"Дакле, евидентна је активизација напора низа држава западног блока (Турске, Немачке, Аустрије и Италије) и наднационалних института (укључујући Ватикан) на консолидацији региона Западног Балкана под окриљем Европске уније. Повећавање кризе у Србији у вези са проблемом Војводине и заоштравање међупартијске борбе праћени су грозничавим покушајима Београда да нађе ослонац вани. При том актуелне српске власти немају јасне представе о спољнополитичким приоритетима и перспективама земље."

Eто, како у свету доживљавају "оригиналну" доктрину нашег мудрог вође "Добар дан чаршијо на све четири стране!"

@ Mikica Begejski

Nije problem Srba što rade na evropskoj akviziciji čiji su dio, niti je problem u tome što su tu odnosi (bili) kompromitirani. Čitava Evropa je nastala iz energije kompromitiranih sukoba, neusporedivo većeg intenziteta nego kod nas.

Stvarni politički problem Srba je u političkom sentimentalizmu iza kojeg kolektivno kriju odgovornost prema jednoj drugoj činjenici izraženoj u članku:

«Zaključeni sporazumi služe glavnom cilju Evropske unije: da se umanji značaj srpsko-ruskog partnerstva i privilegovanih odnosa Beograda i Moskve.»

NSPM je jedini pokušaj da se istraži ovaj prostor i to je potrebni fokus mentalnih napora Srba. Jer izgleda da su Srbi uvjerenja da im se «odnos Beograda i Moskve» postavlja kao opcija na političkom fakultetu. Međutim, to uopće nije opcija, jer je najmanje toliko prirodna kao i ona prema evrointegraciji.
Ne radi se o političkoj lijenosti, nego o političkom kukavičluku da se izrazi čista supstanca direktnog odnosa Srba i Rusa. Ta politička hrabrost je suština srpske političke misli, jer drugi fragmenti Jugoslavije to historijski nemaju kao svoju akviziciju.

Тадићево привидно приближавање Русији има за циљ да ЕУ попусти у својим оклевањима и крутим захтевима, и да Србију што пре прими. Али, Европска Унија је себи већ једном пре неколико година натоварила тешко бреме, примивши ђутуре и наврат-нанос цео “футбалски тим“ нових чланица, од којих су само Чешка, Пољска и – можда Словенија колико-толико могле да испуне дотада тако строге критеријуме учлањења. Бугарска и Румунија су се ту провукле искључиво из геополитичких интереса Запада у односу на Русију. На пријем подељеног Кипра, са северним делом који окупира Турска би се могло гледати као на случај пријема Србије са/или без окупираног КиМ – али, у случају Кипра, то је било свесно прихватање мале главобоље - уз ипак извесну корист. Зашто то урадити и у случају Србије? Кипар је морао бити примљен да би се избегао грчки „вето“ против примања осталих придошлица , а ове су су – и због интереса САД морале да буду примљене – мислите само на бивше совјетске балтичке републике. Осим тога, нерешен проблем подељеног Кипра се може згодно употребити за спречавање уласка Турске у ЕЗ, јер Турска ће врло тешко попустити и повући се – а ако не попусти: нема њеног пријема. Пријем Србије, уз њен нерегулисан однос са КиМ (читај: признавања независности Косова од стране Србије) апсолутно не долази у обзир. То виде сви, али се праве слепи. Тактика Тадића да употреби “претњу“ побољшања односа са Русијом ради убрзања уласка у ЕУ не може бити ефикасна ни из географског разлога : већина новопримљених се граничи са Русијом – Србија не, а нема ни излаза на море. Ако Србија и остане „рупа на тепиху“ ЕУ, не треба заборавити да и у доста богатих кућа има тепиха са рупом – али у споредним собама и помоћним просторијама (а Балкан то јесте, ма како се то неком допадало, или не). На Србију се може гледати као на кључ Западног Балкана, али шта ако кључ не пасује, ако је брава покварена, или ако су иза закључаних врата која се најзад отворе све сами проблеми и главобоље?

Ovaj clanak je objasnjenje svega ovde napisanog:

http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/srbija-i-evropska-unija-vecno-cekanje-na-bar-1918-prepreka.html

I pored svesnosti da je politika biznis i prljava rabota, toliko udarati u sva zvona o prijateljski naklonjenim Nemcima, Austrijancima, Turcima, Italijanima (ne mislim na narod, naravno, nego na politiku, diplomatiju, ekonomiju...) je jadno. Ja-dno...

