Ne mora biti baš po principu ili-ili. Polako. To što mnogi lože Tadića ne znači da će on i da sagori. Što se tiče G17 plus i njenog odnosa prema Rusiji i ruskom rukovodstvu, on je takav kakav je, ali nisu oni odlučujući faktor u Srbiji. Jedna je stvar upravljati sa radnim mestima i kreditima, a nešto sasvim drugo je usmeravati politiku jedne zemlje. I ako dođe do neželjenih i nepovoljnih tokova u odnosima Rusije i Srbije to neće biti ni zasluga ni krivica G 17, već, kad je u pitanju aktuelna vlada, isključivo DS i SPS. Politika Srbije se može voditi, a da se niko ni po uvetu ne počeše zbog toga šta kaže G17, i da ne pominjem Čanka i takve da ne ispadnem neozbiljan. Tadić ima na raspolaganju i DS, i SPS i SNS. Nije mi namera da ga i ja ložim, ali tako je. Ima kadrovsku osnova i za rusku i evropsku i sve druge varijante. On bira. Osim DSS-a i radikala, dakle tanke opozicije, sve drugo je njegovo.

Тадић је показао да ће да љуби скут и црном ђаволу да би остао на власти. Да му је којим случајем власт начин да сачува, опорави и поврати Србију, то би још могло и да му се опрости (и с право се пореди са Милошем Обреновићем, којег страшно воле да спомињу сви који се диве "прагматизму" као највећој врлини). Али пошто то очигледно није случај...

Цела совјетска и титоистичка патетика само је симптом менталног склопа оних који немају појма ни какви су Руси ни какви су Американци ни каква је ЕУ, али знају да им морају служити или ласкати како би добили паре и/или власт. То је све.

Посета Медведева јесте "спинована" у корист Тадића и демократуре (као уосталом и све што се Србији дешава), али не мислим да је то била намера Москве. Њу занима Србија, а не ко је ту на власти. Самим тим су они већи Срби од Срба, хтели то да признају или не.

Горчина текста ми је разумљива, опаске у тексту су храбре. Баш зато ми је неразумљив СТРАХ аутора, осим ако није карикиран приказ слобода у Србији. Не верујем да је Руску делегацију било шта изненадило у овој посети, верујем да су све већ знали, па чак и програм свечане академије. Коментари са Б92 су такође очекивани, пусте улице су безбедносна пракса ( у овом случају, по мени, непотребна, али никад се не зна...), бојкот министара је такође очекиван и добар знак(значи није било по њиховом), мада крајње недипломатски.
По мени, Србија је, ОПЕТ, држава на којој ће се доказати престиж светских сила. Ко ће победити, више зависи од самих сила и њихове жеље за престижом,него од Србије. Мени је много интересантнија жеља Србије да победи онај ко је гази и понижава, а не онај ко би да је ојача. Тужно је кад сам радиш на своју штету и у корист своје пропасти. Тренутно се надам да је Русија, без нас, одлучила да се избори за свој престиж. Ми ћемо се ваљда, опаметити кад нам буде боље, и наравно, све заслуге за то боље, припашће министрима који су бојкотовали победника.

Нисам претјерани нарцис, иако сам се од дјетињства волио да огледам у језерима (22) горовитог Дурмитора, али сам срећан и захвалан на ваше коментаре. Озбиљни, садржајни, искрени. Што се тиче реплике Тохоља на текст Сизифа, морам да кажем да је Сизиф све рекао у 8 редова, што је мени требало две странице. Једно је народ у чему сте Ви у праву, господине Тохољ, а друго је политичка елита, која је антируска. То што је дио елите направио кичасту, да будем мало блажи, удварачку Академију, не значи да су спремни на темељиту сарадњу са Русима. Велике су то игре владара из сјенке. Понекад докучим те игре, али овога пута нисам имао ниједан озбиљан обавјештајни извор. Интуиција ми говори да ће бити много ружног по Србију. Политичка елита Србије је евроатлатнска. Још као анонимуси ушли су у то блато, повратка нема. Када је протутњио пети октобар, острањивано је све што је руско. Једна музичарка дошла је 2000. за помоћника министра Свилановића (МСП) за штампу, културу, науку, просвету. Прекинула је све програме и протоколе дугогодишње сараднје са Русијам у сви тим областима, не само са Русијом, већ и са свим бившим земљама Варшавског пакта. Данас школе у Србији, укључујући и двије филолошке (Београд, С. Карловци) кубуре са бројем дјеце која уче руски језик.У цијелој првој години у С. Карловцима руско одељење нису могли попунити, иако је било потребно 12 ученика. На тесту (пријемном) пријавило се више од 80 "енглеза", а у тој школи се изучава 11 страних језика. Сјетимо се само како је Лабус грубо увриједио ту велику земљу због дуга у клириншким доларима, без обзира што је тада био човјек који се није тријезнио на челу Русије. Лично сам саставио нацрт ноте извињења која је уручена Амбасади Русије. Сизиф је у праву, не може Србија да изиграва јагње које сиса двије овце, а да се не говори да сиса четири. Руси ће убрзо показати који су прави резултати посјете. Биће онда, коме опанци, а коме обојци.