Текст г. Пановића је врло занимљив пример збрке у главама данашњих интелектуалаца. У чему је ствар? Чланак је исмевање „рушења комунизма“. Према аутору реч је о својеврсној пародији која је карактеристична за наше просторе. После навођења различитих примера, г. Пановић изводи следећи закључак, цитирам: „Зато ће данас покушај десног конзервативизма тешко донети утеху, јер је један конзервативизам овде већ победио пре 20 година, и сваки данашњи носи бреме те „победе“. Какав је то „конзервативизам“ победио у Србији пре двадесет година? Па управо комунистички! Тај комунистички модел је остао конзервиран до наших дана. Ово је видљиво на сваком кораку: почев од ставова који се пласирају кроз поједине медије (сваки па и најмањи покушај афирмације националних вредности бива жестоко нападнут од гласноговорника некаквих „виших“ вредности) преко правне области (нема закона о денационализацији), културне (готово потпуно потискивање ћирилице), историјске (и даље се скрива место где су положени посмртни остаци генерала Драгољуба Михаиловића) итд. Као да то није довољно већ г. Пановић прави још једну, можда и значајнију грешку: он изједначава десни конзервативизам (који је политички јасно профилисана идеологија већ неких 200 и више година и који је,штавише, извориште многих благодети савременог цивилизованог друштва) са идеолошким мутантом комунистичког „конзервативизма“. Г. Пановићу, нажалост, Срби још увек нису срушили комунизам и то је свакако посао који нам предстоји.
Препоруке:
0
0
2
среда, 14 јануар 2009 18:02
брм
какав је конзервативизам победио пре 20 година? и где? у Србији у којој ја живим сигурно не. можда постоји градић Србија у некој америчкој држави (Белгрејд ин Мејн, Париз Тексас?)колико се ја сећам комунисти су нас разбили - ништа за шта смо се борили 9. марта (српска национална држава, демократија, лустрација, враћање национализоване имовине, објављивање досијеа УДБЕ...)није ни започето...о чеми овај човек пише
Препоруке:
0
0
3
среда, 14 јануар 2009 18:40
crnokošuljaši
"што су свакога поредили са Николом Пашићем, а никога са Миланом Стојадиновићем"
Panović dokazuje u kojoj je meri Druga Srbija ekstremno desničarski projekat. Milan Stojadinović bio je, kao što je poznato, simpatizer fašizma.
Sada je svima jasno da je Druga Srbija samo skup prikrivenih i maje prikrivenih simpatizera ideologija poraženih u Drugom svetskom ratu.
Препоруке:
0
0
4
среда, 14 јануар 2009 19:03
srpska desnica
"Па чак на неки начин и рестаураторске улоге према епохи и вредносном систему којег би неоконзервативци требало да се гнушају."
Panović smatra da srspki konzervativci nisu dovoljno konzervativni, ne može da im oprosti minimalne simpatije prema Čeu, Nesvrstanima ili bilo kojoj ideji socijalne pravde.
Panovićev autentični (drugosrbijanski) konzervativizam najbolje pokazuje ko se u (srbijanskom) političkom spektru nalazi na krajnjoj desnici.
Drugosrbijanci ne mogu da oproste Koštunici to što se, u nekim spoljnopolitičkim stavovima, strašno približio Čavezu; sadašnjoj vlasti ne opraštaju podršku Iranu (zna se šta druga Srbija misli o muslimanim, azijatima); celom (srpskom) narodu ne opraštaju nostalgiju za sistemom samoupravljanja koji je patentirao jedan Slovenac (Kardelj)...
Препоруке:
0
0
5
среда, 14 јануар 2009 19:05
Petar
Izvanredno!
Препоруке:
0
0
6
среда, 14 јануар 2009 19:12
Volksgemeinschaft
Panoviće je u pravu: tačno je da je većinska Srbija daleko od ideologije "konzervativne revolucije". Autentični konzervativni revolucionari nalaze se, naprotiv, u "drugoj Srbiji".
Препоруке:
0
0
7
среда, 14 јануар 2009 19:23
znaci navoda ne pomažu
Uzalud Panović stavlja znake navoda, jasno je da se on potpuno identifikovao sa stereotipima o Jugoslaviji ("tamnica naroda") i o zapadnim susedima ("bečki konjušari"). Panovićev tekst je eklatantan primer GOVORA MRŽNJE, karakterističnog za Drugu Srbiju.
Препоруке:
0
0
8
среда, 14 јануар 2009 20:11
antibirokratska kontrarevolucija
Jasno je da Panović nema problem sa "događanjem naroda" s kraja osamdesetih - koje on ispravno naziva konzervativnom revolucijom - njegov je jedini problem u tome što većinska Srbija nije baš spremna da zabija kolac u Kući cveća ili da masovno spaljuje knjige Branka Ćopića.
Drugim rečima, Panović zamera Srbima to što ovi nisu ekstremni desničari: Srbi se dive Čavezu, čuvaju uspomenu na Čea, brinu se za Kastrovo zdravlje - sve su to, za drugosrpski desničarski ekstremizam, dokazi da sa Srbima "нешто ипак дубоко антрополошки није у реду."
Препоруке:
0
0
9
среда, 14 јануар 2009 23:50
вламил
Кад је био сигуран да је овај текст тако смућкан да га ни сам не разуме, Пановић га је и објавио. Што се онда мучити у проналажењу нечег смисленог у овом каламбуру? У поређењу са овим писанијем и "Филозофија паланке" испадне као релаксација.
.jpg)
Panović dokazuje u kojoj je meri Druga Srbija ekstremno desničarski projekat. Milan Stojadinović bio je, kao što je poznato, simpatizer fašizma.
Sada je svima jasno da je Druga Srbija samo skup prikrivenih i maje prikrivenih simpatizera ideologija poraženih u Drugom svetskom ratu.
Panović smatra da srspki konzervativci nisu dovoljno konzervativni, ne može da im oprosti minimalne simpatije prema Čeu, Nesvrstanima ili bilo kojoj ideji socijalne pravde.
Panovićev autentični (drugosrbijanski) konzervativizam najbolje pokazuje ko se u (srbijanskom) političkom spektru nalazi na krajnjoj desnici.
Drugosrbijanci ne mogu da oproste Koštunici to što se, u nekim spoljnopolitičkim stavovima, strašno približio Čavezu; sadašnjoj vlasti ne opraštaju podršku Iranu (zna se šta druga Srbija misli o muslimanim, azijatima); celom (srpskom) narodu ne opraštaju nostalgiju za sistemom samoupravljanja koji je patentirao jedan Slovenac (Kardelj)...
Drugim rečima, Panović zamera Srbima to što ovi nisu ekstremni desničari: Srbi se dive Čavezu, čuvaju uspomenu na Čea, brinu se za Kastrovo zdravlje - sve su to, za drugosrpski desničarski ekstremizam, dokazi da sa Srbima "нешто ипак дубоко антрополошки није у реду."