Diplomate su bili i knjizevnici Ducic,Andric,Nusic-i to odlicni.
Autor ,i pored dobre namere da teziste stavi na strucnost i profesiju,zaboravlja osnovni preduslov:dobro domace vaspitanje,obrazovanje,znanje stranih jezika...

Iskreno,ne moze bas u prvoj generaciji da se sve to stekne.Englezi kose travu vekovima...

Karijerne diplomate,kako sebe vole da zovu,zaposleni u MSP, od 1945 do danas,. ili su bili partijski poslusnici,DB, ili milosnice politicara.Izuzetno mali broj bili su obrazovane patriote,strucnajaci.I danas je tako.
Zato smo tu gde smo....
Dinkicevi ekonomski atasei,samo su dodatni balast.
Odgovornost za los rad,ogromne troskove,rodjacke kadrove,milion dolara za Miladina Kovacevica(?), snose ne samo MSP vec i komisija Skupstine Srbije zaduzena za njihov rad i (ne)uspehe, na cijem je celu Micunovic (zam.Aligrudic).
Opsti javasluk,nestrucnost i neozbiljnost slika su rada MSP.

Zemlja, država pravi "imidž" diplomatiji, diplomatskim predstavnicima od atašea do ambasadora, a ne obratno! Može Švajcarska, Švedska, Norveška, Danska,Japan i Kina i još par zemalja da šalju za ambasadora potpunog neznalicu /naravno, paze i one koga šalju/, dovoljno je da zna da se pristojno ponaša i da kao takav bude prihvaćen i poštovan, jer iza njega stoji sredjena država i kvalifikovani saradnici. Mogle su nekad i SAD da pošalju ambasadora koji na geografskoj karti nije znao da pronadje zemlju u koju je upućen - jer je i iza njega stajala moćna država i bio okružen kvalifikovanim saradnicima. Diplomatija one Jugoslavije od 1945, i kasnije, posle 1974. pa sve do 80tih godina uživala je nepodeljne ugled u svetu, posebno onih kojima je svojim stavovima predstavljala smetnju. Ugled i utiucaj se počeo gubiti kad se posao sveo na reprogramiranje starih, traženje novih zajmova i uveravanje da je kod nas sve u redu /znali smo sve šta se dešava u svetu,imali odgovor na sve probleme, dekolonizaciju, probleme razvoja, razoružanja, medjunarodnog prava, itd.,samo nismo znali šta nam se dešva u zemlji/. U prvoj i drugoj generaciji bili su zastupljeni mahom predratni intelektualci, borci španskog gradjanskog rata, mnogi preuzeti iz predratnog sastava. Kasnije, još uvek su prevladavali stručnjaci, bar na radnom nivou, uz sve veći broj detaširanih republičkih kadrova koji su instrukcije dobijali i na referisanje išli prvo u svoje republičke centre. Ima, medjutim, i danas u MIP-u stručnih, obrazovanih i kvalifikovanih kadrova na odgovornim mestima u centrali i napolju - kako im je raditi, o tome neka oni govore. Bilo kako, i danas bi se na nivou šefa odseka našlo onih koji bi u SB UN bolje govorili o pogromu na KiM, beše li to 2003., od ondašnjeg ministra spoljnih.Sadašnjem ministru svaka čast na energiji i eruduciji,samo bi se opet moglo postaviti pitanje može li on praviti "imidž" nama kakvi smo i dodati-zna šta se dešava u svetu, a da li zna šta nam se dešava kod kuće..

