Ovo je tekst za kojim normalna srpska javnost vapi kao žedan za vodom. Hvala NSPM-i.
Paković bi mogao, ako bi mu stvarno bilo stalo da osudi istinski genocis, a ne politički bofl produkt antisrpske histerije, ode u Istanbul i izvede sličan performans o strdanju Jermena. Ako je Paković musliman, to bi mu bila prva dužnost. Druga Srbija se u to ne bi mešala jer tamo zločinci nisu bili Srbi, iako bi se i to moglo uzeti u obzir, nego Turci.
Još jednom hvala NSPM-i i naravno veliko hvala autoru.

Да ли на основу фотографија ових 6 жена можете закључити како изгледа "другосрбијански пиштољ"? Тим женама очито нешто фали. Оно што имају превише јесте мржња. Кажу "кад би крмача имала рогове, цео свет би побила". на срећу нема.

Целокупна другосрбијанска активност је прожета дволичношћу и лицемерјем. Ево, најпростија логика то доказује - ако не постоје српске, бошњачке, хрватске и друге жртве, како онда могу постојати српски, бошњачки и други злочинци? Како то да је нација нешто имагинарно када се бавимо жртвама, а онда постаје нешто стварно када се бавимо злочинцима? Ко је тај у чијим је рукама прекидач којим, по потреби, укључујемо и искључујемо важност нечега, у овом случају нације?
Наравно, другосрбијанци никада неће бити суочени са оваквим и сличним питањима јер су под заштитом окупационих гласила. Једини начин на који опстају је та затвореност из које они могу да говоре све док до њих не долази ништа, јер они добро знају да су њихове конструкције стабилне као куле од карата. Поветарац елементарне логике би их срушио.

Гледам фотографије 6 (или 5?) деконтаминарки и размишљам о полној неравноправности у борби за истином. Где су мушкарци да им помогну, бар они који нису служили војску? Добро, имамо тог громадног Паковића али он је само један (или можда њих двојица) наспрам тима од онолико дама које једнако не поимају Хегелово „истина је целина”. Неубедљиво је дакле, нелогично је да је неко изриком против злочинаца из једног (свог?) народа а није или ћути о злочинима оне „друге”, “треће” или којегод стране. Укратко, ако ниси против СВИХ злочина онда УОПШТЕ НИСИ против злочина! Све је ово појмљиво парасрбијанским активистима али цео концепт деловања твз. НВО у нас је лобистички и зато корупционашки. Ew! P.S. Поносан сам да имамо Марија Калика.

На моју велику жалост, господин Калик није прецизно и до краја осветлио "другу" Србију. То је најогавнији олош који је добро плаћен од стране запада, како би тровали српски народ. Прећутну подршку имају од овог охлократског и клептократског режима који им дозвољава да раде шта хоће. Суштина је у томе да запад ни по коју цену не жели да дозволи стварање јаке српске државе и то траје већ вековима. Србија је окупирана земља и само ослободилачка борба може донети српско ослобађање, а то неће бити само борба за слободу, већ и социјална револуција. У победи револуције оваквима неће бити места међу нама. Вратићемо их њиховим газдама.

Не улазећи у правне квалификације које је прихватио "Међународни кривични суд за бившу Југославију" или "Суд у Хагу" само ћу се осврнути на једну суштински битну "процедуралну ствар" а односи се на Републику Србију и БиХ а тиме и Републику Српску а тај је Закон о сарадњи са Међународни кривичним судом за бившу Југославију. Проблем српске националне политике је што је тим Законом признала МКС за бившу Југославију, признала његову надлежност и у односу на ту чињеницу сарађивала са тим судом изручујући своје држављане и пружала и друге информације и допуштала истражитељима тога суда да обављају своје истраге на територији Републике Србије и БиХ / Српске. Уколико српска национална политика не признаје тај МКС прво је требала да не доноси Закон о сарадњи са МКС за бившу Југославију или да га је укинула још у време постојања тога суда. С правне стране "ствари су јасне" а и с политичке "прави галаму" а правно признај све што МКС за бившу Југославију ради и доноси (пресуде).

Član 1
(1) Ovim zakonom uređuje se saradnja Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (u daljem tekstu: Međunarodni krivični tribunal) i izvršenje obaveza koje za Srbiju i Crnu Goru proizlaze iz Rezolucije Saveta bezbednosti br. 827 (1993) i Statuta Međunarodnog krivičnog tribunala, na osnovu kojeg će nadležni organi republika članica odlučivati o ustupanju krivičnog postupka i predaji optuženih ovom tribunalu.
(2) Srbija i Crna Gora će poštovati i sprovoditi sudske odluke Međunarodnog krivičnog tribunala i ukazivati pravnu pomoć njegovim istražnim i sudskim organima.

Bravo, druze Kalik.

Сваког јула крене хорски напад аутошовиниста граџанерске Сорабије на Србе и то ће потрајати све док се неко не сети да систематски побије лаж о "геноциду" који се потура Србима. Тај неко би морала да буде српска власт али како је на власти окупаторска екипа а у добром делу опозиције још већи аутошовинисти тешко је видети да ће се скорије прекинути овај редовни перформанс окупаторских лижисахана.
Остаје екипи српских интелектуалаца да покрену пројекат налажења истине о ратовима на Балкану ван матрице пропаганде окупатора.

Цвико, кад си последњи пут проверавао диоптрију?
О каквим то женама на слици говориш?