Тим пре што долази од инсајдера, овај ионако изванредни текст је значајнији него да је изречен од некога "неутралног"! Мало уметника данас уопште и помишља да се замери оном централном конформистичком идеолошком току (као што је то случај и у свим другим сферама живота у данашњој Србији), а камоли да му се јавно супротстави. Био сам (и ове године, очекујући промене) да погледам понешто од Октобарског салона, у некадашњем Музеју 25.мај (данас, Музеју историје Југославије). Кад тамо, затичем један - од куратора и артиста - ненамерни, необјављени (и нежељени) склад: као типичном репрезенту соцреалистичког здања (бизарне намене), овој грађевини тренутна поставка одговара као идеална - стална поставка визуелних експоната из оног већ окончаног времена - времена пре одласка доживотног председника. Музеј споља - музеј изнутра! Зато чуди наивност организатора у вери да ће се ова поставка перцепирати као (пажње вредан) продукт актуелног времена! Никакав словни "нео" префикс не може никога заварати да се ради о неком новом, другачијем концептуализму, већ о оном историјском (завршеном) и превазиђеном у актуелној пракси. Утисак је да је све то, заиста само гомила левичарског кича! Чак је и Предраг Нешковић поклекао некаквим тапетарском "сликању ваљком" све бежећи од "четкарења". Једна од централних просторија предата је Живку Грозданићу и његовим похвалама купца и мецене Драшковића (не Вука, него брата му) и сликама које насловљава са "Покушај верне копије слике (те и те) Паје Јовановића". Тањири, видео пројекције из Кулубаре 2000. године, једна тв емисија Миљенка Дерете (познатог великог грађанисте) из 1992. са B92 о народним кухињама (него о чему?), и све тако даље. Комесари се заиста брину о свим порама друштва и контролишу све вентиле и уставе. Е, у томе јесу превазишли свог идеолошког Великог брата и тим поводом се с правом може рећи да је ово једна неотитоистички контролисана поставка Октобарског салона. Платили смо - гледајмо!
Препоруке:
0
0
2
недеља, 01 новембар 2009 08:51
Врт Торонто Канада
Срби су се изгубили, негде лутају.Шобајићево писмо ме убило у појам..Ко сам, шта сам.?Жале се Срби у Аустралији,Новом Зеланду,Америци,Канади,Кини,ЕУ.Сајтови препуни горчине, већином због Српске Православне Цркве,Владе Србије и сећања на лепше,боље.
Милоше..проговорио си..мора да је мука.Избегавам људе ..Сви лажу,храбрији и краду.Овај бол је страшан.Не боли него мучи.У све што сам веровао да је вредно умрети за, нестаде..Српски књижевници из Торонта,јуче,синоћ читају Радованове редове успаване прозе у цркви чији Владика жели Тибар воду а The Serbian Heritage Academy of Canada не зна како да упише нове чланове у клуб јер нема управни одбор,ни скупштину.Да ли је ово смена генерација или почетак лудила.Торонто има 134 сликара и сликарки..нико више не слика.Један слика али одбија да излаже..Каже немам коме...Шобајићу..Тамо далеко је некаква земља,неки људи гори него у Холивуду.Ја немам наде намерно.Није потребно.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 01 новембар 2009 10:01
LjiljanaNl
Ne pratim razvoj umetnosti poslednjih godina ali vam verujem.Cestitam na hrabrosti.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 01 новембар 2009 12:51
паја патак
Људи моји, свашта је почело да се догађа – а то је стварно, недопустиво!! Како је, уопште, могуће да се дозволи некоме - као овом г. Шобајићу, који очигледно уме кохерентно да мисли (а то је већ велики грех)– да се таквом једном дозволи још и да свој кохерентно написан и јасан текст (ма, ко је, бре, видео да тако сме да се пише?) објави у „Политици“?! То је, стварно, једна недопустива идеолошка диверзија.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 01 новембар 2009 12:59
Zoran
Odgovornost za sva kulturna desavanja lezi na Ministarstvu kulture Srbije i ministru Bradicu.
