Mislim da su poezija i satira koja se sire "od uva do uva" jedino sto moze da pobedi silne lazi i omalovazavanja kojima se sluze danasnji vlastodrsci. Jer se racionalnim argumentima ne moze boriti u neravnopranoj medijskoj utakmici kojom caruje propaganda. Veliko Vam hvala na ovoj pesmi, koja se moze smatrati i dijagnozom
Препоруке:
0
0
2
уторак, 03 новембар 2009 14:47
Био...
...и остао највећи.
Наш Матија.
Нови Његош.
Препоруке:
0
0
3
уторак, 03 новембар 2009 15:17
Iva Christopoulou
Amin!
Препоруке:
0
0
4
уторак, 03 новембар 2009 15:20
Баја Патак
Ех, Матија, Матија...
Стари се, лапи се,
и мене то мучи,
па ни чудо није
што пропусти
једног „нашег“.
А наш ли је?
Заборави Јосипа Броза,
злог Чаробњака из Оза.
Валтер...?
Јосип...?
Броз...?
Тито...?
Оз... или Озна?
Ко ће да дозна?
Они су бар имали
име и презиме.
Дођоше, одоше.
А тај?
Дође....са Марса?
Оста на Дедињу.
Препоруке:
0
0
5
уторак, 03 новембар 2009 15:32
мима
Па да ли је грешка у питању, да ли ово написа Бећковић или наш врли председник Б.Тадић,као да њега слушам.Свака част највећем живом српском песнику.
Препоруке:
0
0
6
уторак, 03 новембар 2009 15:58
Даг
Наш Матија уме сажето и пластично да каже оно што сви ми осећамо. Ми који нисмо однарођени и који се не стидимо свога језика и своје традиције, као ни свога виђења сопственог историјског искуства из кога следи и наше аутентично виђење света.
Културно-историјско-језичко-религијски казан унификације је припрепљен и заложен. У њега треба сами да ускочимо као у своје спасење. А на њему лепо пише: слобода, мир, демократија, људска права, толеранција, благостање, добробит, одрживост, позитивна енергије, отворени ум... Да, само треба отворити ум и ускочити! Једноставно, зар не? Како год, зар не? Кул, зар не? Не.
Препоруке:
0
0
7
уторак, 03 новембар 2009 16:38
Горан
Матијине речи боле, физички, колико су снажне.
Препоруке:
0
0
8
уторак, 03 новембар 2009 17:18
Vuk Matjasevic
Drsko... Nista manje nisam ni ocekivao.
Препоруке:
0
0
9
уторак, 03 новембар 2009 18:15
Игор Ремс
RAZGOVOR SA ZAGAJEVSKIM
Srecem se sa Zagajevskim u Koloniji Ne silazi sa pomodrele
Hartije Drzi se zubima kao tanki mesec u tecnom plavetnilu
U suvim sakama tamne dve grudve Sveta Zagasite haljine
Spustala je noc Ovde noci hitro silaze i traju godinama Govori
Brzo nerazumljivo pocrnele reci od ponavljanja Platno Blatno
Pitam ga da li govori srbski U ocima mu uzas polomljenog
Bagrenja raspukla rebra topola devica jeziva smola brezja
Drvo je sveta tvar bozanska vatra hrani nas greje skriva i spaljuje
Blato Plato Sapuce o neprohodnim mocvarama Luzickim
Srbima o pokosenim zvezdama u decjim ocima sumornim licima
Zena O starcima u zbegu napustenim ognjistima svetim grobljima
O umetnosti umiranja u plamenu velelepnih hramova Bosna je
Krvavi perfomans zapadnih zlocinaca Govori o nasim
Starim Bogovima cija imena nisu umeli da izgovore Drhtali su
U svojim palatama od zlata od nas Varvara oteli Jezik i Pismo
Neko je rekao Nema zivota bez pamcenja
Mase rukama vetrenjacama Napada katedralu upornoscu
Konjicke devizije Skace u Rajnu Katedrala obasjana iznenadnom
Svetloscu odrzava red na reci U vaseljenskom Hodocascu
Plavom Mirovozrenju poradja se svetlost carica bela
Svet je sekira u lobanji zrtve sublimirani krik u iscupanom oku
Izbeglice Mozda je Zagajevski saputao izbeglickim jezikom
Препоруке:
0
0
10
уторак, 03 новембар 2009 21:34
непокорно, српски
Лепо се сложише реч, истина и ћирилица - једино тако је могућа истина на српском језику.