Захваљујем се на озбиљним и садржајним освртима. Жао ми је што их је мало.То упућује на закључак да су Срби огуглали.Није им битно да ли Србија и српски народ имају своју дипломатију и спољну политику. Цијењена Ала, све што сте написали, наслови су за посебне текстове. Двије године, из броја у број, у једном недељнику, писао сам о дипломатији. На једној мрежи објавио сам више од тридесет текстова. Ви сте ме подстакли да поновим неке чињенице: Познати књижевници, прво су били дипломати, па онда књижевници, а не неке тужне Басаре У прво иностранство су одлазили са службеним пасошем, да уче занат и усаврше језике. Иако је Броз (србофобичан) са Черчилом и др., нанио велике проблеме Србији,тај играч је поставио након рата 1946. један број антикомуниста за амбасадоре у главним европским и светским центрима: Леонтића,Ракића,Симића,Смодлаку,Нинчића и др.,као и учеснике НОБ-е, предратнеинтелектуалце,Чворовића,Ђерђу,Матеса,Павићевића,Орешчанина,Дрндића,ПурићаТопалоског,Пирца, Петервовића и др.,који су говорили и по неколико језика. Када сам био у могућности да одлучујем,нисам се саглашавао да језик буде једини услов за дипломатску службу. Језик је услов свих услова. Не један, већ више језика.Значи, језик је мотика.Да ли знате да употребљавате мотику, то је проблем.Знам дипломату који је говорио 11 језика, али је из ДКП-а враћен или се сам враћао прије краја мандата.Био је неупотребљив,инертан, није умио да напише телеграм,а о анализи или да води разговор, да се и не говори. Кучан,Туђман,Глигоров,Изетбеговић, узели су све раније дипломате, јер су знали језике, познавали су велики број светских дипломата и државника,а знали су да су одани и патриоте.Да, дипломата је једнако патриота, а не Сорошови стипендисти. Дама са цвијетом у коси избацила је 240 професионалаца.Свиланиовић око 350,затим велики Вук, па онда мали Вук, шаље нпр.Ст-а у Берн, а страног држаављанина (69) у УН. Да, домаће васпитање, лијепо понашање...у једну ријеч, потребно је бити уљудан, у дипломатији посебно.

"Rupa na saksiji" je samo delic cudnih desavanja u MSP u poslednjih nekoliko godina. Ekonomski (Dinkicevi) savetnici su povod da se o tome malo vise progovori u sred. javnog informisanja. Dijaspora je istrgnuta iz MSP i data SPO kao ministarstvo. Jeste, ima "amatera" u diplomatiji ali ima i profesionalaca koji su povuceni iz penzije i poslati u ambasadore. Jedni su "Loncici" (diplomate iz perioda pre devedesetih znaju ko su oni i ko ih je stvorio i zasto), a drugi spadaju u kategoriju "Gerijatrije"(preko 70 godina, izvuceni iz penzije i poslati za ambasadore). Za ambasadore su poslati i svojevremeno suspendovani (Milosevicevi kadrovi) koji zastupaju tezu da se EU raspada pa Srbija treba da se okrene nesvrstanima. Posebno pitanje je najnovija praksa MSP, aktivnost u formi "shatl diplomatije". Spoljna politika je uspesna samo ako doprinosi dobrobiti gradjana. Kako tu stoji nasa diplomatija i posebno MSP, odnosno nasa DKP?

@G-dinu B.Bjelaku
Sa zadovoljstvom citala Vase tekstove.
Nincicu je pomogla kci Olga,udata Humo,Titov prevodilac.
Nece biti efikasne diplomatije dok se ne ustroji MSP u efikasnu celinu i prekine postavljanje drzavnih sekretara,direktora i ambasadora po necasko-stricevskoj liniji.
Pojedini departmani samo statiraju i nisu podrska DKP-ima.Cesta smena rukovodilaca ne omogucava neophodni kontinuitet.

Nema pro-aktivne politike koja je imanentna savremenoj diplomatiji.
Jesmo i mali i siroti;i vojska nam je paradnog tipa;ugasla nam je namenska industrija,poljoprivreda zamire,monopolisti cvetaju,skole ne vaspitavaju decu,Sorosevi mediji tendenciozno ruze i srpski jezik i kulturu..Da nije toliko sviftovski crno,rado bih objavila par prevodilackih anegdota o MSP-u i "diplomatama" u poslednjih 30 godina:od sverca bele tehnike,do izuvanja pred gostima,otvaranja viskija dnevno,jezickih burleski....
Ipak,prevodioci su casni ljudi i to ostaje u njihovom krugu,vo vjeki vjekov.
Oni postuju svoju profesiju.

Iako se ne salzem sa mnogim potezima ministra Dinkica, odluku o slanju ekonomskih diplomata u svet smatram dobrom. Na zalost, kao i u vezi mnogih drugih pitanja, svoje misljenje veoma rado iskazuju oni koji uopste ne poznaju temu. Da li, gospodo, znate da cemu sluzi ekonomska diplomatija. Da li znate da je ceo svet na prelazu u drugi milenijum reorganizovao diplomatiju i prilagodio je novim ekonomskim perocesima u svetu. Da li i dalje zelite da u dipomatskim predstavnistvima sede ljudi koji jesu u svojoj struci eksperti (mislim na prihologe, pesnike, lekare...), i koji sede i uzivaju sve pogodnosti ugodnog zivota, a da istovremeno nista ne cine za svoju zemlju. Pre nego sto iskazete svoje misljenje procitajte knjigu prof. dr. Miroslava Raicevica "Ekonomska diplomatija", pa cete shvatiti ulogu ekonomske diplomatije.