Niko ne objavljuje koliko je kostalo donosenje vec danas iskompromitovanog Zakona o inforrmisanu,cije je ukidanje juce obznanila predsednica Skupstine!
Koliko kosta takva neodgovornost Bradica(JUL,G17)?
Zasto ni danas ne znamo sastavljace antievropskog Zakona?Zasto Transparntnost Srbije cuti?
Poenta i jeste u vredjanju i zaglupljivanju naroda Farmom,Velikim bratom,Oktobarskim salonom....
Kraj skole pariskih slikara,beogradskog kruga,neumrle Olje,oni kace satove i instalacije-a slikarstvo,hello?!
Zato se u Zagrebu dice slikarima, cije savrsene slikarske izlozbe predstavljaju Hrvatsku po svetu.
Sramota je biti talentovan i slikar od zanata-to bi Srbiji donelo pozitivan imidz.Treba biti prost,profan,agresivan da bi dobili novac bilo od privatizovanih krugova u Skupstini grada bilo od DS/G17 ministarstva.
Препоруке:
0
0
6
недеља, 01 новембар 2009 15:27
Imigrant
Spremajmo se i na gore. Ikonoborci su elitni komandosi Velikog Brata.No, njihove poricanje Slike je pucanj u prazno.Niti su je stvorili, niti je mogu ukinuti.Mogu je tek falsifikovati i u svom parastvoriteljskom besu zakljucati Narodne muzeje i Narodne biblioteke...uzurpirati izlozbene prostore...kontrolisati fondove...(ne)uredjivati kulturne dodatke(hm..."dodatke"!)...a uistinu...tehnikom Hladne vatre spaljivati sve sto je duhom od Duha...bice da su im to one toliko zeljene "lomace svete spanske Inkvizicije" koje ce nas privesti Svetlosti mraka...i kucnom redu Farme. No, Slika je "vocka cudnovata"...prosija tamo gde ni Ministarstvo nece...Pa jos i progovori...pa jos i zapeva... Odatle i ovaj jasni odmereni ton u clanku-dijagnozi Milosa Slikara...jer i da nas "do samog dna"...tamo ce nas rasirenih boja cekati...gle...Slika.Ona jest i dobro je i kada je u oku...ali je i u Pamcenju...posred Srca.Ingerencije komesarokuratora tamo prestaju...a to je kao da ih nema.Malo li je?
Препоруке:
0
0
7
недеља, 01 новембар 2009 15:28
Vladimir
Ja mislim da rezimsku pitomci moraju da se nacrtaju na svakom mestu gde kaplje parica.
Ionako zivot provode pro forme a ne sustinski.
Tako se, pro forme, trose drzavne pare. U bilo kojoj delatnosti finansiranoj od drzave je obilje diletanata, poslusnika i slepih putnika.
A da smo to dozvolili, jesmo. Sada mozemo da okrivljujemo "nepostenu inteligenciju" za nanetu stetu.
A u sustini su to sve male birokrate i paraziti.
Препоруке:
0
0
8
недеља, 01 новембар 2009 19:07
sp
Hvala Vam za ovaj clanak,to je zaista jedina odbrana profesije koju mozemo cuti, ali radi se o tome i kako vratiti Oktobarski salon slikarima pa i publici ,cini se da je to tezi zadatak. Neka ovaj vas tekst bude mali pocetak
Препоруке:
0
0
9
недеља, 01 новембар 2009 21:30
Srbija će opstati
Tako je. Ja ovo pričam godinama. Ono što se dešava već decenijama s umetnošću nažalost vodi njenom uništenju. Gde je nestalo klasično slikarstvo, klasična muzika? Sve kao neki performansi, neke nebuloze itd. Slažem se s uvaženim Šobajićem u vezi svega što je napisao. Kakao reče u Srbiji ne sme da se desi ništa novo i kvalitetno.
Препоруке:
0
0
10
недеља, 01 новембар 2009 22:01
Jovan Marinkovic
Svaka cast, pozdravljam ovaj tekst iz sveg srca. Slazem se apsolutno. Jednostavno ovo sto se desava sa umetnickom scenom u Srbiji je jedna bolest, jedna travestija i nadam se da ce talentovani ljudi kojih ima ipak svojim talentom uspeti da se izbore sa ovom bedom koja se navalila na pleca likovne umetnosti u ovoj zemlji.
