- Jugoslovenstvo je ideologija bez svog ideologa, ideal ponikao iz intrige, utopija koja je potisla ideju, zakon koji je branjen bezakonjem. Srpski narod nije ni znao da sa novom i zajedničkom državom on uzima na sebe obaveze koje su premašale sve njegove mogućnosti, a u zamenu ništa ne dobijajući od dveju ostalih grupa u toj zajednici - pisao je veliki srpski pesnik i diplomata.
Јован Дучић
Препоруке:
4
3
2
субота, 07 децембар 2019 14:13
итд или...Нишка декларација
Jugoslavizam je bio stranputica i bespuće, vratolomija i samoubistvo.
Za Hrvate je bio oličenje pravoslavlja, balkanizma i ćirilice. A za Srbe antiteza srpstva, preveravanje, i renegatstvo naspram svih velikih tradicija svetosavlja: nemanjićske ideje o zajednici države i nacije i crkve u jednom i istovetnom moralnom pojmu…
Za Hrvate je jugoslavizam bio velikosrpska zamka, politička perversija, balkanska urota protiv katoličke crkve, hrvatskog državnog prava, kulture zapadnjačke, i smisla o redu i zakonitosti.
U jugoslavizmu napravljena su mnoga nasilja i bezakonja. On je dobio izgled više zvaničnog patriotizma diktatorskih režima, nego što je predstavljao stvar savesti jednog svesnog i prosvećenog građanstva. Više politička mera i dužnost, nego nacionalno gledište i uverenje.
Препоруке:
3
3
3
субота, 07 децембар 2019 14:13
итд или...наставак
Jugoslavizam je postao i jedan artikal za izvesne klike, i imao svoje tržište, berzu, spekulante i berzijance. Njega je vlast nemilosrdno branila i kad ga niko nije više ni napadao, niti se o njega naročito grabio! Od onog dana otkad je jugoslavizam postao doktrinom raznih režima, on je postao tegoban i sumnjiv i za Srbe, koji su ovu utopiju platili velikim nacionalnim gubicima i neizmernim sramotama.
Jugoslavizam je ideologija bez svog ideologa; ideal koji je ponikao iz intrige, utopija koja je potisla i onemogućila ideju, zakon koji je branjen bezakonjem. Jugoslavizam će u našoj istoriji biti sinonim diktatura, za koje je od prvog trenutka bio tesno vezan.
Препоруке:
2
3
4
субота, 07 децембар 2019 14:14
итд или...из Трактата Јована Дучића о југословенству
Ako je srpski narod rado prihvatio novu eru 1918. novu državu, i nove državljane, o kojima je znao većim delom samo po čuvenju, to je zato što je verovao ondašnjim svojim državnicima, koji su vodili tri pobedilačka rata; ali ne sluteći koliko su i oni bili izigrani u Parizu i Londonu, mahinacijama Trumbićevog i Hinkovićevog Jugoslovenskog Odbora, u kojem je bilo nekoliko srpskih članova, malog kalibra; i koji je unosio nered i pometnju u sve srpske nacionalne i rasne osnove; sa upornošću i bezobzirnošću koje su dobijali od hrvatskih članova tog kruga, mnogo jačih ne samo u intrigi, nego i u uverenju i pravcu kakav su želeli: uvek birajući antitezu protiv teze, reakciju protiv akcije, spletku protiv ideala.
Препоруке:
2
3
5
субота, 07 децембар 2019 14:15
итд или...из Трактата Јована Дучића о југословенству 2
Ali srpski narod nije znao da će u novoj državi postati strancem u svojoj sopstvenoj kući. U svom slovenskom i patrijahalnom shvatanju krvne i rasne veze, on nije verovao da će se u toj kući naći među zaverenicima protiv svih njegovih zavetnih svetinja, među dojučerašnjim tuđim vojnicima, koje je on pobeđivao, da ga oni zatim oklevetaju i obeščaste među evropskim narodima u čijoj je sredini on dotle bio i velik i slavan.
Ali ni to nije sve. Srpski narod nije ni znao da sa novom i zajedničkom državom on uzima na sebe obaveze koje su premašale sve njegove mogućnosti, a u zamenu ništa ne dobijajući od dveju ostalih grupa u toj zajednici. Jugoslavizam je bio stranputica i bespuće, vratolomija i samoubistvo.
Препоруке:
2
3
6
субота, 07 децембар 2019 14:17
итд или...учимо ли из историје?