Препоруке:
0
0
11
уторак, 03 новембар 2009 22:55
Cedo Savkovic
Naravno, IZVINJENJE, ali se izvinjavam ja Vama, sto i dalje ne mogu da se otmem utisku da je Vasa pesma duboko konzervativna, otkrivajuci opterecenost nevaznim problemima, kao sto su oni koju Srbe leta gospodnjeg 1989. toliko zaokupise, da se vratise unazad, nista manje nego nekoliko vekova.
Препоруке:
0
0
12
среда, 04 новембар 2009 00:11
Зоран Ђорђевић
Ова песма би морала да уђе у обавезну лектиру у школама.
Препоруке:
0
0
13
среда, 04 новембар 2009 01:25
Мунзе Конза
Ако заиста мислите да су за историју и судбину српског народа (нећемо о Европи, а ни за њих нису мање значајни) "неважни проблеми којима смо се вратили 1989." један Мурат, Франц Фердинанд, Хитлер и они бацачи бомби (који ни име нису заслужили), бојим се да нисте разумели песму. Да вам је преведем на енглески? Можда вам буде лакше?
Препоруке:
0
0
14
среда, 04 новембар 2009 01:31
LH
Kad smo kod izvinjenja, prvo neka se izvini majkama Srebrenice i Drenice, napokon i majkama i deci Srbije, a usput ne bi bilo loše ni da se izvini haškom sudu i Holandiji, i celom svetu, za ovo i ovoliko sramno otezanje s privođenjem begunaca međunarodnoj pravdi, čemu citirani pesnik uveliko kumuje. Da propadnem bih u zemlju od stida čitajući njegove stihove u kojima se izvinjava Hitleru i na kraju zaključuje kako su oni koji su pobedili Hitlera u stvari gori od njega. Voleo bih da su ti stihovi, kad su već napisani, na bilo kom drugom jeziku sem mog. Sram te bilo, Matija!
Препоруке:
0
0
15
среда, 04 новембар 2009 07:45
Srboljub Savic
Pesnikovo je da peva sto oseca i kako ume.
Pesnik moze da peva o cvetnim livadama
i kad ni korov ne raste oko nas.
Pesnikovu rec neko moze da ne razume,
ali niko, ako je ne procita.
Konzervativno bi bilo, kad bi se pesnik vratio okretanju sunca nad zemljom -ravnom plocom.
Konzervativno nije reci opet belo sto je belo.
Konzervativno nije ne priznati politikantsko
pomodarstvo ili jos gore, pokusati "prevrtanjem"
istorije, prevrnuti osnove morala i prava.
Sta je zlocin a sta sveta odbrana zivota, definisano je. Ako ne prihvatimo da je porodica
i narod vise od jedinke, prevrcemo, neprevrtljivo.
Ako ipak iskazujemo, ne stideci se lazi,
pesnik moze da se "izvinjava".
"Srebrnica" vapije za pravdom, tacno je.
Jedino, pravda trazi zrtve (u civilizovanom
svetu - identitet) i pocinioce i saucesnike
(naredbodavce, "zmurioce"-a po duznosti
"sprecavaoce"). Pravo ne poznaje zlocince-
ceo narod, zrtve-jedne veroispovesti, kad su
i druge, prikrivanje (srpskih) ili dodavanje
(srpskih, muslimanske veroispovesti) kao ni
iskljucenje grupe zlocinaca (kao stranih
placenika)i saucesnika (kao Holandski bataljon).