Препоруке:
0
0
11
недеља, 01 новембар 2009 22:53
вламил
50. Октобарски салон, ове године има наслов-концепт-пројекат "Околност". Уметнички директор салона је Бранислава Анђелковић Димитријевић, а у његовом (њеном)креативном тиму налази се и Бранислав Димитријевић, доскорашњи помоћник министра културе за међународне односе, европске интеграције и развој менаџмента у култури (случајно, супруг Браниславин).
()Težište, koje je ovaj put na autorima koji većinom žive i rade u Srbiji, ali koji su prisutni na međunarodnoj sceni, ima za cilj da označi „domaćeg umetnika“ kao „međunarodnog umetnika“, koji formira inicijative i sugeriše intervencije na osnovu lokalnih iskustava. U tom kontekstu na izložbu su, kao gosti, pozvani i neki umetnici koji ne žive u Srbiji ali čiji se rad smatra aktivnim činiocem savremene umetnosti u ovoj sredini.()
(моје подебљање)
Када се прочитају горњи редови из текста о концепту салона, неће бити чудо ако нас прва асоцијација упути на последњи Антонићев текст (на сајту НСПМ) поводом "Извештаја европске комисије о напредовању Србије у процесу евроинтеграција", односно на улогу овдашњег информатора, који (још једном) formira inicijative i sugeriše intervencije na osnovu lokalnih iskustava!
Каква случајност!
Препоруке:
0
0
12
недеља, 01 новембар 2009 23:57
Јован Лондон
Похвале г. Шобајићу на храбрости и моралној одговорности да проговори о нечему што се заметнуло поодавно. Уз само једну допуну за читаоце: проблем није само наш иако садашње стање стварно фаворизује стране `уметнике` из великих народа, како рече писац. Овде у Енглеској, уметност заправо не постоји. Књиге које се читају су углавном петпарачки љубавни романи јефтине животне философије (наравно без Бога игде), у позоришту (осим по неког Шекспира кога би сигурно избацили из репертоара да није њихов) све сам мјузикл, без правог позоришног квалитета. Концептуална уметност се увукла свугде и разара све што је квалитетно и креативно. Моја супруга је завршила Goldsmiths College, расадник концептуалаца који данас воде главну реч у `визуелној уметности (Damian Hurst, David Chapman, Sarah Lucas...), где су је буквално исмевали када је као рад донела осликане портрете једне госпође са речима: што то сликаш кад можеш да фотографишеш. Уметник више није неко ко ствара уметничко дело већ онај ко уме боље да га прода и смисли `бољу причу` иако заиста важи податак да је најбоље оно што је најглупље и има најмање смисла. Није дакле проблем у Србији као малој земљи него у систему који нас заглупљује на сваком кораку. НЕШТО МОРА ДА СЕ ПРЕДУЗМЕ!
У здравље и још једном хвала аутору за овај текст
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 02 новембар 2009 00:20
Стева Надрљански
За фразу о "смрти уметности" ухватили су се најјаче они којима је то изговор за неталентованост.
А факат да је Живко Грозданић главни баја у овом мувменту, боље говори него било каква теоријска расправа о овом проблему.
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 02 новембар 2009 03:59
Srboljub Savic
Postovani gospodine Sobajicu,
Vasa rezignacija ili protest, su mi jasni i opravdani. Medjutim, posle "naseg doprinosa" bijenalu u Veneciji i jos katastrofalnijih desavanja oko "rekonstrukcije" Narodnog Muzeja,
to, sto se sramno zove - "Oktobarski salon", je
samo mali beocug u nizu korumpirane stvarnosti
u necemu sto nam se protura pod "kultura" a
"ravnateljstvom" dicnog nam, "ministarstva".
U Srbiji, koja danas "glavinja" u svim oblastima,
osim u zgrtanju nezaradjenih para, ne treba ni
ocekivati umetnost, pa ni predstavljanje likovne.
