Izvinjavam se, ali nisam baš razumela poslednji pasus, odnosno sledeće reči ""albanka"" i "ruska metoda"...
Može li neko (srpski) da mi se objasni...
Takođe ne znam koga od dve osobe autor smatra "E predsednikom", ili je to treća osoba...
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 23 novembar 2009 13:26
Sima
Veljko, poslednji pasus liči na njih. Takav ton ne priliči bez obzira što su preterali.
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 23 novembar 2009 13:49
Teofilo Stivenson
Ovo je vec dobro. Ali moze jos bolje i ostrije. Zasto? Da se Srbija vise ne bi branila. Da vec jednom znamo gde obitava moralno istrosena placenicka kamarila koja napada najosnovnije vrednosti u ovoj drzavi. Ako ovo drzava jos uvek jeste.
Oni imaju kandidata za (svog) patrijarha. I svi znaju ko je kandidat. Sta cemo uciniti da nam silom ne bude nametnut samoreklamer i 'reformator'? Hocemo li cekati da u vreme 'demonokratskog' glasanja i lobiranja za koje se svim silama ovih dana zalazu, zuti dzipovi opkole Patrijarsiju? Ili cemo podrzati episkope koji se mole Bogu i u njegove ruke stavljaju izbor novog poglavara nase crkve?
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 23 novembar 2009 14:02
PREDRAG
Sto se tice Cedomira Jovanovica iliti popularnog Cede koliko sam razumeo on je prosetao ulicama Beograda u znak secanja na pocivseg patrijarha.I on je na taj nacin odao pocast patrijarhu.Pitam se zasto nas Ceda nije dosao medju ljude i kao svi drugi poklonio se patrijarhu?BOG SVE VIDI...A mi smrtnici sve pamtimo(bar se trudimo da ne zaboravimo)i pred ocima slike liberalnog Cede sa jos nekolicinom svojih kako na dan sahrane Milosevica isto tako seta po ulicama Beograda sa balonima u ruci i ako se ne varam pistaljkama u ustima.Isti taj Ceda smrt Milosevica pretvorio je u promociju svoje velike srece i radosti i ne stideci se ni pred Bogom ni pred ljudima manifestvovao je to ulicama Beograda.Tad je to i bila prva parada srama i sve druge koje su dosle ili nisu dosle htele su da idu Cedinim utabanim stazama.Da li je se u toj svojoj setnji u slavu patrijarha i toga setio?Da li je se postideo sto kao covek i nema u sebi covecnosti,jer ko god da se raduje tudjoj smrti necovecan je?Mnogo je vode proteklo ovom Srbijom samo od te 2000 godine,mnogo je potonulo ali je mnogo izbilo i na povrsinu i koliko god pojedini pokusavaju da zaustave isplivavanje istine ona svejedno ugleda svetlo dana.Cedina istina,a samim tim i sudbina jesu ti baloni i ta radost kad su sahranjivali Milosevica jer to ce ga pratiti i kao coveka i kao politicara.Kao politicar on je meni potpuno neinteresantan a kao covek ne postoji.Jer on je sopstvenim rukama ubio coveka u sebi mlateci sa balonima po Kalemegdanu.Oprostite Bog je jedan za sve(kod njega nema po partijskim prioritetima)i svi smo mi svedoci da je za tim Milosevicem neko(jako mnogo) zakukao i povezao crnu maramu.I greh je bio sve sto je radjeno tih dana cak i njegovom unucetu koje nizasta nije krivo.Ili je mozda i unuce Milosevicevo krivo?BUDIMO LJUDI...rekao je onaj pred ciji odar Ceda nije imao hrabrosti da stane,da mi je znati zasto?ZASTO CEDO?
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 23 novembar 2009 14:21
Boki
"Albanka" je vjerovatno neka vrsta droge, ja pretpostavljam indijska konoplja.
"Ruska metoda" je vjerovatno ugradnja implantata koji kaplju supstance koje uklanjaju zadovoljstvo od drogiranja i alkohola. U EU su ruske verzije tih "čipova", navodno veoma efikasne, zabranjene. u Rusiji se upotrebljavaju masovno.
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 23 novembar 2009 14:30
kriger
U svakoj školi, u svakom razredu imate đake koji su dobri iz matematike, ima i nekih koji sviraju violinu, ima ih pa dobro pikaju fudbal, a bogami ima i pravih malih lepotica koje se onako lepe pomalo prave i važne. Ima i dečaka pravih muškarčića koji se mogu voleti i druge devojčice pišu njihova imena po klupama. Ja sam bio takav, e to su bila vremena... Sa druge strane imate one koji nisu ni za šta, pa skreću pažnju na sebe tako što psuju, sakrivaju sveske i domaće zadatke drugima, kradu i prave pakosti drugima. Prave šale kad neko od boljih đaka pogreši ili ga učiteljica izgrdi zbog nekog propusta. E ovi, ime im se ne pomenulo me podsećaju na te male besprizornike, nisu nizašta, ali su na svom terenu kad mogu da uvrede da zaboli. Dočekali da umre Patrjarh, da se rugaju sa pravoslavnim Srbima. Ima li neki pedagog ili androlog da objasni kako treba sa tim matorim besprizornicima.
