А у ком то предузећу се дотични господин бавио машинским инжењерством у било ком облику? Када будемо добили одговор на то питање, биће ми много лакше да слушам када се буса у груди својом титулом.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 05 новембар 2009 14:06
вламил
Бојим се да, ако овако настави да се ради у Србији, ни чукунунуци Драгана Ђиласа ни било чији други, неће моћи отплатити дуг у који нас уваљују политичари који не размишљају. (подвукао аутор коментара)
Ово је једина грешка у тексту. Биће оних који ће то моћи, додуше, малобројних! Проблем ће имати само остала већина! И проблем је што ови то знају - и баш их брига!
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 05 новембар 2009 14:47
VH
U Srbiji nista ne funkcionise kako treba.Razlog za takvo stanje i nije toliko u ne postojanju razuma koliko u nepostojanju morala.Opste nepostenje je u osnovi nase propasti.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 05 новембар 2009 14:56
Бојан
Није ни први ни последњи пут да тако нешто раде.
Што се тиче домаће производње, нисам баш упућен у тему али знам да имамо генерално проблем са квалитетом и стручношћу. Да, стручност нам је проблем, јер не може се одржавати ниво квалитета, продуктивности и пратити корак са временом у условима када нема производње ни новца, а и када је значајно опало повјерење у државу. Квалитетни инжињери неће да вежу своју будућност дугурочно за пропалу државу којом управљају мафијаши па одлазе у иностранство.
Када би ми имали нормалан ниво производње, и тиме економску снагу друштва, онда не би било толико значајно да ли се купује из иностранства или покушава направити домаће јер бисмо имали довољно новца и богатства да компензујемо разлику. Можда не можемо правити трамваје за извоз, али зато можемо аутобусе, и то исправи ствар. Проблем је у томе што се код нас ништа не производи, не постоји очекивање нити ангажман од стране власти да се нешто по том питању промјени у будућности, ближој или даљој, па се онда узимају кредити за све и свашта које неће имати ко да отплати.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 05 новембар 2009 18:11
Јовиша Видић
Добро запажање колега Петровићу. Пуно пута сам се питао: чему су служили толики машински факултети, кад се у земњи Србији ниу производиле виле , косе и лопате? Казан за печење ракије се још увек ложи на дрва, а шпорет смедеревац се рекламира као врхунско достигнуће. За производњу транваја, поред новца, кога очито има, (што доказује куповина у Шпанији) довољан је пристојан дизајн, а сви потребни делови се могу наћи у домаћим фабрикама које би добри мајстори склопили. Седамдесетих година прошлог века Застава из Крагујевца је имала 11 пута и словима: једанес пута више инжењера него фабрика Волво, а о остала поређењима су за спрдњу. Својевремено, моја маленкост је направила ауто у гаражи коме аутомобили крагујевачке фабрике нису могли конкурисати. Дали сте приметили г. Петровићу (ако и када дођете у отаџбину) да вам колеге инжењери, а скоро сви ћате - писари кажу: какви ви инжењери на западу, ми смо најталентованији, наши факултети дају највише знања итд. Колико инжењера има у канадском парламенту? У Шведској ни један. Ту је одговор на многа питања. Јовиша Видић од Рудина инжењер машинства.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 05 новембар 2009 19:17
Д. Петровић
" Реалан
А у ком то предузећу се дотични господин бавио машинским инжењерством у било ком облику? Када будемо добили одговор на то питање, биће ми много лакше да слушам када се буса у груди својом титулом."
---
Жао ми је ако је било ко схватио титулисање за било шта друго него једноставно аргументовање да аутор ипак има стручне везе са производњом па према томе и има некакву стручну основу да даје коментар у вези исте.
Што се тиче искуства то не би требало никоме да смета у размишљању о начинима на које се данас не организује већ сузбија свака производња вишег технолошког нивоа у Србији.
Иначе иако то уопште није битно за ову тему, радио сам у фабрици наоружања и ауто индустрији делова и компоненти у Србији и у Канади (Магна) и Америци ако вас то баш интересује.
Питање квалитета које је овде поменуто јесте одувек био аргумент многих који су уништавали домаћу производњу, али до квалитета се долази годинама рада и улагања и подршке и државе између осталог приватном сектору који би нешто да производи у Србији а не само да продаје.