Ako se oslobodimo politikantstva u borbi za
pravdu i pravo, i "Srebrnica" (ali ne samo)
docekace, bar neku nadu. Laz ne moze biti
pravda, iako je vekovima u "pravu" koriscena.
[Pesnik o Srebrnici nije ni govorio,
"izvinjavajuci se"]
S postovanjem,
S. Savic
Препоруке:
0
0
16
среда, 04 новембар 2009 08:53
симонида
@LH,незнамо ко се крије иза ових, писаним великим словима, LH?али знамо да не припада нама, умишљајући да припада том великом свету не припада ни себи а то је СТРАШНО, том бацачу бомби, којем треба да се извинемо што ето постојимо, што још трајемо после, ни Бог сами више незна, колико ИСТРЕБЉЕЊА!и што каже песник о загајевском " од нас Варвара отели сте језик и писмо", остали су нам ЈЕДИНО ЖИВОТИ и то мало животног простора, то ЖИВО ГРОБЉЕ под нашим ногама,и то хоће да нам узму!хвала Матија на подсећање, можда потребно баш данас, када НОВИ ПИЛАТУСИ закивају правоверце на нове стубове срама...
Препоруке:
0
0
17
среда, 04 новембар 2009 09:02
Боки
Матију срам било? Ха ха ха. Прочитајте мало Нормана Мајлера.
http://en.wikipedia.org/wiki/The_Naked_and_the_Dead
Прочитајте цијелу књигу, човјек пише да су, у случају Хитлера, они који су побиједили гори од онога кога су побиједили.
Зато је Коштуница изопштен, зато што је професор тих њихових вриједности, и тражи да се они тих својих вриједности придржавају када имају посла са нама.
Препоруке:
0
0
18
среда, 04 новембар 2009 09:57
Мунзе Конза
Сјајно - мајке Сребренице и Дренице! Исте оне мајке које су одушевљено поздрављале Алију док је приликом блокаде колоне ЈНА викао "само ви слушајте мене и Фрању"? "Немој Јусуфе ЗАСАД ништа чинити" - муслиманском терористи који је заузео брану на Дрини? Оне мајке Сребренице које су слале синове да спаљују српска села? Кучиће и мачиће су поубијали, бре, а камоли Србе! Јел мајке оне исте Дренице којој је био вођа Адем Јашари чији плакат "ворхоловског сензибилитета" антисрпски део српског главног града постави на централно место на изложби (тачније - покушали су да поставе - више неће, ако имају имало поштовања према Радоњићком језеру - јесте ли чули за то место, или су вам грдна извињења мозак загушила; ако немају поштовања - научићемо их, не бојте се!)?
Адолфа нису победили ти о којима причате, већ совјетска Црвена Армија. Они за које мислите да су победили - њима су швапски логори изгледа служили само да изналазе ингениозна решења како из истих побећи - "стражари су глупи, ајд да играмо фудбал, па да ископамо тунел и збришемо" - е то је та њихова холивудска победа. Адолф је сломио зубе под Стаљинградом, не под Паризом, колико год ја волео Париз, а не волео комунисте. Париз се, разумни мој пријатељу, предао кад је први тенк са свастиком дошао на 150 километара од Ајфела.... Толико о "победи над Хитлером".
Препоруке:
0
0
19
среда, 04 новембар 2009 10:58
Danilo
Matija je smisljeno i namerno napisao Izvinjenjenje uoci dobijanja belog sengena. Taman se narod smirio i okrenuo ubrzanim evropskim integracijama, i onda on pokusava da ponovo raspali srpski nacionalizam. Dokle vise Matija sa tom cirilicom i tim primitivizmom. Lepo u jednom komentaru stoji sto se nije Matija setio da se izvini Haskom tribunalu. Makar da se izvinio onom sudiji sto je umro natezuci se sa Milosevicem, ili ovim sudijama sto ih Seselj onako nasilnicki maltretira evo vec skoro 10 godina. Ali nece mo to docekati od Matija. Njemu su miliji Srbi i od uglednih Haskih sudija. Matiji je u krvi srpstvo, pravoslavlje i cirilica. Mozda bi i njega trebalo zabraniti ili zakonom naterati da revidira.