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 23 novembar 2009 15:03
PREDRAG
Spomenuli ste i gradonacelnika Dilasa,svaka vam cast kako ste se samo setili toga da je po njima valjda trebalo smrkovima da rasteruje ljude koji su dosli da se poklone patrijarhu.Vidite,ja nisam pristalica Djilasa i pod znak pitanja stavljam sva njegova dejstva i delovanja u Beogradu.Lako je solidarisati se sa sirotinjom(manje vise pretezno smo sirotinja)kad ste se predhodno toliko obogatili i zastitili svoje bogatstvo da ga sad hteli ne hteli dodatno stitimo svojim polozajem na mestu gradonacelnika.Djilas upravo to radi,jer pomazuci drugima on pomaze najvise sebi.I kad ste dovoljno inteligentni da se zaustavite i pocnete malo da radite i za druge(bar vid)ti drugi su po pravilu spremni da vam oproste te vase milione(legalno ili nelegalno)koje ste nanizali.U tom smislu za svaku je pohvalu to sto je gradolonacelnik sa ostalim gradjanima stajao u redu,a ne pod izgovorom zauzetosti usao preko reda i poklonio se patrijarhu.I posle ovog(ako je to tacno)skocio je u mojim ocima i kao covek i kao gradolonacelnik.Velika je stvar u zivotu kad sebi znate mesto i kad se ne ponasate samo zato sto ste na vlasti izvan svog naroda.U tom smislu Djilasovo celokupno ponasanje,ukljucujuci i svu pomoc koju je Beograd pruzio u danima ove velike tuge za svako je postovanje.I duboko se nadam da je smrt naseg patrijarha probudila u svakom od nas ono najvrednije sto svaki covek treba da ima u sebi,u nasim politicarima pogotovo.Sta ce od ovoga biti videcemo,ali u svakom slucaju Djilas je na pravom putu pa neka je taj put izabran i u redu pred odrom patrijarha.A bio bi spas za sve nas da nam sve pocne od patrijarhovog odra...SPAS ZA SVE NAS.
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 23 novembar 2009 15:15
Munze Konza
"Albanka" je popularan naziv za marihuanu koja se uzgaja na severu ove države, te zatim često čamcima prebacuje preko Skadarskog jezera u Crnu Goru, i odatle u Srbiju i dalje.
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 23 novembar 2009 15:20
ludi skretničar
Kad nema leka - Crna Reka!
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 23 novembar 2009 15:25
Robert Lee
Smeta mi kada ovde naidjem na tekst kojim se autor spusta barem u jednom delu na nivo raznih Lukovica, Ceca, Ceda i sl.
Moze to i mnogo ostrije, mnogo lucidnije i mnogo perfidnije, a ove kvalifikacije o Cedi koji smrce su vec izvakane, a uostalom to je i njegov licni problem.
U isto vreme me raduje kada vidim da nisam jedini kojima ne prija ovakav ton.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 23 novembar 2009 15:37
Steva Nadrljanski
Teofilo, poprilično preterujete. Svaka vlast pokušava da nametne nekog svog, tako bi radili i Koštuničari i šešeljevci itd. da su na mestu ovih žutaća; tako se radi već dva milenijuma, svaka je vlast u tome ista, a što se tiče nas, Srbija 19. veka u tome je bila još i ponajgora. To je karakteristika svake vlasti, jer svaka vlast živi od politike (u pogrdnom smislu) i ništa drugo je ne zanima. Ali nije dobro da baš tako ciljate sad na jednoga koji je navodni kandidat trenutne vlasti i da ga još nazivate imenom koje očigledno ima negativnu konotaciju - "reformator". Taj izraz je poslednjih godina potekao iz udbaške kujne da bi se njime pred prostim svetom ocrnili oni najbolji i da bi se napravila zbrka u kojoj će sve biti izmešano do neprepoznatljivosti. Mnogi su na to naseli. Ne kažem da i među arhijerejima nema onih koji će nasesti na slične spletke, i toga je oduvek bilo - nije se lako razabrati među njima čoveku koji se rodio za nešto drugo, a jevanđelska je još reč da su "sinovi ovog sveta" umešniji u tome. Ali barem ne bismo trebali mi sa svoje strane doprinositi toj napetosti - bio sam svedok kako se ta napetost proizvodi i kako se ljudi ni krivi ni dužni proglašavaju za "nečije" samo zato što su viđeni sa jednima a ne sa drugima. Isuviše je kod nas nervoze i podozrenja, sumnjičenja i otimanja.