Ipak, poznata vam je istorija pariskih slikarskih salona i muke, kad se umetnost upregne u jaram
profita. Ni zemljoradnici, fabricki radnici, pa ni umetnici nisu preduzetnici, pa ne drze "noz i pogacu". Jedino udruzeni, mogu da "mese drukciju
pogacu i obezbede veci komad".
Udruzeni slikari mogu da organizuju "Nas Oktobarski
salon slikarstva" (alternativu, kao nepozvani u
Parizu). Sa uspehom (sigurnim) doduse nece se
izbeci ista klika, koja ce se sjatiti, kako bi
pokupila i lovorike i "suske".
Verujem da mozete okupiti slikare-umetnike (jos
uvek imam malo vere u nas) i ponuditi nasim ocima
(kojima je mozak podloga) umetnost.
S postovanjem,
S. Savic
Препоруке:
0
0
15
понедељак, 02 новембар 2009 11:24
Dragan NL
Svaka cast za tekst!
“Nijedan kvalitet nije vise hvaljen na bilo kom polju danas od onog da se bude ‘originalan’,’eksperimentalan’ ili ‘uzbudljiv’; pitanje istine, ako se o tome uopste raspravlja, sve vise se potiskuje i zamenjuje subjektivnim kriterijumima: ‘integritetom’, ‘autenticnoscu’, ‘individualnoscu’.
…”Nova umetnost”, proslavlja rodjenje nove vrste, jednog nizeg stvorenja, podcoveka. Ali, pored ove slike beznadezne izopacenosti postoji struja optimizma koja je proizvela svog“ pozitivnog” novog coveka, coveka ”i idealisticnog i prakticnog, i spremnog i zeljnog da se suoci sa teskim problemima danasnjice”. Pozitivna i negativna slika, jednako su nastale iz smrti coveka onakvog kakav ja do tada bio- coveka koji na zemlji zivi kao poklonik i koji zna da je raj njegov pravi dom – i od rodjenja ‘novog coveka’, potpuno ovozemaljskog, koji ne poznaje ni nadu ni ocaj, osim zbog ovozemaljskih stvari … Doba poricanja i nihilizma je stiglo do svog kraja;’novi covek’ vise nije zainteresovan za hriscansku Istinu da bi je poricao; cela njegova paznja je usmerena na ovaj svet.”
O. Serafim Rouz (Judzin Rouz)
Iz rukopisa za knjigu “Carstvo covekovo i Carstvo Bozije”
Препоруке:
0
0
16
понедељак, 02 новембар 2009 11:43
thinking maize
Што једном рече Борис Спаски (за неупућене бивши првак света у шаху, иначе сада француски Рус):
"Према уметности се односим потрошачки, тј. користим је као релаксацију после тешког умног рада." Тако се и ја односим према уметности, као и већина људи. Можда је то лоше, али је тако. Што ме не спречава да имам став о различитим појавама у уметности. Према ликовној уметности, као просечно неталентован Србин, немам посебан став, сем оног "свиђа ми се/не свиђа ми се". Опет, можда је то лоше, али је тако. А не волем, када ми нешто намећу! А у том смислу, подржавам г-дина Шобајића.Уместо шире елаборације или глорификације г-дина Шобајића и његових ставова, што њему и не треба, доказао се човек тамо где је најтеже, у Паризу, додаћу овде два своја утиска. Један се односи на епохалну књигу Арнолда Тојнбија
"Истраживање историје". А тамо г-дин Тојнби, пошто је констатовао да је Западна цивилизација превазишла и потиснула све остале цивилизације, сама себи "копа јаму". То доказује тиме што се мења основни естетички дискурс Запада, што се некритички прихватају естетички критеријуми других цивилизација, а напушта западна естетика. То отвара и питање наше, српске припадности: "Да ли смо ми европејци или смо им блиски, али ипак другачији?" Укратко: "Сећа ли се неко Византије?" Други утисак је врло личне природе, везан је за један други, Пети Октобар. Но пошто нема довољно простора, то остављам за следећи коментар.
