Образујемо и на биро за запошљавање избацујемо доста радника. Инжењери и лекари су добар пример. Медицински факултети избаце солидно висок број лекара годишње рецимо. Тенденција међутим није да неки странац отвори клинику негде у Србији да их запосли, већ да им понуди спонзорство за емиграцију. Код инжењера је мало боља ситуација, нешто се и отвори. Типично дођу због јефтине радне снаге. Иако су плате рецимо међу софтверским инжењерима високе за наше услове, у поређењу са ониме што фирма улагач мора да плати инжењера код куће то је максимум 30%. Поменути Континентал је катастрофа нпр, јер је покупио кадар домаћих фирми, а те додатне паре које људима плати даје држава. Дакле, дошли су због стимулација и активног подривања конкуренције. Укратко, тржиште рада такво какво нам је сад је за страног улагача интересантно као извор јефтине радне снаге и извор људских ресурса. Треба нам домаће улагање у нешто што није кладионица или кафић. А пример Кине показује да подршка је државе корисна.

Колонијални менталитет се запатио где довођење робовласника за нископлаћене послове представљају "успехом" док доктори и инжењери беже главом без обзира из колоније. Али онима на власти то одговара, нема конкуренције сви климоглавци добијају позиције да паразитирају.
Једном када се уруши струка требаће деценије да се поправи штета коју су направиле незналице без дана радног стажа.

Mi nemamo domaće kapitaliste da investiraju jer je nama ekonomija pekara-kafić-kladionica.