Uostalom, biće ili po Božijoj volji ili po Božijem dopuštenju. Pavla ničim nismo zaslužili, a ako bude po zaslugama, nadajmo se najgorem.
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 23 novembar 2009 15:49
Miroslav
Izmedju "ruske metode" i lopate, maksimalno se zalažem za naš patent. Prednost je i u tome što imamo obučen rukovodeći kadar.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 23 novembar 2009 16:31
Lazarev
SPAS ZA SVE NAS...
Zeleo bih da samo lagano nastavimo tim putem, razumevanja, tolerancije i medjusobnog postovanja.
Jedino se tako moze napredovati-uz pomoc Boziju i pomoc dragog nam Patrijarha Pavla
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 23 novembar 2009 16:56
Mirko Grbić, Banjaluka
Mir duši Patrijarhovoj....
no, nije ni ćavo toliko crn koliko se priča.
Bilo je mnogo guranja oko prvog reda...momo protokola i dobrog ukusa..alui to je problem gurača.Zapanjio me je onaj namješteni plač mitropolitov prilikom zvaničnog saopštavanja o Patrijarhovom upokojenju.Sjetio sam se onih ljetošnjih pisama episkopa iz Trebinja....
Ukratko , operetske prizore oko praznog trona u Patrijaršiji....čekam sa zebnjom....
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 23 novembar 2009 17:34
Steva Nadrljanski
Zapanjio me je onaj namješteni plač mitropolitov prilikom zvaničnog saopštavanja o Patrijarhovom upokojenju.
A mene zapanjuje izvestan nedostatak stida kod vas.
Jesu li vam živi otac i majka?
Niste li videli nekoga da plače za ocem?
Ne znate li da Patrijarha svi oni smatraju ocem?
Jeste li plakali nekad za nekim koga volite?
Da li je zaista toliko teško da se shvati ono što i dete zna?
Optužujete jednog časnog čoveka za glumu, za pritvornost kad stotine hiljada isto tako plaču, kao za ocem?!
Decenijama su bili zajedno, u dobru i zlu.
A to "saopštenje" i nije bilo "zvanično". Mitropolita je ta vest zatekla na osveštanju jedne crkve. Mene je njegov plač potresao do srži.
Zaista, zar smo se toliko ukaljali pa da u svemu vidimo neko zlo?!
Neka je svakom i njegova reč i njegova suza na čast.
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 23 novembar 2009 20:08
Rodoljub
Stevo, izvinite, ali ne osuđujte druge toliko "pravednički", jer nemate pravo da uzmete na sebe toliko breme! Realno, obuzeo me je identičan osećaj kao i g. Mirka Grbića kada sam video kako se g.Amfilohije zagrcnuo toga nedeljnog jutra.
Možda znate, a verovatno to ne treba ni da Vas zanima... da tog čoveka (g.Amfilohija) ne cenim previše, ali to ovde nije razlog, već samo moje uverenje da postoji princip u svemu čemu svedočimo.
Taj njegov gest je izgledao sasvim izlišno, jer... poimanje smrti i večnosti kod naših verskih predvodnika ne treba da bude na tom nivou, pre svega. Da ne spominjem davanje poslednje pomasti, koju je pokojni Patrijarh primio toga jutra, a koja nije nimalo uobičajen obred, pa da se sakrije od drugih jerarha. Uostalom, duhovni očevi su upoznati u svete tajne koje im daju snage koju mi obični nemamo ili ne umemo da se izborimo sa njima. No, nije mi dato da dalje o tome sudim.
A sada ću da odgovorim na Vaša pitanja redom, tek da se "prepoznamo":
- Majka mi je mrtva, otac mi je živ. Patrijarh mi je bio više od duhovnog oca. Da ne lajem, moj rođeni otac nije dobar čovek kao Patrijarh.
- Ja sam tugovao tog dana za njim. Šta to "merite"?
- Ne smem da sumnjam da ga jerarsi smatraju ocem, ali su neki svojim rečima za života Patrijarhovog sebe obeležili kao "bludne sinove", u najmanju ruku - ne sledivši njegova merila i ideale.
- Više puta.
- Očigledno niste iskusili, ali, većina srpske dece su toga dana slavila i blagosiljala "dedu", "popu", koji im je podario dodatni "srećni dan", bez škole. Koliko god Vam to nevaspitano izgledalo.
