Ја једноставно не вјерујем у теорију хладног рата и сукоба капиталистичког запада и комунистичког истока а самим тим и игра око нациста изгледа наивна.
Али ипак, најважнији дио ми је у ово тренутку питање Ватикана и његова улога у свему. Да Ватикан није знао шта раде њихови свећеници, стварно је глупо. Уосталом сам Пије 12 је са одушевљењем дочекивао нацистичке и усташке главешине.
Само бих волио да ово неко каже неким нашим црквеним великодостојницима и политичарима који би нас радо утјерали све у ватикански тор. Све због евро-атланто-еко интеграција.
Препоруке:
0
0
2
уторак, 17 новембар 2009 18:18
Баја Патак
„...Што је Walters открио о усташком поглавнику Анти Павелићу и његовим везама с врхом Католичке цркве и папом Пијем XII...“ .
„....људи попут Драгановића, који је био толико повезан са усташама да ми је тешко замислити да је уопће био свећеник! Он је био толико корумпиран, зао, похлепан да не можете вјеровати да је истовремено био монсињор!”, каже Walters
Римокатолички svećenik - злочинац, monsinjor Крунослав Драгановић се 1967. године из избеглиштва несметано вратио у Титову Југославију и у Сарајеву одржао конференцију за штампу на којој је хвалио демократизацију и хуманизовање живота у земљи под Титовом влашћу. Наставио је мирно да живи у социјалистичкој Југославији, вредно радећи на свом послу као римокатолички svećenik, а усто и monsinjor и умро је у социјалистичкој Југославији 1982. године. Никада није одговарао за своја недела.
Кардинала Алојзија Степинца, чија улога за време Независне Државне Хрватске је добро позната, рехабилитовао је хрватски Сабор 1992.г., а римски папа Јован Павле II га је прогласио блаженим 1998.г. Још само један степеник у римокатоличком календару и постаће светац. Сада се активно припрема и проглашење римског папе Пија XII за блаженог. Јевреји активно и енергично протестују, Срби и СПЦ – не.
На предстојећој сахрани српског патријарха Павла ће несумњиво присуствовати и висока делегација Римокатоличке цркве, која ће уз скрушене погледе и са скромним, тужним осмехом на лицима изразити sućut због великог губитка СПЦ, уз жеље за даље развијање односа.
Већ се увелико прича о времену и програму посете римског папе Бенедикта XVI Србији.
Једном речи: идила једна!
Препоруке:
0
0
3
уторак, 17 новембар 2009 22:27
зна знање ...
уторак, 17 новембар 2009 Бранко
"Да Ватикан није знао шта раде њихови свећеници, стварно је глупо. Уосталом сам Пије 12 је са одушевљењем дочекивао нацистичке и усташке главешине."
Наравно да је знао. Као што зна садашњи папа кога и зашто прима кад прима хрватског певача Томпсона. Јер, што би Папа примао тамо неког певача, да је он за њега само певач - то је као кад би Барак Обама примио у званичну посету, рецимо, неког обичног политичара из неке обичне земље,неког ко је сто нивоа по рангу испод њега. Ако прима таквог, онда му се даје одговарајући значај, итекако.
Препоруке:
0
0
4
уторак, 17 новембар 2009 22:34
мики мауси
2 уторак, 17 новембар 2009 Баја Патак
"Већ се увелико прича о времену и програму посете римског папе Бенедикта XVI Србији."
Неке се посете на крају морају одрадити, такав је свет у ком живимо. Али, оно што мени веома смета у томе јесу осмеси, неописива срећа и раздраганост наших политичара у таквим сусретима, као да то нису званичници који су о Србима и Србији пре само неколико година говорили све најгоре, кроз најцрњу пропаганду и гнусне лажи, и одобравали бомбардовање цивилних циљева. Нигде ни трунке достојанства, уздржаности, СВЕСТИ о томе ко се и зашто мора примити, кад већ мора. Не, они се понашају као шипарице које су неким чудом доспеле у друштво својих идола.
Препоруке:
0
0
5
уторак, 17 новембар 2009 23:20
Мирко К.
Прилично танак текст, можда је књига боља?
