Одличан текст, уз само једну примедбу, која се тиче следећег одломка:


Погрешно је тврдити да су се појединци сабрали у ''масу'', јер маса је скуп себичних индивидуума, међу којима не постоје дубље духовне везе, осим механичке помешаности на улици, у превозу, редовима и сл. Маса је социолошки термин новијег датума који има негативан призвук, јер упућује на нешто бесловесно и безлично. Правилније је рећи да смо се на патријарховој сахрани, после збиља дуго времена, сабрали у народ, који није само језичка и крвна, него и духовна заједница. Саборност као таква, управо подразумева ту духовну димензију, без које се народ и срозава у масу. Зло модерних идеологија се и састоји у подмуклом претварању народа у бесловесне, такорећи поживинчене масе. ''Мелтинг пот'' коме тежи Европска Унија представља врхунац тог обезличења започетог још комунизмом.
Насупрот бесловесној и безличној маси, народ је нешто лично и словесно (стога и прибрано, како сте лепо рекли). Нешто што је свесно себе, својих најдубљих светиња и идеала, што је спремно не само да их чува и брани, него развија, продубљује и усавршава. Патријархова божанска личност потакла је успаване личности у свакоме од нас појединачно, отуда оно необично осећање сабраности које смо имали на његовој сахрани. Јер саборност је могућа само међу пробуђеним личностима, чије заједништво чини народ, насупрот антисаборности обескорењених индивидуума који чине масу, подложну идеолошким и политичким манипулацијама. Побуна коју помињете, почиње управо са буђењем личности у изманипулисаним индивидуама у чему се и састоји главни смисао патријархове мисије међу нама. То буђење јесте ноћна мора другосрбијанаца и њихових покровитеља.

I bi covek, i jeste duh sveti, a narodni.
[Cuvam se, u svojoj nedoraslosti, da izreknem
svoju rec, nedovoljnu za Njegovo delo i duh
Njegov.]
I bi narod!
I bi muk veliki!
A osta huk.
Onima koji ga ne cuju, bice kasno, kad osete.
Delom svojim svakodnevnim i posvecenim,
skromnoscu coveka svesnog Boga, vremena
i prostora, pruzi ucenje bezvremeno.
Dalo nam se, i daje - da ucimo.
Ko nauci bice vredan i srecan na putu uzvisenja.
Ko u nadmenosti, ne uci, svoj put ne gradi.
A narod izrece nemo, jace nego da kriknu,
misao-ocenu svoju.

S postovanjem,
S. Savic

маса се на српском каже светина,пук (гр. олхос)
олхократија је супротна од демократије - владавине САБРАНОГ И ПРИБРАНОГ народа - супротно од слуђене светине-масе...
закључак - демократија се на српском каже САБОРНОСТ то су синоними...ово због великог броја "оних" који "у име српства"супротстављају саборност демократији ..и чији је омиљено кометар после 5. октпбра "ето вам ваша демократија"..КОЈА ДЕМОКРАТИЈА? режими који су сви одреда доведени са улице (Милошевић, Ђукановић-Булатовић, ДОС)? ја би их "сасвим друкчије" назвао...
народ који има толико својих речи за демократске инстутуције (општина -res publica=општа, јавна ствар, скупштина, сабор, саборност..) колико ескими за разне врсте снега не може да опстане у другом систему..дајте да га већ једном успоставимо - ван са светином...олхократија се преводи и као владавина олоша

Vladavina olosa je takodje - kakistokratija (vladavina najgorih). Inace, nisu samo reci vec i duh naroda izraz te sabornosti. Kolo koje se nekada igralo u vizantijskim crkvama i u srpskim crkvenim portama je srpski narodni izraz demokraticnosti, jednakosti, pa i pravde, ako hocete, bioloske, socijalne, kulturne, kao i generacijske pripadnosti. Steta sto to vide samo (blagonakloni stranci). U Srbiji se i reci i duh i tradicija ubijaju.