- Ne optužujem ga da glumi, već da je taj gest daleko od spontanog, iznenadnog.
Vi ste se već, Stevo, odredili pozitivno prema sledećem Patrijarhu kao kandidatu (g.Amfilohije), što ne mogu da vam zamerim, osim kao meni suprotstavljen stav. Ja se, ipak, nadam... da će tog izbornog dana upravo "Sveti Duh" dotaći nekoga drugog, potpuno nepretencioznog i "neambicioznog", kao što je bio pokojni Patrijarh Pavle.
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 23 novembar 2009 21:35
PREDRAG
@Mirko Grbic,Banjaluka
Sigurno da niste u pravu sto se tice Mitropolita Amfilohija,jer on je bio desna ruka naseg patrijarha.Amfilohijev plac je bio prosto krik za ocem,bratom,samim sobom,Srbijom...Ja sam se sledio kad je on jauknuo iz dubine svog srca i mora da je bila uzasna bol kad je Amfilohije pustio glas i prvi put pokazao svoje emocije.I verujte mi da iako sam vec znao da nam je patrijarh umro tek tad sam postao svestan da je mrtav,da je njegov zivotni vek zavrsen.Setio sam se Amfilohija na Aleksijevoj sahrani kad je puna dusa bila da nas Mitropolit u svoj svojoj velicini i dostojanstvu aktivno ucestvuje u panihidi za pokoj duse Aleksiju.Zapamtio sam njegovo lice sa izrazom strogoce u bolu za Aleksijem.Kod nas se precutkivalo da je Mitropolit Amfilohije bio najdrazi episkop Aleksiju od svih ne ruskih episkopa i da ga je Aleksij duboko postovao i voleo.Tad nije zaplakao a za svojim i nasim Pavlom jeste?Ja zaplakao nisam,osecam da je za mene i mnoge druge koji zaplakali nisu to vec ucinio Amfilohije i duboko sam mu u svojoj dusi zahvalan zbog toga.I sve vreme, gledajuci patrijarha na odru pred ocima mi je bila slika Amfilohijevog krika...Covek koji je pre svih i za sve nas to ucinio zasluzio je kod Boga da bude njegov naslednik...Samo sa Amfilohijem na celu moze se ici putem patrijarha Pavla...Ali poslednja rec bice BOZJA REC i koga god od episkopa da dodirne BOZJA RUKA znaci da je dostojan.Treba samo da znamo da patrijarha bira Bog a ne mi i da dostojanstveno mirni docekamo i taj dan.Bilo bi ljudski da to ne zaboravimo u danima koji dolaze,jer kako bi rekao nas pocivsi patrijarh Pavle UZDAJMO SE U BOGA.
Preporuke:
0
0
18
ponedeljak, 23 novembar 2009 21:54
Teofilo Stivenson
G. Stevo, Vase komentare citam sa vise zanimanja i cesto radosti nego neke autorske tekstove ovde. Dozvoljavam da gresim i da ste potpuno u pravu. I ne, ne govorim o g. Amfilohiju vec o jednom mladjem, ali izuzetno medijski eksponiranon clanu (ne volim ovaj izraz) 'crkvene vlade'. Ono o cemu Rodoljub pise mi zvuci daleko blize istini, i to prilicno surovoj, u Srbiji, danas.
Sve sto je vlast medijski prodavala u proteklih deset godina bilo je jako lose ne samo za drzavu, vec i za nacionalne vrednosti i duh. Oni, jednostavno, 'valjaju' kvarljivu robu i los ljudski kvalitet - medijskim putem. U devetnaestom veku se Srbija, makar nacelno, oslobadjala i uvecavala (mada je to bio uvod u grobnicu, Jugoslaviju). Danas se susi i smanjuje.
Na kraju: Ja sam protiv lobiranja i medijskih kampanja u izboru patrijarha. Oni koji su toliko nesigurni da promovisu svoje kandidate tim putem, bar po mom misljenju, nemaju dobre namere. Citajuci Vase komentare ovde vec nekoliko meseci, stekao sam utisak da i Vi u njihove dobre namere - ne verujete. U cemu je onda problem da u pitanje dovodim njihovog kandidata koji se medijski eksponira na stanicama na kojima se moj (i Vas) crkveni poglavar (u komentarima) vredja, i odakle dolazi sva zuc druge Srbije? Zar da im verujem?! Pa, Vi ste citanje njihovih umotvorina povodom sahrane nazvali preturanjem po djubristu (parafraziram).
