šta kris zna o americi

Види се (не)озбиљност аналитичарке ЦЛДС према којој у САД практично не постоје сиромашни.
Одличан потез аутора где се супротстављају два текста на исту тему.

Занимљива су ми слике гђе Поповић уз њене чланке, нарочито у Политици. Тамо је на слици бар 20 година млађа него у стварности, што сам установио кад сам је једном видео на телевизији, и прилично се изненадио тиме. Никако не могу да повежем њену високу стручност, независне ставове и приличну писменост с потребом да необјективно представља себе изгледом на фотографијама у новинама. Она сасвим нормално и добро изгледа за своје године, па ми је то утолико више несхватљиво. Писао сам више пута Политици о томе, као о феномену, без икакве намере да било кога повредим, али ниједном ми нису објавили коментар.

Problem gladi u svetu raste, moze se resiti preko ozbiljnije akcije vodecih zemalja u svetu ali se ne resava, malo znamo o tome. Najstrasnije je da deca umiru, surova stvarnost. Problem gladi u Americi bi takodje mogao da se resi za sada resavaju preko akcija besplatnih obroka ali nije dovoljno, to je tema za sebe. Demokrate pokusavaju da rese sa njima dostupnim merama ali bez ozbiljnijih efekata.
Profesorka Popovic se olako odlucila da komentarise americku bedu; ti komentari su cesto proizvoljni i povrsni i bez pravih efekata. Vise bih ocekivala od Univerzitetskog Profesora -- .Amerika nije najbogatija zemlja na svetu; po zvanicnim statistikama iz Svetske Banke ili MMF-a ona je na cetvrtom tj sestom mestu posle Norveske, Luksemburga, Singapura ...dzin na staklenim nogama.
Amerika je i zemlja velikih socijlalnih razlika pa tako imamo to ruzno lice americke bede nedostupnost lecenja, neadekvatna ishrana i nedostatak ishrane ...ljudi koji rade ali ne mogu da plate rastuce troskove zivota; beda ima razna lica i treba je dobro pogledati; podela na one koji imaju i one koji nemaju; komentarisnje na osnovu nekih emisija na RTS-u bez dobrog poznavanja americke stvarnosti nema smisla.

Да сиромашни Американци гладују објавила је и „Политика“ 1. октобра ове године под насловом „Рекордан број корисника бонова за храну у САД“. У тексту се преносе наводи из САОПШТЕЊА ВЛАДЕ САД према коме је број Американаца који примају бонове за храну достигао у јулу ове године рекордних 35,9 милиона. Просечна вредност бонова по кориснику износи 130 долара месечно. У тексту се наводе и подаци америчког статистичког бироа према којима је број становника САД који су прошле године живели испод линије сиромаштва достигао 39,8 милиона.

Смањење сиромаштва у Америци је приоритетан циљ владе Барака Обаме и садашња америчка администрација не крије тај проблем. Зато је нејасно зашто се госпођа Поповић нашла позваном да негира чињенице које објављује влада САД и зашто те податке приписује „плиткоумности извештача који уз буђав лебац за вечеру искрено жале неки имућан свет који пролази кроз тешка времена“.

Obamina administracija širi paniku da bi mogla da opravda veliku krađu. Situacija u današnjim SAD strašno podseća na Miloševićevu "socijalističku" politiku. Dok je Miloševićev RTS širio laži, predstavljajući Miloševića kao zaštitnika interesa obespravljenih socijalnih slojeva, elita Miloševićevog režima opljačkala je društvenu imovinu. Tako izgleda i Obamin socijalizam: njegovi tajkuni se bogate predstavljajući se kao zaštitinici siromašnih i gladnih.

Profesorka Danica Popović je sasvim u pravu!

Tipican NSPM pristup. Najgore zapadne novine se tretiraju kao neprikosnoveni autoritet ako potvrdjuju ukorenjene predrasude. Ipak je ovo ozbiljan clanak, baziran na ciframa. Otprilike kao i onaj o 500,000 Albanaca ubijenih na Kosovu.

