. Kinezi su danas nacionalisti u usponu.

Dragi moj Milovane, Vi ste jedan od nekoliko "krivaca" što sam i ja jednom bio partijac. Učlanio sam se odmah po osnivanju Demokratske stranke, a pre nego što je i sama zavedena u državni registar. Skromne su bile moje želje: da se pridružim i budem brojka više u nameri da se konačno sruši onaj već razblaženi jednopartizam i stvore osnovni uslovi nacionalnog samopoštovanja. Nije krenulo tim putem, i zato, tačno dve godine kasnije završio sam svoju partijsku karijeru. Vi ste, opet, jedan od "krivaca" što sam to uradio. Ostali ste u malobrojnoj grupi koja se nije menjala kako "vetar duva", kao primer druge mogućnosti - a i ja tako! Kad ovde pokušavam da obiđem komentatorska ograničenja, na pameti mi je tekst "Pravo na aluziju" koga ste objavili u Književnim novinama još početkom 80-tih, pa se aluzijom poslužim. "Izazivam" moderatora sa uspomenom na davno osvojenu slobodu. Uopšte, sećam se puno Vaših dela, intervjua i javnih nastupa. Evo i jednog bizarnog detalja: ovde pominjete vegetarijanski lonac i to me podseti na "polemiku" koju ste imali sa Kaporom na tu temu. On Vas u njoj pita, otprilike: a otkud ti znaš da zelena salata nema dušu? Danas za takve nema mesta u našim velikim medijima! Ne vole da čuju kako "i nije mudro upražnjavati kritičnost prema svojima u vreme teških kolektivnih iskušenja".
I misle govore da se demokratsko i nacionalno isključuju, a sve kiteći se Pekićem?! Kod njih može i "ovo i ono", samo da im "lovi" glasače. Dolazi vreme da nešto sumiramo: za pedesetdve godine života - imam dve godine partijskog staža, a i sa Vama je slično. Rekao bih da smo uzalud krečili ili je ona farba previše požutela - tek - red je da, tim povodom, razmenimo saučešća. Milo mi je što se pritom niste pogrbili! Nekim čudom, i sam još stojim uspravno!
Poštovanje!

Bravo, Mićo! Na tako malo prostora, Danojlić je opisao sve što nas tišti. Genijalan tekst, u svoj svojoj jednostavnosti i, istovremeno, širini. Toliko je dobar članak, da ću probati i onaj lonac da skuvam, iako nisam vegeterijanac. Dubok naklon, majstore! Današnje čitanje NSPM je vredelo...

Uz ovakav briljantan tekst i onaj recept bez mesa mi zvuči ukusno. Treba li ostaviti lonac nepoklopljen da povrće sačuva boju, ili poklopiti da se smekša u vlastitoj pari?

Mogu samo sa oduševljenjem da konstatujem, evo najzad i Milovana Danojlića na sajtu NSPM-a.
Jednog od mojih nekadašnjih mladalačkih, studentskih idola, uz Kostu Čavoškog i Ljubu Tadića (oca ovog današnjeg "ja kao predsednika"), zbog kojih sam se i sam, kao i Jozef K., još pre zvanične registracije današnjeg "žutog preduzeća" učlanio u isto.
Isto kao i Jozef K., 1991. godine sam istupio, jer, iako sam bio tipičan mladalački smetenjak svoga vremena, shvatio sam intuitivno da prevrtljivi i sasvim nesimpatični Dragoljub Mićunović nije neko koga bi trebao da sledim.
Takođe mogu samo da poželim da Milovana Danojlića što češće čitamo na NSPM-u, jer se od njega ima zaista štošta naučiti.
Čovek je mudar u pravom smislu te reči, a to je retkost u ovo današnje ludo i pusto vreme.

Prelepa ispovest, g Danojlić...(divno ste pokazali da nemaju samo žene emocije, a koje su često i ovde na sajtu pod paljbom kritike!)

Vama zaista pripada Patria dostojna vas...Npr. ona u kojoj deca ne moraju da stavljaju na vagu “pravdu” i “majku” jer se “obe” nalaze na istom tasu...A na drugom tasu je puno zdrave šargarepe koju ste tako lepo opisali u plemenitoj ruci prodavačice sa pijace...I svakako u vašem “vegetarijanskom loncu” koji i “Novi svetski poredak” može da dovede do naših “dveri”... /uzgred, baš sam se danas pitala da li je “bosanski lonac” uspeo da zadrži svoj jugoslovenski “nacionalni identitet”?

Ne vidim nikakav razlog da brendovi i imena koji su zadržali naziv “jugoslovenski” ne ostanu u pravnoj sledbenici Jugoslavije....Pa čak i JAT...Ali! niti pleonazmi ne pomažu dok se svi rodoljubi ne ugrade u “novo novozavetni život”, uslovno rečeno...to svaki pošten čovek zna...(Pročitajte, molim vas moj tekst nspm “Na rubu pameti” od 22.maja 2009. u rubrici “Komentar dana”, str.6)
Znate, nije ponekad loše početi od nule...Mnogo bolje nego od nekog minus broja....
Tražite ocenu ..mogu dati samo za patriotizam...Odličan 9 (zato što ljubav, kao i muka, nemaju nacionalni preduslov...Mogu se i Eskimi i prvi komšija voleti do “besvesti”)....

Kao gutljaj sveze i zdrave vode sa izvora , kao cist vazduh sa planina,kao majcina ruka na decijoj glavi kao ocev pogled ohrabrenja , kao bratska ruka u nevolji i kao jos mnogo toga lepog , ima u ovom tekstu.Hvala za ovaj uzitak koji imam dok ga citam.Hvala za saznanje da ipak ima nade!