Preporuke:
0
0
19
ponedeljak, 23 novembar 2009 23:35
Steva Nadrljanski
G. Rodoljube, ne znam kako ste se i zašto prepoznali u ovome što sam, nažalost u afektu, napisao g. Grbiću. Meni se čini ipak da veoma grešite što svoj zbog nečega negativan stav prema Mitropolitu tako olako prenosite na njegov karakter. Meni je prosto neverovatno da neko može misliti da je on izglumatao svoje suze. To mi, da prostite, više liči na one koje smo ovih dana spominjali u najgorem kontekstu na nekim drugim temama. Velite da nije prirodno da takvi ljudi plaču jedni za drugima. Ali, zašto, pobogu?! Pa nije li Gospod plakao za Lazarom, "jer ga veoma voljaše"? Uostalom, ne bih više o ovome, Predrag je mnogo bolje od mene objasnio.
Samo da dodam da mi nije jasno kako ste kod mene našli ideju da je mitropolit moj "kandidat"?! Ja ga prosto volim, ali ako baš hoćete, mislim da mu je mesto u Crnoj Gori.
Teofilo, znam dobro na koga ste mislili, sasvim ste u pravu za medijsko eksponiranje; mada, čovek je mlad, ne snalazi se sa ovim gujama koji bi i oca prodali. Samo želim da naglasim da treba da budemo oprezni, jer nije sve baš kako izgleda. Bio sam svedok kako se neke stranke zakače za pojedine episkope, pa se presamićuju i glume pobožnost, a ove naivčine ništa ne razumeju, ni kad im prstom nacrtaš, misle da ljudi i misle to što govore. Osim toga, dajem glavu da je tačno da UDBA (a ko li tek iza nje stoji?) poslednjih godina, naročito otkad je patrijarh ostao na VMA, pravi aktivnu pometnju, širi dezinformacije, pravi raskolničke sajtove i potpaljuje naivce na temu izdaje pravoslavlja, i to baš zato da se ocrne oni koji zaista nešto predstavljaju i kojima se ne bi moglo manipulisati ako bi kojim slučajem došli na tron Svetog Save. Drugim rečima, oni ne bi da im se dogodi opet neki Pavle pa da ne znaju šta će sa njim.
Eto, zato kažem da iako ne treba biti naivan u pogledu namera vlasti, ne treba baš ni sve ispolitizovati.
Preporuke:
0
0
20
utorak, 24 novembar 2009 06:35
Kvrga
"Gdanjsk osamdesete
kad je jesen rekla ne
Gdanjsk osamdesete
držali smo palčeve
rudari, studenti,
brodogradilište, svi mi
Gdanjsk osamdesete
uzavrele tvornice
dva puta se ne šalju
tenkovi na radnike
nisu se usudili
pobijedili smo svi mi
Poljska u mome srcu mazurka
Poljska nije nikad dala kvislinga svaki dan poloneza..."
A u Srbiji, brate... na tone!
Preporuke:
0
0
21
utorak, 24 novembar 2009 07:09
Kvrga
Diskusije koje se ovde vode povodom objavljenog teksta krajnje su neprimerene. Dok kvislinška čizma gazi Srbiju i uništava budućnost našoj deci vi raspredate o stvarima o kojima niste pozvani da govorite. Ono što je u celoj priči važno, mislim, je da ne uđe kvisling i u crkvu, ne bukvalno naravno. Bojim se da je upravo to na delu. A onda, e onda više Srbi neće imati za šta da se uhvate.
Preporuke:
0
0
22
utorak, 24 novembar 2009 10:51
Jasna Simonović
"Tron" Svetoga Save je lep sam po sebi (odnosno na njemu već "sedi" Sveti Sava!), tako da verujem da će na "tom mestu", čak i osoba od greški i greha, uz Božju pomoć, biti prosvetljena "do tančina"...
ps Verujem da bi Narod voleo da zna o dobrim delima "kandidata"....Možda bi onda sam Svevišnji direktno čuo "suzu" običnog života...
Pogotovo sada, dok naš preminuli Patrijarh "naše kredite drži na vidiku", a "kapital" donatora traži svoj "bezgrešni" identitet...
Preporuke:
0
0
23
utorak, 24 novembar 2009 11:45
Teofilo Stivenson
G. Stevo, ne bih da se ovo pretvara u diskusiju o izboru novog patrijarha, ali ako je neko toliko naivan, onda mozda i nije za to mesto. Patrijarh Pavle je bio mudar, ali ne i naivan covek. Inace ne bi izbegao onolike zamke koje su ga cekale tokom devedesetih, i minsko polje prve decenije ovog milenijuma.
