Уместо личног коментара, указујем само на чланак у НСПМ о "лику и делу" Хермана ван Ромпаја новог
"председника ЕУ". Разлика између њега (или сличних
у ЕУ) и "наших" "евроентузијаста" само је у "стилу"
не у суштини, која је НЕДЕМОКРАТСКА! ТАЧКА, КРАЈ!
Препоруке:
0
0
2
петак, 04 децембар 2009 15:43
The Tao of Groove
Jedina Skupstina u Srbiji danas je Ulica. Ako hocete da se cuje vas glas idite na Ulicu! Price nista ne pomazu jer je u pitanju totalitarni marionetski rezim koji se ne menja izborima.
Препоруке:
0
0
3
петак, 04 децембар 2009 17:13
брм
одличан текст
Титоисти су нас вешто научили да је демократија као нека идеологија или неостварљиви идеал коме треба тежити..
демократија је обичан јасан и конкретан државни систем - и конкретно понашање сваког грађанина - о коме треба деца у школама да уче...
идеолошки проблем је што историја не познаје други оквир за развој демократског поретка од националне државе...е тога код нас нема
Препоруке:
0
0
4
петак, 04 децембар 2009 17:58
Небојша Малић
С дужним поштовањем указујем на разлику између демократије и слободе. То није исто. не само да је слобода принцип а демократија метода, већ су често супротстављене једна другој. Ја бих пре бранио слободу, него демократију.
Што се ЕУ тиче, у њој једва да има и "с" од слободе, или "д" од демократије. То објашњава како је наше друштво, у којем су и слобода и демократија флоскуле, постало толико "ЕУропско".
Препоруке:
0
0
5
петак, 04 децембар 2009 18:05
Друг Стефан
Јако добар пресек тренутног стања у овим нашим квазиполитичким водама...
Препоруке:
0
0
6
петак, 04 децембар 2009 19:04
evrorealan
Dobar tekst, Filipe, posebno ukazivanje na nedemokraticnost briselske birokratije. Nazalost, nasa elita stalno ponavlja recenice koje im servira bas ta briselska administracija, umesto da svojom glavom razmisli o srpskim interesima u EU, na isti nacin kako to rade druge evropske drzave. Inace, EU administraciju vec par godina unazad optuzuju za nedostatak demokraticnosti i trasparentnosti (da, bas ta dva termina). Jedini koji se u EU biraju neporedno su poslanici Evropskog parlamenta, ali na proslim izborima izlaznost je bila prosecno 43%, tako da se otvorila tema legitimiteta izabranih poslanika. Savet EU cine ministri clanica, dakle niko ih direktno ne bira za ovu funkciju, a komesari Komisije, koja ima 33.000 zaposlenih, se isto biraju dogovorom drzava, ne izborima. Videli smo kako su izabrani predsednik i "ministarka spoljnih poslova" - za vecerom. Zakljucak je da o demokratiji EU ne moze biti govora. Demokratija postoji samo na nivou drzava, ne nadnacionalnih tvorevina poput EU. Zato cuvajmo demokratiju u nasoj Srbiji.
Препоруке:
0
0
7
петак, 04 децембар 2009 21:04
Nebicanin
Pravo osvezenje medju tekstovima i analizama. Izvanredno! Novo-nastala politicka krilatica "Evropske vrednosti" i demaskiranje drugih mutnih pojmova koje ste izveli u tekstu je jasno i britko. U velikom mraku zivi sadasnji politicki pojedinac.
Ostavljate mi nadu da pod stare nade uvidim da postoji dovoljno razborita mladost koja ce nadam se imati svoju rec u istoriji. Svako dobro!
Препоруке:
0
0
8
субота, 05 децембар 2009 04:00
Marija Milutinovic
Preeediiivno! Uistinu, ovo je jedan od boljih tekstova koje sam procitala u zadnje vreme, jedino vam bih skrenula paznju, da u prilog argumentacije o nedemokraticnim potezima nase demokratske vlasti ima jos srecnijih primera od navedene trgovine mandatima i uvodjenja vanrednog stanja....
Препоруке:
0
0
9
недеља, 06 децембар 2009 14:31
Aleksandar Stojanović
Čini mi se da ovaj tekst, između ostalih vrednosti, ima jednu neuobičajenu. On isprva uočava tvrde, striktne i isključive distinkcije koje se upotrebljavaju na našoj političkoj sceni. Ali potom, on ne bira uobičajen put koji se sastoji od toga da na osnovu sumnje da postoje istinske razlike u ponašanju političkih aktera kod nas (ili čak na zapadu uopšte) dolazi do zaključka da, u politici uopšte, razlike ne mogu postojati, da su terminološke distinkcije samo retoričke figure, i da je govor o društvu u celini nemoćan pred neumitnim delovanjem nekih spoljnih ili čak nepojmljivih sila. On bira put koji podrazumeva da se termini mogu odnostiti na neke striktne koncepte i da se oni koji ih koriste mogu i moraju pozvati da polože račun o upotrebi tih termina. To bi, čini mi se, bio put ka utemeljivanju političkog uopšte. I ne smemo smetnuti sa uma da kada se kaže da se u demokratskoj ’’skupštini artikuliše nešto poput smisla zajedničkog života građana’’ – radi se o stvranju jedne institucije sukoba i opasnosti, ali koja je svesna tih svojih odlika. I u kojoj se na osnovu te svesti od političkih protivnika traži dostojanstvena borba – ona koja se vodi bez apsolutne samouverenosti u sopstveni politički program, sa kritičnošću i samokritičnošću u kojoj se tuđa, isto koliko i sopstvena, pozicija menja, ojačava i produbljuje i sa razumevanjem za tuđa shvatanja (koje je više od puke tolerancije).
.jpg)
"председника ЕУ". Разлика између њега (или сличних
у ЕУ) и "наших" "евроентузијаста" само је у "стилу"
не у суштини, која је НЕДЕМОКРАТСКА! ТАЧКА, КРАЈ!
Титоисти су нас вешто научили да је демократија као нека идеологија или неостварљиви идеал коме треба тежити..
демократија је обичан јасан и конкретан државни систем - и конкретно понашање сваког грађанина - о коме треба деца у школама да уче...
идеолошки проблем је што историја не познаје други оквир за развој демократског поретка од националне државе...е тога код нас нема
Што се ЕУ тиче, у њој једва да има и "с" од слободе, или "д" од демократије. То објашњава како је наше друштво, у којем су и слобода и демократија флоскуле, постало толико "ЕУропско".
Ostavljate mi nadu da pod stare nade uvidim da postoji dovoljno razborita mladost koja ce nadam se imati svoju rec u istoriji. Svako dobro!
Inače, ono ruglo na Dedinju još uvek stoji.