Амерички Census Bureau је одредио као апсолутни праг сиромаштва за једночлано домаћинство годишњи износ од 10.400 долара или 866 долара месечно. Овај износ за одређивање сиромаштва важи у 48 савезних држава док је на Аљасци и Хавајима нешто виши и износи 13.000 односно 11.960 долара годишње.

Поређења између земаља у том погледу су врло дискутабилна због великих разлика у структури трошкова и ценама. Примера ради,просечна станарина за трособан стан у Њујорку износи 3.084 долара месечно.

Autorski tekst Krisa Mek Grila je suha obrada statističkih podataka, koja ne zaslužuje posebni komentar.
Medjutim tekst uvažene profesorke Popović, zvezde na srpskom neoliberalnom nebu, koja stalno šalje zrake svetla na sumornu stvarnost, zaslužuje svaku pohvalu.
Nadam se da će mi čitaoci oprostiti moju drskost da dopunim umne misli uvažene profesorke.
Prvi dojam koji sam stekao po čitanju teksta je asocijacija na jednu damu iz historije, tj. da kobajagi siromašni Amerikanci (bogataši za srpsku sveučilišnu elitu) kada nemaju hleba jedu kolače, a uz to stanuju u vilama, voze se u više auta.Oni se samo zbog čiste obesti nastanjuju u vikend kućicama i šatorima (zbog zdravog života u prirodi) ili se spuštaju u kanalizaciju (zbog želje da budu bliže utrobi majčice zemlje).
Iako to nije u direktno vezano uz tekst, ističem da je uvažena profesorka bila jedan od kreatora srpskog puta u svetlu budućnost (šatori i vikend kućice su bliska perspektiva).
Garancija svetle budućnosti su bolonjski stručnjaci koje ona i njeni istomišljenici pripremaju za dokončenje projekta i nastavak upravljanja srpskim društvom.
Jedino što mi remeti miran san je to što Obama kasni sa traženjem pomoći od uvažene profesorke u objašnjavanju Amerikancima kako im je dobro.
Neki od komentatora bi joj mogli biti asistenti u ovom budućem poslu.

Ne razumem zasto je "Guardian Weekly Australian Edition" respektabilan izvor za bilo sta.
Tekst ne nudi nikakve kriterijume na osnovu kojih se definise "veoma slaba ishrana". No, u svakom slucaju 6.7 miliona je tek nesto vise od 2% americke populacije.
Tekst je takodje tendenciozan utoliko sto se po pravilu koristi primerima iz najsiromasnijih drzava, kao sto su Misisipi i Zapadna Virdzinija. Kud ne rekose kakvo je stanje u Konektikatu ili Vasingtonu?
Ako su vec u Zapadnoj Virdziniji i Misisipiju toliko siromasni, kako je moguce da su istovremeno i najdeblji? Naime, te dve drzave imaju najveci procenat gojaznih u SAD, a mnogobrojna istrazivanja pokazuju da je gojaznost u Americi pre svega problem siromasnih slojeva (sto se inace vidi i golim okom).
U Americi je strasno biti siromasan iz raznih razloga. Glad nije jedan od njih.

Samo napred, profesorka Dano, ima i nas koji Vas veoma, veoma dobro razumemo... I razumemo zbog čega neke stvari morate da kažete baš na taj način i zbog čega neke druge stvari ne možete (eksplicitno) da kažete... Ima i nas koji umemo da čitamo između redova! Ne dopustite da Vas obeshrabre!

