петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Омаж теоретичару сукоба цивилизација

Kоментари (14) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 среда, 14 јануар 2009 20:39
novi identitet
"Primenjujući Hantingtonove preporuke, vratili bismo se izvornom srpskom identitetu... U pitanju su sledeće vrednosti: 1) Kruna, 2) pravoslavlje, 3) parlamentarizam, 4) ćirilično pismo, 5) beogradski stil u književnosti i umetnosti."

zanimljiv i lepo napisan prikaz. medjutim, tesko da moze da se povuce analogija izmedju SAD i srbije, zato sto se u SAD radi, ako se prihvati ova analiza, o postepenom urusavanju vrednosti, koje su i dalje prisutne ali ne u tako robustnoj meri, dok se u srbiji radi o, u nekim slucajevima, potpunom nestanku vrednosti koje preporucujete (npr. kruna). dakle, njegove preporuke se svode na, u osnovi, ozivljavanje i dalje postojeceg, necega sto mozda umire ali nikad nije bilo ukinuto ili na stubu srama. s druge strane, monarhija u srbiji vise ne bi bila kontinuitet nego novi radikalan eksperiment. a cirilica jeste deo kolektivnog identiteta ali s druge strane tesko da moze da generise konkretan obrazac ponasanja za razliku od npr. vrednosti kao sto su stedljivost, solidarnost ili odanost radu.
Препоруке:
0
0
2 среда, 14 јануар 2009 21:13
Petar
Profesionalno se bavim proucavanjem knjizevnosti i umetnosti, mislim da odlicno poznajem i istoriju srpske i istoriju svetske knjizevnosti i evo prvi put u zivotu cujem za "beogradksi stil u knjizevnosti"!?! Znam da je srpska knjizevnost imala u XIX veku i realizam i romantizam, ali sta je ovo ne znam. Medjutim, cak i da nekim slucajem postoji "Beogradski stil", preporuke autora ne bi bile manje naivne. Ideja da se kulturno i u svakom drugom pogledu sat moze vratiti sto-dvesta godina unazad, skoro uvek je neostvariva, a po pravilu je stetna.
Препоруке:
0
0
3 среда, 14 јануар 2009 22:24
Slobodan Stamenic
"Primenjujući Hantingtonove preporuke, vratili bismo se izvornom srpskom identitetu... U pitanju su sledeće vrednosti: 1) Kruna, 2) pravoslavlje, 3) parlamentarizam, 4) ćirilično pismo, 5) beogradski stil u književnosti i umetnosti."

Redosled je pogresan.
Na prvom mestu treba da bude Pravoslavlje. Na drugom Cirilicno pismo. Pa tek onda sve ostalo.
Препоруке:
0
0
4 четвртак, 15 јануар 2009 03:43
барба
Живећи овде у Америци неколико година, могу да кажем да је Хантингтон био изван правог живота у Америци док је писао поменуту књигу, или боље речено живео је живот повлашћених Американаса који не морају да у том животу буду. Сигуран сам да је га аутор добро схватио, али мора да зна да то није слика Америке, већ слика каквом би Хантингтон хтео да је види. Приче о вредности, штедљивости итд. звуче лепо, али нигде се не помиње друга страна - немилосрдно истребљење домородаца, пљачка прво најближих суседа а потом целог света, ропство, отимање туђих територија, агресивни, нападачки ратови по целом свету што смо и сами искусили, огромна беда значајних делова становниства (40-50 милиона ни данас нема здравствено осигурање), да не набрајам даље. Признајем, то је једна врло добро организована пирамида у којој свако за своје место мора непрестано и без милости да се бори, и да продаје душу јер је свестан да се његов опстанак заснива на беди других. Српски идеал је заједница слободних и равноправних људи, па иако сам видео многе мане таквог идеала, сад кад сам видео како то овде заправо изгледа, каве људе производи, могу да кажем да је тај идеал вредан борбе и сваке жртве. Зато америчко искуство нама може бити само опомена куда нипошто не смемо ићи, јер друго значи одрицање од нас самих.
Препоруке:
0
0
5 четвртак, 15 јануар 2009 16:42
Мирослав Свирчевић
Хвала на коментарима. Што се тиче прве примедбе, не мислим да би васпостављање монархије представљало нови експеримент, зато што је она незаконитоа укинута. Уколико би српски парламент донео Декларацију о незаконитости комунистичког поретка 1944-2000, монархија би самим тим била "васпостављена". Дакле не ради се о "успостављању" него о враћању на природан ред ствари. Што се тиче господина који није чуо за београдски стил, могу да му кажем да су његови утемљивачи били Слободан Јовановић и Богдан Поповић. Прочитајте било шта од ових писаца, и сазнаћете о каквом културном духу се ради. Поздрав!
Препоруке:
0
0
6 четвртак, 15 јануар 2009 19:16
psihologija monarhije
"Хвала на коментарима. Што се тиче прве примедбе, не мислим да би васпостављање монархије представљало нови експеримент, зато што је она незаконитоа укинута. Уколико би српски парламент донео Декларацију о незаконитости комунистичког поретка 1944-2000, монархија би самим тим била "васпостављена". Дакле не ради се о "успостављању" него о враћању на природан ред ствари."