Док се у неким гранама стварно може наћи оправдање за одустајање од конкурентне производње као што је то можда случај врхунске технологије у ауто индустрији данас, која захтева инвестиције какве Србија не може да приушти, у многим другим случајевима као што је овај, итекако има простора за размишљања о улагањима у домаћу производњу и памет. Чињеница да се о томе изгледа уопште не размишља, већ само о инвестицијама у којима страни фактор улаже технологију и средства а домаћи једноставни физички рад много говори о стању духа и недостатку паметног размишљања у данашњој политичкој и економској клими.
Последице оваквог понашања ће бити дуготрајне и осећаће их генерације осуђене да враћају огромне дугове слабо плаћеним радом у ретким погонима страних компанија.
Драго ми је да има колега а и других који то схватају.
Срдачан поздрав.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 05 новембар 2009 21:24
Јован Јанковић
Тврдња да уопште немамо квалитетне инжењере просто није тачна. Људима се просто не даје да раде. А, за разлику од рецимо лекара, не могу тако лако да отворе нешто као "приватну праксу" већ се морају везати за индустрију. Тачно, многи су морали да оду, неки и нису морали, а највећи проблем овде су рекеташи, мафијаши и корумпирана бирократија. У иоле бољим условима, наши инжењери би процветали у приватном сектору. Али тврдња да нема инжењера је нетачна. Сетите се само колико је Америма било тешко да оборе наш електроенергетски систем. Ево само два примера, а има их још доста:
Надам се да нисам сад овим коментаром уништио и ове наше произвођаче...
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 05 новембар 2009 21:35
Биљана
Пре неки дан сам овде написала - све нам треба а не производимо ништа. Ја сам обиграла град да купим мало квалитетнију пластичну даску за ВЦ шољу која се производи у Србији. Па кад из суседних држава увозимо занатски производ, што не би и трамваје из ЕУ?! Тако ће нам студенти остати у Србији, показујемо им да имамо поверања у наше стручњаке свих старосних група.
Препоруке:
0
0
9
петак, 06 новембар 2009 00:54
Новосађанка
Овде, где год се окренете, царују неморал и лоповлук!
Ако из Холандије увозимо бели лук, што не бисмо купили и украсне шпанске трамваје.
Ниједан сељак не би купио скупљи трактор само зато што је леп, јер је он домаћин, а не распикућа!
Ђилас је, канда, наследио и манире бившег градоначелника.
Уосталом, шта је то у односу према продаји Војводине да би се купила фотеља!
Препоруке:
0
0
10
петак, 06 новембар 2009 06:21
Пречанин
Радни вијек сам провео напољу, са разним националностима. Просјечан Србин, се у својој струци не разликује много од осталог света. Ово вриједи и за машинске инжењере старије генерације.
Моје је исуство овако: у добро организованој заједници просјечан човјек остварује натпросјечне резултате, док у оној другој и натпросјечан подбацује.
Корупције има свуда, политичари се финансирају из дубиозних извора, зато тамо правници најбоље пливају. Само, постоји "мала" разлика: Хелмут Кол је "мазнуо" онолике милионе богатој Саудијској Арабији па дао себи и својима.
"Наши" муљатори раде нешто другачије.
Претпостављам да је провизија главни разлог што је у Србији толико "стручњака" у политици иако би у добром парламенту требало бити свих професија.
Препоруке:
0
0
11
петак, 06 новембар 2009 06:46
Јовиша Видић
Радио код: Алфа Лавал, Волво, Сканија, СКФ (фабрика кугличних лежаја) и све то више од 40 година. Јовиша Видић од Рудина.
Препоруке:
0
0
12
петак, 06 новембар 2009 11:47
roadrunner
@Д. Петровић, ne bih da izigravam tudjeg odvokata, ali koliko sam ja razumeo gospodina @realnog, nije pitao gde ste se vi bavili masinstvom, vec gradonacelnik Djilas, koji se ne tu svoju diplomu dosta cesto poziva (a masinstvom se bavio nije)
Препоруке:
0
0
13
петак, 06 новембар 2009 21:43
Д. Петровић
Вероватно сте у праву пошто вероватно имате више прилике да слушате г. Ђиласа, али то и није толико важно у целој причи. Г. Ђилас је само један пример наше тренутне стварности у којој нема ни трунке веровања у сопствену памет, знање и способност.
