Одличан избор теме и одличан текст

Čestitam Gospodine na pravoj analizi novog načina komuniciranja.Sociološki i psihološki tačno.Meni je prijateljica po Uskrusu otvorila nalog, stavih i neke fotografije, relativno skoro počela sam da ga koristim u smislu povezivanja s prijateljima, više na njihovo insistiranje postalo je obavezno pitanje imaš li nalog?Povezala sam se s familijom koja živi u inostranstvu pa se tako nadjemo tamo pijemo kafu,nema dubine komunikacije.Uključila sam se u grupe za koje smatram da su bliske mom intelektualnom odabiru.I Vi ste mi prijatelji.Neki ljudi koji su prijatelji mojih prijatelja su mi takodje postali prijatelji, a ja ih ne znam.Za moj nalog moglo bi se reći da je politički.Stavljam omiljene pesme,bocnem po nekog bliskog...sad skoro mi je palo napamet da ga izbrišem da me nema,kad cvrc nema od tog posla ništa.I moram priznati to mi se ne dopada.Na Zapadu je još devedesetih ovisnost o internetu definisana kao bolest.Pristupilo se lečenju.Mislim da su i kod nas počeli da leče ljude koji se igraju ceo dan svaki dan.Jedna moja prijateljica ima taj problem sa sinom.To Vam dodje kao meditacija.Zatvoren u sebe čovek odustaje od kontakta sa spoljnim svetom.Meni bliska osoba neizlečivo je bolesna posao može da radi od kuće i nećete verovati ona je stalno na liniji.Ona mi je i otvorila nalog.Sve u svemu ljudi su užasno nesrećni, otudjeni i usamljeni a komunikacija preko virtualne nepostojaće stvarnosti je prosto u jednom trenutku dokaz da si živ i ono što je najvažnije uvek nekog možeš da sretneš i ako ga ne znaš,poražavajuće.Kao dok sam išla u petu,zbrišem sa časa i uvek nekog nadjem u Šansi.S tom razlikom što tamo osećam,smejem se.Vidim.Vidim čoveka i njegovo realno stanje.I to je jedino što me zanima.Za sad.Facebook odlazi u prošlost.Što se mene tiče.Odličan tekst.

Прилично паушалне оцене о упознавању преко Фејсбука. Може се имати и хиљаду виртуелних пријатеља и добити број телефона од свих њих али конкретни резултати изостају. Може неко да остави слику прерађену у Фотошопу али једном мора да се оде на састанак. И онда следи избегавање, одлазак на место где нико познат неће да наиђе и сл. И да ли је неко радио истраживање који је проценат успешности заснивања веза преко Фејсбука? Колико ја познајем искуства неких зависника од Фејсбука, једном у тридесет случајева виђања "буде нешто".

Odličan tekst, veoma informativan. Nemam ništa da dodam, osim da me kao i ostale strahovito nervira sto ne mogu da obrišem nalog, što sam bila tako naivna i napravila ga, u prvom redu.A generalno, fb. mi je beskrajno dosadan.

citav sistem vrednosti na fejsu, zasniva se na izgledu(lepa profilana slika,lep sareni profil,lepi komentari, dobre i lepe grupe,lepi fanovi lepih zvezda) i opustenciji(opusteni razgovor,opusteni likovi,opustena muzika) i povrsnost iznad svega,Od prijateljai poznanika postajemo fanovi jedni drugih sto je posledica te povrsnosti.Ona nam daje mogucnost da se fanujemo medjusobno ne upoznavajuci se zapravo,nego samo lajkujuci sve lepo sto mi i drugi o sebi ostavljamo na profilima fejsa.U zivotu je drugacije.Prijateljstvo u zivotu je mnogo zahtevnije,pa tu slusamo o prijatelju i od preijatelja i razne ruzne,neprijatne i tuzne price, pa i po nekoliko puta dok ne dosadi,a onda treba i da nekako reagujemo na to fizicki i psihicki,duhovno i materijalno da se trosimo da bi pomogli ili ne,prihvatili ili odbacili,za raliku od virtuelnih prijateljstava,uzivo je to mnogo teze.Tako biramo ovaj laksi virtuelni svet,a sve one koji nisu u njemu,lako odbacujemo i zaboravljamo lagano, djuture i bez objasnjenja licem u lice,a virtuelni svet nalazimo kao opravdanje pred sobom.
Da smo tome skloni,videlo se jos odavno,kao i svaki put kada prihvatimo neku medijsku zvezdu ili neki drugi lik,makar bio u pitanju i nepostojeci strip junak,o kome znamo samo lepe stvari,negde napisane ili ispricane ,vidimo ga lepog,nasminkanog,lepo obucenog,a koga kao licnost i coveka ne poznajemo zapravo i cesto je susta suprotnost tome.
Najgore je sto svoje prave prijatelje i bliske osobe cesto analiziramo i kritikujemo poredeci ih sa tim nerealnim slikama. Tuzno i ruzno...

И на крају коментар око површности.. фб нам омогућава да видимо само нашминкане стране живота.. сваки наилазак на нешто што нам се не свиђа се једноставно рјешава - промјените поруку, пријатеља, слику, било шта. Замислите у реалном животу - имате партнера и код првог проблема га промјените. Имате пријатеља, чим вас крене "смарати", нађете другог. За све што вам се не свиђа постоји рјешење једноставног искључења и бирања замјене из огромне гомиле. Проблеми се не рјешавају већ игноришу, прескачу.

Али какве то ефекте има наше стварне животе? Какав је то живот заснован на површним подражајима без икакве дубине и интеракције личности? Јер овдје на ФБ ми не можемо да доживимо контакт личности, не можемо да видимо образ човјечији, да упознамо дубље и заволимо човјека, видимо само шарене представе у складу са тренутним трендовима.

Што се тиче коначне оцјене, тешко је дати позитивну или негативну оцјену ФБ-а. Вјероватно можемо примјенити исту ствар као и за интернет - онолико је добар или лош, како га неко користи. Вјероватно је потребно да човјек нађе праву мјеру и исконтролише се. Али данас имамо тако пуно искушења и свега што нас може разфокусирати, одвући, скренути, ко може да одоли свима?

Ocena teksta: Solidan tekst. Neophodna lektura teksta.
Predlog: svojevremeno je casopis koji je "izlazio" iskljucivo u elekronskom obliku "E-volucija" imao odlicne tekstove o socijalnim mrezama, selfu u sajberprostoru, o sajberkulturi i slicnom.

P. S. Iscitavajuci literaturu (jer, da - ona vec postoji!) o fb-u i posmatrajuci ponasanje "prijatelja" na sopstvenom fb nalogu, cesto sam se pitala kako bi izgledala danasnja drustvena javna scena (politicka pogotovu) da je fb postojao pre 30, 20 ili 10 godina. Jer, kao sto je poznato, nalog i kada se "deaktivira", svi podaci sa istog ostaju na serveru. Sta bi se zbilo sa svim onim ljudima koji su celnici, predvodnici, frontmeni bilo kakvih drustvenih/etnickih/stranackih/estradnih i drugih grupacija, kada bi nam njihovi profili, iz zamisljenog fb-a od pre 20, 10 godina, postali dostupni?