Konstaatcija o siromastvu u svetu je isto sto sla-
vodobitno reci da se zemlja okrece oko sunca.
Obecavanje (medju njima i Dzefri Saks) i rezolucija
UN, da se iskoreni siromastvo za 15 godina (vec 3-4
protekle) je licemerje bez trunke stida.
Siromastvo u Srbiji-tuzna stvarnost, sramota je,
koju samo pohlepna partiokratska oligarhija, pod-
nosi bec trunke crvenila.
Pisanje postovane g. profesor Popovic o SAD, samo
govori o karakteru "liberalnih deemokrata" uopste,
dok njeno pisanje, na nivou traca na zurci, govo-
ri kakve cemo strucnjake dobiti od njenog pisanja
(i potpisa u index-u).
[Dovoljno je sabrati sve njene napise u novinama
i malo zaviriti u njen "web site" pa zakljuciti.]
O SAD i siromastvu tamo, svojim pisanjem dokazuje,
da ne zna ni koliko za osnovnu skolu. Takodje,
bolje da se nije "latila kompjutera", kad u Srbiji
ljudi visokog obrazovanja u kontejnerima za djubre
traze spas i kad je nezaposlenost presla 30% (a 10%
je gornja granica prihvatljivog).
Desavanja u SAD i Srbiji nisu ni cudo ni tesko ob-
jasnjivi. Jedino se razlikujemo po brzini procesa i
pocetku.
U SAD je poodavno zapoceo proces smanjivanja idus-
trijske proizvodnje i zamene domaceg, uvoznim. Uvoz
je u rukama krupnih trgovacko-finansijskih korpo-
racija, pa otuda veliko bogacenje malog procenta
populacije, "zadovoljavajucih" cifara-opstih fi-nasijskih pokazatelja, a siromasenja sve veceg
procenta stanovnistva.
[Mere siromastva u SAD, kao ni (znacaj) petosobne
kuce(tamo, nista posebno) nisu mera za ostali
svet.]
Poljoprivreda (odavno subvencionisana) ionako zapo-
sljava vrlo mali procenat stanovnistva, pa ne moze da kompenzira, visak vrednosti koji se stvara u
proizvodnji, a smanjenoj "preseljenjem" van SAD.
Inrecija priliva nekvalifikovane radne snage nije
stala, omogucujuci poslodavcima dalje smanjenje
plata (vrlo ilustrativno u, do skoro, elitnoj vaz-
duhoplovnoj industriji)i sirenje siromastva.
U Srbiji je proces brzi.
S posovanjem,
S. Savic

@Непристрасан
Било би добро да напишете један текст у коме бисте навели много података које сте делом навели у свом коментару...
Када бисмо то могли да прочитамо, онда бисмо и сами могли да изведемо закључак о томе да ли је проблем са сиромаштвом у Америци стваран и велики или је надуван.
Изненадио сам се да су неке ствари толико скупе у Америци, али исто тако има сигурно и много јефтинијих ствари.
Ако ту узмемо пример Србије и односе цена у нашој држави онда можемо да приметимо један ужасавајући податак, а то је следеће:
Роба широке потрошње, храна, бензин, кућна хемија и потрошна роба која се користи свакондневно и тиме троши у великим количинама месечно у Србији је јако скупа.
Друга роба, бела техника, компјутери, и друга роба која се купује једном у неколико година није скупа.
А чини ми се да би требало да буде обрнуто јер нам највише новца одлази на храну, сапуне, тоалетни папир, кућну хемију, бензин... Неки статистичари кажу да месечно трошимо преко 60 % плате на храну... да ли је то могућно и куда то води?

@Nepristrasan

Ako se zivi u nekom sobicku u Bronksu,jede zamrznuta roba kojoj je istekao rok,oblaci u Vojsci
spasa,jede u nekoj crkvi ili sklonistu odakle se i dobiju lekovi,taj minimalac ponizva coveka i ukida mu sve slobode.
Nema sloboda bez ekonomske slobode svakog pojedinca.