Sto se tice mladih, medijski eksponiranih i kako kazete naivnih episkopa (licno ih ne poznajem i mozda zaista gresim dusu), mozda UDBA zaista muti kao sto muti vec sezdeset godina. No, nije mi jasno zbog cega traze direktan izbor koji ukljucuje programe (program je Sveto pismo, koliko znamo), lobiranje i politicke uticaje, zbog cega govore u opasnim, zilotskim, prozapadnim medijima i zbog cega im (bar naoko), svojim stavovima, idu na ruku? Znam da se Hristos druzio sa ljudima sa margine, ali ne i sa gordim i vlastohlepnim. Ali isto tako je najurio trgovce iz hrama. I za to je, izmedju ostalog, postao omrznut. Za takve stvari je uvek potrebno mnogo hrabrosti.
Kako su se srpski svestenici i studenti nedavno okupili u Kikindi da svetovnim odlukama kazu 'Ne', posle opoziva gradjanske parnice o vlasnistvu nad jednim stambenim objektom? A kako i zasto nekim drugim stvarima ne mogu da kazu 'Ne', i pokazu zavidan stepen jedinstva koji bi bio dobar primer sopstvenom narodu? To nije samo pitanje debla i sume za svakog svestenika, studenta i mirjanina, vec i mnogo ozbiljnije pitanje nacionalnog identiteta i mentaliteta. A u tim stvarima pripadnost kliru nije odlucujuca. Srbija, kazete jeste tajna. Srbi su, moram da dodam, na moju veliku zalost, jos veca.
Preporuke:
0
0
24
utorak, 24 novembar 2009 12:47
serbdeszentendre
:D odličan, duhovit tekst! :D
Preporuke:
0
0
25
utorak, 24 novembar 2009 19:37
Šarlo Akrobata
Bojim se da će,posle smrti patrijarha Pavla,Srpska pravoslavna crkva doživjeti sudbinu Srbije. Da će biti rasturena i podijeljena na nekoliko frakcija i da će novoizabrani Patrijarh biti kontrolisan i manipulisan od strane aktuelne vlasti.
.jpg)
Može li neko (srpski) da mi se objasni...
Takođe ne znam koga od dve osobe autor smatra "E predsednikom", ili je to treća osoba...
Oni imaju kandidata za (svog) patrijarha. I svi znaju ko je kandidat. Sta cemo uciniti da nam silom ne bude nametnut samoreklamer i 'reformator'? Hocemo li cekati da u vreme 'demonokratskog' glasanja i lobiranja za koje se svim silama ovih dana zalazu, zuti dzipovi opkole Patrijarsiju? Ili cemo podrzati episkope koji se mole Bogu i u njegove ruke stavljaju izbor novog poglavara nase crkve?
"Ruska metoda" je vjerovatno ugradnja implantata koji kaplju supstance koje uklanjaju zadovoljstvo od drogiranja i alkohola. U EU su ruske verzije tih "čipova", navodno veoma efikasne, zabranjene. u Rusiji se upotrebljavaju masovno.
Moze to i mnogo ostrije, mnogo lucidnije i mnogo perfidnije, a ove kvalifikacije o Cedi koji smrce su vec izvakane, a uostalom to je i njegov licni problem.
U isto vreme me raduje kada vidim da nisam jedini kojima ne prija ovakav ton.
Uostalom, biće ili po Božijoj volji ili po Božijem dopuštenju. Pavla ničim nismo zaslužili, a ako bude po zaslugama, nadajmo se najgorem.
Zeleo bih da samo lagano nastavimo tim putem, razumevanja, tolerancije i medjusobnog postovanja.
Jedino se tako moze napredovati-uz pomoc Boziju i pomoc dragog nam Patrijarha Pavla
no, nije ni ćavo toliko crn koliko se priča.
Bilo je mnogo guranja oko prvog reda...momo protokola i dobrog ukusa..alui to je problem gurača.Zapanjio me je onaj namješteni plač mitropolitov prilikom zvaničnog saopštavanja o Patrijarhovom upokojenju.Sjetio sam se onih ljetošnjih pisama episkopa iz Trebinja....
Ukratko , operetske prizore oko praznog trona u Patrijaršiji....čekam sa zebnjom....
A mene zapanjuje izvestan nedostatak stida kod vas.
Jesu li vam živi otac i majka?
Niste li videli nekoga da plače za ocem?
Ne znate li da Patrijarha svi oni smatraju ocem?
Jeste li plakali nekad za nekim koga volite?
Da li je zaista toliko teško da se shvati ono što i dete zna?
Optužujete jednog časnog čoveka za glumu, za pritvornost kad stotine hiljada isto tako plaču, kao za ocem?!
Decenijama su bili zajedno, u dobru i zlu.
A to "saopštenje" i nije bilo "zvanično". Mitropolita je ta vest zatekla na osveštanju jedne crkve. Mene je njegov plač potresao do srži.