Препоруке:
0
0
6
уторак, 17 новембар 2009 23:25
Srdjan Jovanovic
Sto se Draganovica tice, prilicno uvjerljivo je svjedocenje monsinjora Milana Simcica koje cu citirati u cjelini:
“Pisac ovih redaka(Simcic)imao je priliku malo kasnije prevesti na talijanski izvještaj sarajevskog nadbiskupa Smiljana Čekade o slučaju Draganovića. Nadbiskupa je pozvao na razgovor Džemal Bijedić, predsjednik BH, i tražio je od njega da osobno jamči za Draganovića (koga su odlučili pustiti na »kontroliranu« slobodu) da neće bježati iz Jugoslavije, da neće ništa pisati i govoriti o načinu kako je bio doveden u Jugoslaviju i da će spriječiti da se tiska knjiga o Bleiburgu. Tako je bilo odlučeno na posebnoj sjednici Vijeća Republika pod predsjedništvom Tita. Po pričanju Bijedića nadbiskupu Čekadi, na toj sjednici nastala je pat-pozicija: predstavnici Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine bili su protiv procesa i smrtne osude, što bi izazvalo negativne reakcije u zemlji i u svijetu, dok su predstavnici Srbije, Crne Gore i Makedonije bili za proces. Odlučio je Tito koji je želio popraviti sliku svoga režima u svjetskoj javnosti i poboljšati odnose s Vatikanom.Čekada je odgovorio da ne može donijeti nikakvu odluku dok ne vidi Draganovića i govori s njime. Bijedić ga je otpratio u susjednu sobu gdje je bio Draganović i ostavio ih je same. Nakon pozdrava i pitanja, je li se vratio svojevoljno i slobodno u domovinu, na što je Draganović odgovorio niječno, Čekada mu je iznio uvjete za »kontroliranu« slobodu, koje mu je postavio Bijedić, i pitao ga može li osobno garantirati za njega računajući da će poštivati preuzete obveze. Ukoliko Draganović ne bi poštivao te obveze, platio bi osobno sam nadbiskup i sjemenište bi bilo zatvoreno. Nakon kratkog razmišljanja Draganović je dao svoj pristanak, a Čekada je pred Bijedićem dao svoje jamstvo; tako je za Draganovića nastupio novi period života."
Mislim da je svaki komentar suvisan.
Препоруке:
0
0
7
среда, 18 новембар 2009 05:34
Srboljub Savic
Britanci i Amerikanci su svojim delovanjem-ublaza-
vanjem, prikrivanjem (i sopstvenih nacista) doveli
do rasta nacizma i Hitlera. Dok su odredjeni (a
uticajni) britanski krugovi u nacizmu videli branu
od komunizma u jacanju (posebno posle neuspele
vojne intervencije protiv revolucije, pod komandom
Cherchila), Amerikanci su videli visestruku korist-
i anti-komunizam i nesumnjivi rat, kao najveci
izvor prihoda i jacanja SAD.
U ratu, kad je Hitler bombardovao Englesku (jer
nije htela [nije ni smela, javno] da mu se pridru-
zi) Cherchil ubedjuje Ruzvelta da stvore koaliciju
sa SSSR-om i "puste" da komunisti iskrvare i za
njih. Nije tajna da je otvaranje drugog fronta
dve godine odlagano, da su krseni svi dogovori
i pisana dokumenta - ugovori, kod nastupa kroz Italiju. Nije tajna da prodor kroz Italiju, ima
za pozadinu sprecavanje dolaska na vlast komunista
(i kasnije vrlo jakih i uticajnih). Upravo Italija,
Amerikanci u njoj i Katolicka crkva, cine "teren"
za spasavanje kljucnog dela sistema-nacistickih
vodja (sposobnih profesionalaca, ukljucujuci orga-
nizatore masovnih likvidacija, propagande, finan-
sija, inzenjere, oficire, ...).
Iako, vrlo verovatno, "operacija Odesa" nije for-
malno- dokumentovano postavljena, bila je efikasna.
Medjutim, "operacija Gladio" ima ciljeve, organiza-ciju, dokumenta, ukljucujuci grb (lako naci).
Organizacija je jedan od stvarnih elemenata "hlad-nog" rata-neobjavljenog, ali ne manje realnog.
Zbog svega, Pavelic je sapsen, kao i desetine hiljada nacista, fasista i ustasa. Prema nekim
izvorima, samo u SAD, utociste je naslo preko
50.000 nacista, ratnih zlocinaca.
Britansko i Cherchilovo delovanje na tlu Jugosla-
vije (zadnje dvoriste), ukljucujuci "projekat Tito"
(govor na engleskom, pred kraljicom, posle 48-e
nekima govori) svakako ne pocinje niti se zavrsava
Pavelicem (Stepincem, ....), a ni "danasnjima".
Dok mi sanjamo i pricamo o promenama, Britanci i
Amerikanci rade "konstantama".
S. Savic
Препоруке:
0
0
8
среда, 18 новембар 2009 07:28
savremenik
Pop Draganović, koji je prije rata bio jedan od organizatora ustaškog pokreta u Sarajevu, živio je u Italiji u emigraciji. Bio je jedan od važnijih djelatnika u organizaciji Sveti Jerolim, čije je sjedište bilo u blizini jugosl. granice. Bavili su se, između ostalog i prebacivanjem ustaških zločinaca u inostranstvo. Bio je, koliko mi je poznato, 1967. namamljen i kidnapovan i prebačen preko jugo granice u jednom kamionu lednjači (naravno, nezaleđen). Poslije objavljivanja njegove izjave u sarajevskom listu Oslobođenje (iste godine), bio je stavljen u kućni pritvor u malom mjestu Stup, nedaleko od Sarajeva (u kome je oveća katolička crkva), gdje je proveo ostatak života, ali ne obavljajući nikakav crkveni posao.
