Зарковићу, све честитке за поштење, искрену колегијалност и спремност да јавно сведочите у корист ваљаног, али оклеветаног и изманипулисаног човека. Ситуација и атмосфера коју сте описали у Гласу влада у готово свим данашњим фирмама и установама. Невероватна је сличност и са установом у којој сам до скора био запослен и из које сам противзаконито удаљен зато што сам се једини отворено супротставио збиља невероватним и неподношљивим нитковлуцима, манипулацијама и поганствима тајкунске управе ( миљеника олигархије на власти ) и њихових бројних удворица. Стало би у подебелу књигу када бих описао начине на који су моје бројне бивше колеге понижавани, уцењивани и приморавани да поступају против своје савести. И пристајали су, нажалост, правдајући се пред собом и другима ''кором хлеба''. Ја нисам хтео да лажем себе, поступио сам по слободној савести, платио цену и нимало се не кајем због тога. Штавише, порасло ми је самопоштовање и поправило укупно расположење што сам се светла образа ишчупао из змијског гнезда и моралне каљуге. И свима могу да поручим да се никада, баш никада не одричу своје слободне савести, образа и душе, без обзира на цену, јер је то једино што нас чини људима.
Уваженом Качаревићу искрено поштовање, његов пример је доказ да у Србији још увек има људи од штофа. Вама и другим новинарима подршка да истрајете у његовој одбрани. А што се тајкуна, њихових покровитеља и удворица тиче, Достојевски их је назвао ''прашином која се дигла с ветром'' и која ће ''са истим тим ветром и нестати''. Памтиће се само дела храбрости, праведности и части.

Zarkovicu,
Svaka cast! Sve ono sto smo svi koji Kacketa smatramo najcasnijim medj srpskim urednicima napisali i zeleli da napisemo na silnim sajtovima, blogovima i sl. ti si srocio u jedan divan tekst.
Svaka cast!
Dandza

Citam ovih dana razne komentare u kojima se apeluje da Kacarevic bude pusten da se brani sa slobode. Potpisnici su ljudi koji su radili sa Kacketom i koji dobro znaju o kakvom coveku je rec. I ja sam imala to zadovoljstvo da mi on bude sef, i to u dva navrata. Svaki od ovih komentara samo potvrdjuje ono sto i sama mislim o njemu, a priznajem da otkrivam i nove detalje, koji mi jos vise upotpunjavaju mozaik.
Zaista je steta, kako rece moj bivsi kolega iz Glasa Mica Zarkovic, sto tuzilac nije ranije upoznao coveka kome je odredio pritvor da ne bi uticao na svedoke. Ne mora Kacarevic ni na koga da utice, ovih dana se vidi da za njega niko, sve i da hoce, ne moze da nadje ruznu rec, a kamoli osnov za zadrzavanje u pritvoru.
Nadam se da ce, uprkos ponizenju i pokusaju blacenja kroz koje sad prolazi, Kacarevicu bar neka satisfakcija biti cinjenica da je cela novinarska armada cvrsto stala iza njega, kao i da je svojim ponasanjem debelo zasluzio svaku lepu rec koja je u poslednjih desetak dana napisana o njemu.

Ne slazem se da su novinari izgubili kredibilitet zato sto neki od njeih rezimski novinari. Uvek imate i jedne i druge. Mislim da novianri u Srbiji rade u izuzetno teskim uslovima a inace profesija je teska sama po sebi i izuzetno vazna za drustvo. Neko bi pitao kakva je onda svest onih koji misle da ovu vaznu profesiju ne treba negovati vec omalovaavati?? Nismo razvijeno drustvo sa demokratskim tradicijama i nismo tolerantni. Vlast prva ne moze da tolerise neistomisljenike, manipulise polu informacijama; i takva je atmosfera na mnogim mestima.;Srbija je mala sredina, sa vrlo polarizovanim odnosima i mnogo lutanja i sa jos uvek nejasnim vrednostima u javnom zivotu. gde su odnosi uglavnom ogoljeni, najvise grubi, Zvanicna Srbija kao da ne brine o svojim gradjanima i ne bori se za univerzalne vrednosti; to nemamo. Nismo ni sigurni koje vrednosti zelimo da gajimo, postenje? da li nekom treba,; cast? gotovo da je nema, bogacenje po svaku cenu, mnogi vrednuju. Cesto pitam kuda ide Srbija i ljudi uglavnom cute ...Slucaj balkan biznismena (koji je imao gadnu naviku da ne placa ni plate ni mnoge druge obaveze kao i drugi " biznismeni" u Srbiji) vlast odluci da sudi sa zakasnjenjem od vise godina. A sta ce biti sa sudbinom ljudi koje je ovaj covek ostetio ukljucujuci u to i samog bivseg Urednika? Ko ce brinuti o tim ljudima i njihovim pravima, na cast, na rad, na zaradu na penziju? Slucaj povlaci i eticka pitanja sa kojima Srbija ne moze i nece da se suoci. Imam puno postovanje prema svim onim novinarima i urednicima koji su spremno stali u odbranu svoje profesije i svog kolege i prijatelja. Cini se da nikada nismo bili dalje od demokratije, ocuvanja pravih ljudskih vrednosti; ovih dana mnoga novinska pera u Srbiji ulivaju nadu da ne mora da bude tako.

Svaka cast, Ala.

Koji beogradski novinar, javni poslenik, pisac tekstova ili komentator moze da se pohvali sledecim detaljem u sopstvenoj biografiji: Sa dvadeset i sedam godina (27), nezavrsenog fakulteta, uspeo je da u mracnim 1980im, u periodu post-Titoizma, u zemlji koimunisticke diktature (SFRJ) osnuje radio stanicu. Ta radio stanica postace paradigma srpskog euroaatlantizma i najjaci stub Zapadne propagande u okupiranoj Srbiji. Naravno, sve ovo; nedostatak kvalifikacija, propagandisticki duh B92 i krajnje problematicna novinarska etika nisu omeli g. Verana Matica prilikom dobijanja znacajnih nagrada i priznanja medju kojima je i francuska Legija casti. Pitam se samo cime je, osim politickom podobnoscu i dobrim odnosima sa danasnjim vladarima Srbije, Matic zasluzio ovakvu karijeru? Jer drugih kvaliteta ne vidim sve i da ih g. Radovanovic proglasi za aksiome srpskog medijskog prostora. G, Matic jednostavno ne postoji kao novinar. On je stara matrica drustveno politickog radnika u novinarstvu. I kao takav, zajedno sa kolegama iz Danasa (ne slazem se da je dobro sto ovaj dnevnik izlazi u Srbiji niti da je dobro sto nijue zakonski sankcionisan!) radi na stavljanju pod kontrolu celog medijskog prostora u ovoj okupiranoj zemlji.

Ne znam koliko je bescasca potrebno da se danas kada srpski novinari trunu po zatvorima i trunu iznutra zbog gladi, samocenzure i sramote, svi koji zajedno sa Maticem srecu americke i evropske velikodostojnike prilikom njihovih blic poseta Beogradu - ne sete u kakvoj drzavi zive?