Препоруке:
0
0
17
понедељак, 02 новембар 2009 12:10
брм
честитке Шобајићу за храброст?
храброст је написати текст за НСПМ?
ау колико има јунака
Препоруке:
0
0
18
понедељак, 02 новембар 2009 12:13
thinking maize
Ево ме опет! Износим лични утисак, везан за Пети Октобар. По уласку грађана у Скупштину и њене паљевине, а ускоро и "пада" Телевизије Београд, настала је тог дана свеопшта еуфорија. Видео сам момке како славодобитно показују "ратне трофеје", паљевину Скупштине, разбијање стакала на околним продавницама... Покушао сам и сам да уђем у Скупштину. Видео сам неког бубуљичавог момка, који је очајнички покушавао да изнесе огромну вазу (сс. 30-40 kg) са неким фикусом/дифенбахијом од 2,5-3 m висине.Редари (касније сам сазнао да су ангажовани од Демократске странке) пропуштали су људе напоље, али нису пуштали унутра. Видео сам људе који износе слике. Чувари их нису дирали! Запао ми је за око један редар, пљунути Џеј Рамадановски. Неко ће сада рећи, аха, ево га, расиста! Не, није то, Џеј ми је асоцијација на легендарне "шибицаре", ако се не сећате имали смо и председника владе, кога је пратила фама да се бавио тим "занатом".Реч је о "громади наше демократије" г-дину Зорану Живковићу! Укратко, редари су изгледали као
"продавци цигала", легенде "београдског асфалта", али ипак чисти аматери спрам садашњих "шибицара" на власти! Отишао сам потом у "Отпор", па у СПО, све у Кнез Михајловој и... никог није интересовала крађа слика из Скупштине, која се одигравала пред нашим очима! Сутра сам свратио до Скупштине, већ је постојао неки ред, на улазу су били неки други момци. На моју изречену сумњу о крађи слика и
"сумњивом" изгледу 5-октобарских редара реакција је била: "Знамо их, добри момци. Али крађа слика? Пустите то, има ко да брине о томе!" Отишао сам, момак није био службено лице, али није био за потцењивање! А "они који су требали да брину" су само "апеловали да грађани врате слике"!!!!! Држава не апелује, Држава гони лопове! А ради се о другој (после оне у Народном Музеју) највећој збирци слика у бившој Југославији! Не знам да ли је подигнута чак и истрага против "НН лица"? Ако је тако са нашим уметничким наслеђем, онда не чуди присуство "куратора" које помиње г-дин Шобајић.
Препоруке:
0
0
19
уторак, 03 новембар 2009 11:27
Катарина, Торонто
Текст је солидан,али једино не схватам какве су то поделе на некакав десни и леви кич. Мислим да је реч о глобалистичком смећу испражњеном од сваког идеолошког предзнака. Не ма ту никаквих десних или левих концепција, у питању је синкретизам глупости, малограђанштине и сасвим приземног утилитаризма. Свет гмизаваца и инсеката који полако губи равнотежу.
Препоруке:
0
0
20
уторак, 03 новембар 2009 14:17
Teofilo Stivenson
Slazem se, Katarina: Zaista jasno i dobro receno. Zar ne mislite da se iste tendencije sasvim jasno naziru u onom sto neki jos uvek pokusavaju da nazovu - srpskom kinematografijom?
Srpski mediji, politika i javni diskurs takodje su produkt trijumfa kica u postpetooktobarskom periodu. Matthew Barney? Bas bih voleo da vidim srpsku verziju i da se slatko nasmejem.
A politika? Nema tu autenticne levice ni desnice, ali zar je ima na Zapadu? Dobro znamo da je nema.
.jpg)
Милоше..проговорио си..мора да је мука.Избегавам људе ..Сви лажу,храбрији и краду.Овај бол је страшан.Не боли него мучи.У све што сам веровао да је вредно умрети за, нестаде..Српски књижевници из Торонта,јуче,синоћ читају Радованове редове успаване прозе у цркви чији Владика жели Тибар воду а The Serbian Heritage Academy of Canada не зна како да упише нове чланове у клуб јер нема управни одбор,ни скупштину.Да ли је ово смена генерација или почетак лудила.Торонто има 134 сликара и сликарки..нико више не слика.Један слика али одбија да излаже..Каже немам коме...Шобајићу..Тамо далеко је некаква земља,неки људи гори него у Холивуду.Ја немам наде намерно.Није потребно.