Некада су нас погрешно учили да све можемо сами постићи, а данас се, нажалост, отишло у другу крајност у којој малтене ништа компликованије не можемо произвести и све се мора увести.
То је трагично за земљу која је некада рецимо производила врхунске тенкове, а данас никоме не пада на памет да можемо да произведемо неколико десетина трамваја који су по сложености далеко лакши за освајање и производњу.
Уз целу ову причу наравно иду и неминовне спекулације о интересима увозничког лобија који и стоји иза политичара на власти, јер скоро да није било случаја да се на набавкама неко није окористио. Међутим, чак и када нема мутних радњи политичарима на власти је много једноставније да купе нешто што ће плаћати други макар и у далекој будућности, него да их боли глава око организовања подршке домаћој производњи. И све док се системским законима и решењима не промени политичка култура у којој је могућа неодговорна потрошња, ови и слични случајеви ће се понављати, а држава ће све дубље тонути у дуг.
Најгоре је ипак што се стварају нове генерације за које ће бити 'природно' што се све увози баш као и у арапским земљама које леже на нафти, а немају никакву производњу сем нафте.
Нажалост Србија не лежи на нафти, али незнање већине о последицама овакве политике је прави рудник злата за генерацију вештих политичких потрошача.
Па док траје траје.
Препоруке:
0
0
14
петак, 06 новембар 2009 23:44
N. B.
Ne moze se ziveti od clanstva u EU? Sad, to zavisi od tacke gledista. Od clanstva u EU ne mogu ziveti jedino lenjivci koji nisu voljni da rade i shvate da je smisao zivota upravo i jedino neprekidan, posten rad - to su ljudi na Zapadu, na srecu, shvatili. Nikada na Zapadu necete dobiti nista besplatno! Pre bih bio sklon da obrnem konstataciju: Bez clanstva u EU se moze samo zivotariti, to zivotarenje se medjutim ne moze nikako nazvati zivotom.
Препоруке:
0
0
15
субота, 07 новембар 2009 18:18
roadrunner
Vi ste veoma dobronamerno napisali članak...ali u Srbiji se već 10ak godina na mašinski, i druge tehničke fakultete, kao i PMF (uz ETF kao izuzetak) upisuje sve mneji broj sve lošijih kandidata. Neke faklutete kao fizičku hemiju i fiziku još malo pa će zatvoriti, a na mašinstvu postoji i treći upisni rok. Ali pored prepunih državnih, sve privatni imaju nebrojene, takodje pune odseke kojekakvih menadžmenta i sličnih šano dušo fakulteta. Ovde je sve otišlo davno u Honduras, a ovo što se primetili je samo vrh ledenog brega. Gotovo sam siguran da nam više povratka i opoavka kao nacije više nema (to će se i demografski veoma brzo ostvariri)
Ово је једина грешка у тексту. Биће оних који ће то моћи, додуше, малобројних! Проблем ће имати само остала већина! И проблем је што ови то знају - и баш их брига!
Што се тиче домаће производње, нисам баш упућен у тему али знам да имамо генерално проблем са квалитетом и стручношћу. Да, стручност нам је проблем, јер не може се одржавати ниво квалитета, продуктивности и пратити корак са временом у условима када нема производње ни новца, а и када је значајно опало повјерење у државу. Квалитетни инжињери неће да вежу своју будућност дугурочно за пропалу државу којом управљају мафијаши па одлазе у иностранство.
Када би ми имали нормалан ниво производње, и тиме економску снагу друштва, онда не би било толико значајно да ли се купује из иностранства или покушава направити домаће јер бисмо имали довољно новца и богатства да компензујемо разлику. Можда не можемо правити трамваје за извоз, али зато можемо аутобусе, и то исправи ствар. Проблем је у томе што се код нас ништа не производи, не постоји очекивање нити ангажман од стране власти да се нешто по том питању промјени у будућности, ближој или даљој, па се онда узимају кредити за све и свашта које неће имати ко да отплати.