Препоруке:
0
0
20
среда, 04 новембар 2009 11:11
Млади Џедај
@LH
Мајкама Дренице? Или можда, уместо извињења, да донира неки орган?
Препоруке:
0
0
21
среда, 04 новембар 2009 11:14
Подгорица
Видим да се и овдје у овим коментарима појављују и сучељавају "двије Србије : конзервативна и напредна". Мислим да се, кад је Матија у питању, неосновано поларизују екстреми. Наиме Матија је умјерено "конзервативан" - таман толико да је то у складу са "совјетима здравога разума" и основним моралним параметрима. Да се не погубимо у "новотаријама" Браћо.
"Напредњаци неоптерећени прошлошћу" радо полазе ex nihilo као да прошлости нема па у том смислу свакако претјерују.Такви су обично револуционари који преузимају Божје атрибуте и постају неомеђени "слободни" ствараоци. То смо већ видјели - случај аустријског каплара и његово неумрло величање - па је то на упечатљив пјеснички начин Матија "резимирао".
На другој страни Матију неоправдано својатају конзервативци тј. Они који све из прошлости некритички обожавају. Уосталом тог својатања "у пракси" готово и нема:рецимо Матијино дјело у Црној Гори - упркос Његошевој награди - нема одговарајућег одјека. А Црна Гора је итекако конзервативна - наравно у оном лошем смислу - обожавања свакојаких тричарија из прошлости. Рекао бих да црногорски конзервативци у случају Матија Бећковић радије кажу : "не хвала!" - није то оно што задовољава укус петпарачког конзервативизма.
Укратко Матија је у праву! Обашка Поезија и снага Српског језика - Државе Матије Бећковића.
Препоруке:
0
0
22
среда, 04 новембар 2009 12:41
Sekula Timotijević
После славног нам Његоша,
После великог српског јунака,
И првог устаника Владике Данила,
Из оних духом и чојством
Благородних платија,
Изникао је са пламеним
Мачем на језику
Велики поета,
Наш Матија.
Препоруке:
0
0
23
среда, 04 новембар 2009 13:00
Sekula Timotijević
Sram te bilo, LH!
За своје песништво Бећковић је добио награде Милан Ракић, Октобарску, Седмојулску, Змајеву, Дисово пролеће, Беловодску розету, Златни крст кнеза Лазара, Равногорску, Стефан Митров Љубиша, Велику Базјашку повељу, Јован Марић, Лаза Костић.
Награда Типар за 1996. годину дођељена је Бећковићу за поему Ћераћемо се још.
Ћераћемо се још!
Препоруке:
0
0
24
среда, 04 новембар 2009 15:05
Драган Сандић
Један је Матија!
Препоруке:
0
0
25
четвртак, 05 новембар 2009 09:23
Jasna Simonović
CRTICA - asocijacija
“Na putu kojeg nema” sreli se “Sultan, Nadvojvoda i Firer”...
Pita ih “Svetac”:"Šta čekate?"
"Izvinjenje od jednog “Starine" - povikaše u glas...
"Zašto svi zajedno?"
"Da olakšamo “Starini” da se ne “zanese u svom imenu” kroz “vreme kojeg nema”...
"Onda ću vas ja povesti na Put kojeg ima"...
Odvede “Svetac” tri nesretna čoveka u Muzej voštanih figura...
U vremenu kojeg ima stiže “Starina”, te poče da se izvinjava “što smo živi”, pa nastavi: “A ovi su ubijali ni zbog jednog i sve odjednom i s’ reda i zajedno”...