Niko ne objavljuje koliko je kostalo donosenje vec danas iskompromitovanog Zakona o inforrmisanu,cije je ukidanje juce obznanila predsednica Skupstine!
Koliko kosta takva neodgovornost Bradica(JUL,G17)?
Zasto ni danas ne znamo sastavljace antievropskog Zakona?Zasto Transparntnost Srbije cuti?
Poenta i jeste u vredjanju i zaglupljivanju naroda Farmom,Velikim bratom,Oktobarskim salonom....
Kraj skole pariskih slikara,beogradskog kruga,neumrle Olje,oni kace satove i instalacije-a slikarstvo,hello?!
Zato se u Zagrebu dice slikarima, cije savrsene slikarske izlozbe predstavljaju Hrvatsku po svetu.
Sramota je biti talentovan i slikar od zanata-to bi Srbiji donelo pozitivan imidz.Treba biti prost,profan,agresivan da bi dobili novac bilo od privatizovanih krugova u Skupstini grada bilo od DS/G17 ministarstva.
Ionako zivot provode pro forme a ne sustinski.
Tako se, pro forme, trose drzavne pare. U bilo kojoj delatnosti finansiranoj od drzave je obilje diletanata, poslusnika i slepih putnika.
A da smo to dozvolili, jesmo. Sada mozemo da okrivljujemo "nepostenu inteligenciju" za nanetu stetu.
A u sustini su to sve male birokrate i paraziti.
Када се прочитају горњи редови из текста о концепту салона, неће бити чудо ако нас прва асоцијација упути на последњи Антонићев текст (на сајту НСПМ) поводом "Извештаја европске комисије о напредовању Србије у процесу евроинтеграција", односно на улогу овдашњег информатора, који (још једном) formira inicijative i sugeriše intervencije na osnovu lokalnih iskustava!
Каква случајност!
У здравље и још једном хвала аутору за овај текст
А факат да је Живко Грозданић главни баја у овом мувменту, боље говори него било каква теоријска расправа о овом проблему.
Vasa rezignacija ili protest, su mi jasni i opravdani. Medjutim, posle "naseg doprinosa" bijenalu u Veneciji i jos katastrofalnijih desavanja oko "rekonstrukcije" Narodnog Muzeja,
to, sto se sramno zove - "Oktobarski salon", je
samo mali beocug u nizu korumpirane stvarnosti
u necemu sto nam se protura pod "kultura" a
"ravnateljstvom" dicnog nam, "ministarstva".
U Srbiji, koja danas "glavinja" u svim oblastima,
osim u zgrtanju nezaradjenih para, ne treba ni
ocekivati umetnost, pa ni predstavljanje likovne.
Ipak, poznata vam je istorija pariskih slikarskih salona i muke, kad se umetnost upregne u jaram
profita. Ni zemljoradnici, fabricki radnici, pa ni umetnici nisu preduzetnici, pa ne drze "noz i pogacu". Jedino udruzeni, mogu da "mese drukciju
pogacu i obezbede veci komad".
Udruzeni slikari mogu da organizuju "Nas Oktobarski
salon slikarstva" (alternativu, kao nepozvani u
Parizu). Sa uspehom (sigurnim) doduse nece se
izbeci ista klika, koja ce se sjatiti, kako bi
pokupila i lovorike i "suske".
Verujem da mozete okupiti slikare-umetnike (jos
uvek imam malo vere u nas) i ponuditi nasim ocima
(kojima je mozak podloga) umetnost.
S postovanjem,
S. Savic
“Nijedan kvalitet nije vise hvaljen na bilo kom polju danas od onog da se bude ‘originalan’,’eksperimentalan’ ili ‘uzbudljiv’; pitanje istine, ako se o tome uopste raspravlja, sve vise se potiskuje i zamenjuje subjektivnim kriterijumima: ‘integritetom’, ‘autenticnoscu’, ‘individualnoscu’.