А у ком то предузећу се дотични господин бавио машинским инжењерством у било ком облику? Када будемо добили одговор на то питање, биће ми много лакше да слушам када се буса у груди својом титулом."
---
Жао ми је ако је било ко схватио титулисање за било шта друго него једноставно аргументовање да аутор ипак има стручне везе са производњом па према томе и има некакву стручну основу да даје коментар у вези исте.
Што се тиче искуства то не би требало никоме да смета у размишљању о начинима на које се данас не организује већ сузбија свака производња вишег технолошког нивоа у Србији.
Иначе иако то уопште није битно за ову тему, радио сам у фабрици наоружања и ауто индустрији делова и компоненти у Србији и у Канади (Магна) и Америци ако вас то баш интересује.
Питање квалитета које је овде поменуто јесте одувек био аргумент многих који су уништавали домаћу производњу, али до квалитета се долази годинама рада и улагања и подршке и државе између осталог приватном сектору који би нешто да производи у Србији а не само да продаје.
Док се у неким гранама стварно може наћи оправдање за одустајање од конкурентне производње као што је то можда случај врхунске технологије у ауто индустрији данас, која захтева инвестиције какве Србија не може да приушти, у многим другим случајевима као што је овај, итекако има простора за размишљања о улагањима у домаћу производњу и памет. Чињеница да се о томе изгледа уопште не размишља, већ само о инвестицијама у којима страни фактор улаже технологију и средства а домаћи једноставни физички рад много говори о стању духа и недостатку паметног размишљања у данашњој политичкој и економској клими.
Последице оваквог понашања ће бити дуготрајне и осећаће их генерације осуђене да враћају огромне дугове слабо плаћеним радом у ретким погонима страних компанија.
Драго ми је да има колега а и других који то схватају.
Срдачан поздрав.
http://6moons.com/audioreviews/nat/symmetrical.html
http://www.mikroe.com/
Надам се да нисам сад овим коментаром уништио и ове наше произвођаче...
Ако из Холандије увозимо бели лук, што не бисмо купили и украсне шпанске трамваје.
Ниједан сељак не би купио скупљи трактор само зато што је леп, јер је он домаћин, а не распикућа!
Ђилас је, канда, наследио и манире бившег градоначелника.
Уосталом, шта је то у односу према продаји Војводине да би се купила фотеља!
Моје је исуство овако: у добро организованој заједници просјечан човјек остварује натпросјечне резултате, док у оној другој и натпросјечан подбацује.
Корупције има свуда, политичари се финансирају из дубиозних извора, зато тамо правници најбоље пливају. Само, постоји "мала" разлика: Хелмут Кол је "мазнуо" онолике милионе богатој Саудијској Арабији па дао себи и својима.
"Наши" муљатори раде нешто другачије.
Претпостављам да је провизија главни разлог што је у Србији толико "стручњака" у политици иако би у добром парламенту требало бити свих професија.
Некада су нас погрешно учили да све можемо сами постићи, а данас се, нажалост, отишло у другу крајност у којој малтене ништа компликованије не можемо произвести и све се мора увести.
То је трагично за земљу која је некада рецимо производила врхунске тенкове, а данас никоме не пада на памет да можемо да произведемо неколико десетина трамваја који су по сложености далеко лакши за освајање и производњу.
Уз целу ову причу наравно иду и неминовне спекулације о интересима увозничког лобија који и стоји иза политичара на власти, јер скоро да није било случаја да се на набавкама неко није окористио. Међутим, чак и када нема мутних радњи политичарима на власти је много једноставније да купе нешто што ће плаћати други макар и у далекој будућности, него да их боли глава око организовања подршке домаћој производњи. И све док се системским законима и решењима не промени политичка култура у којој је могућа неодговорна потрошња, ови и слични случајеви ће се понављати, а држава ће све дубље тонути у дуг.
Најгоре је ипак што се стварају нове генерације за које ће бити 'природно' што се све увози баш као и у арапским земљама које леже на нафти, а немају никакву производњу сем нафте.
Нажалост Србија не лежи на нафти, али незнање већине о последицама овакве политике је прави рудник злата за генерацију вештих политичких потрошача.
Па док траје траје.