Sasluša “Svetac”, pa reče: “A šta ćemo sa “novim varvarima sa atomskim glavama”?...
Ne zbuni se “Starina” ni od sebe ni od “Sveca”, pa "pogodi":
“Da li treba da ostavim još neko Izvinjenje?”...
Otvori “Svetac” svoj lap-top i reče: “Hvala, ne treba. Imamo gotove formulare”...
“Starina” pođe kući zadovoljan što je završio sa jalovim poslom...
Uz put odagna tuberkulozni kašalj, jecaj majki, pucanj utrobe, lelek divljine, tresak zida o vazdušni zid, sečivo vekova..20 kroz 21!...
Ups! Saplete se o jednu “atomsku glavu” koja skuplja priloge za “mačke koje više ne kašlju”...
U tom se iz "zrnceta atoma" pojavi jedan “ruki” (žutokljunac) i reče: “Baci kosku!”...
"Starina" ispruži ruku ...
Na dlanu se ocrtavala "božanstvena trpeza" oko koje je sedeo sve sam narod...
Препоруке:
0
0
26
четвртак, 05 новембар 2009 12:01
Rikard Baric
Moralno knjigovodstvo pravoslavlja nije čuvano u manastirima. Čak i onda kad se oni sruše ili porobe ostaje ta riznica iznad zgarišta zločina, kao što u daljini ostaje maglena svjetlost u noći iznad nekog grada. Tako i danas u ovoj jedinstvenoj atomizaciji razorenih Srba ostaje njihova poezija u kondenziranoj dobroti kao kap sa čitavim okusom identiteta.
I teku tako rijeke kondenzata da isplahnu naše zločine dok ne presahnu - ili zločini ili rijeke.
I onda će nam gole duše ispirati nebo – jer smo ga zaslužili odustankom od sebe.
Препоруке:
0
0
27
четвртак, 05 новембар 2009 19:37
Scepan Mali
Za Igora Remsa!
Ponovo i ponovo iscitavam komentar o "Izvinjenju"
I neka mi oprosti Akademik, mnogo je vise poezije u kometaru nego u "Izvinjenju", koje je pozlijedjenost i tjeskoba u kojoj jesmo!U kojoj sam od Logora 1992, do danas!
Ali Razgovor sa Zagajevskim je poezija, tamna i duboka! Neprozirna i opora kao tesko, crno vino s Juga!Kao nepregledne mocvare oko Luzickih..!
Kao pozdravna tuzbalica mora ( U Baru), kada sam poslije logora krenuo u Nigdinu!
Kao sto je danas rekla Zena, s Druge Obale,
"Danas cutim, slusaj kako te Neretva pozdravlja!
Ispod tudeg mosta!"
Ovo je Pjesmetina, covjece!
S dubokim postovanjem!
Препоруке:
0
0
28
петак, 06 новембар 2009 00:28
lazavi krelac
Da li vise neko moze da napise pesmu ili bilo sta drugo, a da se ne pominje Srebrenica? A tek fraze "majke Drenice", " Majke Srebrenice". Uzas koje su prezivele sve majke je nepojmljiv i vecan. Zao mi ih je izjavljujem im saucesce. Ubacuju nam kompleks krivice na silu. Gadim se svakog zlocina i osudjujem sve zlocine na svim stranama. Pitam "majke", da li ste vaspitavali svoje sinove da ne ubijaju ljude i ne siluju zene drugih nacionalnosti?
Препоруке:
0
0
29
петак, 06 новембар 2009 10:16
Jasna Simonović
RIKARD BARIĆ...šta napisati, a da ne poremeti lepotu vašeg divnog komentara, odnosno "riznice" koja stoji iza njega...
Možda tek od mene skromno da su sve "gole duše" (atominizrane, rasturene, nađene, prodate, uzločinjene, užrtvljene..) dobre kada "nebo ispere" čistom rečju ili delom...