Zaista, zar smo se toliko ukaljali pa da u svemu vidimo neko zlo?!
Neka je svakom i njegova reč i njegova suza na čast.
Možda znate, a verovatno to ne treba ni da Vas zanima... da tog čoveka (g.Amfilohija) ne cenim previše, ali to ovde nije razlog, već samo moje uverenje da postoji princip u svemu čemu svedočimo.
Taj njegov gest je izgledao sasvim izlišno, jer... poimanje smrti i večnosti kod naših verskih predvodnika ne treba da bude na tom nivou, pre svega. Da ne spominjem davanje poslednje pomasti, koju je pokojni Patrijarh primio toga jutra, a koja nije nimalo uobičajen obred, pa da se sakrije od drugih jerarha. Uostalom, duhovni očevi su upoznati u svete tajne koje im daju snage koju mi obični nemamo ili ne umemo da se izborimo sa njima. No, nije mi dato da dalje o tome sudim.
A sada ću da odgovorim na Vaša pitanja redom, tek da se "prepoznamo":
- Majka mi je mrtva, otac mi je živ. Patrijarh mi je bio više od duhovnog oca. Da ne lajem, moj rođeni otac nije dobar čovek kao Patrijarh.
- Ja sam tugovao tog dana za njim. Šta to "merite"?
- Ne smem da sumnjam da ga jerarsi smatraju ocem, ali su neki svojim rečima za života Patrijarhovog sebe obeležili kao "bludne sinove", u najmanju ruku - ne sledivši njegova merila i ideale.
- Više puta.
- Očigledno niste iskusili, ali, većina srpske dece su toga dana slavila i blagosiljala "dedu", "popu", koji im je podario dodatni "srećni dan", bez škole. Koliko god Vam to nevaspitano izgledalo.
- Ne optužujem ga da glumi, već da je taj gest daleko od spontanog, iznenadnog.
Vi ste se već, Stevo, odredili pozitivno prema sledećem Patrijarhu kao kandidatu (g.Amfilohije), što ne mogu da vam zamerim, osim kao meni suprotstavljen stav. Ja se, ipak, nadam... da će tog izbornog dana upravo "Sveti Duh" dotaći nekoga drugog, potpuno nepretencioznog i "neambicioznog", kao što je bio pokojni Patrijarh Pavle.
Sigurno da niste u pravu sto se tice Mitropolita Amfilohija,jer on je bio desna ruka naseg patrijarha.Amfilohijev plac je bio prosto krik za ocem,bratom,samim sobom,Srbijom...Ja sam se sledio kad je on jauknuo iz dubine svog srca i mora da je bila uzasna bol kad je Amfilohije pustio glas i prvi put pokazao svoje emocije.I verujte mi da iako sam vec znao da nam je patrijarh umro tek tad sam postao svestan da je mrtav,da je njegov zivotni vek zavrsen.Setio sam se Amfilohija na Aleksijevoj sahrani kad je puna dusa bila da nas Mitropolit u svoj svojoj velicini i dostojanstvu aktivno ucestvuje u panihidi za pokoj duse Aleksiju.Zapamtio sam njegovo lice sa izrazom strogoce u bolu za Aleksijem.Kod nas se precutkivalo da je Mitropolit Amfilohije bio najdrazi episkop Aleksiju od svih ne ruskih episkopa i da ga je Aleksij duboko postovao i voleo.Tad nije zaplakao a za svojim i nasim Pavlom jeste?Ja zaplakao nisam,osecam da je za mene i mnoge druge koji zaplakali nisu to vec ucinio Amfilohije i duboko sam mu u svojoj dusi zahvalan zbog toga.I sve vreme, gledajuci patrijarha na odru pred ocima mi je bila slika Amfilohijevog krika...Covek koji je pre svih i za sve nas to ucinio zasluzio je kod Boga da bude njegov naslednik...Samo sa Amfilohijem na celu moze se ici putem patrijarha Pavla...Ali poslednja rec bice BOZJA REC i koga god od episkopa da dodirne BOZJA RUKA znaci da je dostojan.Treba samo da znamo da patrijarha bira Bog a ne mi i da dostojanstveno mirni docekamo i taj dan.Bilo bi ljudski da to ne zaboravimo u danima koji dolaze,jer kako bi rekao nas pocivsi patrijarh Pavle UZDAJMO SE U BOGA.
Sve sto je vlast medijski prodavala u proteklih deset godina bilo je jako lose ne samo za drzavu, vec i za nacionalne vrednosti i duh. Oni, jednostavno, 'valjaju' kvarljivu robu i los ljudski kvalitet - medijskim putem. U devetnaestom veku se Srbija, makar nacelno, oslobadjala i uvecavala (mada je to bio uvod u grobnicu, Jugoslaviju). Danas se susi i smanjuje.