Препоруке:
0
0
9
среда, 18 новембар 2009 11:30
Светозар Максимовић
"Западне демократије их створиле, оне их и спашавале"- Када су 50-тих од Руса тражили да покажу Хитлерово тело, ови су одговорили: "Није код нас, он је у Јужној Америци, питајте Американце". Руси су пронашли његовог двојника. ФБИ је објавио документа након 60 година, како је преко Шпаније напустио Европу.
Препоруке:
0
0
10
среда, 18 новембар 2009 15:14
dragan
Ovaj istoričar (malo je mlad kada pomislim na tradiciju i istoriju Gordog Albiona) kaže jednu misao koja me brine, da katolicizam i komunizam nikako ne mogu zajedno, odnosno nemaju ničeg zajedničkog a nacizam i komunizam imaju.To zvuči isto kao i stav koji sve češće propagiraju brojni politički činovnici evropske birokratije, da su zločini nacista i komunista isti. Znači, ništa nije gotovo, borba se nastavlja. Mi smo (SFRJ, SRJ, R Srbija) od komunista otklizali u naciste-fašiste, i bićemo kažnjavani dok nas ne očiste sa ovog dela Levanta i nasele neki kulturniji narod. Nadam se da će se to desiti pre nego neko ponovo krene da reši pitanje komunističkog istoka, za koji ja i meni slični znamo da više ne postoji (bar ne kao komunistički), ali, ko će to da objasni Bžežinskom, Olbrajtovoj & učenicima.
.jpg)
Али ипак, најважнији дио ми је у ово тренутку питање Ватикана и његова улога у свему. Да Ватикан није знао шта раде њихови свећеници, стварно је глупо. Уосталом сам Пије 12 је са одушевљењем дочекивао нацистичке и усташке главешине.
Само бих волио да ово неко каже неким нашим црквеним великодостојницима и политичарима који би нас радо утјерали све у ватикански тор. Све због евро-атланто-еко интеграција.
„....људи попут Драгановића, који је био толико повезан са усташама да ми је тешко замислити да је уопће био свећеник! Он је био толико корумпиран, зао, похлепан да не можете вјеровати да је истовремено био монсињор!”, каже Walters
Римокатолички svećenik - злочинац, monsinjor Крунослав Драгановић се 1967. године из избеглиштва несметано вратио у Титову Југославију и у Сарајеву одржао конференцију за штампу на којој је хвалио демократизацију и хуманизовање живота у земљи под Титовом влашћу. Наставио је мирно да живи у социјалистичкој Југославији, вредно радећи на свом послу као римокатолички svećenik, а усто и monsinjor и умро је у социјалистичкој Југославији 1982. године. Никада није одговарао за своја недела.
Кардинала Алојзија Степинца, чија улога за време Независне Државне Хрватске је добро позната, рехабилитовао је хрватски Сабор 1992.г., а римски папа Јован Павле II га је прогласио блаженим 1998.г. Још само један степеник у римокатоличком календару и постаће светац. Сада се активно припрема и проглашење римског папе Пија XII за блаженог. Јевреји активно и енергично протестују, Срби и СПЦ – не.
На предстојећој сахрани српског патријарха Павла ће несумњиво присуствовати и висока делегација Римокатоличке цркве, која ће уз скрушене погледе и са скромним, тужним осмехом на лицима изразити sućut због великог губитка СПЦ, уз жеље за даље развијање односа.
Већ се увелико прича о времену и програму посете римског папе Бенедикта XVI Србији.
Једном речи: идила једна!
"Да Ватикан није знао шта раде њихови свећеници, стварно је глупо. Уосталом сам Пије 12 је са одушевљењем дочекивао нацистичке и усташке главешине."
Наравно да је знао. Као што зна садашњи папа кога и зашто прима кад прима хрватског певача Томпсона. Јер, што би Папа примао тамо неког певача, да је он за њега само певач - то је као кад би Барак Обама примио у званичну посету, рецимо, неког обичног политичара из неке обичне земље,неког ко је сто нивоа по рангу испод њега. Ако прима таквог, онда му се даје одговарајући значај, итекако.
"Већ се увелико прича о времену и програму посете римског папе Бенедикта XVI Србији."