A u "reke dobrote" koje "spiraju zločine" treba svi da ubacujemo po neku "kap" (baš kao novčić u fontane želja)...kondenzovanu, razblaženu, koncentrovanu ...u svakom slučaju čistu...
Nije pošteno da samo pesnici to rade...
Jer u "okusu identiteta" uvek, ali baš uvek se nalazi i opus "jedinstvene Božje "atomizacije"...tako nekako..skromno rečeno...
ps Izvinjenje Matiji Bećkoviću što se "krijumčarim" u podnožju njegovog snažnog poetskog teksta...
Препоруке:
0
0
30
петак, 06 новембар 2009 10:26
Игор Ремс
@ШЋЕПАН МАЛИ, лепо је када човек у пеcми препозна себе!Биће ми драго да Вам пошаљем најновију књигу.
Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
Препоруке:
0
0
31
недеља, 08 новембар 2009 12:53
vlado
Matisizam- bruka
Препоруке:
0
0
32
уторак, 10 новембар 2009 16:58
Боба
@ЛХ
Јадан човек, па он није ништа схватио, чак ни ту Сребрницу и Дреницу.Добри људи, може ли му ко помоћи?
.jpg)
Наш Матија.
Нови Његош.
Стари се, лапи се,
и мене то мучи,
па ни чудо није
што пропусти
једног „нашег“.
А наш ли је?
Заборави Јосипа Броза,
злог Чаробњака из Оза.
Валтер...?
Јосип...?
Броз...?
Тито...?
Оз... или Озна?
Ко ће да дозна?
Они су бар имали
име и презиме.
Дођоше, одоше.
А тај?
Дође....са Марса?
Оста на Дедињу.
Културно-историјско-језичко-религијски казан унификације је припрепљен и заложен. У њега треба сами да ускочимо као у своје спасење. А на њему лепо пише: слобода, мир, демократија, људска права, толеранција, благостање, добробит, одрживост, позитивна енергије, отворени ум... Да, само треба отворити ум и ускочити! Једноставно, зар не? Како год, зар не? Кул, зар не? Не.
Srecem se sa Zagajevskim u Koloniji Ne silazi sa pomodrele
Hartije Drzi se zubima kao tanki mesec u tecnom plavetnilu
U suvim sakama tamne dve grudve Sveta Zagasite haljine
Spustala je noc Ovde noci hitro silaze i traju godinama Govori
Brzo nerazumljivo pocrnele reci od ponavljanja Platno Blatno
Pitam ga da li govori srbski U ocima mu uzas polomljenog
Bagrenja raspukla rebra topola devica jeziva smola brezja
Drvo je sveta tvar bozanska vatra hrani nas greje skriva i spaljuje
Blato Plato Sapuce o neprohodnim mocvarama Luzickim
Srbima o pokosenim zvezdama u decjim ocima sumornim licima
Zena O starcima u zbegu napustenim ognjistima svetim grobljima
O umetnosti umiranja u plamenu velelepnih hramova Bosna je
Krvavi perfomans zapadnih zlocinaca Govori o nasim
Starim Bogovima cija imena nisu umeli da izgovore Drhtali su
U svojim palatama od zlata od nas Varvara oteli Jezik i Pismo
Neko je rekao Nema zivota bez pamcenja
Mase rukama vetrenjacama Napada katedralu upornoscu
Konjicke devizije Skace u Rajnu Katedrala obasjana iznenadnom
Svetloscu odrzava red na reci U vaseljenskom Hodocascu
Plavom Mirovozrenju poradja se svetlost carica bela
Svet je sekira u lobanji zrtve sublimirani krik u iscupanom oku
Izbeglice Mozda je Zagajevski saputao izbeglickim jezikom
Pesnik moze da peva o cvetnim livadama
i kad ni korov ne raste oko nas.
Pesnikovu rec neko moze da ne razume,
ali niko, ako je ne procita.
Konzervativno bi bilo, kad bi se pesnik vratio okretanju sunca nad zemljom -ravnom plocom.