@Милутин
Иначе, у САД је дуго негирано да сиромаштво може бити резултат система. Током 50-их година се тврдило да је оно резултат лоше фазе економског циклуса и да аутоматски нестаје са оживљавањем економске активности. Пошто се то очигледно није дешавало јер су категорије сиромашних грађана су опстајале и у фази економског бума, онда се прешло на психолошко објашњење. Узрок сиромаштва је, тврдило се, индивидуалан. Његови узроци не леже ни у економском ни у друштвеном систему. Сиромашни су само они који не желе да раде - наркомани, алкохолочари, ментално оболели, отпадници разних врста. Укратко, систем је идеалан а сиромашни су сами криви што су сиромашни. Тек је Џонсонова администрација, суочена са реалношћу - између осталог и са постојањем сиромашних запослених - објавила 1964. "рат сиромаштву".
Мада од краја 80-их број апсолутно сиромашних у САД непрекидно расте, "рат сиромаштву“ је релативно неуспешан јер у америчком друштву и даље постоји отпор да се оно прихвати као резултат система. О томе најбоље сведоче отпори са којима се суочава Обама у спровођењу здравствене реформе мада није спорно да 39 милиона Американаца, или око 14 одсто становника САД, нема никакво здравствено осигурање.
П.С. Податак о 22.050 долара годишњег прихода као праг сиромаштва који наводи госпођа Поповић се односи на четворочлано домаћинство. За једночлано домаћинство праг сиромаштва је, да поновим, приход од 10.830 долара за годину дана.

Citajuci ove tekstove dolazim do spoznaje da je na srpskom nebu trenutno mesto zvezde Danice zauzela crna rupa.

@Nepristrasan; prema podacima iz wikipedije (najjednostavniji prikaz za siru publiku)
http://en.wikipedia.org/wiki/Poverty_in_the_United_States nivo apsolutnog siromastva je prihod oko 20 hiljada za troclanu porodicu; sa razlikama od drzave do drzave; mislim da je nivo od 20 hiljada mali za danasnje cene u USA i da ovaj nivo nije namerno ili slucajno menjan pa je tako niv siromastva od 13 procenata verovatno netacan. Zato procenjujem da je nivo apsolutno siromasnih oko 20%+; USA je mnogo poznatija po novou relativnog siromastva po kome je ona gora od mnogih industrijskih zemalja. USA je zemlja sa velikim socijalnim nejednakostima, gde se bilo kakva moc odlucivanja (moci) vrlo sporo premesta na nize slojeve i po toe su gori od vecine razvijenijih zemalja.
Zasto bi to bilo vazno za Srbiju i citaoce ovakvih blogova? Samo zato da ako vec zele da nesto nauce o sitomastvu o USA treba da znaju priblizno tacne dostpne podatke ali i njihova ogranicenja. Mislim da je tesko razumeti ako se ne zivi u toj zemlji i ne prati dostupna statistika. Slazem se sa vama da Amerika ne zeli da se bavi vecim promenama ovakvih odnosa,niti ce Obama moci da menja na bolje, njegova administracija je slaba, a nasledila je ogromne strukturne probleme. Naravoucenije za Srbiju je da ne bi trebali da se porede za USA sto cesto rade bas tamo gde su poredjenja besmislena. Kritikujemo politicku vrhusku koja je u srpsku stvarnost prenela po nesto od onoga sto su "naucili" u USA ili od njih indirektno, pa tako u Srbiji imamo danas jedno neprirodno i nepravedno polarizovano drustvo (da li znamo koliko je nivo apsolutnog i relativnog siromastva u Srbiji?) inase drustvo u Srbiji sa ovakvim kopiranjima i konfuzijama nece moci da se razvija i ide unapred.. Na zalost pisanje D. Popovic nece pomoci ni studentima, a ni Srbiji. BIlo bi zanimljivo naci sta je to sto Srbija korisno moze da nauci od Amerike a sto bi bilo od pomoci nasim stanovnicima. S postovanjem. Iz NY.

Bravo, Troglavski.

Само још да вам кажем како пратично изгледа живот у САД, пошто сам ја у САД у месту од 15.000 становника. Стан од 120 квадрата 500 долара. За храну нам иде 500 долара јер кувамо. Осигурање за кола 25 долара месечно јер су кола стара и немамо прекршаје. Струја, вода и телефон је 120 долара јер сваке недеље зовемо Србију по сат времена. Погледајте сад колико је 20.000 долара бруто у САД као граница сиромаштва. Одбијте порез, остаје око 1500 долара месечно. Изволите видите беду у САД, гладну и измучену. Ви се бавите теријом, а ја вам причам праксу. То шта вам РТС пушта је смејурија, а и шта вам Политика пише. Гледам ја то сваког лета по Србији. Ал добро, мора нечим народ да се теши.