Неке се посете на крају морају одрадити, такав је свет у ком живимо. Али, оно што мени веома смета у томе јесу осмеси, неописива срећа и раздраганост наших политичара у таквим сусретима, као да то нису званичници који су о Србима и Србији пре само неколико година говорили све најгоре, кроз најцрњу пропаганду и гнусне лажи, и одобравали бомбардовање цивилних циљева. Нигде ни трунке достојанства, уздржаности, СВЕСТИ о томе ко се и зашто мора примити, кад већ мора. Не, они се понашају као шипарице које су неким чудом доспеле у друштво својих идола.
“Pisac ovih redaka(Simcic)imao je priliku malo kasnije prevesti na talijanski izvještaj sarajevskog nadbiskupa Smiljana Čekade o slučaju Draganovića. Nadbiskupa je pozvao na razgovor Džemal Bijedić, predsjednik BH, i tražio je od njega da osobno jamči za Draganovića (koga su odlučili pustiti na »kontroliranu« slobodu) da neće bježati iz Jugoslavije, da neće ništa pisati i govoriti o načinu kako je bio doveden u Jugoslaviju i da će spriječiti da se tiska knjiga o Bleiburgu. Tako je bilo odlučeno na posebnoj sjednici Vijeća Republika pod predsjedništvom Tita. Po pričanju Bijedića nadbiskupu Čekadi, na toj sjednici nastala je pat-pozicija: predstavnici Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine bili su protiv procesa i smrtne osude, što bi izazvalo negativne reakcije u zemlji i u svijetu, dok su predstavnici Srbije, Crne Gore i Makedonije bili za proces. Odlučio je Tito koji je želio popraviti sliku svoga režima u svjetskoj javnosti i poboljšati odnose s Vatikanom.Čekada je odgovorio da ne može donijeti nikakvu odluku dok ne vidi Draganovića i govori s njime. Bijedić ga je otpratio u susjednu sobu gdje je bio Draganović i ostavio ih je same. Nakon pozdrava i pitanja, je li se vratio svojevoljno i slobodno u domovinu, na što je Draganović odgovorio niječno, Čekada mu je iznio uvjete za »kontroliranu« slobodu, koje mu je postavio Bijedić, i pitao ga može li osobno garantirati za njega računajući da će poštivati preuzete obveze. Ukoliko Draganović ne bi poštivao te obveze, platio bi osobno sam nadbiskup i sjemenište bi bilo zatvoreno. Nakon kratkog razmišljanja Draganović je dao svoj pristanak, a Čekada je pred Bijedićem dao svoje jamstvo; tako je za Draganovića nastupio novi period života."
Mislim da je svaki komentar suvisan.
vanjem, prikrivanjem (i sopstvenih nacista) doveli
do rasta nacizma i Hitlera. Dok su odredjeni (a
uticajni) britanski krugovi u nacizmu videli branu
od komunizma u jacanju (posebno posle neuspele
vojne intervencije protiv revolucije, pod komandom
Cherchila), Amerikanci su videli visestruku korist-
i anti-komunizam i nesumnjivi rat, kao najveci
izvor prihoda i jacanja SAD.
U ratu, kad je Hitler bombardovao Englesku (jer
nije htela [nije ni smela, javno] da mu se pridru-
zi) Cherchil ubedjuje Ruzvelta da stvore koaliciju
sa SSSR-om i "puste" da komunisti iskrvare i za
njih. Nije tajna da je otvaranje drugog fronta
dve godine odlagano, da su krseni svi dogovori
i pisana dokumenta - ugovori, kod nastupa kroz Italiju. Nije tajna da prodor kroz Italiju, ima
za pozadinu sprecavanje dolaska na vlast komunista
(i kasnije vrlo jakih i uticajnih). Upravo Italija,
Amerikanci u njoj i Katolicka crkva, cine "teren"
za spasavanje kljucnog dela sistema-nacistickih
vodja (sposobnih profesionalaca, ukljucujuci orga-
nizatore masovnih likvidacija, propagande, finan-
sija, inzenjere, oficire, ...).
Iako, vrlo verovatno, "operacija Odesa" nije for-
malno- dokumentovano postavljena, bila je efikasna.
Medjutim, "operacija Gladio" ima ciljeve, organiza-ciju, dokumenta, ukljucujuci grb (lako naci).
Organizacija je jedan od stvarnih elemenata "hlad-nog" rata-neobjavljenog, ali ne manje realnog.
Zbog svega, Pavelic je sapsen, kao i desetine hiljada nacista, fasista i ustasa. Prema nekim
izvorima, samo u SAD, utociste je naslo preko
50.000 nacista, ratnih zlocinaca.
Britansko i Cherchilovo delovanje na tlu Jugosla-
vije (zadnje dvoriste), ukljucujuci "projekat Tito"
(govor na engleskom, pred kraljicom, posle 48-e
nekima govori) svakako ne pocinje niti se zavrsava
Pavelicem (Stepincem, ....), a ni "danasnjima".
Dok mi sanjamo i pricamo o promenama, Britanci i
Amerikanci rade "konstantama".
S. Savic