Politicki i ekonomski, bez emotivnog upliva, od tih prijatelja nismo dobili nista sem:
1.Podrzavanja bombardovanja mimo UN-a i SB-a. Ako i jesmo kao zemlja bili "zasluzili" "humanitarnu" intervenciju, zasto se nisu postavali zakoni koje su oni sami stvorili??

2.Zajmova i kredita, za koje svi nekako misle da su poklon a nisu. To su ZAJMOVI i KREDIT koji ce uz KAMATU MORATI da se VRATE.

3. Gomila "njihovih" banaka koja je u bukvalnom smislu reci satrla ekonomiju... napravila ogroman dug kod ljudi sa prijateljskim kreditima koje ljudi nemaju odakle da vrate nego postaju robovi toga sto su zeleli nova kola, ves masinu i sl.

4.Podrzavanje nezavisnosti Kosova, koje i ako treba da bude drzava, sigurno ne treba na taj nacin, na silu i uprkos njihovim zakonima.

I onda pricati kako su to politicki i ekonomski prijatelji koji se zalazu za jaku Srbiju!?!?!?
Bilo ko, ko ima iole mozga u glavi moze da zakljuci da to sto se Srbiji desava na drzavno, politicko, ekonomskom planu nece doneti nikakvo dobro. Naravno, bogati ce biti bogati, neko ce se snaci bolje neko nece uopste... Ali prijateljstvo... Kad je to bilo? A da nije u masti?

Sem jos kredita i uslova voleo bih da vidim sta to EU moze da ponudi Srbiji da joj bude bolje?

Sad ce Djelic da se javi i kaze velike investicije koje ce osnaziti srpsku privredu... I ravnopravnost sa drugim evropskim narodima... A mi cemo svi sa osmehom da gledamo u velikog brata i svetlu buducnost...

thinking maize...

Реч "GLEDE", колико год се Вама тренутно допадала, је једна од првих речи из хрватског новоговора коју је П.Л. усвојио и активно са њом СМАРАО годинама, давно пре "Е-новина".

Искрен савет: гледајте да не упаднете у исту замку.

А тих "glede i unatoč" имате на срасполагању колико год хоћете.

Poštovanje NSPM,

O tome kako je, na dane Škabrnje, kapetan Dragan «operativac vojske Australije» - direktno vrijeđa Australce i sve ljude koji su ikad imali posla s tim ljudima.

Postoje i konkretni limiti, koje svaki čovjek mora imati u samopoštovanju, a da to nema veze sa egom. Da budem jasan:
Ako još jednom vidim da me ovakav junky komentar proziva imenom i prezimenom na NSPM sajtu, smatrat ću da on izražava mišljenje ukućanina. I možete se kladiti da u tu kuću više nikad neću zakucati.

Ako je neko završio u stručnom smislu vrlo složene vojne obuke, a u hijerarhijskom visoko rangirane, uključivši i pilotiranje avionom, u vojsci Australije, onda je to mogao uraditi jedino uz saglasnost i znanje i odobrenje australijskih vojnih vlasti. Da li je to bilo uz želje, molbe, obavezno ili "optional" ja ne znam, ali uz znanje i saglasnost vojnih vlasti sigurno jeste kao i dobijanje australijskog vojnog čina i statusa operativca sigurno jeste. Čemu navodnici. Sa druge strane, svi Australci nisu u sukobu sa Kapetanom Draganom. Australci su i Aboridžani, i imigranti sa Filipina. Australijanci su i potomci britanskih prognanika ili robijaša. Postoje Australijanci kojih se Australija zvanično stidi, čak ne voli da se zna da postoje. To su nacisti, iz na primer današnje Hrvatske koji su pacovskim kanalima dospeli u Australiju. Sa njihovim je potomcima u sukobu Kapetan Dragan.
Kad bi se malo zavirilo u arhive, neki bi se vratili u pacovske kanale gde im je i mesto. A Kapetan Dragan, on plaća cenu oholosti. Nisam njegov fan, ljut sam na njega što nije zaštitio Miloševića na suđenju u Hagu, mogao je, ali ipak razmišljam da mu pomognem i to otvaranjem priče o likovima iz "pacovskih kanala". Sve je pitanje istorijskog goriva.

Г.Барићу, изузетно ми је занимљиво да овако "уврнуто" сазнам где је граница Вашег уобичајеног НСПМ-"левитирања", после које неумољиво треснете на земљу, као и сви други смртници!

И повод (Шкабрње?) и граница (Драган Васиљковић - Данијел Снеден?) су ме врло изненадили. Одједаред сте нам се "пријавили" овде као врло просечан Хрват, каквих овде са сличним писанијем по српском Вебу има на стотине, хиљаде.