Konzervativno nije reci opet belo sto je belo.
Konzervativno nije ne priznati politikantsko
pomodarstvo ili jos gore, pokusati "prevrtanjem"
istorije, prevrnuti osnove morala i prava.
Sta je zlocin a sta sveta odbrana zivota, definisano je. Ako ne prihvatimo da je porodica
i narod vise od jedinke, prevrcemo, neprevrtljivo.
Ako ipak iskazujemo, ne stideci se lazi,
pesnik moze da se "izvinjava".
"Srebrnica" vapije za pravdom, tacno je.
Jedino, pravda trazi zrtve (u civilizovanom
svetu - identitet) i pocinioce i saucesnike
(naredbodavce, "zmurioce"-a po duznosti
"sprecavaoce"). Pravo ne poznaje zlocince-
ceo narod, zrtve-jedne veroispovesti, kad su
i druge, prikrivanje (srpskih) ili dodavanje
(srpskih, muslimanske veroispovesti) kao ni
iskljucenje grupe zlocinaca (kao stranih
placenika)i saucesnika (kao Holandski bataljon).
Ako se oslobodimo politikantstva u borbi za
pravdu i pravo, i "Srebrnica" (ali ne samo)
docekace, bar neku nadu. Laz ne moze biti
pravda, iako je vekovima u "pravu" koriscena.
[Pesnik o Srebrnici nije ni govorio,
"izvinjavajuci se"]
S postovanjem,
S. Savic
http://en.wikipedia.org/wiki/The_Naked_and_the_Dead
Прочитајте цијелу књигу, човјек пише да су, у случају Хитлера, они који су побиједили гори од онога кога су побиједили.
Зато је Коштуница изопштен, зато што је професор тих њихових вриједности, и тражи да се они тих својих вриједности придржавају када имају посла са нама.
Адолфа нису победили ти о којима причате, већ совјетска Црвена Армија. Они за које мислите да су победили - њима су швапски логори изгледа служили само да изналазе ингениозна решења како из истих побећи - "стражари су глупи, ајд да играмо фудбал, па да ископамо тунел и збришемо" - е то је та њихова холивудска победа. Адолф је сломио зубе под Стаљинградом, не под Паризом, колико год ја волео Париз, а не волео комунисте. Париз се, разумни мој пријатељу, предао кад је први тенк са свастиком дошао на 150 километара од Ајфела.... Толико о "победи над Хитлером".
Мајкама Дренице? Или можда, уместо извињења, да донира неки орган?
"Напредњаци неоптерећени прошлошћу" радо полазе ex nihilo као да прошлости нема па у том смислу свакако претјерују.Такви су обично револуционари који преузимају Божје атрибуте и постају неомеђени "слободни" ствараоци. То смо већ видјели - случај аустријског каплара и његово неумрло величање - па је то на упечатљив пјеснички начин Матија "резимирао".
На другој страни Матију неоправдано својатају конзервативци тј. Они који све из прошлости некритички обожавају. Уосталом тог својатања "у пракси" готово и нема:рецимо Матијино дјело у Црној Гори - упркос Његошевој награди - нема одговарајућег одјека. А Црна Гора је итекако конзервативна - наравно у оном лошем смислу - обожавања свакојаких тричарија из прошлости. Рекао бих да црногорски конзервативци у случају Матија Бећковић радије кажу : "не хвала!" - није то оно што задовољава укус петпарачког конзервативизма.
Укратко Матија је у праву! Обашка Поезија и снага Српског језика - Државе Матије Бећковића.
После великог српског јунака,
И првог устаника Владике Данила,
Из оних духом и чојством
Благородних платија,
Изникао је са пламеним
Мачем на језику
Велики поета,
Наш Матија.
За своје песништво Бећковић је добио награде Милан Ракић, Октобарску, Седмојулску, Змајеву, Дисово пролеће, Беловодску розету, Златни крст кнеза Лазара, Равногорску, Стефан Митров Љубиша, Велику Базјашку повељу, Јован Марић, Лаза Костић.