…”Nova umetnost”, proslavlja rodjenje nove vrste, jednog nizeg stvorenja, podcoveka. Ali, pored ove slike beznadezne izopacenosti postoji struja optimizma koja je proizvela svog“ pozitivnog” novog coveka, coveka ”i idealisticnog i prakticnog, i spremnog i zeljnog da se suoci sa teskim problemima danasnjice”. Pozitivna i negativna slika, jednako su nastale iz smrti coveka onakvog kakav ja do tada bio- coveka koji na zemlji zivi kao poklonik i koji zna da je raj njegov pravi dom – i od rodjenja ‘novog coveka’, potpuno ovozemaljskog, koji ne poznaje ni nadu ni ocaj, osim zbog ovozemaljskih stvari … Doba poricanja i nihilizma je stiglo do svog kraja;’novi covek’ vise nije zainteresovan za hriscansku Istinu da bi je poricao; cela njegova paznja je usmerena na ovaj svet.”
O. Serafim Rouz (Judzin Rouz)
Iz rukopisa za knjigu “Carstvo covekovo i Carstvo Bozije”
"Према уметности се односим потрошачки, тј. користим је као релаксацију после тешког умног рада." Тако се и ја односим према уметности, као и већина људи. Можда је то лоше, али је тако. Што ме не спречава да имам став о различитим појавама у уметности. Према ликовној уметности, као просечно неталентован Србин, немам посебан став, сем оног "свиђа ми се/не свиђа ми се". Опет, можда је то лоше, али је тако. А не волем, када ми нешто намећу! А у том смислу, подржавам г-дина Шобајића.Уместо шире елаборације или глорификације г-дина Шобајића и његових ставова, што њему и не треба, доказао се човек тамо где је најтеже, у Паризу, додаћу овде два своја утиска. Један се односи на епохалну књигу Арнолда Тојнбија
"Истраживање историје". А тамо г-дин Тојнби, пошто је констатовао да је Западна цивилизација превазишла и потиснула све остале цивилизације, сама себи "копа јаму". То доказује тиме што се мења основни естетички дискурс Запада, што се некритички прихватају естетички критеријуми других цивилизација, а напушта западна естетика. То отвара и питање наше, српске припадности: "Да ли смо ми европејци или смо им блиски, али ипак другачији?" Укратко: "Сећа ли се неко Византије?" Други утисак је врло личне природе, везан је за један други, Пети Октобар. Но пошто нема довољно простора, то остављам за следећи коментар.
храброст је написати текст за НСПМ?
ау колико има јунака
"продавци цигала", легенде "београдског асфалта", али ипак чисти аматери спрам садашњих "шибицара" на власти! Отишао сам потом у "Отпор", па у СПО, све у Кнез Михајловој и... никог није интересовала крађа слика из Скупштине, која се одигравала пред нашим очима! Сутра сам свратио до Скупштине, већ је постојао неки ред, на улазу су били неки други момци. На моју изречену сумњу о крађи слика и
"сумњивом" изгледу 5-октобарских редара реакција је била: "Знамо их, добри момци. Али крађа слика? Пустите то, има ко да брине о томе!" Отишао сам, момак није био службено лице, али није био за потцењивање! А "они који су требали да брину" су само "апеловали да грађани врате слике"!!!!! Држава не апелује, Држава гони лопове! А ради се о другој (после оне у Народном Музеју) највећој збирци слика у бившој Југославији! Не знам да ли је подигнута чак и истрага против "НН лица"? Ако је тако са нашим уметничким наслеђем, онда не чуди присуство "куратора" које помиње г-дин Шобајић.
Srpski mediji, politika i javni diskurs takodje su produkt trijumfa kica u postpetooktobarskom periodu. Matthew Barney? Bas bih voleo da vidim srpsku verziju i da se slatko nasmejem.
A politika? Nema tu autenticne levice ni desnice, ali zar je ima na Zapadu? Dobro znamo da je nema.