-------------

Годишњица тог догађаја, колико год она Вама значила, не сме да се одрази на овој теми, а поготово не тако уцењивачки формулисана. Жао ми је, али ћу одсада помно прескакати Ваше прилоге овде.

А баш штета, личили сте ми на некаквог "уклетог" песника. :)

Хвала Вам "антрополог", на овој неочекиваној демистификацији и "просветљењу".

Ja u stvari i ne znam šta je to Škabrnja i šta se tamo desilo. Zaista sam se bavio antropološkim izučavanjima i nisam registrovao brojne, pa ni tu novinsku temu. Takođe ne znam šta sam ja to Vama demistifikovao jer sam izneo opšte poznata opšta mesta. Ali kad volite demistifikacije evo Vam. Upućujem Vas na spor Srbije i Hrvatske pred MSP u Hagu. Ne sud za ratne zločine već sud pravde. Mnogo naših, a i drugih je tu angažavano pa je lako naći izvor.
Elem. Kada su međunarodni pregovarači tražili od Miloševića da kontroliše "paravojne" formacije iz Srbije, on je rekao da nema ustavne i zakonske mogućnosti da angažuje ni policiju ni tajnu policiju DB za takvo šta. To je jedino do tada mogla JNA i Savezni Mup. Ali i oni su već imali zakonsku obavezu na delu i u najavi da se povlače iz Hrvatske. Zato mu (Miloševiću) međunarodni pregovarači odobravaju uz saglasnost Hrvatske da može da angažuje nekoga iz DB Srbije da "prati" situaciju sa paravojnim formacijama iz Srbije. Franko Simatović, visoki funkcioner DB Srbije, uz saglasnost ne samo međunarodneih pregovarača, već i Hrvatske preuzima taj zadatak i referiše u isto vreme šefu države i međunarodnim institucijama o prisustvu i neprisustvu paravojnih formacija iz Srbije, prema pisanom sporazumu. Organi Republike Srpske Krajine su od strane Ujedinjenih Nacija i naroda formirane prema drugom protokolu. Kapetan Dragan, za koga Milošević ne zna da li je klovn ili provokator, izgleda da nije bio ni jedno ni drugo, se tu javlja kao dugogodišnji prijatelj Franka Simatovića. I tako dalje, duge su to priče, ...

Поштовани г-дине "Родољубе" (наводници, јер тако се потписујете; не знам да ли то Ваше име или себе сматрате родољубом), о "муци са речима" говорио је ауторитативно и истовремено врло хуморно Мића Данојлић. На његове увиде немам шта да додам и да
одузмем.Само ме "смара" када се неко ухвати за реч,
а пренебрегне СВЕ ОСТАЛО! Колико ме сећање не вара
говорио сам о СТИДУ и СРАМУ, који је наш познати фудбалер и тренер Благоје Видинић поседовао, а од којег су у потпуности "оперисани" ови "наши"
"дилбери" на власти! Мислим да су они тема и мета мог, а и написа многих одавде са НСПМ-а. Мало је глупо, да се љутите због гледе, а заборављате да смо МИ СРБИ ОДБАЦИЛИ ЛЕПО СЛОВЕНСКО "СИЈЕЧАЊ",
"ВЕЉАЧА"..., а за љубав латинског "јануар",
"фебруар"..., а такође смо одбацили лепу словенску и српску "ТИСУЋУ", а за љубав грчке "ХИЉАДЕ"! О
"севапу", "дерту" и "инату", да не говоримо! А Ви
"ЈОК", па "ЈОК"! Think about those things! Да будем злобан!

@thinkin maize
Родољуб:
Свеједно, ни Хрвати не користе "Siječanj", "Veljača", већ просто: први, други... дванаести.

Практично, "unatoč dapače".

Зна човек, био тамо на годишњем одмору. Ево, четр месеца нам пише о томе.

Rikard Baric
To je već bolje

Довољно је да човек одлучи да живи с нама, па да постане судија.
Језуита, тако рекућ.
Довољно је да призна један злочин, па да га не смемо питати за остале.

Шта је то `већ боље`?

Да се разумемо: г. Рикарду сам поставио ономад неколико питања. Одговорио је шутњом.
За мене је то експлицитан одговор.
Сад прети да ће да нас напусти, ако не испољимо дужно поштовање спарам његове жртве.
Гледе мене, дапаче је питање суротно.

у овим кратким , брзим текстовима заискри неразумевање очас или часком
људи осетљивог духа имају право на мали несмотрен бес .. ако га на време сами уоче и сами му се насмеју
мала свађа горе ме је уозбиљила више но што сам очекивао
немојте.