Uopšte, ni o kakvim zajedničkim herojstvima nisu Hrvati dali da se govori širom cele njihove zemlje. Oni su okretali čak na smešno srpsku ratničku istoriju, slavu srpske vojske, koja je bila slavljena kao herojska i od svih neprijatelja, a ne samo od prijatelja. Ne priznavajući da je išta Srbija doprinela oslobođenju njihove zemlje, jedan hrvatski ministar, dr Кrajač, povikao je jednom cinično u Skupštini, i to kratko nakon ujedinjenja: „Recite nam koliko košta ta krv koju ste prolili za Hrvatsku, da vam je platimo…“
Препоруке:
2
3
7
субота, 07 децембар 2019 14:19
итд или...Јован Дучић, Чикаго,1942
"Hrvati su bojkotovali državni zajam, a posledica toga je bio pad naše valute, i milijardama gubitka. Hrvati su bojkotovali i pravodobno izgrađivanje železnica, što je nanelo takođe ogromne štete, i još veći pad valute. Ali ne samo ogromne štete Srbima, na koje se gađalo u njihovim bogatim krajevima, nego i protiv Hrvata, u njihovim ubogim zemljama, nerazvijenim i pasivnim…
U takvom raspoloženju Zagreba prema državi Jugoslaviji, došlo je dakle i proleće 1941, kad je trebalo najveće duhovne zajednice među članovima jedne države, pa poći zajedno na granicu protiv neprijatelja. I to ne neprijatelja Bušmana i Hotentota, ili Laponca i Samojeda, nego Germana, koji je u Zagrebu svagda imao prijatelje; i protiv Italijana, koje su Hrvati uvek mrzeli, samo zato što su ih ovi prezirali.
Hrvatski oficiri su bili već spočetka spremani za prelazak neprijatelju na frontu čim se ovaj bude pojavio. Samo su vrlo slabi mozgovi među Srbima mogli verovati da hrvatski oficiri stoje srcem bliže Beogradu
Препоруке:
3
3
8
субота, 07 децембар 2019 14:30
Milić
Za nas Srbe "mnogo je dobra ipametna ova Niška deklaracija".
Препоруке:
1
1
9
субота, 07 децембар 2019 20:18
Aх
Накнадна памет. Југославија није испала добар пројекат али је испала поучан пројекат да се види будућност ЕУ рогова у врећи. Нажалост слаби смо ученици историје па неки би и даље да срљају у "интеграције" и то баш са оним са којима смо се крваво разишли. Кратка памет.
.jpg)
Јован Дучић
Za Hrvate je bio oličenje pravoslavlja, balkanizma i ćirilice. A za Srbe antiteza srpstva, preveravanje, i renegatstvo naspram svih velikih tradicija svetosavlja: nemanjićske ideje o zajednici države i nacije i crkve u jednom i istovetnom moralnom pojmu…
Za Hrvate je jugoslavizam bio velikosrpska zamka, politička perversija, balkanska urota protiv katoličke crkve, hrvatskog državnog prava, kulture zapadnjačke, i smisla o redu i zakonitosti.
U jugoslavizmu napravljena su mnoga nasilja i bezakonja. On je dobio izgled više zvaničnog patriotizma diktatorskih režima, nego što je predstavljao stvar savesti jednog svesnog i prosvećenog građanstva. Više politička mera i dužnost, nego nacionalno gledište i uverenje.
Jugoslavizam je ideologija bez svog ideologa; ideal koji je ponikao iz intrige, utopija koja je potisla i onemogućila ideju, zakon koji je branjen bezakonjem. Jugoslavizam će u našoj istoriji biti sinonim diktatura, za koje je od prvog trenutka bio tesno vezan.
Ali ni to nije sve. Srpski narod nije ni znao da sa novom i zajedničkom državom on uzima na sebe obaveze koje su premašale sve njegove mogućnosti, a u zamenu ništa ne dobijajući od dveju ostalih grupa u toj zajednici. Jugoslavizam je bio stranputica i bespuće, vratolomija i samoubistvo.
U takvom raspoloženju Zagreba prema državi Jugoslaviji, došlo je dakle i proleće 1941, kad je trebalo najveće duhovne zajednice među članovima jedne države, pa poći zajedno na granicu protiv neprijatelja. I to ne neprijatelja Bušmana i Hotentota, ili Laponca i Samojeda, nego Germana, koji je u Zagrebu svagda imao prijatelje; i protiv Italijana, koje su Hrvati uvek mrzeli, samo zato što su ih ovi prezirali.
Hrvatski oficiri su bili već spočetka spremani za prelazak neprijatelju na frontu čim se ovaj bude pojavio. Samo su vrlo slabi mozgovi među Srbima mogli verovati da hrvatski oficiri stoje srcem bliže Beogradu