Na kraju: Ja sam protiv lobiranja i medijskih kampanja u izboru patrijarha. Oni koji su toliko nesigurni da promovisu svoje kandidate tim putem, bar po mom misljenju, nemaju dobre namere. Citajuci Vase komentare ovde vec nekoliko meseci, stekao sam utisak da i Vi u njihove dobre namere - ne verujete. U cemu je onda problem da u pitanje dovodim njihovog kandidata koji se medijski eksponira na stanicama na kojima se moj (i Vas) crkveni poglavar (u komentarima) vredja, i odakle dolazi sva zuc druge Srbije? Zar da im verujem?! Pa, Vi ste citanje njihovih umotvorina povodom sahrane nazvali preturanjem po djubristu (parafraziram).
Samo da dodam da mi nije jasno kako ste kod mene našli ideju da je mitropolit moj "kandidat"?! Ja ga prosto volim, ali ako baš hoćete, mislim da mu je mesto u Crnoj Gori.
Teofilo, znam dobro na koga ste mislili, sasvim ste u pravu za medijsko eksponiranje; mada, čovek je mlad, ne snalazi se sa ovim gujama koji bi i oca prodali. Samo želim da naglasim da treba da budemo oprezni, jer nije sve baš kako izgleda. Bio sam svedok kako se neke stranke zakače za pojedine episkope, pa se presamićuju i glume pobožnost, a ove naivčine ništa ne razumeju, ni kad im prstom nacrtaš, misle da ljudi i misle to što govore. Osim toga, dajem glavu da je tačno da UDBA (a ko li tek iza nje stoji?) poslednjih godina, naročito otkad je patrijarh ostao na VMA, pravi aktivnu pometnju, širi dezinformacije, pravi raskolničke sajtove i potpaljuje naivce na temu izdaje pravoslavlja, i to baš zato da se ocrne oni koji zaista nešto predstavljaju i kojima se ne bi moglo manipulisati ako bi kojim slučajem došli na tron Svetog Save. Drugim rečima, oni ne bi da im se dogodi opet neki Pavle pa da ne znaju šta će sa njim.
Eto, zato kažem da iako ne treba biti naivan u pogledu namera vlasti, ne treba baš ni sve ispolitizovati.
kad je jesen rekla ne
Gdanjsk osamdesete
držali smo palčeve
rudari, studenti,
brodogradilište, svi mi
Gdanjsk osamdesete
uzavrele tvornice
dva puta se ne šalju
tenkovi na radnike
nisu se usudili
pobijedili smo svi mi
Poljska u mome srcu mazurka
Poljska nije nikad dala kvislinga
svaki dan poloneza..."
A u Srbiji, brate... na tone!
ps Verujem da bi Narod voleo da zna o dobrim delima "kandidata"....Možda bi onda sam Svevišnji direktno čuo "suzu" običnog života...
Pogotovo sada, dok naš preminuli Patrijarh "naše kredite drži na vidiku", a "kapital" donatora traži svoj "bezgrešni" identitet...
Sto se tice mladih, medijski eksponiranih i kako kazete naivnih episkopa (licno ih ne poznajem i mozda zaista gresim dusu), mozda UDBA zaista muti kao sto muti vec sezdeset godina. No, nije mi jasno zbog cega traze direktan izbor koji ukljucuje programe (program je Sveto pismo, koliko znamo), lobiranje i politicke uticaje, zbog cega govore u opasnim, zilotskim, prozapadnim medijima i zbog cega im (bar naoko), svojim stavovima, idu na ruku? Znam da se Hristos druzio sa ljudima sa margine, ali ne i sa gordim i vlastohlepnim. Ali isto tako je najurio trgovce iz hrama. I za to je, izmedju ostalog, postao omrznut. Za takve stvari je uvek potrebno mnogo hrabrosti.
Kako su se srpski svestenici i studenti nedavno okupili u Kikindi da svetovnim odlukama kazu 'Ne', posle opoziva gradjanske parnice o vlasnistvu nad jednim stambenim objektom? A kako i zasto nekim drugim stvarima ne mogu da kazu 'Ne', i pokazu zavidan stepen jedinstva koji bi bio dobar primer sopstvenom narodu? To nije samo pitanje debla i sume za svakog svestenika, studenta i mirjanina, vec i mnogo ozbiljnije pitanje nacionalnog identiteta i mentaliteta. A u tim stvarima pripadnost kliru nije odlucujuca. Srbija, kazete jeste tajna. Srbi su, moram da dodam, na moju veliku zalost, jos veca.