monarhija u srbiji nikako ne moze biti prirodan red stvari jer su generacije za koje je monarhija bila nesto prirodno odavno pomrle, a nasledili su ih oni za koje je prirodno da zive bez nje. sto se tice proglasavanja komunistickog poretka nezakonitim to sto vi kazete je mozda tacno u tehnicko-pravnom smislu (ne znam) ali u psiholoskom
smislu koji je najbitniji je to irelevantno. ne mozete dekretima uspostaviti osecaj kontiuiteta monarhije koji u glavama ljudi jednostavno ne postoji.
Препоруке:
0
0
7 петак, 16 јануар 2009 16:42
Мирослав Свирчевић
Реакција на коментар "Психологија монархије" - Чини ми се да ни Ваша примедба није добро утемељена. Не можете политичко уређење државе и развој политичких институција да сведете на психолошки моменат. Сигурно је да и он игра улогу али не кључну. По вашој логици испада да Срби не могу да се ослободе комунизма зато што је већина данашњих Срба рођена у том систему, те ни психолошки не може да буде превазиђен. Како то да су се Срби ослободили отоманске власти када су петсто година били под њом. Постоји нешто што представља културну особеност сваког народа. И управо је та особеност, негована пок окриљем кнежинске и сеоске самоуправе, омогућила да се Буна на дахије трансформише у покрет за национално ослобођење. Психолошко фактор постоји, али он није примаран и не може бити изнад наслеђа, које један народ мукотрпно стварао. Поѕдрав
Препоруке:
0
0
8 четвртак, 22 јануар 2009 17:43
брм
г свирчевићу, да нисте ви псеудоним Николе Санарџића, што реко Петар какав београдски говор?..лепо сте представили инстант верзију малосрпског национализма, насталог управо у доба југословенства као томе компатибилна идеологија (Југословени - један народ са три племена - Србима православцима, Хрватима католицима и Словенцима)...историјски резултат ове ујдурме је да се 50% Срба асимиловало у друге народе (Далматинци католици, Муслимани, поунијаћени православци, Македонци). Тренд који и ви очигледно пропагирате се наставља са Црногорцима и Војвођанима и наставиће се догод се не вратимо изворном српском националном програму - Срби сви и свуда . За вашу информацију постоје и Срби ван републике Србије, а постоје и друге српске државе осим Србије, а постоје и други "говори" осим "београдског" а и неки Срби (већина) говоре ијекавски а не само Хрвати. Поздрав са јеврејског и дубровачког Дорћола у који су се населили некакви динарци чији очеви нису говорили "београдски" говором.
Препоруке:
0
0
9 четвртак, 22 јануар 2009 19:41
Miroslav Svircevic
G. BRM moje ime je Miroslav Svircevic i doktor sam politickih nauka. Zaposlen sam u Balklanoloskom instiutu SANU. Nemam nikakve veze sa Nikolom Samardzicem iako je njegov otac bio jedan od osnivaca mog instituta. Sto se tice Beogradskog stila nemam nameru da polemisem o tome. Tu Vam ja ne mogu pomoci. Pozdrav
Препоруке:
0
0
10 петак, 23 јануар 2009 14:49
brm
"ja sam doktor nauka a o beogradskom govoru nema šta sa vama da polemišem"
zadovoljstvo je kad me neko tako argumentovano pobije
Препоруке:
0
0
11 петак, 23 јануар 2009 21:03
Miroslav Svircevic
G. BRM,

moj prethodni komentar upucen Vama je bio cenzurisan. Zato molim moderatora ovog uglednog sajta da u celosti objavi moj odgovor, kako ne bih bio optuzen da neargumentovano odgovaram ljudima koji se ne slazu sa mnom. Ja sam napisao da ne zelim da raspravlja sa Vama o Beogradskom stilu jer nikada niste culi za njega. Nema svrhe raspravljati o necemu sto ne znate. Bilo bi dobro da se prvo upoznate s tim fenomenom pa onda da sudite. Da, na kraju sam Vam porucio da se ne razmecete svojim neznanjem. Molim moderatora da prenese ovaj odgovor u celini.
Препоруке:
0
0
12 понедељак, 26 јануар 2009 00:24
S.V.
Iskrene pohvale autoru na tekstu, a pogotovo na isticanju ove teme, kao veoma vazne za sudbinu srpskog naroda.
Djelo g. Hantingtona je neprocjenljivo stivo, i svako dalje upoznavanje sa njim je vise nego dobrodoslo. Molim vas, nastavite...
Препоруке:
0
0
13 уторак, 27 јануар 2009 17:12
брм
где пише у мом коментару да ја нисам чуо за београдски говор?.. па сам следствено томе необразован... и необразованом је јасно зашто сам указао на неодрживост тезе да београдски говор треба да буде један од "темеља" новог српског идентитета... са таквим докторима наука није ни чудо што ћемо завршити под шљивом...модераторе молим да не цензуришу,није ово Б92...ја лично могу да истрпим омаловажавања чак и од доктора наука..немојте да ме штитите
Препоруке:
0
0
14 уторак, 27 јануар 2009 18:50
Мирослав Свирчевић
Г. Брм,

не ради се о београдском говору! Схватите већ једном. Ради се о Београдском стилу. То ме упућујен за закључак да не знате о чему се овде ради. И на крају, нисам рекао да сте необразовани него да не судите о нечему што не знате. А чињеница је да су најлепше књиге на српском језику написане београдским стилом. Узмите само С. Јовановића па ћете се и сами уверите. И на крају крајева, немојте овде да вређате. Ја јесам доктор наука и имам признања и у иностранству, само за разлику од многих, ја нисам естрадни интелектуалац него радим свој посао, истражујући правно-политичку историју Балкана. За Вашу информацију, докторат ће ми бити објављен у Америци на енглеском језику. Такође, држим предавања на многим европским универзитетима. Баш бих волео да чујем какве су ваше квалификације.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер