Simptomaticno je da se sve analize svetske geopolitike bave odnosom velikih sila , i shodno tome nama u kontekstu tih odnosa.Evidentno je da je doslo do usitnjavanja balkanskih zemalja , i male zemlje ne mogu da uticu na svetsku politiku , ali mogu da se u zadatim okvirima bave sobom. Da bi jedna zemlja imala svoj identitet neophodno je da ima rukovodstvo koje je svesno toga .U Srbiji je doslo do potpunog urusavanja nacionalnog bica. Osnovne poluge sistema kao sto su obrazovanje, kultura i pravosudje su potpuno dezavuisani i uruseni. Obrazovanje je vec poslovicno haoticno . O tome kakvi su programi ucenja , sta deca uce , potrebna je nacionalna strategija. Nje nema. Doslo je do potpune inverzije sistema vrednosti , tako da su danas idoli mladih potpuno marginalizovani likovi, ucesnici Velikog brata ili Survivora , a bardovi srpske kulture kao Slobodan Jovanovic , Milutin Milankovic su vecini stanovnistva nepoznati jer se zdusno radi na tome da se nacionalni identitet urusi u potpunosti. Ovoj zemlji je potrebna strategija koja bi se zasnivala na nasim nacionalnim prednostima u koje bi mudro inkorporirali pozitivna iskustva drugih naroda. Morali bismo da maksimalno zastitimo i promovisemo nasu bastinu, da strteski dugorocno i ozbiljno krenemo u razvoj poljoprivrede , da se ozbiljno pozabavimo programima za osnovnu skolu , da gradimo na nacionalnom nivou nove sisteme vrednosti , kao sto su znanje, rad , kreativnost , pozitivan i aktivan odnos prema zivotnoj sredini,uz malu i sposobnu administraciju, koja bi bila u funkciji sprovodjenja nacionalne strategije. Jedino sporno pitanje je, ko ce tu strategiju da uradi. Srpska akademija nauka nije sposobna zbog anahronosti naseg sistema ,ciji su oni centralni deo. Tu strtegiju bi trebalo da rade nasi strucnjaci i naucnici koji su rasuti po celom svetu i koji bi objektivno, bez nasih sistema veza i cuvanja pozicija se latili ovog obimnog i sveobuhvatnog posla. Ovako mi svakodnevno gledamo kako se urusava nase nacionalno bice.

Hm...,dobar tekst, za ovako tesku a realnu i vekovima prisutnu temu.Cak surovo dobar, rekao bih.Da se Milos Obrenovic dogovorio sa Karadjordjem, kada se on tajno vratio, da zajedno rade na oslobodjenje drzave, sta bi bilo sa Srbijom??? Sada , ako pogledamo sta se trenutno desava u Srbiji, jasno je da se bez stvarne elite ne moze nigde stici.Odakle nam Prava elita, vodje, ako se 60- 80 godina radi, i iznutra a najvise spolja da elite nema. Sada smo tu gde smo.Ili da cekamo decenijama da se stvori elita /mada mislim da imamo i sada ljude koji mogu da organizuju narod i drzavu za bolje sutra/ ili da prelomimo preko kolena, sto je najgore resenje i zaglibimo i trpimo bas onako, kako autor rece i opisa slovenski duh.Ovo stanje trpljenja , nacionalno trpno stanje, je upravo dovelo do situacije da narod gubi duh, idejnost, promotivnost, izglednost u buducnost.Doduse,to je bila i prilika da narod vidi kako izgledaju kvazi elite. Trpljenje zarad zajednicke drzave, zarad bratstva-jedinstva,zarad despota, i sada sa ovim “ekspertima” (raz)vladavanja? Pa dokle to trpno stanje traje?Upravo se sada nalazimo u tom prelomnom neizglednom stanju.Stanje kada je trpljivost pocela da kipi iz lonca i ne vidi se nikakva svetlost na kraju tunela.Ne zaboravimo, ni jednog trenutka, da su SVE ove situacije iznudjene zaslugom "nasih" elitnih vodja, koji su bili na kormilu drzave tada ili sada, ovog trenutka. Sta su oni (u)radili?Pa sve , bas onako kao je to stranom faktoru odgovaralo. Pogledajte istoriju, i svakom ce biti jasno. Sada, kada se strmoglavio dugo branjeni i hvaljeni liberalizam, ostaje nam da odlucimo, brzo, hitno, rezonski.Jer sutrasnji svet nece biti ni nalim ovom danasnjem. Decenijama smo sa zapada, ne selektivno uvozili sve: kulturu, navike, sund, porno politiku... Gurnuli smo u stranu nase najvaznije izvore snage: tradiciju, postenje, zajednistvo, pomoc, donekle i veru.Ima li ovde nesto ne slovensko?...Ostalo, vec komentarisano. Dragoljub Pejatovic