Врло опширан и аргументован текст, који само сведочи о главном карактеру Западног Друштва и Западне Цивилизације (да, баш великим сливима написано, а у складу са интенцијама Арнолда Тојнбија), о ФРАГМЕНТАРНОСТИ истог, тј. ЗАПАДНОД ДРУШТВА и ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ. Оно је, да користим терминологију горепоменутог А. Тојнбија, после своје краткотрајне ИМПЕРИЈАЛНЕ ФАЗЕ (1989-2009) ушло у ФАЗУ РАСПАДА! Доказ: распад основне друштвене јединице свих друштава и цивилизација-ПОРОДИЦЕ! То је процес започет давних дана, знатно пре империјалне и фазе распада Западног Друштва (и Цивилизације), а који се пренео на СВА ДРУШТВА И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ које опстојавају (по А. Тојнбију!) у сенци Запада!И која (друга Друштва и Цивилизације) сада дижу главу! О томе пише Самјуел Хантингтон! Једино ми није баш јасно зашто г-ђа Штрбац
"претрчава" преко неких, ипак битних ствари. А то је чињеница, да је током већег дела периода доминације тзв. Светог Римског Царства (г-ђа Штрбац је заборавила да дода "немачке народности",
што није баш занемарив пропуст!) постојало једно друго, исто Хришћанско Царство-Источно Римско Царство или модерно речено: ВИЗАНТИЈА! Једини аутентични наследник Оригиналног, Универзалног
Римског Царства! Где је поред грчко-римске/античке културе и римског права постојао још један камен темељац тог Друштва/Цивилизације/Царства: ХРИШЋАНСТВО. И које је трајало 11 дугих векова (4-15 век), засновало свој Православни Комонвелт христијанизованих Држава, претежно у Југоисточној и Источној Европи и на крају оставило свог наследника, царску Русију. Која је и дан, данс респектабилни играч и ПРАВОСЛАВНА ЗЕМЉА, као и Византија! Толико о том, ситном превиду. Поменућемо
још пар ствари: борбу imperium-a и sacerdotium-a, као основну покретачку снагу Западног Друштва до
16-ог века, тј. Реформације, као и процес Хуманизма и Ренесансе, својеврсан западни покушај ОБНОВЕ АНТИКЕ.Обнове, али ПОСЛЕ ПРЕКИДА,од "ситних"
1000 година! Код православних није било прекида, барем до Петра Великог! Шта ћете,чињенице!
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 09 новембар 2009 15:46
Александар
По обичају, одличан текст.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 09 новембар 2009 20:06
Vizantijsko plavo
Lorna je zaista briljantna sociološkinja. Interesantno je da uvek preokrene dominantne koncepte. Na primer u ovom tekstu ona tvrdi suprotno od naših kulturologa, da globalna kultura promoviše ružnoću kao princip.Naši kulturolozi opet zastupaju stav da savremena popuarna kultura promoviše lepotu i mladost. Lorna smatra da je mladost potpuno zgažena institucinalno, ofanzivom antivrednosti, antistila, nihilizma itd. Zanimljivo , zanimljivo. Moje razmišljanje je bliže razmišljanju gospođice Štrbac.Pozdrav.
Препоруке:
0
0
4
уторак, 10 новембар 2009 10:08
Даг
Чланак је одличан, али потпуно непрегледан. Изостанак поднаслова довео је до предугачких пасуса који отежавају праћење нити и поенти излагања.
.jpg)
"претрчава" преко неких, ипак битних ствари. А то је чињеница, да је током већег дела периода доминације тзв. Светог Римског Царства (г-ђа Штрбац је заборавила да дода "немачке народности",
што није баш занемарив пропуст!) постојало једно друго, исто Хришћанско Царство-Источно Римско Царство или модерно речено: ВИЗАНТИЈА! Једини аутентични наследник Оригиналног, Универзалног
Римског Царства! Где је поред грчко-римске/античке културе и римског права постојао још један камен темељац тог Друштва/Цивилизације/Царства: ХРИШЋАНСТВО. И које је трајало 11 дугих векова (4-15 век), засновало свој Православни Комонвелт христијанизованих Држава, претежно у Југоисточној и Источној Европи и на крају оставило свог наследника, царску Русију. Која је и дан, данс респектабилни играч и ПРАВОСЛАВНА ЗЕМЉА, као и Византија! Толико о том, ситном превиду. Поменућемо
још пар ствари: борбу imperium-a и sacerdotium-a, као основну покретачку снагу Западног Друштва до
16-ог века, тј. Реформације, као и процес Хуманизма и Ренесансе, својеврсан западни покушај ОБНОВЕ АНТИКЕ.Обнове, али ПОСЛЕ ПРЕКИДА,од "ситних"
1000 година! Код православних није било прекида, барем до Петра Великог! Шта ћете,чињенице!