Црногорци су незахвални, Мило им је дао нацију државу језик. Давао им је дио од шверца дувана и кокаина. Омогућио им је да сви имају материјалну корист од маргинализације Срба. Омогућио им је да прије 15 година уз амреилко одобрење узму руске паре. Неправда је што сада црногорске усташе траже кожу бившег Србина Мила, а он је спровео све они о чему су сањали. Не миже Мило да им уведе демократију кад црногорске усташе из реваншизма за то што је Мило некад био србин желе да му узму паре и можда га потјерају у затвор. Не може Мило да им уведе демократију кад се у демократским условима може показати да Црногорским језиком желе да причају само Бошњаци и пет процената црбогорских усташа.

Politicki nasilnici - cije nasilje prozilazi ne iz vlastite moci, nego iz sluzenja Imperiji Zla - u stanju su da promene identitet drzave i naroda! Koliko ce to trajati - drugo je pitanje. Dokle narod moze da trpi, i zavisno od toga kakav je narod. I srpski i crnogorski su isti: slusaju i slede ustasko-prozapadne gaulajtere, odricu se sebe, jos uvek vecinski. Hoce li se to preokrenuti - videcemo. Crna Gora bar ima respektabilnu opoziciju - Srbija nema. Crna Gora moze da se promeni iznutra, tj. da se vrati sama sebi. Srbiju ce opet menjati drugi, Srbija je postala nevazan i smesan objekt istorije. Dozvolila je sebi da je izdaju, uniste i s*ebu najgori diletanti, kriminalci i analfabete. U Crnoj Gori se cuje glas jednog Marka Milacica, hrabrog i pametnog momka, Srbiju predvode otrcani glumac Branislav Lecic i autogednocidni psovac Sergej Trifunovic. Srbija je pala onoj stvari za usi. Mozda ce nas, sebe radi, spasavati Rusi, ali ce se gaditi da nas dotaknu.