Награда Типар за 1996. годину дођељена је Бећковићу за поему Ћераћемо се још.
Ћераћемо се још!
“Na putu kojeg nema” sreli se “Sultan, Nadvojvoda i Firer”...
Pita ih “Svetac”:"Šta čekate?"
"Izvinjenje od jednog “Starine" - povikaše u glas...
"Zašto svi zajedno?"
"Da olakšamo “Starini” da se ne “zanese u svom imenu” kroz “vreme kojeg nema”...
"Onda ću vas ja povesti na Put kojeg ima"...
Odvede “Svetac” tri nesretna čoveka u Muzej voštanih figura...
U vremenu kojeg ima stiže “Starina”, te poče da se izvinjava “što smo živi”, pa nastavi: “A ovi su ubijali ni zbog jednog i sve odjednom i s’ reda i zajedno”...
Sasluša “Svetac”, pa reče: “A šta ćemo sa “novim varvarima sa atomskim glavama”?...
Ne zbuni se “Starina” ni od sebe ni od “Sveca”, pa "pogodi":
“Da li treba da ostavim još neko Izvinjenje?”...
Otvori “Svetac” svoj lap-top i reče: “Hvala, ne treba. Imamo gotove formulare”...
“Starina” pođe kući zadovoljan što je završio sa jalovim poslom...
Uz put odagna tuberkulozni kašalj, jecaj majki, pucanj utrobe, lelek divljine, tresak zida o vazdušni zid, sečivo vekova..20 kroz 21!...
Ups! Saplete se o jednu “atomsku glavu” koja skuplja priloge za “mačke koje više ne kašlju”...
U tom se iz "zrnceta atoma" pojavi jedan “ruki” (žutokljunac) i reče: “Baci kosku!”...
"Starina" ispruži ruku ...
Na dlanu se ocrtavala "božanstvena trpeza" oko koje je sedeo sve sam narod...
I teku tako rijeke kondenzata da isplahnu naše zločine dok ne presahnu - ili zločini ili rijeke.
I onda će nam gole duše ispirati nebo – jer smo ga zaslužili odustankom od sebe.
Ponovo i ponovo iscitavam komentar o "Izvinjenju"
I neka mi oprosti Akademik, mnogo je vise poezije u kometaru nego u "Izvinjenju", koje je pozlijedjenost i tjeskoba u kojoj jesmo!U kojoj sam od Logora 1992, do danas!
Ali Razgovor sa Zagajevskim je poezija, tamna i duboka! Neprozirna i opora kao tesko, crno vino s Juga!Kao nepregledne mocvare oko Luzickih..!
Kao pozdravna tuzbalica mora ( U Baru), kada sam poslije logora krenuo u Nigdinu!
Kao sto je danas rekla Zena, s Druge Obale,
"Danas cutim, slusaj kako te Neretva pozdravlja!
Ispod tudeg mosta!"
Ovo je Pjesmetina, covjece!
S dubokim postovanjem!
Možda tek od mene skromno da su sve "gole duše" (atominizrane, rasturene, nađene, prodate, uzločinjene, užrtvljene..) dobre kada "nebo ispere" čistom rečju ili delom...
A u "reke dobrote" koje "spiraju zločine" treba svi da ubacujemo po neku "kap" (baš kao novčić u fontane želja)...kondenzovanu, razblaženu, koncentrovanu ...u svakom slučaju čistu...
Nije pošteno da samo pesnici to rade...
Jer u "okusu identiteta" uvek, ali baš uvek se nalazi i opus "jedinstvene Božje "atomizacije"...tako nekako..skromno rečeno...
ps Izvinjenje Matiji Bećkoviću što se "krijumčarim" u podnožju njegovog snažnog poetskog teksta...
Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
Јадан човек, па он није ништа схватио, чак ни ту Сребрницу и Дреницу.Добри људи, може ли му ко помоћи?