Rusija je rat bez razmišljanja počela ali i završila srljajući u komunizam. Ruska diplomacija i politika su baštinici komunističke kaste preobražene u patriote što mnogi od njih objektivno i jesu,ali dioptrija je u mnogim temama ostala komunistička. Rusi svoj identitet u odnosu na druge formiraju na temelju svjetskih ratova jer su se tu okušali kao borci i političari. Mislim da bi oni trebali prvenstveno potencirati velika imena svoje kulture i znanosti i na taj način se prezentirati svijetu jer protagonisti politike su bili i veliki diktatori koji su ubijali zbog banalnosti vlastito stanovništvo. Rusija ima toliko toga grandioznog u sebi i svojoj povijesti da stalno potenciranje pobjeda u kojima su Staljin,lenjin i zadnji car bili glavni akteri su i podsjećanja na političke pogreške koje su ih dovele u situacije bez izlaza. O kršenju ljudskih prava i uništavanju budućnosti svojih građana da se i ne govori.

Више то неће бити потребно.
Сада Србија прави"највећи корак у последњих неколико деценија"и улази у савез са две чланице нато.
А где су две,ту су и све три.
Ако нато не буде бржи,па се распадне сам од себе.

To da je be razmisljanja krenula u svetski rat bilo kobno ne samo za Rusiju vec posebno i za nas. naime, Rusija je slabo mogla da pomogne, osim da kako je bila socijalno rovita, nestabilna, sama padne u haos i dozivi najvecu tragediju prvo gradjanskog rata, a zatim surovog komunizma.

Da nije nerazmisljeno skocila u rat, vec ostavila da se malo vise Nemackom bave Francuzi Englezi i Italijani, sacuvala bi ne samo svoju snagu vec i svoje Carstvo pravoslavno, izbegla pad u komunizam, te mogla da nam znacajno pomogne kasnije.

Jer kada nas nas Kralj Petar II izdao, dajuci Cercil-Subasicu da Drazu uklone i da 12 Septembra ukinu kraljevsku vojsku, te dozvole bez borbe da Titini komunisti osvoje citavu Srbiju i dodju u Beograd da sa ruskim boljsevicima zagrle. Kralj nas je gurnuo u komunizam i izdao Srbiju. da je onda Rusija bila carska, te dosla u BGD, ne bi nas Cercil sutnuo komunistima. Izdaja Kralja nas je kostala glave i predaju Titinim boljsevicima.

To nije nista novo. Ja sam o tome ucio jos u nekadasnjoj Jugoslaviji. Rusija je uvek bila kao i sada prijatelj Srba.

Није Русија због Србије ушла у рат, већ због Цариграда, јер је био план да се освоји Цариград и територије бивше Византије у Турској и на Блиском истоку.

Aktivnosti ruskog ministra inostranih posliva Sozunova i uopšte aktivnosti Rusije i Francuske govore da su se spremali za rat a da je Srbija bila bitan šraf u svemu tome.
Pokušavali su da stvore balkanski vojni savez kako bi zaustavili germanski prodor koji ste vi pomenuli.Sa ushicenjem su Rusi pričali o "500000 bajoneta koji će dočekati Nemce" jos pre balkanskih ratova.

Dakle ,potpuno je pogrešno romantizovati istoriju.

Bogu hvala,Rusija je krajem 19. veka izašla iz, po nas izuzetno nepovoljnog dila sa Bečom i Berlinom,napustila po nas lošu politiku i njen interes se poklopio sa našim.
Možemo reći da je period od 1890 - 1917. period kada su srpsko- ruski odnosi bili najbolji i najčistiji.

Товаришч Боцан-Харченко је "заборавио" да помене да је величанствени споменик - костурница на који он венац полаже, подигнут пре Другог Светског рата, у времену када у његовој домовини, СССР-у, нико није смео да зуцне о подизању нечег таквог - а ко би само прошапутао, гутала га је помрчина. Тај споменик у Београду је подигло удружење избеглица из Русије - белогардејаца, на челу са генералом Скородумовим. Тај споменик је од 1944 г. усамљен таворио на Новом Гробљу у Београду, на њега су малобројни, остарели преостали белогардејци понекад кришом остављали по неки цвет, који је одмах бивао уклањан. Тек кад су се наследници СССР-а сетили да им се исплати да почну да свирају руску песму и глуме руски патриотизам – негде крајем деведесетих година, почели су и њихови дипломатски и војни представници да полажу венце. Касно је – товаришчи, Бог све види!