Слажем се да наша политика према Косову и Метохији треба да буде реалнија, у смилу рационалнија, одговорнија, прилагођенија потребама нашег народа који тамо живи. Међутим, подела Косова, поготово ван контекста ширег решавања српског питања (нпр. решавања статуса Р. Српске), није за нас паметна опција. Добили би мало (око 10% КиМ), а изгубили много. Подела Косова, уједно значи и прихватање поделе Србије, а где је онда крај?
Колико год били критични према прошлој влади, и замеравли много тога садашњој, када се ради о политици према КиМ, у овим околностима и немамо велики маневарски простор. Но, свакако путем којим је једино реално да се иде, може да се иде пажљивије, промишљеније. И, у складу са тим, слажем се са аутором да мново већа пажња мора да се посвети конкретној помоћи, и то на начин на који њима највише користи (а не делује само маркетиншки употребљиво из Београда) нашим сународницима у јужној покрајини. Као и да у томе партијска припадност и политика не смеју да имају пресудну улогу.
Препоруке:
0
0
2
петак, 23 јануар 2009 02:17
Никола Танасић
У тексту је много тога речено исправно и промишљено, као што не може бити замерки на суздржани и (сурово) реални тон. Ипак, не може се одолети утиску да у приказивању страшних догађаја подривања и уништавања државности Републике Србије везаних за проглашење албанске независности и њеном међународном признању преовладава једна мрачна нота савременом српском народу инхерентног цинизма и песимизма, нота којој ипак није место у говору о релативизацији валиког народног протеста у Београду, или суштински природног става српских администрација да се не треба сарађивати на властитом по(д)копавању.
Основни аргументи су изузетно чврсти, и свакако се Косово не брани временском прогнозом и свакако је највише што Србија може да учини, не за Србе, већ за СВОЈЕ ГРАЂАНЕ на КиМ јесте да се помогну све иницијативе да се друштво у покрајини ослободи своје страшне криминализованости и невиђене корупције. Србија мора фигурисати као економски фактор просперитета и развоја косовских Албанаца, да би могла штитити своје интересе у покрајини. А реална помоћ и перспектива за све лојалне грађане с оне стране административне линије природно треба да надмаши немуште и често просто бесмислене дипломатске напоре (тим пре што најчешће представљају аутоголове).
Међутим, ПРАВО Србије да КиМ сматра својом територијом и гарантом свог уставног поретка, те да своје односе са државама у иностранству (а поготово у региону) темељи на њиховом поштовању њених закона и институција, не сме се доводити у питање - поготово не у самој Србији. И поготово не од оних који желе добро својој држави и њеним легитимним интересима.
.jpg)
Колико год били критични према прошлој влади, и замеравли много тога садашњој, када се ради о политици према КиМ, у овим околностима и немамо велики маневарски простор. Но, свакако путем којим је једино реално да се иде, може да се иде пажљивије, промишљеније. И, у складу са тим, слажем се са аутором да мново већа пажња мора да се посвети конкретној помоћи, и то на начин на који њима највише користи (а не делује само маркетиншки употребљиво из Београда) нашим сународницима у јужној покрајини. Као и да у томе партијска припадност и политика не смеју да имају пресудну улогу.
Основни аргументи су изузетно чврсти, и свакако се Косово не брани временском прогнозом и свакако је највише што Србија може да учини, не за Србе, већ за СВОЈЕ ГРАЂАНЕ на КиМ јесте да се помогну све иницијативе да се друштво у покрајини ослободи своје страшне криминализованости и невиђене корупције. Србија мора фигурисати као економски фактор просперитета и развоја косовских Албанаца, да би могла штитити своје интересе у покрајини. А реална помоћ и перспектива за све лојалне грађане с оне стране административне линије природно треба да надмаши немуште и често просто бесмислене дипломатске напоре (тим пре што најчешће представљају аутоголове).
Међутим, ПРАВО Србије да КиМ сматра својом територијом и гарантом свог уставног поретка, те да своје односе са државама у иностранству (а поготово у региону) темељи на њиховом поштовању њених закона и институција, не сме се доводити у питање - поготово не у самој Србији. И поготово не од оних који желе добро својој држави и њеним легитимним интересима.